Šta Vuk slavi 9. marta ?

[nishizawa]

Srbi kao narod, drzava Srbija ili srpsko rukovodstvo... nije vazno kome se pripisuje krivica, stize uvek na istu adresu. Pogresnu.

Jer vidis niko ne pripisuje krivicu recimo hrvatskom narodu, drzabi ili rukovodstvu.

Niti muslimanskom narodu, drzavi ili rukovodstvu.

Ni albanskom narodu, drzavi ili rukovodstvu.

Uvek Srpskom-narodu, drzavi ili rukovodstvu.

A to je ono sto ti ne vidis. Da se tu pravi samo formalna razlika a krivac je uvek u Beogradu a nikada u Zagrebu, Sarajevu, Pristini, ...

Не на погрешну адресу, него на адресу пораженог...

Што је и природно - историју увек пишу победници. А ми смо и од Словенаца, и од Хрвата, и од Бошњака, и од Албанаца изгубили...

[Crveni Baron]

Не на погрешну адресу, него на адресу пораженог...

Што је и природно - историју увек пишу победници. А ми смо и од Словенаца, и од Хрвата, и од Бошњака, и од Албанаца изгубили...

Bosnjaci se ne bi slozili sa tobom, a i ostali bez NATO bombi ne bi ni primirisali bilo sta sto lici na pobedu. Tako da i taj nas poraz je zaslugom mnogo jacih protivnika a ne komsija.

[Zeebedee]

Тог 9. марта више од две трећине Срба је било уз Милошевића.....

Циљ протеста је била смена уредника на РТС - у и ништа више...

Твоја антисрпска анализа свега онога што би се наводно десило да је, којим случајем, Милошевић абдицирао је ван сваке памети......

Dverista ono bese? Sta drugo i ocekivati od likova poput vas :lol:

[Zeebedee]

"Слободане, Слободане, ти си комуниста, волимо те волимо, к'о Исуса Христа!" (Боже ме прости)

Ako se jos neko pita zasto smo izgubili Kosovo i posebno onima koji misle da je Kosovo izgubljeno tamo neke 2008 a ne u ratu koji smo izgubili ima jedna blesava prica iz 1991 ili 1992... patrijarh je na Kosovu za Bozic; gradonacelnik Pristine se obraca skupu u crkvi; paarafraziram: " Druze Pavle; hvala sto si nam dosao u goste po prvi put od kako si postao German. Okupili smo se ovde povodom rodjendana Druga Isusa Hrista...."

[Juan Valdez]

9 mart i mi

Danas se navršava tačno 20 godina od velikih demonstracija u Beogradu

, koje je protiv Miloševića organizovala tadašnja opozicija, na čelu sa SPO. Po mom sudu to je jedan od najznačajnijih i najtragičnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji.

Najznačajnijih, jer su to bile prve velike demonstracije u bivšoj Jugoslaviji posle 1945 koje nisu bile organizovane od strane vlasti i policije, i čiji zahtev nije bilo još komunizma ili još nacionalizma. Tema je bila sloboda štampe i tražene su ostavke čelnih ljudi beogradske Televizije koju je Vuk Drašković tada nazvao TV Bastiljom kao i početak prenosa Skupštine. Preko 100 000 ljudi se okupilo da protestuje protiv lažnog izveštavanja državne televizije o opozicionim strankama. Ne traži se oružje (mada je naravno u toj masi bilo i takvih poziva, poput "pobićemo ustaše" i slično), nego se traži sloboda štampe. To samo po sebi predstavlja veliku vrednost – prve "buržoaske" demonstracije u Jugoslaviji posle toliko decenija. I te demonstracije su vrlo lako mogle da obore Miloševića, da je bilo više sreće i organizacije. Siguran sam, kada jednom bude pisana novija srpska istorija, da će postojati samo tri svetle tačke u njoj: dva datuma i jedan period od nekoliko meseci. To su 9 mart, studentski protesti 1996-97 i 5 oktobar (da, da i 28 jun 2001, umalo da zaboravim). Sve drugo je najbolje zaboraviti.

Razlog zašto mislim da je to jedan od najtragičnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji je fakat da je tada propuštena šansa koja je realno postojala da se obori Milošević, i spreči celokupna tragedija i katastrofa koja se desila u periodu 1991-2000. Možete li da zamislite svet bez ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, bez ekonomske devastacije pod sankcijama i Miloševićevim socijalizmom? Pokušajte da zamislite prostor od 22 miliona ljudi koji bazično govore jedan jezik, imaju neku zajedničku tradiciju, i koji će u šest novih država i sa verovatnom zonom slobodne trgovine i bez mnogo pasoških kontrola proći period 1990 – 2010. Pokušajte da zamislite da nije bilo ne samo protraćenih života i materijalnih resursa, žrtvovanog ekonomskog rasta i ukupne civilizacijske devastacije desetogodišnjim izopštenjem iz sveta, nego ni devastacije jedinstvenog kulturnog prostora, osećaja komfora koji je prosečan stanovnik Jugoslavije imao pre 1990 od Triglava do Đevđelije. Očuvanjem neke forme konfederacije ili mirnim raspadom Jugoslavije, to bi sve bilo sačuvano (kao što je sačuvano između Češke i Slovačke).

Kad sam pre neku godinu prelazio iz Trebinja u Dubrovnik jedini zvanični prevoz između dva grada je bio jedan minibus sa dvadesetak mesta dnevno. Na graničnom prelazu nije bilo nikog. U junu mesecu, u sred turističke sezone. Verujem da je veći promet bio u vreme kad je Marin Držić u 16 veku pisao "Novelu od Stanca" u kojoj neki dubrovački mangupi dobrodušno ismevaju seljaka iz Gackog koji je došao da prodaje sir i kajmak u Dubrovnik. U svakom slučaju, broj seljaka iz Gacka koji danas trguju u Dubrovniku je sigurno mnogo manji nego u 16 veku. Za vreme boravka u Trebinju, setio sam se one divne sevdalinke "Djevojka je zelen bor sadila" koju je Himzo Polovina zapisao od jednog starca u Trebinju 1950ih godina. U njoj devojka sanjari kako će da zasadi bor koji će toliko da poraste da ona može da se popne i da "vidi ravne i Konavle", i "Dubrovčane mlade". Ali istovremeno i da vidi šta radi njen dragi, koji očigledno ide stalno trgovačkim poslom tamo "da li pije ili drugu ljubi ("ako pije nek se ne napije, akol ljubi nek se na zaljubi)". Palo mi je na pamet kako dete koje je odraslo u post-ratnom Trebinju teško može da se identifikuje sa tim više. Ono živi u osakaćenom i kastriranom svetu u kome je Dubrovnik neka daleka naprijateljska teritorija iza brda, Muslimana u Trebinju nema, glavna džamija u gradu je pod katancem a u školi ga uče, pitaj Boga šta, ne smem ni da zamislim...Koliko takvih nenadodnadivih, osakaćujućih kulturnih, ekonomskih, psiholoških tragedija bismo bili pošteđeni da su ljudi od 9 marta uspeli?

Da je nekoliko ljudi bilo malo hrabrije i organizovanije tog popodneva 9 marta, Milošević bio bio najuren. U tom kratkom "prozorčetu mogućnosti" od negde 14h do oko 17h popodne vlast je bila u potpunom rasulu. Sve je bilo moguće. Možete li da zamislite ratove, klanicu, sankcije sa Vukom Draškovićem kao predsednikom Srbije a Ivanom Đurićem kao premijerom, naprimer? Ja teško mogu.

Tačno je, SPO i Vuk Drašković 1991 su zvučali drukčije nego danas, čak i drukčije nego 1992. Vuk je čovek brzog temperamenta, sklon naglim i nepromošljenim odlukama, a u to vreme i militantnom nacional-romantizmu. Sećamo se izjava o rukama i zastavama u Sandžaku, o srpskim granicama koje su omeđene jamama iz II svetskog rata i sličnih gluposti. Ali, Vuk Drašković nije psihopata i kriminalna baraba poput Miloševića i Šešelja, spremna da iskrvari naciju, da bi opstala na vlasti. To je razlika. On pokušava da formira neku paravojsku za "zaštitu Srba" u leto 1991, ali već u jesen iste godine kada rat počinje punom parom, on je na pravoj strani: sabotira aktivno rat u Hrvatskoj (SPO minira praktično mobilizaciju) i jedini govori otvoreno protiv rata u Bosni s proleća 1992. Učestvuje u paljenju sveća za Sarajevo sa drugom Srbijom (iako joj ideološki na pripada, pošto je monarhista) i sve vreme ratnih godina se drži časno. Jedina je značajna politička figura u Srbiji koja govori protiv rata i osuđuje Miloševića ne što nije dovoljno Balija pobio, nego što uopšte vodi rat. Ponavlja isto ono što i Ivan Đurić - srpski interes u Kninu se brani demokratijom u Beogradu. Pogledajte samo

, kojim je zaslužio da uđe u istoriju, i da ništa drugo nije uradio. Đinđić i Koštunica su, nažalost, saradnici i koalicioni partneri Karadžića u isto vreme (Đinđić iz pogrešno iskalkulisanog makijavelizma, Koštunica jer je podilkanio). Kao i svi normalni ljudi, koliko god i sam učestvovao u buđenju i podjarivanju nacionalizma krajem 1980ih, onog trenutka kad biva jasno da je Milošević samo iskoristio nacionalizam da bi ratom sačuvao i ojačao vlast, on se povlači i naziva "lopatu lopatom" a zločin zločinom. Sa izvesnom setom, čitam mnoge komentare, uključujući i mnoge ovde na ovom blogu, koji pokazuju da ogroman broj ljudi još nije proživeo tu Draškovićevu spoznaju i preumljenje s jeseni 1991, nije prepoznao i priznao da su patriotizam, "zaštita Srba" i "nacionalni interes" samo oruđa u rukama kripto-komunističkog režima da se održi, da je taj "patriotizam" bio (i ostao) samo "poslednje utočište nitkova".

Što je posebno zabavno, u tom trenutku, 1991, Vojislav Koštunica nije na pozicijama na kojima će se naći već koju godinu kasnije. Koštunica 9 marta drži veličanstven govor sa balkona Narodnog pozorišta, a 10 marta ujutro na konferenciji za štampu još bolji, u kome Miloševića naziva diktatorom i obećava još "demonstracija u slobodnom Beogradu"! Ništa o "ugroženosti" Srba preko Drine! Možete li to da zamislite? Ili Vladetu Jankovića kako na Radio Beogradu 2 govori o tome kako se oseća u velikoj defanzivi i izolaciji (jesen 1991) gde svi pričaju samo o osvajanju teritorija i nacionalizmu, a nema mesta za priču o demokratiji? Fast forward, novembra 1995 kada SPS preuzima nasilno studio B, Koštunica odbija da se pridruži opozicionim demonstracijama sa obrazloženjem da bi to ugrozilo nacionalno jedinstvo, i da je sada, (nikad to neću zaboraviti!) "sudbina Republike Srpske važnija od sudbine slobode medija u Srbiji".

9 mart je bio zlatna šansa: Drašković je u naponu političke snage. Ivan Đurić je živ i u Srbiji. Koštunica nije odlepio još. Normalna vlada marta 1991 i obaranje Miloševića, značili bi spas. Drašković i ljudi oko njega nisu imali živaca ni smelosti. Ostalo je istorija. Bedna i sramotna.

Izvor

[nishizawa]

Rat nije mogao da se izbegne jer je bio nametnut svim narodima Jugoslavije.

Не бих се баш сложио...

И те како је код народа Југославије постојала жеља за изравнавањем старих рачуна...

[Zeebedee]

Pogledaj publiku, gomila komunistickih metuzalema koji su sluzili kao najobicniji podanici dedinjskog fasiste i koljaca.

[Zayron]

Не бих се баш сложио...

И те како је код народа Југославије постојала жеља за изравнавањем старих рачуна...

Miroljubivim ljudima u svakom od naroda je svaki rat nametnut a naravno da je bilo takvih koji su ga jedva dočekali. Njima rat nametnut nije bio, to su svi ti koji su se sjetili da treba još izmiriti i naplatiti te stare račune a to svejedno kojem narodu pripadali.

[nishizawa]

Bosnjaci se ne bi slozili sa tobom, a i ostali bez NATO bombi ne bi ni primirisali bilo sta sto lici na pobedu. Tako da i taj nas poraz je zaslugom mnogo jacih protivnika a ne komsija.

За једно око коњ ћорав...

Управо због тога што нисмо умели да схватимо да се рат не добија само усијаном главом, већ и економијом, ресурсима и дипломатијом, смо га и изгубили...

У сваком случају - на крају утакмице се не рачуна ни ко је имао више шанси, ни ко је имао посед лопте, ни резултат на полувремену - већ само крајњи резултат...

[nishizawa]

Miroljubivim ljudima u svakom od naroda je svaki rat ametnut a naravno da je bilo takvih koji su ga jedva dočekali, njima nametnut nije bio, to su svi ti koji su se sjetili da treba još izmiriti i naplatiti te stare račune a to svejedno kojem narodu pripadali.

А таквих је, на жалост, било сасвим довољно.

[Crveni Baron]

У сваком случају - на крају утакмице се не рачуна ни ко је имао више шанси, ни ко је имао посед лопте, ни резултат на полувремену - већ само крајњи резултат...

Jos nije kraj ....

[Zayron]

А таквих је, на жалост, било сасвим довољно.

Kao i uvijek, od 10 ljudi na ulici, svejedno da li Čeha, Srba ili Hrvata su jedan, maksimalno dva čovjeka s kojim bih ja imao šta pričat. To su ti ljudi koji svaku svoju misao ne poprate uzrečicama kao: "ti vole, kurva" itd. ili u srpskom jeziku advekatnim. Onda je vrlo lako ustanoviti kojim i kakvim političarima će se takvi ljudi prikloniti u slučaju kakvih društvenih kontroverzija i previranja i šta oni misle o svijetu, vjeri, hrišćanstvu ili Bogu i miru među vjerama, narodima i ljudima. Da, nažalost, na svakih deset ljudi dođu samo jedan ili dva takva kao što smo ti, ja ili naprosta većina ljudi s ovog Foruma. Ovdje nas je na forumu dosta ali u svijetu nas je vrlo malo, za svijet smo tačno samo tom soli i tim kvascem iz Isusove jevanđeljske parabole. Pa ako se i taj kvasac pokvari a sol obljutavi onda teško svima i nama i njima...

[Zeebedee]

Jos nije kraj ....

A ko ce da resi utakmicu; ti koji si podvio rep i u sred rata pobegao iz republike Srpske? Mislis da ce srbi da ponovo osvoje Knin? Pristinu? Rat smo zestoko izgubili radi komunista na vlast koji su okruzili Milosevica i radi bolesnih glava poput Karadzice, Mladica i slicnih...

[Crveni Baron]

A ko ce da resi utakmicu; ti koji si podvio rep i u sred rata pobegao iz republike Srpske? Mislis da ce srbi da ponovo osvoje Knin? Pristinu? Rat smo zestoko izgubili radi komunista na vlast koji su okruzili Milosevica i radi bolesnih glava poput Karadzice, Mladica i slicnih...

To ti mislis, tocak istorije jos nije stao....

[nishizawa]

Jos nije kraj ....

И није да није...

Пали смо у нижи ранг такмичења, и требаће нам још јако много времена да се вратимо у прву лигу...

Ко игра за рају, и занемарује тактику...