Код нас је тако и ми то не мењамо!

[Miroslav Đorđević]

Цениш да би похрлили?

Pretpostavljam. Jedan od problema je uopšte nedostatak svesti u našem narodu o potrebi liturgijskog života, većina naroda su uglavnom neki sujeverni deisti. Oni ne vide ni najmanju potrebu za Crkvom, Liturgijom, Svetim Tajnama... Vole da kažu 'šta će mi popovi i nekakva organizacija'. Za njih se celokupna religiozna misao svodi na to da 'dobri idu u raj, zli u pakao', s tim što imaju neki svoj lični etički sistem. Drugi je problem sveprisutna mržnja prema kliru međ narodom, kao i predrasude prema crkvi...

Нисам..

Бања Лука...

скоро нису хтели да сахране човека....јер његови нису имали 700 КМ-ова

Ево Јустинијан може да потврди добар део приче...

а и Евгеник... ако сме

I ja sam čuo da je van zahumsko-hercegovačke strašna situacija u Bosni i Kroaciji.

[Желе Зека]

А ја сам чуо да је Владика Јефрем баш строг када су у питању захтеви који се стављају пред кандидате за свештенство.

[Баба]

Pretpostavljam. Jedan od problema je uopšte nedostatak svesti u našem narodu o potrebi liturgijskog života, većina naroda su uglavnom neki sujeverni deisti. Oni ne vide ni najmanju potrebu za Crkvom, Liturgijom, Svetim Tajnama... Vole da kažu 'šta će mi popovi i nekakva organizacija'. Za njih se celokupna religiozna misao svodi na to da 'dobri idu u raj, zli u pakao', s tim što imaju neki svoj lični etički sistem. Drugi je problem sveprisutna mržnja prema kliru međ narodom, kao i predrasude prema crkvi...

I ja sam čuo da je van zahumsko-hercegovačke strašna situacija u Bosni i Kroaciji.

То је ствар душевне чистоће, мислим та мржња на клир.

Тога је било одувек јер је то заправо пренесена мржња са Христа на клир , а изазивач те мржње је ђаво .Они који имају ту мржњу на клир ( свесну или несвесну) су на неки начин пактирали са ђаволом, углавном кроз опогањени грешни живот а неретко и кроз своју антихришћанску философију .

Ми имамо пород аспидин на два колосека, један је опогањеност народа кроз грех а други је последица комунистичке индоктринације.

Овде код овог последњег многи се вајкају па кажу ми нисмо били комунисти , нисмо се ни родили тада. Па јес нисте ви ал јесу ваши очеви који вас тако васпиташе.

Тх колико сам пута само чуо људе како с ненормалном количином мржње и страсти говоре противу клира , потпуно ирационално. А знам их лично , све мој до мојега , несој најгоре врсте. Али деца таке приче слушају , џаба после веронаука па чак и кад човек постане Црквен дуго времена има ове предрасуде о поповима.

Е још ако му се намакне неки поп занатлија на парохију , онда га само утврђује у тим ставовима.

Данас је такво време да је грех прихватати се поповског посла а не бити свестан времена у коме живиш и шта се од попова данас захтева.На првом месту поп не може ко пре сто година бити само занатлија, када је народ био више Црквен и када поп није моро много да објашњава јербо су људи све знали.

Тада је мого бити само занатлија, јер народ је имао веру.

Данас поп мора бити извор вере у супротном ићи ће у пакао зато што се прихватио поповског посла у времену кад треба да се сеје а не жање.

Не жање се тек никла пшеница.

Ово је време сетве, претходна времена су била жетве, преци су наши сејали али пожњело се све, нема више.Сад треба поново сејати.

Радник који ради погрешно неће добити плату, без обзира колико дуго је радио и колико се трудио.

[Михајло]

А ја сам чуо да је Владика Јефрем баш строг када су у питању захтеви који се стављају пред кандидате за свештенство.

Па и није баш...строг је око послушања Свештенства итд...

остало...и није...

[Zayron]

Christian Anarchist: A da im vi pripretite kako ako se ne ispovedaju i ne pričešćuju redovno, da su sami sebe ekskomunicirali pa tada ni nemaju pravo ni na vodice, ni na kolač, ni na venčanje, ni na opelo i hrišćanski pokop niti na bilo kakve 'trebe'...

Kod nas se exkomunikacija eo ipso ("samo po sebi", automatski) ne dešava kad se neko ne pričešćuje i ne ispovijeda i ne hoda nedeljom na sv. Liturgiju ili sv. Misu, dok živi i na životu je ne možeš ga exkomunicirati samo zato niti se on tim isključuje iz zajednice hrišćana i iz Crkve. Sve do svoje smrti svaki hrišćanin može imati i ima šansu ispraviti svoj način života ili se bar pokajati na samrtnoj postelji za onakav život koji je do tada vodio. Prema našim kanonima "latae sententie!, interdict, izopćenje se ne može samo za to aplikovat, za to moraju postajati drugi (kanonski nabrojani i navedeni) da ne kažem važniji, ozbiljniji razlozi. I kad je je zanemarivanje liturgije, ispovijedi i Svetih Tajni zaista velikim prečinom. Tamo u linku su navedeni svi razlozi zbog kojih hrišćanin kod nas u katoličkoj Crkvi treba da se smatra izopćenim a to bez ogledu na to da li je izopćen oficijalno ili "eo ipso". Oficijalno su kod nas iz Crkve izopćeni samo takvi čijim izopćenjem Crkva namjerava pokazati, projaviti svoj stav što znači da i ostali koji nisu ovako poimence a učinili su neki važan prečin protiv chrišćanstvu, Crkvi ili crkvenim pravilima i zakonima se imaju smatrati izopćenima bez obzira na to nda li je to učinjeno obredno ili ne, dakle izopćeni su sutomatski tim činom kojim su se dopustili. Nekad je to bilo za prvih hrišćana najčešće "žrtvovanje drugim bogovima ili božanstvima" a danas je to prelaz na neku od NEHRIŠĆANSKIH vjeroispovijesti. To također nosi sa sobom istu posljedicu. Evo ovdje imate i listu ekskomunikovanih iz katoličke Crkve, među njima je Fidel Castro koji je exkomunikovan 1962 a exkomunikovao ga je papa Jovan XXIII. Međutim, prema najnovijim vijestima on traži da se vrati u katoličku Crkvu i papa Benedikt XVI koji upravo u martu ove godine ima planiranu posjetu Cubi ima ovlast na tome neđto promjeniti ako pronađe da se on kao hrišćanin katolik pokajao za svoje grijehe i želi se vratiti zajednici vjernih. Zanimljivo je da naprostu većinu exkomunikjovanih katoličkom Crkvom čine exkomunikovani bivši katolički teolozi, sveštenici i episkopi što je logično s obzirom na značaj koji u Crkvi imaju i zbog čega je njihiva exkomunikacija morala biti javna, zvanična i osobna, poimenična. Jedino još da Fidel Castro izdrži čekat do 26.03.2012.

Obraćenje revolucionara:

Castro se vratio katoličkoj vjeri i želi svoje grijehe ispovjediti Papi

http://www.jutarnji....i-papi/1006100/

Pope Benedict XVI visits Mexico and in Cuba in March

The 23rd international apostolic journey of Pope Benedict XVI will be to Latin America: Mexico, from March 23 to 25; and Cuba from March 26-28. His predecessor, Blessed John Paul II, made 5 trips to Mexico, which are featured in these images. The first trip was in 1979 for the General Conference of Latin American Bishops in Puebla. During this visit, Pope John Paul II reiterated the importance of presenting the entire Christian message of liberation and the full truth about the human person, which finds its fulfillment in Christ. In Mexico City, greeted by a huge crowd, John Paul II underlined that the Church expects full accordance with faith and life.

:

List of people excommunicated by the Roman Catholic Church

20th century

• Bishops in China who joined the Chinese Catholic Patriotic Association and ordained bishops without papal approval.
  
• John XXIII excommunicated Fidel Castro in 1962
  
• Pius XII excommunicated all Catholic supporters of Communism (see Decree against Communism and Fidel Castro)
  
• Éamon de Valera was excommunicated from the church owing to his active support for the republican side during the Civil War in 1922.^[9]
  
• Archbishop Marcel Lefebvre, Bishops Antonio de Castro Meyer, Bernard Fellay, Bernard Tissier de Mallerais, Richard Williamson and Alfonso de Galarreta for the Ecône Consecrations without papal mandate. Formally declared to have incurred latae sententiae excommunication by Cardinal Bernardin Gantin on July 1, 1988.^[10][11] The excommunications of the latter four were lifted in 2009.
  
• Father Romolo Murri, and leader of the Italian Catholic Democrats^[12]
  
• Juan Perón, in 1955, after he signed a decree ordering the expulsion of Argentine bishops Manuel Tato and Ramón Novoa^[13][14]
  
• All Catholics who participated in the creation of an independent church in the Philippines, in 1902^[15]
  
• Alfred Loisy, a French cleric associated with modernism.
  
• Leonard Feeney, a U.S. Jesuit priest who defended the strict interpretation of the Roman Catholic doctrine "outside the Church there is no salvation", arguing that baptism of blood and baptism of desire are unavailing. Feeney was later fully reconciled to the Church before his death.
  
• Feliksa Kozłowska and the Mariavite movement in December 1906 by St Pius X
  

List of people excommunicated by the Roman Catholic Churc

http://en.wikipedia....ch#20th_century

Latae sententiae

http://en.wikipedia....atae_sententiae

[Guest - . . .-]

Ајде да не одлутамо од теме...

вратимо се на ово о чему сам поставио и питао за мишљење.

[Баба]

Ајде да не одлутамо од теме...

вратимо се на ово о чему сам поставио и питао за мишљење.

Ниси ауторитет.

[Guest - . . .-]

Слажем се, али изгледа нису били ни пре мене. Пре су се овде мењали као чарапе... ја сам се мало "примио"

А сад да ли треба да свима који не долазе у Цркву више и ја не долазим у кућу или не знам шта... мислим да је у старту грешка. Можда но да тиха вода брег рони, мада и то нешто не пали...

Римокатолици су некада имали тзв. интердикт. То је када на једном целом крају, граду... примене забрану чинодејства- банују вернике Но, то никада није имало неке позитивне реакције. Напротив, само је донело још више штете.

[Mironosica]

А сад да ли треба да свима који не долазе у Цркву више и ја не долазим у кућу или не знам шта... мислим да је у старту грешка. Можда но да тиха вода брег рони, мада и то нешто не пали...

slazem se !

"Covek koji je sadio drvece "

[Баба]

Ниси ауторитет.

Види да би те народ слушо имаш две форе. Једна је да има нађеш жицу а друга је да имаш харизму па да те они зготиве сами.

Ова друга је у 80% ствар с којом се човек роди у 20% дугогодишња вежба која захтева велику посвећеност и много напора.

Значи остаје ти да им нађеш жицу.

А и то некад просто не иде.

Некада је таква средина да што би реко један поп кад га је пито владика како то да је на претходној парохији саградио Цркву и сабро народ у цркву а на садашњој није ништа урадио и какав ће одговор дати на суду , а он вели - лако владико , они први су били овце а ови други козлићи.

[Иван Недић]

Па сећате се "интердикта" пре неколико година у Србији поводом кобасицијаде у први дан Великог поста

[Мара]

Ово често чујем као свештеник када препоручим нешто парохијанима. Дакле, нећемо ништа да мењамо...

Ево једног конкретног примера: На мојој парохији "није обичај" да се на дан славе дође у Цркву, да се буде на Литургији (и причести), донесе славско жито, купи славска свећа... не. То се све ради "код куће". Свећа се, наравно, купује на пијаци, за Литургију се не мари. Зато на највеће празнике и славе готово да нема никог. Опет, недељом се не долази јер је Црква далеко... али за сада да се држимо овог "ми то не мењамо"...

Мене забрињава тај феномен да све може да се мења и да расте и да се развија, али вера треба да остане на неком ниском, магијском нивоу, на нивоу "ваља се- не ваља се"... када свештеник о томе прича (а верујте причам непрестано) и позива веома мали број се одазива.

Ево, данас читаве поделе настадоше у Цркви јер се неки уплашише да им се "мења вера". А у чему је ствар? Вера се развија и множи и расте. Кажем ја мојим парохијанима да би њихови преци били пресрећни да сада њихов потомак дође у Цркву и донесе колач или бар да дође и донесе име тог свог претка да га свештеник помене у Литургији. Но, ипак се остаје у томе да је боље ништа не мењати и не дирати да се "не би огрешили, да не би покварили нешто". Управо, магијски поглед на веру.

Заиста је битно да се тога ослободимо. Без тога не можемо ни бити истински причасници Христови. Вера ће да нам буде само пуко испуњавање ритуала "јер се тако ваља", а Христос ће нам остати удаљен и непознат.

Како је стање код вас? Има ли ових проблема или неких сличних?

Мој отац на својој парохији има исти проблем.

Све се своди на то да је то "тако било раније", "старији су нам рекли да не треба ништа да се мења" или "бабе нам рекле да тако мора да се уради". :-

Један од примера је:

"Уколико се прво вече славе падне у дан када се мрси,а сам дан славе падне у среду или петак, они прво вече посте,а други дан мрсе." buuuuuuu Мој отац већ неколико година покушава да искорени ову навику,ал то иде мало теже. Кад им скренете пажњу да то није исправно,увек добијете одговор: "Па то нам остало од старих." bangin

Не треба очајавати,јер временом се све мења и креће на боље. :cheesy2:

[Ignjatije]

Ako svestenik nije na neki nacin "autoritet" u svojoj eparhiji,ko je onda ? Da nisu mozda neke babe u pitanju ?

Nas narod vise veruje bapskim pricama nego Crkvi.

Meni su govorili da se ne krstavam u parohijskoj crkvi jer se u njioj unose mrtvaci nego da idem u neki manastir ( u kom se cak sahranjuju preminuli igumani) i tamo obavim krstenje. To je cista glupost i praznoverje,ali nas narod i dalje veruje takvim izmisljotinama.

[Zayron]

Слажем се, али изгледа нису били ни пре мене. Пре су се овде мењали као чарапе... ја сам се мало "примио"

А сад да ли треба да свима који не долазе у Цркву више и ја не долазим у кућу или не знам шта... мислим да је у старту грешка. Можда но да тиха вода брег рони, мада и то нешто не пали...

Римокатолици су некада имали тзв. интердикт. То је када на једном целом крају, граду... примене забрану чинодејства- банују вернике Но, то никада није имало неке позитивне реакције. Напротив, само је донело још више штете.

Imamo to i dan, danas, čini mi se da su međugorski fratri još pod važećim interdictom, taj nije bio do sada koliko ja znam povučen!

[Guest - . . .-]

Види да би те народ слушо имаш две форе. Једна је да има нађеш жицу а друга је да имаш харизму па да те они зготиве сами.

Ова друга је у 80% ствар с којом се човек роди у 20% дугогодишња вежба која захтева велику посвећеност и много напора.

Значи остаје ти да им нађеш жицу.

А и то некад просто не иде.

Некада је таква средина да што би реко један поп кад га је пито владика како то да је на претходној парохији саградио Цркву и сабро народ у цркву а на садашњој није ништа урадио и какав ће одговор дати на суду , а он вели - лако владико , они први су били овце а ови други козлићи.

Да се разумемо... ја са народом имам одличан однос и супер се слажемо, немам никаквих проблема, вређања итд... веома поштују и уважавају...АЛИ када поменем колач у Цркву или долазак онда као да се мој глас мени врати. Већина ни да чује. Кажем, пре је било још горе. Баш нио није долазио. Сад дође по који.

Ево, неки моје пријатељи и другари са парохији и што хоће да дођу не могу од старијих у кући. Старији не дају: Док сам ја жив неће да иде мој колач у Цркву!

Разумеш? Мислим да није ту проблем ауторитет. Опет имам довољно ауторитета и чистог образа да могу у сваку кућу да уђем у било које доба и да затражим било шта, али је проблем у како већ рекох нешто друго ( а шта је то друго погледати на некој од претходних порука)

Ево на пример организујем чишћење сеоског гробља, одазову се готово сви, што новцем што радом, али "не да мењају обичаји" и ако нема ни један разлог да тако остане:

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.2041486609292.108015.1608139166&type=3