Предавање Епископа крушевачког Г. Давида о СВЕТОСАВЉУ (аудио)

[исидорица]

Наиђох на ново предавање владике Давида, које је одржао у Хрватској, гостујући у Епархији горњокарловачкој.

Занимљиво је зато што је покрио још једно болно место, говорећи о истом другачије и окрепљујуће, без фразирања, јасно.

Мучена тема светосавља - најзлоупотребљенија и најоклеветанија тема!

Ако неко има утисака, питања, нека започне дискусију! Ако, пак, нема, нека послуша пре него почне "Кум"! ^_^

http://www.4shared.com/mp3/lXnkZ6_B/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%B5_E%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_.html

[Дејан]

Hvala,hvala,hvala

[исидорица]

нема на чему! zru Хвала и Моцарту на оном делу технике од којег су студенти књижевности оперисани!! ^-^

[w.a.mozart]

nema frke...uvek-samo mi nije jasno zašto neki sajtovi eparhija nemaju opciju za download audio materijala koji postavljaju-trebalo bi to da reše.Niška eparhija tj njen sajt je divan primer ovoga o čemu pričam- imaju redovno ažurirane vladikine besede i opciju za preuzimanje...

ovako vam treba program za snimanje stream zvuka npr. Replay Media Catcher 4 ili nešto slično

[w.a.mozart]

Vidim da nema komentara,pa da probijem led-dakle v.David o svetosavlju kaže-

Svetosavlje nije ni dogmat ni jedno teološko mišljenje,nego ODLIČIJE CRKVENOSTI HRIšĆANSKE NARAVI SRPSKOGA NARODA KAO PRIPADNIKA BOŽIJEG NARODA.Ono je i lokalnog i sabornog karaktera.Onoje dogadjaj scetoduhovskog uključenja pravoslavnog srpskog naroda u PUNOĆU ŽIVOTA I POSTOJANJA JEDNE SVETE I SABORNE APOSTOLSKE CRKVE...

dakle,svetosavlje je autentičan izraz pravoslavne,srpske pobožnosti koje je u potpunoj saglasnosti sa Crkvenim predanjem i uvek mu sleduje tj. nikad ne može ići iznad predanja i Crkve

[w.a.mozart]

zašto je ovo bitno... pa recimo

[Скопљанац]

Овде треба додати Светосавску беседу владике Давида (док је био монах) на ПБФ-у, која је штампана у Богословљу за 2009. годину. Кратка је, а упрово о томе говори... То је његова, сада већ чувена беседа - О Православљу и Светосављу...

[исидорица]

Vidim da nema komentara,pa da probijem led-dakle v.David o svetosavlju kaže-

Svetosavlje nije ni dogmat ni jedno teološko mišljenje,nego ODLIČIJE CRKVENOSTI HRIšĆANSKE NARAVI SRPSKOGA NARODA KAO PRIPADNIKA BOŽIJEG NARODA.Ono je i lokalnog i sabornog karaktera.Onoje dogadjaj scetoduhovskog uključenja pravoslavnog srpskog naroda u PUNOĆU ŽIVOTA I POSTOJANJA JEDNE SVETE I SABORNE APOSTOLSKE CRKVE...

dakle,svetosavlje je autentičan izraz pravoslavne,srpske pobožnosti koje je u potpunoj saglasnosti sa Crkvenim predanjem i uvek mu sleduje tj. nikad ne može ići iznad predanja i Crkve

Тако је! Мислим да је то основна мисао и треба је разумети у мери и хармонији, како он сам каже. Шта владика Давид сувише често помиње да би било небитно: меру, утврђивање у свом послушању, заједничарење у Духу Светоме! Уколико се пажљиво слуша, приметан је континуитет ставоа у свим беседама.

[исидорица]

Овде треба додати Светосавску беседу владике Давида (док је био монах) на ПБФ-у, која је штампана у Богословљу за 2009. годину. Кратка је, а упрово о томе говори... То је његова, сада већ чувена беседа - О Православљу и Светосављу...

Има ли ње у писаном виду негде?

[Скопљанац]

Не верујем да је има негде. Једино да је прекуцамо из Богословља... Није дугачка, није то велики посао. Ја тренутно немам тај број код себе, али бих могао то до сутра да урадим, ако Бог да. А, можда неко од људи овде има тај број при руци, па ако хоће да се жртвује и издвоји мало времена за добробит свих нас...

[исидорица]

Ја не знам има ли мој муж. Мада, ми у стану немамо часописа. Ако имате времена, учините то. ја ћу се потрудити да урадм транскрипт овог предавања до сутра увече и да га поставимо.

[Скопљанац]

У реду, мени није тешко. Прекуцаћу је. Него, чак и ако је нађете, немојте узимати на себе дупли посао. Ви урадите транскрипт предавања, а ја ћу ову беседу прекуцати, иако посао није сразмеран јер је беседа кратка, а ви ћете имати доста посла.

Но, хтедох рећи, беседе владике Давида заиста имају непрекинути континуитет, и мислим да ће се савршено уклопити...

[исидорица]

У реду, мени није тешко. Прекуцаћу је. Него, чак и ако је нађете, немојте узимати на себе дупли посао. Ви урадите транскрипт предавања, а ја ћу ову беседу прекуцати, иако посао није сразмеран јер је беседа кратка, а ви ћете имати доста посла.

Но, хтедох рећи, беседе владике Давида заиста имају непрекинути континуитет, и мислим да ће се савршено уклопити...

Ок, онда ћемо тако.

[Скопљанац]

Као континуитет и непрекинути низ беседа владике Крушевачког Кир Давида, доносимо и овај текст (беседу) из часописа Богословље за 2009. годину.

Богословље LXVII 1 (2009)

Епископ Крушевачки Кир Давид (Перовић)

Универзитет у Београду - Православни Богословски факултет - Светосавска беседа изговорена на слави Православног богословског факултета у Београду 2009. године

СЛОВО О СВЕТОСАВЉУ И ПРАВОСЛАВЉУ

Светосавље као живљење по Јеванђељу у Православној Цркви у српском хришћанском народу, и од стране хришћанског српског народа, најсажетији је унутрашњи, или помесни одговор на питање шта је оно у својој основи.

Да ли је тај одговор тачан?

Да ли је поистовећивање и поређење умесно или неумесно?

Да ли Светосавље у потпуности исцрпљује Православље?

И опет, да ли је Светосавље догмат или теологуменон, или само одлика хришћанског духовног етоса српског народа као члана и припадника свеколиког лаоса Божијег?

Коначно, да ли је Светосавље само локалног, или је оно и саборног карактера унутар Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве?!

То су неколика полазишта код изналажења умесних питања у вези са quidditas - ом (штаством) Светосавља. Њих дотичући, ми и започињемо своју разраду теме о светосавском quidditas - у или штаству.

Да би хришћанско Православље било појмљиво и применљиво, да би се оно разоткрило, и од свих прихватљиво било, неопходна је жива и отворена, гипка и уравнотежена црквеност. Само та и таква црквеност је онда кадра и да прожме и хришћански реализам, и надреализам; оба у највишем степену сучељавања, и међусобно прожимана у историјско - есхатолошкој драми нашега спасења.

Следећа напомена односи се на веру и неустрашивост, без којих није могуће достојно учествовати у драми спасења.

На Светосавље итекако треба гледати из равни црквено - помесног богословља, као што се на њега гледа и из равни црквено - саборног богословља.

Зато ми и заузимамо одговарајуће углове гледања на Светосавље, имајући при том на уму сву његову условљеност Православљем.

Светосавље као јеванђелски живот и његово тумачење у духу Православља хришћанске Цркве унутар српског хришћанског народа и од стране хришћанског српског народа, у основи је најсажетији унутрашњи, или помесни одговор на питање: шта је Светосавље, и који је његов смисао?!

Православље нам је увек било и дато, и задато. Самоме Светосављу је Православље од почетка такође било и остало: и дато и задато! Према томе, у мери у којој се Светосавље оправослављује, у истој се и хришћански српски народ осветосављује; но опет и опет током свог истовременог, непрестаног оправослављивања!

На своме путу Православља хришћански српски народ је прошао, и пролази и сав свој историјски пут! А он је изукрштан са историјским путевима других народа, али и са путевима њихових философија и теологија, уметности и наука, те према томе сам на себи и у себи показује утиснуте и све њихове трагове.

Замена Православља Светосављем и апсолутизација Светосавља од стране хришћана неукорењених у Светом Предању, показатељ је псевдоморфозе етоса: како Православља, тако и Светосавља.

То поближе значи: да Светосавље постаје сувишно када се намеће, неукусно када је еуфорично, непожељно када је несмотрено и извитоперено.

Док је поређење Светосавља са Православљем увек умесно, и увек пожељно када одише расуђивањем. А оно је опет неизбежно, и насушно, када изграђује Цркву! Срећом, Светосавље, од самог свог почетка, упркос искушењима, управо то чини!

Светосавље не исцрпљује Православље, него обрнуто! Оно себе дугује Православљу, целокупно исходи из - њега, и њиме се оваплоћује.

Светосавље је још један од светодуховских плодова Светога Предања пројавившег се унутар српског хришћанског народа Божијег. Оно је још један од светодуховских догађаја синтезе црквеног правоверја и правоживља, увек стамено у свом корену, чији је иначе садржитељ српски хришћански народ Божији.

Покрет обнове и процвата црквеног живота у српском народу, покрет који везујемо за Светога Саву, и за његове сатруднике и настављаче у Винограду Господњем, слободно рећи можемо да је прерастао у педесетнички свенародни хришћански покрет. И још, да је добио такве размере да је Свети Сава у њему препознат као равноапостолни, просветитељски и учитељски лик просијавши у свом српском хришћанском народу, али и у народима са којима је лично ступао у црквене, и у духовне везе!

Охристовљујући српски хришћански народ Јеванђељем и Светим Тајнама, догматима, оросима и правилима Васељенских и Помесних сабора, богословљем, благочешћем и врлинама Отаца и свих Светих, Свети Сава и његови сатрудници и настављачи су изазвали исту ону светодуховску радост у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви коју она сама иначе памти као још једну у низу својих педесетничких епоха.

Овде, у конкретном смислу, мислимо на пример: на радост епохе Нових Никејаца на челу са Светим Василијем Великим, Архиепископом Кесарије Кападокијске;

на ту радост мислимо и у вези са епохом синова завета (b, nai Q'uama), или синова и кћери Цркве; иначе епохом хришћанског народног покрета у Сиријско - месопотамској Цркви, у којој је Свети Јефрем Сиријац био један од његових протагониста, и његово светило;

на исту радост мислимо у вези са епохом Свете равноапостолне браће Кирила и Методија, просветитеа Словена, на челу са Светим Патријархом Цариградским - Фотијем Великим:;

и опет мислимо на исту радост у вези са епохом исихастичких Сабора, на челу са Светим Архиепископом Солунским - Григоријем Паламом;

на ту исту радост мислимо и у поводу руске црквене мисије у Јапану, на челу са Светим равноапостолним Николајем Касаткином, просветитељем Јапана.

Најзад, на исту радост мислимо када ову повежемо са епохом црквеног Богомољачког покрета у Српској Православној Цркви светосавској, на чалу са Светим Епископом Охридским и Жичким - Николајем Велимировићем. Тај покрет је био црквено чудо радости у Духу Светоме; чудо које се догађало у Српској Цркви и у њеном народу у 20. веку. Ми данас не престајемо да на њега гледамо као на директан изданак и продужетак Светосавља...

Светосавље дакле није ни догмат, ни теологуменон, него одличје црквености хришћанског етоса српског народа као припадника Божијег лаоса!

Светосавље је и локалног, и саборног карактера. Оно је догађај светодуховског укључења хришћанског православног српског народа у пуноћу живота и постојања Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Све оно што је у српском народу било добро, Свети Сава је препознавао као хришћанско. И све оно што је он у своме Отачаству био затекао као већ христијанизовано, то је он увелико уграђивао у своје виђење отачаственог Православља, и Цркве свога народа. Зато ће Свети Сава као првопрестолник Српске Цркве и духоносни учитељ у њој, Духом Светим раван једном Апостолу, порађати освештана духовна чеда у Отачаству своме. Тако ће се и светосавска Црква сабирати од стране припадника свих полова и сваког узраста, сваког занимања и свих сталежа Отачаства његова.

На концу, рецимо да је Савино виђење отачаствене Цркве било целовито и свеобухватно. Наиме, било је потребно да сви чланови српског народа, једним умом и једним устима, једним срцем и једном душом узму учешћа у плодовима Домостроја спасења! Свети Сава је управо томе највише доприносио. Том циљу ће непрекидно тежити и сви наследници и настављачи његовог богоугодног и равноапостолног дела у отачаственом Винограду Господњем. Плод те и такве свенародне делатности у Српској Цркви напослетку ће на њеном хоризонту проузроковати појаву самог нашег Светосавља, богословски осмишљеног! Светосавља успешног у унутрашњој црквеној мисији, као и дораслог за спољну, црквену мисију.

Поновићемо мисао, и закључити наше Слово, речју: да је Светосавље и несхватљиво, и неприхватљиво другачије, осим као Велика проповед Српске Православе Цркве о правој вери. Наравно, та проповед је једносуштна са проповеђу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве о истој, о правој вери.

Толико од мене, надам се да ће нам свима бити на корист. Праштајте за грешке у писању и помените понекад...

Ваш брат: Скопљанац