Вукова реформа - за и против

[Justin Waters]

  Цитат

To što neki narodi izgovaraju takve suglasničke grupe nije argument - svako podneblje ima svoje karakteristike u govornom aparatu. Mi isto kažemo i "apsolutno", a ne "absolutno" kao svi ostali. Meni lično je to isto bezveze i nedovoljan razlog za postojanje te glasovne promene, ali to jeste razlog, ma koliko nam smešan bio. Nemci recimo nikad ne bi mogli da nauče da kako treba kažu "lj", ili mi da se naviknemo na ono holandsko ili jevrejsko "h". Možemo, naravno, pojedinci, ali kolektivni govorni aparat nije naviknut na to.

I nije li pre Vukove reforme bilo serbski? To "e" je itekako važno, jer - da je ono ostalo, i danas bi bilo na tom mestu "b".

Pitaću kasnije nekog stručnijeg zašto postoji izuzetak za "ds" i "dš", a ne i za "bš" i "bs" - sigurno nema veze sa "srbski" i nekom borbom protiv toga. Zapravo dođe smešno što ljudi koji pišu "srbski" ne pišu onda i "obšti", "absolutno", "obsesija" i ostale oblike gde u suštini treba "b", ali je glasovna promena dovela do "p".

Говорни апарат је врло релативна ствар. Ја се зато и позивам на разне језичке групе чија комплексност изговора у комбинацијама гласова надмашује индоевропске језике. Немци не могу да науче да кажу Љ, али само као одрасле особе. Човек када се роди, није ни Немац ни Кинез него такав постаје у околини у којој одраста и подобан је с тога да научи сваки језик. Дакле нема генетске условљености на човековом телу да се нека комбинација гласова не може изговарати, па је потрбено уводити правила која ово исправљају. Зато кажем аргумент у прилог промени једначења сугласника по звучноси ради олакшавања изговора уопште није ваљан.

Срби су пре вука имали србски, не сербски. Срби су увек били Срби, Сербима су их други народи називали.

Постоје праивла која описују једначење по звучности и једно од њих је и:

Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити, прим:Вашингтон, Редфорд, Тбилиси.

Ево могло би се поставити питање, зашто овакво правило? Дакле може ВашинГтонски уместо ВашинКтонски. РеДфордски уместо РеТфордски....итд.

Да ли зато што су у питању властите именице? Ако јесте, па и Србија је властита именица! Да ли можда зато што су стране речи, па из поштовања? Ако јесте, зар је мање вредно поштовати своје сопствено име?

Моје је мишљење да изузетак на СрБски није направљен из политичких разлога, не граматичких, вокалних или других...Или укратко речено једна од многобројних глупости које су Срби сами себи починили у последњих 150 година.

[Mиљан Танић]

Ček, zar se jezik u Vukovo vreme nije zvao "slavjanoserbski", ili sam ja sad u glavi preskočio neku lestvicu razvoja?

I treba napomenuti da pridev "srpski" nije od "Srbija", nego od "Srbin". "Srbija" ima svoj pridev, ma koliko on među (uglavnom jezički neobrazovanom i nesvenom) određenim delom populacije bio nepopularan, jer ga doživljavaju (nepotrebno) politički.

Slažem se naravno za govorni aparat, i smatram da i odrasli mogu da nauče bilo šta, ako to zaista žele. No, jezičari se ne povode za decom neoformljenog aparata, nego za odraslima - iz nekih svojih razloga.

A postoji sijaset gluposti u jeziku, na koje nekad uopšte nema logičnog odgovora - poput "u srpskom jeziku akcenat ne može biti na poslednjem slogu" - do dana današnjeg nijedan lektor nije uspeo da mi da jasan odgovor zašto je to tako.

[Guest свештеник Иван]

Ивршена је подела теме на којој се коментарисало о беседи Владике Артемија у ман. Шишатовцу. Ова тема ће сада бити за питања Вукове реформе језика

[Mиљан Танић]

Hvala, oče.  0110_hahaha

[Justin Waters]

  Цитат

Ček, zar se jezik u Vukovo vreme nije zvao "slavjanoserbski", ili sam ja sad u glavi preskočio neku lestvicu razvoja?

I treba napomenuti da pridev "srpski" nije od "Srbija", nego od "Srbin". "Srbija" ima svoj pridev, ma koliko on među (uglavnom jezički neobrazovanom i nesvenom) određenim delom populacije bio nepopularan, jer ga doživljavaju (nepotrebno) politički.

Slažem se naravno za govorni aparat, i smatram da i odrasli mogu da nauče bilo šta, ako to zaista žele. No, jezičari se ne povode za decom neoformljenog aparata, nego za odraslima - iz nekih svojih razloga.

A postoji sijaset gluposti u jeziku, na koje nekad uopšte nema logičnog odgovora - poput "u srpskom jeziku akcenat ne može biti na poslednjem slogu" - do dana današnjeg nijedan lektor nije uspeo da mi da jasan odgovor zašto je to tako.

Израз "сербски" је од руског утицаја који се појавио после пада Византије, када се српска црквена и културна свест окренула ка Русији која је у тој фази била у експанзији. Изворни српски израз је био "Србски" што се може видети на дечанској повељи:

[Mиљан Танић]

Pa dobro, ali se zvanični književni jezik u Vukovo vreme zvao "slavjanoserbski", kao što se danas zove "srpski" - nebitno je sad za ovu šta je bilo pre toga i pod kojim uticajem je šta nastalo, nismo govorili o tome.

[Justin Waters]

Мени је важно да је израз "Србски" био у употреби паралелно са "Сербски" и једноставно га није требало дирати.

[Mиљан Танић]

  Цитат

Мени је важно да је израз "Србски" био у употреби паралелно са "Сербски" и једноставно га није требало дирати.

Je li bio izraz "srbski" paralelno u upotrebi sa "serbski" u slavjanoserbskom?

I čuj, nije ga trebalo dirati - nije bilo potrebe da Vuk napravi svoju nakaradnu reformu uopšte, pa je napravio i eto šta sad da radimo? Zamisli danas situaciju da dođe neki novi Vuk, kad nam se ionako polupismen narod još više onepismeni i kaže "ovaj književni jezik niko ne zna, premalo ljudi, hajde da mi ovo što narod priča proglasimo književnim"  winter winter winter

Ode i ovo malo vokabulara što imamo... Ja koliko znam, slavjanoserbski je bio fondom reči bogatiji od današnjeg srpskog. Ja zato više volim da prevodim recimo na nemački, nego obrnuto, jer imam mnogo više mogućnosti izražavanja (a i sređeniji je jezik, oni ažuriraju svoje rečnike svako malo, a naša SANU još nije dovršila svoj rečnik, pri čemu su prvi tomovi odaaaaaaaaavno zastareli - i u pravopisu i gramatici ne postoje nerešeni slučajevi kao kod nas).

EDIT: Dobro de, nije sve loše - uvođenje glasa "h" i još neke takve stvari su bile dobre.  ekstra

[Guest srna u izgubljenom raju]

Dal je šija il je vrat, pitanje je sad 89898989898989

[Mиљан Танић]

  Цитат

Dal je šija il je vrat, pitanje je sad 89898989898989

Šta sad pokušavaš da kažeš?  ekstra

[andrej]

  Цитат

Мени је важно да је израз "Србски" био у употреби паралелно са "Сербски" и једноставно га није требало дирати.

Слажем се, заиста није требало. Такође, избацивањем "јерова" добили смо слова "љ" и "њ" на најнеобичнијим могућим местима.

Уваженој браћи језикословцима и језикољупцима (или језикољубцима) бих скренуо пажњу (или пазњу) да су, суседни нам Хрвати, делом због потребе бекства од Вукове реформе, а делом и по закону језичке периферије, побегли у коренски изговор како им идентитет не би из-чилео. Треба видети било коју књигу написану у НДХ - коренски изговор. Такође, Хрвати се баве много озбиљнијим језикословљем (или језикословијем) од нас - Скоков етимологијски ријечник или радови Братољуба Клаића, код нас једноставно немају пандан.

Код Вука треба разликовати катастрофалну језичку реформу и фасцинантну етнографску активност. Д аније сакупио све оно што јесте, данас бисмо били бескрајно сиромашнији.

Што се тиче акцентовања последњег слога, не знам шта је проблем тих глупих мађарофоних ректора - србскословенски текстови, који су по узору на грчке, бележили акценте, попут грчког најважније речи акцентују на ултими и пенултими (тј. последња два слога речи). То је аутентичан срБски акценат, који се очувао у Јужној Србији (укључујући и БЈРМ) - на жалост, падежи нису имали ту срећу да тамо опстану, заједно са аутентичним акцентом  ekstra winter winter winter

[Искушеник]

[Mиљан Танић]

  Цитат

  Цитат

Мени је важно да је израз "Србски" био у употреби паралелно са "Сербски" и једноставно га није требало дирати.

Слажем се, заиста није требало. Такође, избацивањем "јерова" добили смо слова "љ" и "њ" на најнеобичнијим могућим местима.

Уваженој браћи језикословцима и језикољупцима (или језикољубцима) бих скренуо пажњу (или пазњу) да су, суседни нам Хрвати, делом због потребе бекства од Вукове реформе, а делом и по закону језичке периферије, побегли у коренски изговор како им идентитет не би из-чилео. Треба видети било коју књигу написану у НДХ - коренски изговор. Такође, Хрвати се баве много озбиљнијим језикословљем (или језикословијем) од нас - Скоков етимологијски ријечник или радови Братољуба Клаића, код нас једноставно немају пандан.

Код Вука треба разликовати катастрофалну језичку реформу и фасцинантну етнографску активност. Д аније сакупио све оно што јесте, данас бисмо били бескрајно сиромашнији.

Што се тиче акцентовања последњег слога, не знам шта је проблем тих глупих мађарофоних ректора - србскословенски текстови, који су по узору на грчке, бележили акценте, попут грчког најважније речи акцентују на ултими и пенултими (тј. последња два слога речи). То је аутентичан срБски акценат, који се очувао у Јужној Србији (укључујући и БЈРМ) - на жалост, падежи нису имали ту срећу да тамо опстану, заједно са аутентичним акцентом  0110_hahaha 0110_hahaha smej.gif

Čisto da se razumemo - ja protiv etnografske aktivnosti Vukove ništa nisam rekao  :cheesy: I uvek mu hvala za "h"  :cheesy: I bravo za ovo mađarofoni! Ja sam uvek govorio kako će ovi koji nas teraju da kažemo ALEKsandar, DIRIgent i slično od nas jednog dana napraviti Mađare.  0110_hahaha

[Баба]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Мени је важно да је израз "Србски" био у употреби паралелно са "Сербски" и једноставно га није требало дирати.

Слажем се, заиста није требало. Такође, избацивањем "јерова" добили смо слова "љ" и "њ" на најнеобичнијим могућим местима.

Уваженој браћи језикословцима и језикољупцима (или језикољубцима) бих скренуо пажњу (или пазњу) да су, суседни нам Хрвати, делом због потребе бекства од Вукове реформе, а делом и по закону језичке периферије, побегли у коренски изговор како им идентитет не би из-чилео. Треба видети било коју књигу написану у НДХ - коренски изговор. Такође, Хрвати се баве много озбиљнијим језикословљем (или језикословијем) од нас - Скоков етимологијски ријечник или радови Братољуба Клаића, код нас једноставно немају пандан.

Код Вука треба разликовати катастрофалну језичку реформу и фасцинантну етнографску активност. Д аније сакупио све оно што јесте, данас бисмо били бескрајно сиромашнији.

Што се тиче акцентовања последњег слога, не знам шта је проблем тих глупих мађарофоних ректора - србскословенски текстови, који су по узору на грчке, бележили акценте, попут грчког најважније речи акцентују на ултими и пенултими (тј. последња два слога речи). То је аутентичан срБски акценат, који се очувао у Јужној Србији (укључујући и БЈРМ) - на жалост, падежи нису имали ту срећу да тамо опстану, заједно са аутентичним акцентом  0110_hahaha 0110_hahaha smej.gif

Čisto da se razumemo - ja protiv etnografske aktivnosti Vukove ništa nisam rekao  :cheesy: I uvek mu hvala za "h"  :cheesy: I bravo za ovo mađarofoni! Ja sam uvek govorio kako će ovi koji nas teraju da kažemo ALEKsandar, DIRIgent i slično od nas jednog dana napraviti Mađare.   0110_hahaha

Нисам ни чуо за те маџарофонце или првослоговце, и покушах ово сад тако да речем ал ружно звечи, то је неки као грађанерски зонфа, није ми јасно, дајте појаснити, не...

[Mиљан Танић]

Pa pogledaj RTS dnevnik pa ćeš čuti kako izgovaraju ime Aleksandar, reč Televizija, reč dirigent, Australija, "međuvremenu" itd. itd. itd.

Ubeđuju nas da su to pravi srpski akcenti, a da ceo narod na Balkanu pogrešno govori.

Takoџe, u svakom normalnom jeziku na svetu u složenicama se naglašava glavna reč - tako u reči "televizija" - vizija, odnosno gledanje dođe kao glavna reč, a kod nas oni naglašavaju "tele". Ili u "međuvremenu" naglase "među" umesto "vremenu", i pokušavaju da nas ubede da je to ispravno i vekovno (sad idem na tanak led u paraleli s liturgijskom reformom  4chsmu1).