Jump to content

Епархија милешевска

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

  • Гости

Епархија милешевска

Епархија милешевска за западни део рашке области, Средње Полимље и Потарје, образована је 1992. године и од тада у њеном средишту, манастиру Милешеви столују: епископ Георгије, епископ Василије, Његова светост патријарх српски Павле и епископ Филарет.

Својим доласком у Милешеву на Ивањдан 7. јула 1999. године, владика Филарет (крштено име Јеленко Мићевић), од првог радног часа је на дужности епископа Епархије милешевске, развијајућу свестрану активност на повратку народа под окриље Цркве, духовности, традицијама православне вере и Светосавља, на верском просвећењу деце и омладине, на обнови и јачању економије храмова и манастира у Епархији на изградњи нових и подизању из рушевина цркава и манастира у Полимљу, Потарју и шире, у Рашкој области.

Давнашњи сан свештенства Средњег Полимља, Епархије милешевске, а и народа овог краја, да има епархијски двор, Владика Филарет је остварио својим трудом, организацијом и удруживањем средстава и снаге верујућег народа Полимља, многих привредних колектива, културних установа и појединаца, приватних предузетника, органа власти од локалног до републичког нивоа укључујући и Војску Југославије, чији је допринос драгоцен и у другим акцијама које су вођене у Епархији милешевској ради решавања потреба народа.

Владика Филарет је освештао темеље за нове цркве на Златару, на Ђурову брду код Бродарева, у Сељашници, Херголешима, у Брњици код Штавља, у Шуљима и Гукама код Пљеваља. Благословио је радове на почетку обнове манастира Св. Ђорђа у Мажићима, Св. Архангела у Ђурђевића Тари, нове цркве у Кратову код Прибоја, у Радојини код Кокина Брода, Дубници код Нове Вароши и манастира Пустиње код Пријепоља. Неке од набројаних цркава су у међувремену и освећене. О Благовестима 2002. године, одслужио је Свету литургију на рушевинама манастира Житина, код Пријепоља, где се четири века није чуло црквено појање.

Епископ милешевски Филарет улаже велики труд и своје прегалаштво на обнови монашког и свештеничког кадра, у циљу што већег задовољења потреба верујућег народа. Својим радом даје посебан нагласак верском васпитању деце и омладине, црквеним хоровима, богослужењу у селима и градовима Епеархије, васкрсава светосавски дух у души народа.

ИЗВОР

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Милешевска епархија данас

Аутор: Оливер Суботић, Број 909, Рубрика Епархијска ризница Манастир Милешева је, поред Хиландара, Пећке патријаршије, Жиче и Студенице, одувек заузимао посебан статус у духовној свести православних Срба, као место на коме су почивале мошти највећег српског Христоносца и Христољубца. Имајући управо овакву свест, владика милешевски Филарет је у једној беседи рекао да оно што је Гроб Господњи за све хришћане, то је гроб Светог Саве за све Србе.

Заиста, то свето место увек нас подсећа ко смо, одакле долазимо и куда идемо, даје наду у искушењима и утврђује живоносни свенародни завет са Христом, завет ван којега сигурно тонемо у небиће и нестајемо.

И у наше време овај манастир је духовни центар народа који живи у Милешевској епархији. Данас се манастир Милешева обнавља незапамћеним темпом: обновљен је мали конак (који је освештао Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Павле), обнавља се велики конак, уређена је порта и обе обале Милешевке и Косаћанке, саграђен рибњак и нова економија, манастирска воденица... Ваља нагласити да су свој допринос обнови дали Министарство за капиталне инвестиције и Министарство културе Србије.

Милешевска епархија је иначе територијално једна од најмањих у СПЦ, но њена динамика развоја је обрнуто пропорционална величини. У овом кратком приказу покушаћемо да сажмемо оно што је учињено у последњих 6 година, од када је на челу катедре Милешевске епархије Његово Преосвештенство епископ Г. Филарет.

Црквено-градитељска делатност

Владика Филарет у разговору често истиче да је жива црквено-градитељска делатност која краси Милешевску епархију постигнута синергијом труда епархијских органа, свештенства и верујућег народа тог простора. За време његовог епископства подигнуто је седам нових цркава. Међу њима је највећа богомоља храм Христовог Васкрсења у Прибоју, који је уједно и највећи храм целе епархије. У истој општини је подигнута и црква Светог цара Константина и царице Јелене, у Херцеговачким Голешима. Нове богомоље су никле и у осталим општинама: у Новој Вароши, на планини Златар (посвећена Рождеству Христовом), у Пријепољу (Св. цара Константина и царице Јелене у Сељашници), Сјеници (Свете Тројице у Брњици), Пљевљима (Св. великомученика Прокопија у Шулима) и Бродареву (Св. првомученика и архиђакона Стефана на Ђуровом брду). Нема дакле општине у којој није подигнута нова светиња и где се не служи света Литургија на новом олтару.

milesevska-eparhija-danas-1.jpg

Треба нагласити да је у свим општинама у току изградња нових девет цркава, које би, ако Бог да, у скорије време требало да буду довршене. Међу њима има неких које су посвећене српским светитељима који су канонизовани у протеклих неколико година, као што је црква Св. Петра Дабробосанског у Саставцима или црква Светог владике Николаја Охридског и Жичког на Коловрату.

Народ из овог краја гаји особито поштовање према Светој великомученици Марини (у народу познатој као Огњена Марија) и Светој мученици Параскеви (Трновој Петки), па је почео зидање цркава на славу Христову, а у име ових светитељки (у Бабинама и Буковици). Занимљиво је да ове и још неке црквене празнике чак и неки муслимани из овог краја поштују на свој начин.

По много чему је посебно и зидање нове богомоље у селу Радоиња (посвећене Преображењу), на локалитету поред кога су скоро пронађени темељи ранохришћанске базилике. У истој, нововарошкој општини, на Воденој Пољани, најлепшем делу планине Златар (познатој ваздушној бањи) почела је градња цркве брвнаре посвећене Св. великомученику Георгију. Оно што је од изузетног значаја је да ће то бити први метох манастира Милешева, те да ће у оквиру ње постојати школа иконописа и дубореза. Такво место ће, по речима владике Филарета, бити духовно уточиште свима које путеви Господњи наведу на ову дивну планину. Црква истом светитељу се подиже и у Гукама код Пљеваља, где ће такође бити подигнут православни духовни центар.

У народној свести овог краја Србије утиснут је светосавски и светолазаревски завет. Та свест је опредмећена почетком изградње цркве Светог Саве у Сопотници и Светог кнеза Лазара у Барама.

На крају овог кратког прегледа црквено-градитељске делатности у милешевској епархији вреди споменути и велике обнове у пријепољским црквама Св. Василија Острошког и Успења Пресвете Богородице (Ивање), затим пљеваљске Свете Петке и цркве Светог кнеза Лазара у Бродареву.

Треба истаћи да је изграђен и владичански двор у Пријепољу, који је седиште Милешевске епархије.

Прегалачки труд верујућег народа Милешевске епархије, на челу са својим архијерејем, сигурно неће остати без духовног плода. Зидајући нове цркве и обнављајући оштећене, овај народ на делу показује да осећа потребу обнове литургијског живота. Иначе, народ из тог краја је познат по томе што мало прича, а више ради, што се одлично показује у случају црквено-градитељске делатности. Надамо се да ће Господ благоволити да се упоредо са заједничким зидањем храмова и грађевина зидају и храмови Духа Светог у личностима пожртвованих људи овог краја, кроз евхаристијска сабрања у новоподигнутим храмовима.

Обнова древних светиња

Лепо је речено да је биће српског народа у историјским искушењима сачувано највише манастирима и гуслама, односно духовношћу која је тињала у манастирским центрима и храброшћу која је надахнута епским остварењима. Осим тога, и у времена мирна за правог хришћанина нема престанка будности, јер према речима апостола Павла, наш се рат не води против крви и тела, већ против духова злобе из поднебесја. А у духовној борби коју свако од нас води манастирска духовност је незаобилазна подршка и укрепљење.

Једно од духовних средишта Милешевске епархије је манастир Куманица (посвећен Св. архистратигу Гаврилу), који се налази на путу према мору, петнаестак минута иза Бродарева. Тај манастир је са конаком подигнут из рушевина. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког, пред којима су многи хришћани и нехришћани добијали исцелења од недуга, па није чудо да ту долази и велики број муслимана из овог краја, да потражи олакшање својим мукама. Смерни отац Николај, настојатељ манастира, отачки прима све који долазе и чита им молитве пред кивотом Светог Григорија. У време летњег сабора, у оквиру манастирске славе, овде се окупи на десетине хиљада верника.

Такође су из рушевина подигнути манастир Довоља (посвећен Успењу Пресвете Богородице) и манастир у Ђурђевића Тари (Св. архистратига Михаила). Пре 99. године је обновљен и манастир Давидовица, који је гробна црква старог Југ Богдана.

Приводе се крају радови око обнове манастира Дубница (Божетићи) и Сељани, а посебна тема је обнова манастира Ораховице код Прибоја. Приликом археолошких ископавања у овом манастиру су откривена хируршка средства из 13. века, а са сигурношћу се тврди да је у овом манастиру постојала средњовековна болница попут оне у Студеници.

Велики труд је уложен у обнову и уређење манастира Свете Тројице код Пљеваља, коју је доста помогла влада Црне Горе и рудник угља Пљевља, јер су поред цркве уређени манастирски конаци, ризница и библиотека. Иначе, конаке је прошле године у мају освештао Његова Светост Патријарх српски Господин Павле са 16 архијереја СПЦ (претходни дан је освештан обновљени мали конак у Милешеви).

Мисионарске и друге активности

Милешевска епархија као своје званично гласило издаје лист "Милешевац". Часопис излази два пута годишње и обилује различитим темама, највише из области православног богословља, духовности и историје СПЦ са националном историјом. Текстове објављује већи број сарадника различитих усмерења и вокација: свештеника, теолога, професора, професионалних новинара, студената... Иначе, владика Филарет сваке године одржава редовни састанак са новинарима и медијским радницима своје епархије. Покретане су и радио-емисије верског карактера, на којима су учествовали и наши познати теолози са Богословског факултета.

На територији целе епархије се разним поводима организују културне манифестације и академије, попут прошлогодишег обележавања два века Првог српског устанка. Редовно се одржавају Савинданске свечаности, на којима учествују народни гуслари, учитељи, професори и њихови ученици, а епархија награђује најбоље уметничке радове. Пет година се одржава сада већ традиционална "Милешевска коса", односно такмичење косача.

milesevska-eparhija-danas-2.jpg

Децембра 1999. године основан је хор Милешевске епархије "Свети краљ Владислав", који поред редовних активности наступа на свим битнијим свечаностима.

Изузетно је важно истаћи да епархија редовно помаже свим потребитим, поготово сиромашнима, удовицама и многочланим породицама (опште је познато да владика Филарет увек радо материјално помаже породицама са много деце и да се залаже за хришћански подмладак). Лично сам присуствовао ситуацији када је са постављене трпезе одвојена храна за једну породицу која је остала без оца-хранитеља, који је погинуо на ратишту.

Здрави активизам

Свети Сава је својим животом оставио пример здравог активизма, који се делом осећа у обнови Милешевске епархије. О томе сведочанство можемо наћи на брду изнад манастира Милешева, где је пећина у коју навраћају верници да би пили воде са извора Светог Саве, који је по предању под његовим благословом. На том месту је уклесана реченица, којом нас највећи Христоносац подсећа да је због краткоће овог живота он стигао да учини колико је могао, али да од нас очекује да наставимо дело изградње Тела Христовог. У народу Милешевске епархије се пробудио тај светосавски дух, који га са погрешних беспућа на којима се вртео последњих деценија преусмерава на пут Христов и утврђује у завету отачком. Надамо се да ће овај духовни призив и полет верујућег народа милешевске епархије на челу са својим епископом врхунац достићи у потпуном утврђивању свенародне литургијске свести, ка којој свака духовна обнова и води.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Протест Удружења Пљевљакâ у Београду

13. Фебруар 2012 - 15:08

ПРОТЕСТ УДРУЖЕЊА ПЉЕВЉАКâ У БЕОГРАДУ

против протеривања целокупног свештенства и монаштва

Милешевске епархије са територије општине Пљевља у Црној Гори

Одлучно и са огорчењем дижемо свој глас против нечувеног насиља Министарства унутрашњих послова Црне Горе над свештенством и монаштвом Милешевске епархије Српске Православне Цркве са територије општине Пљевља у Црној Гори.

Одлука Министарства Владе Црне Горе о протеривању свих свештеника са породицама и монаха (под изговором да им није одобрен боравак, иако су већ одавно уредно поднели захтеве са потребним папирима ) представља брутално и у модерном свету готово незабележено гажење основних људских права. Газе се елементарна права не само свештенства и монаштва него и целокупног српског народа пљеваљског краја који чини апсолутну већину становништва.

Наша браћа и сестре, остали без посла и без коре хлеба, недељама завејани и одсечени од света, вољом режима доводе се у положај гори него у најгорим данима Турског Царства – да их нема ко причестити, ни гроб опојати, ни службу у светоме храму одслужити. Двери српских средњевековних манастира – чувене Свете Тројице Пљеваљске, Довоље, Дубочице, Светога Михаила Аранђела на Тари и десетак цркава – од среде ће бити затворене! У граду у коме су се родили чувени Патријарх српски Варнава (Росић) и епископ рашко-призренски Михаило (Шиљак) вољом црногорског режима неће бити српског свештеника ни монаха...

Ово није насиље само над Српском Православном Црквом и светлом успоменом на чувене српске архијереје родом из Пљеваља него и над народом који је још 1889. основао Српско певачко друштво Братство, а 1901. Српску гимназију у Пљевљима – насиље над његовом историјом и традицијом, језиком, књижевношћу, уметношћу, свиме што смо вјековима неговали као срце нашег народног бића.

Насиље је превазишло све људске обзире и све норме слободног и демократског света.

Позивамо власт у Црној Гори да одустане од насиља над нашом Српском Православном Црквом.

Позивамо сав родољубиви и цивилизовани свет да се супротстави етноциду пред лицем модерне и просвећене Европе.

Тражимо да се одмах опозове наредба о протеривању свештеникâ и монахâ Милешевске епархије Српске Православне Цркве са територије Пљеваља.

Београд , 12. фебруар 2012.

За Удружење Пљевљакâ у Београду:

Томислав Мацановић

Извор: Удружење Пљевљакâ у Београду

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Саопштење за јавност поводом прогона пљеваљских свештеника од стране МУП-а Црне Горе

13. Фебруар 2012 - 15:10

Поводом рјешења Управе полиције којим је седморици православних свештенослужитеља Црквене општине пљеваљске и манастира Свете Тројице наложено да у року од три дана напусте Црну Гору, обавјештавамо јавност да су против незаконитих рјешења МУП-а Црне Горе пред Управним судом у законом прописаном року покренути управни спорови у сваком појединачном случају. Истовремено, на основу члана 13 Закона о управном спору, Управи полиције су као органу надлежном за извршење рјешењâ поднијети појединачни захтјеви за одлагање извршења нападнутих рјешења с обзиром на то да би се њиховим извршењем свештенослужитељима нанијела ненадокнадива штета, чиме би се обесмислио управни спор. Од Управе полиције очекујемо да уважи разлоге наведене у захтјевима и поступи као и у ранијим случајевима, тојест да у законском року од три дана оштећеним свештенослужитељима одобри останак у Црној Гори до окончања управног спора.

Сматрамо да се захтјеви за одлагање извршења рјешења против којих је покренут управни спор не противе јавном интересу већ да су у потпуности у складу са јавним интересом и чињеницом да је у Црној Гори због сњежних падавина и елементарне непогоде уведено ванредно стање. Томе у прилог иде и чињеница да је у шест од седам случајева ријеч о породичним људима чија су дјеца рођена у Црној Гори и похађају школу у Пљевљима.

Констатујемо да су се оштећени свештенослужитељи од првог дана своје службе – а многи од њих су више од десет година на служби у Црквеној општини пљеваљској и у манастиру Свете Тројице – уредно пријављивали надлежним државним органима и без икаквих проблема током свих претходних година добијали одобрења за привремени боравак. Из тог разлога, сматрамо да је овакво незаконито поступање МУП-а Црне Горе инспирисано искључиво идеолошким и политичким антицрквеним мотивима, који су у директној супротности са Уставом Црне Горе и важећом законском регулативом, да и не говоримо о нормама које важе у демократским друштвима у Европи и у свијету.

Апелујемо на државне органе Црне Горе, у првом реду на највише представнике државне власти, да својим ауторитетом стану на пут оваквим злоупотребама и незаконитим поступцима који се предузимају само када су у питању православни свештеници и монаси у Црној Гори.

Из Канцеларије Епископа милешевског

Извор: Епархија милешевска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Црквени Одбор српске православне Црквене општине Пљевља

13. Фебруар 2012 - 15:21

Отворено писмо властима и јавности Црне Горе

Никада више становници Црне Горе нису гледали у небо, очекујући Божију помоћ у зимској стихији која је затворила све путне правце у држави. Сњежна непогода однијела је људске животе, а помоћ је потребна и у граду и у селу. Док се молимо Богу за мир, да нас сачува од гњева и опасности, пљеваљска гранична полиција је добила налог да забрани молитве вјерникâ, одржавање светих литургија, и прогна људе који се моле Богу, а моле се и за власти на земљи. У суботу 11. фебруара вјернике Српске Православне Цркве који припадају Милешевској епархији шокирала је одлука Министарства унутрашњих послова да ванредним правним лијеком нареди свештенству на територији општине Пљевља да напусти Црну Гору у року од три дана, тачније 15. фебруара дo поноћи.

У вријеме док се Црнa Горa бори са незапамћеним временским неприликама, због којих је проглашено ванредно стање, полиција је, умјесто да спасава животе угроженог становништва, одлучила да депортује или прогони свештенство Српске Православне Цркве. Министарство унутрашњих послова одлучило је да ратује не само са природом већ и са Богом. Свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Пљевљима се прогони од Министарства унутрашњих послова зато што је добило одбијеницу за привремени боравак, јер, наводе, „није доставило ваљан доказ о постајању вјерске заједнице којој припадају“. Да ли је једини ваљан доказ за министра да се у полицији региструје осмовјековно постојање Цркве која је створила државу Црну Гору? Да ли зна да на територији општине Пљевља живи 57,07% Срба и 24,34 % Црногораца, који сви заједно обављају своје вјерске потребе у храмовима и манастирима Српске Православне Цркве?

За ресорно министарство не важи црногорски Закон о положају вјерских заједница који каже да су само новоосноване вјерске заједнице дужне да се пријаве или одјаве у року од петнаест дана. Министарство није сачекало одлуку Уставног суда који је требало да рјешава жалбе свештенства на политички исконструисане одлуке министарства. Каква је грдна невоља натјерала полицију да спрема депортацију свештенства када су сви путеви у држави непроходни? Имају хеликоптере, али чему такав чин?

Докле иде сљепило власти када већинском српском становништву у Пљевљима ускраћује Уставом загарантовано људско право на исповједање вјере и вршење вјерских обреда? Прогоном свих свештеника, монаха и монахиња затвориле би се све цркве у општини. Црквено богослужење не би имао ко да обавља. Нема крштења, вјенчања, сахрањивања, славских обреда. Шта је циљ таквог политичког дјеловања које на бахат начин крши основна људска права? Да ли је то пријетња упућена посредно и вјерницима да могу да очекују стављање жуте звијезде на рукаве – да ли их очекује прогон или цивилизацијски искорак у виду бомби уништења?

Тражимо објашњење и позивамо државну, локалну и судску власт да својим дјеловањем заштите наша основна људска права и поштовање закона ове земље. Позивамо све људе добре воље, невладин сектор, интелектуалце, на глас разума. Захваљујемо на подршци Исламској вјерској заједници која је препознала пагубност и некоректност односа Министарства унутрашњих послова према свештенству Српске Православне Цркве. Ефендија Самир Кадрибашић рекао је да овим потезом држава само наставља оно што је започела средином прошлога вијека када је вјерским заједницама одузета готово сва њихова имовина. Само што је овога пута у питању много јачи атак – атак на људско достојанство и човјеково право на живот и рад.

Да ли нам министарство спрема прогон и мрцварења у смислу примјене Закона о странцима, гдје ће породице и свештенике са дванаесторо дјеце смјестити у прихватилишта, како би наплатили њихове трошкове смјештаја? Докле може да иде понижавање, људска мржња и политичка острашћеност?

Господе Боже, молимо Ти се за мир, љубав и разумијевање свих људи. Слава Богу!

У Пљевљима,

12. фебруара 2012.

Црквени одбор

Достављено:

  • Епископу милешевском
  • Предсједнику Црне Горе
  • Предсједнику Скупштине Црне Горе
  • Предсједнику Владе Црне Горе
  • Предсједнику Уставног суда Црне Горе
  • Предсједнику Општине Пљевља
  • Предсједнику Скупштине општине Пљевља
  • ЦАНУ
  • Амбасадама у Црној Гори
  • Медијима
  • НВО-сектору

Извор: Црквена општина пљеваљска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

СВЕШТЕНИЦИ ЗА ТРИ ДАНА ДА НАПУСТЕ ЦРНУ ГОРУ!

| user.gifАдминистратор | date.gif 13 фебруар, 2012 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Саопштења, посланице, изјаве, Светигора Прес | eye.gif 26 гледања |

wpaudio-play.pngСвештеници из Пљеваља да напусте Црну Гору

Свештеницима Српске православне цркве са службом у Пљевљима наређено је да за три дана напусте Црну Гору

ПЉЕВЉА, 11. фебруара - Седморици свештеника Епархије милешевске Српске православне цркве који врше службу у Пљевљима наређено је да у року три дана напусте Црну Гору. У рјешењу које им је уручено данас и које је потписао руководилац експозитуре граничне полиције Пљевља Александар Лакетић, наводи се да жалба не одлаже извршење. .

Након што је Министарство унутрашњих послова Црне Горе одбило захтјев за добијање дозволе о привременом боравку у Пљевљима седморици свештених лица Српске православне цркве, они су уложили жалбу. У рјешењу о протјеривању наводи се да је рјешење МУП-а о одбијању захтјева за добијење дозволе о привременом боравку, постало коначно 27. 12. 2011. након што је жалба свештеника одбијена. Свшетеници су о овом рјешењу упознати 30.1. 2012. године, али у рјешењу који су они добили остављена им је могућност жалбе у Уставном суду у року од 30 дана.

Наредба да за три дана напусте Црну Гору стигла је протојерејима Огњену Перковићу, Николи Олићу, Милан у Стојиљковићу, Саши Јањићу, Дарку Јовићу, Боривоју Пантићу и архимандриту Леониду.

Већини протојереја дјеца имају држављанство Црне Горе јер најмање по десет година живе са својим породицама у граду на Брезници.

Оно што упада у очи је да им је рјешење уручено исти дана када је због невремена проглашено ванредно стање и када су скоро сви путеви у Пљевљима заметени.

Извор: ПВ портал

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
  • 5 years later...

Свечано прослављен Празник Усековања главе Св. Јована Крститеља у Милешеви

11 септембра 2017

Usekovanije-2013-1.jpg?resize=678%2C375

На Празник Усековања главе Св. Јована Крститеља, 11. септембра ове године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанствену Литургију у манастиру Милешеви. Епископу су саслуживали архимандрит Леонтије, духовник манастира Милешеве и протођакон Никола Перковић. За певницом су одговарале сестре манастира Милешеве предвођене Високопреподобном игуманијом монахињом Аквилином.

Светој Литургији су поред верујућег народа из Пријепоља и околних милешевских села присуствовале и сестре манастира Бешка на Скадарском језеру које су узеле учешћа у Светој тајни Причешћа.

Говорећи о значају самог Празника Епископ Атанасије је између осталог рекао: „У тропару Св. Јовану се пева да је он проповедао и онима у аду, и то се пева најмање хиљаду и по година. Св. Јован и даље проповеда онима који су у аду. Има ли ту нас браћо и сестре? И нама он проповеда. Овај свет и даље у злу лежи. Истина, један део овога света Господ је избистрио и излечио али не сав простор. Није свачије срце излечено, и није свачији ум избистрен, често се мути, често у срце улази ад. Али чујмо непрестано глас Св. Јована Крститеља, он показује на Христа Спаситеља, јагње Божије које узима на себе грехе света, и наше грехе, наше пропусте и грешке, наше слабости“.

„Свети Јован нас данас подсећа на Христа, који зна све, који је Логос Божији, Разум Божији, Реч Божија, Свемоћ јер исцељује. Он је најбољи дародавац који дарује здравље и живот вечни. Има ли већег дародавца? Дарује ти живот, и то вечни. Ова земаљска блага да и не помињемо, све што је потребно, Он дарује“.

„Браћо и сестре ми смо позвани да чујемо глас Св. Јована Крститеља, нарочито да га гласно чујемо када осећамо да смо зашли у ад, јер понекад зађемо. Има нас свукуда, понекад зађемо у ад, понекад, тачно, по милости Божијој и изиђемо из ада, удишемо чист ваздух, грејемо се на Божијем сунцу. Али да чујемо глас Св. Јована Крститеља, да бисмо увек били на светлости и на чистом, бистром ваздуху“.

mileseva1.jpg?resize=655%2C297

„Имам жељу и намеру, а да Бог дâ да се то и оствари, да овај Свети манастир Милешева, манастир Св. Саве, буде управо то место где ће се глас Св. Јована Крститеља увек и најјаче чути“.

Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде:

 
 
 

Преузмите аудио датотеку

http://milesevskaeparhija.rs/svecano-proslavljen-praznik-usekovanja-glave-sv-jovana-krstitelja-u-milesevi/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...
  • 1 year later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...