Традиција.рс или које боје треба да буде мантија?

[Баба]

Двадесет година стваралачке радости

Аутор: Југослав Кипријановић, Број 1043, Рубрика Јубилеј Поводом 20 година рада уметничко-занатске радионице „Традиција Ж.Р.“ , разговарали смо са оснивачем и дугогодишњим сарадником нашег часописа, госпођом Живком Ракетић. Редакција „Православља“ честита јубилеј!

- Прича о „Традицији“ је сасвим необично почела, тј. није ни била планирана као што се обично предузећа оснивају са неком идејом да се направи успешан и исплатив посао. Како каже Живка, живећи црквено и бавећи се својом професијом, све више свештеника и монаха сазнавало је да се она бави шивењем. Тако су почели да јој доносе да им по нешто сашије, а она је прихватала изазов. Једанпут, отац Јероним је донео подрасник из Грчке, а она је по моделу израдила шаблон да би и другима могла да сашије сличне. „Тада нисам ни размишљала да ћу се тиме бавити“, казује Живка.

Десет година је Живка самостално и без ичијег сатрудништва шила мантије и остала одјејанија у свом стану, јер како вели, будући перфекциониста, није знала како да од неког другог тражи да уради нешто што није прошло кроз њене руке. Међутим, након 10 година, због повећаног обима посла, решила је да још неког укључи у посао као сарадника. Тада је и донела одлуку да званично отвори радњу. Кад је требало да је именује, а у разговору са пријатељима који су јој у томе помагали,схватила је да има традицију у томе што ради и да је то што ради део наше српске православне традиције. Тако је настало име радње „ Традиција“.

Данас, обележавајући јубиларну 20. годину рада, у „Традицији“ се врши широк асортиман услуга: шије се све што је потребно за свештенство и монаштво, од мантија, прслука, подрасника, пана, апостолника, преко богослужбених одежди по разним кројевима, до свега што се шије, а што се користи у цркви: покривки за часну трпезу, за налоње, барјаке, кивоте, за целивајуће иконе...

У Радионици сестра Живке у Новом Саду данас своје ухљебије налази 20 запослених, а поред радионице у Новом Саду, у Београду постоји и продајно-изложбени салон на Обилићевом венцу у центру града. Пре десетак година, отац Радован Биговић јој је великодушно понудио простор у манастиру Св. Архангела Гаврила у Земуну, који су због нарастајућег посла напустили и узели простор на Обилићевом венцу.

„Заокружена је једна мини производња од идеје до финалног производа“, скромно али и поносно каже, а доласком дипломиране младе дизајнерке у тим и набавком нове машину за вез, убрзао се процес производње.

Данас није лако одржати посао. Иако је осетна криза ипак се опстаје, јер, како каже сестра Живка, „ док је света и века служиће се Литургија, па ће бити и одежди“. А одежде из „Традиције“ засигурно доприносе благољепију богослужења.

Живка се бави шивењем из љубави. Иза сваког Живкиног рада, стоји велика жртва и велика љубав. Како каже, после 20 година дошло се до неке зрелости у раду, са сопственим стваралачким печатом, једноставно „то сам ја“, каже Живка.“Испред и иза сваког мог рада стоји велика љубав и увек ће да буде љубав. То је суштинска ствар у мом стварању. Волим да урадим да буде лепо и увек са љубављу! А то је процес који траје. Кад пронађем шта сам тражила, кажем „е сад је то - то!“ Волела бих да не радим за новац, него да се кроз трагање и стварање оствари, али данас кад од мог труда и искуства живи двадесетак породица, мора се радити по законима тржишта. Док је Живка жива, бавићу се овим послом!“

Радионица „Традиција“ упустила се и у нови креативни програм: израду кошуља и панталона са етно мотивима. Производе се српске мушке и женске кошуље, аплицирају мотиви са народних ношњи на женским кошуљама. „Уникатно је“, каже Живка, „може да се носи и на свечаној хаљини, али и на панталонама, а и даље је у традиционалном духу“. Да је реч о изузетним креацијама говори и то да су Слободан Тркуља и његови сарадници из „Балканополиса“ носили Живкине моделе из новог програма на недавном наступу у Сингапуру. У току је и сарадња са Етнографском музејем у Београду...

За оне који шију код Живке она каже: „Имам дивне пријатеље, нећу да их спомињем као муштерије! Знате, данас где год да пођем, имам где да будем! Бавећи се овим послом стекла сам рођаке и пријатеље: имам рођаке у Требињу, у Чачку у Подгорици. Где год да мрднем имам неког ко и у моју кућу долази. Није све само посао, иако јесте преко посла. Десе се и ружне ствари, али то је живот. Оно што је важно је да се лепо осећам због стечених пријатељстава.“

За крај Живка каже: „Печат свега је радост стварања, а камен темељац је љубав. Увод је љубав, разрада је љубав и закључак је љубав!“ Нека тако и остане! На многаја љета!

izvor: pravoslavlje

[Баба]

I mantije sve svetlije

Mirjana RADETIĆ

Ima li mesta čuđenju novotarijama u oblačenju srpskog sveštenstva? Vladike SPC i sveštenstvo sve češće se opredeljuju za sive, plave, čak i bele mantije, a mesta za kritiku nema: ne postoji kanon koji kaže da mantija mora da bude crna. Gleda se i na "modne detalje" i kvalitet materijala, ali, u Crkvi demantuju priče o kupovanju "firmiranih" mantija

IZLAZE li crne mantije iz mode?

Svako ko je na slavi manastira svetog arhangela Gavrila u Zemunu video ovih dana vladiku Irineja (Dobrijevića), morao je sebi da postavi pitanje ove vrste. Novopromovisani episkop SPC, koji će na jesen biti ustoličen u tron Eparhije australijsko-novozelandske, imao je na zemunskoj slavi mantiju - belu kao sneg.

Svojevrsni šareniš u odevanju počeo je da se širi i Srpskom crkvom, u kojoj je crna mantija donedavno bila "zakon" i najprepoznatljiviji simbol duhovnog pozvanja sveštenstva. Sad dekan Bogoslovskog fakulteta dr Vladan Perišić Beogradom šeta u sivoj mantiji, vladika kanadski Georgije najradije nosi plavu, a obojene mantije oblače i vladika Grigorije, mitropolit Nikolaj (Mrđa), jegarski episkop Porfirije, Lukijan budimski i Lukijan osječko-poljski...

Pa i same svešteničke kape (takozvane kamilavke) prilično se razlikuju, ne upućujući samo na ukus onog ko ih bira, već (neretko) i njegovu orijentaciju: neko stavlja grčku s naglašenim obodom, neko tipičnu rusku, ali većina i dalje nosi našu srpsku - ravnu.

LEŽERNI KROJ

MOŽE li svako u Crkvi da bira boju odeće sam ili novotarije, ipak, odudaraju od nekakvih crkvenih propisa? Oni koji misle da i sveštenstvo počinje da "tera modu", i čini prekršaj neke vrste, prilično će se iznenaditi: ni u jednom kanonu nije napisano da mantija mora da bude crna. Ona može da bude u boji koju sveštenik odabere, pa kad bi, hipotetički, uzreo i materijal sa cvetićima - to ne bi bilo protiv propisa, jer propis ne postoji. Kod nas se u Crkvi, od davnina, odomaćila crna boja za koju se smatra da je uvezena sa zapada, a koja ni vernicima ni sveštenstvu nije naročito draga: ljude asocira na žalost, na smrt.

- Čak nije ni u duhu pravoslavlja, jer pravoslavlje je vera radosti, nade i optimizma - kaže profesor Goran Janićijević, sa Akademije SPC za umetnost i konzervaciju. - Nekad se, pripadnost kliru označavala abrijanjem temena (takozvano "gumence" koje i danas postoji kod pojedinih katoličkih redova), da bi vremenom u upotrebu ušla mantija kao sveštenička radna odeća - bogoslužbena je nešto drugo. Monasi su u prošlosti nosili svetlije tonove, a sveštenstvo čak i crvene, što može da se vidi na ikonama svetog Nikole koji preko crvene mantije ima beli omofor.

Upravo zato što je crveno boja vaskrsenja, srpski patrijarsi su kroz istoriju nosili u svečanim prilikama čak i crvene matije. Čuvaju se slike patrijarha Gavrila (Dožića) i patrijarha Germana u crvenim mantijama. Patrijarh Pavle, kažu, takođe ima crvenu, ali nikada u njoj nije viđen. U nošenju mantija različitih boja, po oceni samog sveštenstva, mi čak kaskamo za drugim crkvama, gde su se davno odomaćile i vedrije boje i ležerniji krojevi. To je posebno slučaj u Grčkoj i Ruskoj crkvi.

GRČKE PREKLAPAČE

AKO za radnu odeću, kao što se vidi, naše sveštenstvo sve manje ljubi crnu boju, zanimljivo je da baš ne voli ni domaće krojeve, pa najčešće bira uvozne. U našoj Crkvi na ceni su posebno grčke i ruske mantije (tzv. preklapače), dok se one "srpske", s dugmićima, sve manje naručuju iz praktičnih razloga (navlače se preko glave). Grčke su najtraženije, jer uz preklop, sa strane imaju šliceve. Naše su mantije manje praktične i u poređenju s Katoličkom crkvom, gde sveštenstvo nosi sveštenu košulju "kolar" i odogzo, normalno, sako. Tako je mimo bogosluženja obučen i beogradski nadbiskup Hočevar.

Ovaj "problem" uopšte nemaju protestanti, koji nemaju sveštenike već propovednike, i oni uopšte ne nose mantije. Stalno su u civilu.

U Crkvi, inače, demantuju priče po kojima pojedine vladike i dobrostojeći sveštenici kupuju po svetu "firmirane" mantije. Tačno je, kažu, da ima boljih i gorih radionica za šivenje, tačno je da ima boljih i gorih materijala, ali se ne radi ni o kakvim "markama". Sveštenik mora da vodi računa o izgledu, jer on je i javna ličnost, pa ako u Grčkoj kupi mantiju koja se ne gužva - ne treba mu zameriti.

Ako za radnu odeću sveštenstva pravila nema, za bogoslužbenu i te kako postoje. Tako se za Vaskrs (i nedeljom) nose bele i odežde otvorenih boja, plave se nose na Bogorodičine praznike, a crvene na mučeničke (Svetog Georgija, Sv. Dimitrija i sl.). Zelene se po mogućstvu nose na Duhove - simbolišu travu i pletenje venaca.

Sam čovek sa belom mantijom, inače, vladika Irinej (Dobrijević), Amerikanac po rođenju i duhovno čedo čuvenog Aleksandra Šmemana koji je nedeljom uvek nosio belu mantiju, priča da mu je američki mitropolit Dimitrije jednom rekao: "Kad obučem svetliju mantiju, osećam se lakše". Tu je verovatno ključ otkud toliko novih boja u našoj Crkvi u zemlji i rasejanju, sa simpatijom vernika, naravno.

PODNEBLJE

ŽIVKA Raketić, vlasnica radionice za izradu crkvenih odeždi u Novom Sadu, kaže da najveći broj naručilaca mantija još uvek bira crnu, smatrajući je zvaničnom crkvenom bojom, ali se naručuju i druge boje. Na kroj i boju, po njenom mišljenju, bitno utiče podneblje u kojem svešteno lice živi. Nije reč, dakle, ni o kakvoj novoj modi u Srpskoj crkvi, samo se ranije na mantije nije obraćala pažnja.

DUGMIĆI

NAJVEĆI raspon boja, što se mantija tiče, postoji danas u Rusiji, gde se oblače i crvene, i bež, i zelene, i teget, i bordo mantije, ali ne ide svaka u svakoj prilici. U principu, u svakoj crkvi, leti se nose lanene, a zimi mantije od toplijih materijala. Srpska mantija, inače (koju sveštenstvo izbegava) ima 12 dugmića i kopča se do pojasa, dok ruska ima dva dugmeta uz vrat i dva sa strane - šira je i jednostavnija za oblačenje.

Sastavni deo garderobe našeg sveštenstva je tzv. džube - kratka mantija koja se oblači na terenu, po blatu, u ratnim i sličnim prilikama.

Izvor: Novosti

[Баба]

Kројачки атеље “Традиција“ Живке Ракетић је плод тридесетогодишњег рада и искуства, круна знања стеченог под руководством старих мајстора кројачког заната.

Традиција је јединствена и по томе што је једина радионица која ради целокупан програм везан за потребе свештенства и монаштва: одежде, џубеа, прслуке, мантије (српске, руске, грчке), олтарске пресвлаке, пресвлаке за кивоте, литије, мандије, пане, схиме...

Са високом свешћу о значају духовних, културних и уметничких вредности користимо богато наслеђе византијске орнаментике и живописа претачући га у мотиве за одежде и остале сегменте везане за црквене потребe.

Квалитет и дизајн који излази из овог атељеа је препознатљив и лако уочљив.

• Непрестана жеља за напредовањем нас је довела до богатог наслеђа византијске орнаментике и живописа
  
• А висока свест о значају духовних, културних и уметничких вредности води нас још један корак даље
  
• Користимо то наслеђе претачући га у мотиве за архијерејске, јерејске одежде и све друге сегменте везане за богослужбени живот цркве
  ...
  

Материјали од којих се раде одежде су високо квалитетни :

• свила природна (шантунг)
  
• лан
  
• вискоза
  
• брокат
  

Везови су такође сачињени од конца високог квалитета и разних боја : срма, вискоза (златна, сребрена, плава, зелена, смеђа...).

Атеље ТРАДИЦИЈА такође ради :

• одежде високог квалитета које су у стандарду, што подреазумева рад на брокату са бортнама (тракама).
  
• пресвлаке за часну трпезу
  
  • за проскомидију
    
  • за налоње
    
  • за целивајуће иконе
    
  • за тронове
    
  • за кивоте...
    

  [*]завесе

  [*]барјаке на високо квалитетном плишу, са раличитим везом, различитих боја.

  [*]и све остале ствари потребне за црквени живот

[Баба]

http://www.tradicija.rs/

[Лазар Нешић]

Прелепе одежде, свака част!

[Solomon Kane]

Да...заиста лепо.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/17162-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B8/

[marko_13]

Свака част на јубилеју! Мени су најлепше српске мантије, а што се боје тиче, поред црне, лепе су ми и сиве, крем и беле.

[Баба]

Ja sam za crne mantije, ali da imaju lepše, elegantnije krojanje. Ovde, mislim, da ipak Rusi (odnosno njihovi monasi) imaju najbolji šmek.

Мени се те руске боје мислим комбинације, некако не свиђају

[о.Небојша]

По прописима из 19. века мирски свештеници су носили плаве мантије , а монаси црне.

[Guest]

Свако има свој укус , сваки стил мантије је леп на свој начин ,

мени је грчка мантија најпрактичнија - најлакше се облачи и скида.

[Баба]

I zovu je šišmiš mantija

[Баба]

http://www.facebook.com/Tradicija.rs#!/Tradicija.rs

[Walter]

Crvena je interesantna

[Баба]

Tradicija.rs nudi vaskršnji popust na odežde i mantije:

ИНФО

ОБАВЕШТАВАМО ВАС да већ сада можете наручити одежде за ВАСКРШЊЕ

ПРАЗНИКЕ:

1. У НОВОМ ДИЗАЈНУ

2. ПОД ПОВОЉНИМ УСЛОВИМА

3. СА ЕКСТРА ПОВОЉНИМ ЦЕНАМА

За више информација препоручујемо нашу мејл адресу!!!!