Добри сејачи на овој њиви

[Justin Waters]

заиста, велика је туга околности и атмосфере где живите ...

Откуд ти знаш у каквим околностима ја живим и каквој атмосфери? Откуд ти знање каква је моја околина и каква је тамо атмосфера? Само зато што не сматрам припадником друге вере братом, него човеком, пријатељем, колегом, сарадником....велика је туга око мене!

Врло често у свом послу имам везе са муслиманима највише, а не ретеко и са Хрватима, и врло добро знам како се према њима односим и они према мени, много више него што ти то можеш у Београду. Било је призора да сам тражио помоћ од муслимана да ми извуку трактором заглављени ауто у јарузи, или сам кафенисао у муслиманској кући, а преко пута у 12.05 мујезин се огласи са џамије, и још је било сличних сиутација и увек је све било у пријатељској атмосфери, једни према другима се односимо као пријатељи, јер и ја би то исто учинио за њих и јел потребно ишта више од тога? Ја то зовем љубављу. Не требам неког називати братом или сестром да би према њему имао љубави. Љубав извире из тежње да се сви који нису, дођу у познање да је истина у Христу Господу и нигде више, и зато ти не треба да некога зовеш братом и сестром, него да са њим отвореним срцем имаш однос који може бити и пријатељски, и господарски, и сужањски, и најамнички и било какав други.

[Милан Меденица :)]

заиста, велика је туга околности и атмосфере где живите ...

Откуд ти знаш у каквим околностима ја живим и каквој атмосфери? Откуд ти знање каква је моја околина и каква је тамо атмосфера? Само зато што не сматрам припадником друге вере братом, него човеком, пријатељем, колегом, сарадником....велика је туга око мене!

ша ти би

нико ти није тражио да се правдаш, али знам отприлике атмосферу у којој живиш,

па сам онда мислио и на литургијску праксу у твојој епархији ...

извини ако сам ти изазвао осећај увреде због моје опаске, није ми то била намера ...

[Ivan Vladimir]

Не може да утиче. Уствари може мало.

Овај форум може да утиче да неко заволи екуменизам, или да почне католике и муслимане да назива браћом, или да помисли да су католици Црква Христова и да имају благодат вршења св.тајни, или да мисли да је могуће ићи у дискотетку и проповедати Јеванђеље, или бити православан и слушати рокенерол, или мислити да Масерати није толико скуп ауто....Једино позитивно међу мноштвом негативног, и то стварно мислим да је тако, тј да може променити нечији став у позитивном смислу је то што се овде проповеда светоотачко предање о Шестоденву.

Зато ако мене неко пита, да мислим да је овај форум позитиван...али ХИВ-позитиван, даклем негативан.

Mislim da je ovaj lik totalno pozitivan.

A i nick mu je...Bogu h v a l a!

[Justin Waters]

заиста, велика је туга околности и атмосфере где живите ...

Откуд ти знаш у каквим околностима ја живим и каквој атмосфери? Откуд ти знање каква је моја околина и каква је тамо атмосфера? Само зато што не сматрам припадником друге вере братом, него човеком, пријатељем, колегом, сарадником....велика је туга око мене!

ша ти би

нико ти није тражио да се правдаш, али знам отприлике атмосферу у којој живиш,

па сам онда мислио и на литургијску праксу у твојој епархији ...

извини ако сам ти изазвао осећај увреде због моје опаске, није ми то била намера ...

Каква је то атмосфера? Није ми јасно на шта мислиш. Уколико сам те погрешно разумео, онда ми појасни ту тугу коју помињеш?

Што се тиче литургијске праксе, служи се устаљен вековни поредак. Но какве везе има литургијска пракса са атмосфером и мојим избором да муслимана или римокатолика не називам братом?

[Милан Меденица :)]

заиста, велика је туга околности и атмосфере где живите ...

Откуд ти знаш у каквим околностима ја живим и каквој атмосфери? Откуд ти знање каква је моја околина и каква је тамо атмосфера? Само зато што не сматрам припадником друге вере братом, него човеком, пријатељем, колегом, сарадником....велика је туга око мене!

ша ти би

нико ти није тражио да се правдаш, али знам отприлике атмосферу у којој живиш,

па сам онда мислио и на литургијску праксу у твојој епархији ...

извини ако сам ти изазвао осећај увреде због моје опаске, није ми то била намера ...

Каква је то атмосфера? Није ми јасно на шта мислиш. Уколико сам те погрешно разумео, онда ми појасни ту тугу коју помињеш?

Што се тиче литургијске праксе, служи се устаљен вековни поредак. Но какве везе има литургијска пракса са атмосфером и мојим избором да муслимана или римокатолика не називам братом?

па мислио сам на конкурентску атмосферу у твом граду, држави, тешко се ту долази до међурелигијског, међунационалног дијалога. мени је то туга, да људи међусобом не разговарају ка заједничком битисању. дакле, нисам мислио нити потенцирао лични пример, него атмосферу и уопштено стање.

одраз тога је и нетрпљеивост једних према другима, част изузецима, а и грађење џамија на српкој земљи, а вероватно има и сличних реципрочних примера.

што се тиче литургијске праксе, колико сам упознат не практикује се, или врло ретко, активно приближавање путира верницима, и то ме додатно растужује. чак ме више растужује, ако не и љути, кад чујем како два манастирска братства реагују на чешће причешћивање једног верника који се преселио у ову епархију. моје мишљење је формирано овим, а не ''новим''.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

дакле, укупно, зато сам мишљења да је ''велика туга околности и атмосфере где живите ...''

[Guest свештеник Иван]

Хвала о. Љубо, лепо написано. 

У чему је проблем Иванчо?  291291291

[Ivan Vladimir]

čujem ime, da si dobio zastupnika...koji žari i pali privatnim porukama...pa se pitam....jel' ovo pretnja, ili sam se ja ipak preumio, ha?

[Guest свештеник Иван]

Ја те ич не разумем, али пошто видим да је у питању жарење и паљење, мислим да под хитно треба да се позову ватрогасци.

Претња или шта ли је, Ти најбоље знаш. Наравно, ово је још један показатељ форумске некултуре. Јасно пише да је порука приватна. Шта некога брига шта Теби пише администратор форума? Могло је ово све да буде на ПП и тамо да се реши. У сваком случају верујем админима и такође верујем да је ово написано из озбиљног разлога. Ха?

[Ivan Vladimir]

odlično

da ne koristim ime Gospodnje uzalud!

ovaj sled bi voleo da ostane ovakav

hvala svešteniče!

[Ivan Vladimir]

ali naravno neće!

[Guest свештеник Иван]

Ја Тебе опет ништа не разумем, али можда је тако добро... 

[Justin Waters]

заиста, велика је туга околности и атмосфере где живите ...

Откуд ти знаш у каквим околностима ја живим и каквој атмосфери? Откуд ти знање каква је моја околина и каква је тамо атмосфера? Само зато што не сматрам припадником друге вере братом, него човеком, пријатељем, колегом, сарадником....велика је туга око мене!

ша ти би

нико ти није тражио да се правдаш, али знам отприлике атмосферу у којој живиш,

па сам онда мислио и на литургијску праксу у твојој епархији ...

извини ако сам ти изазвао осећај увреде због моје опаске, није ми то била намера ...

Каква је то атмосфера? Није ми јасно на шта мислиш. Уколико сам те погрешно разумео, онда ми појасни ту тугу коју помињеш?

Што се тиче литургијске праксе, служи се устаљен вековни поредак. Но какве везе има литургијска пракса са атмосфером и мојим избором да муслимана или римокатолика не називам братом?

па мислио сам на конкурентску атмосферу у твом граду, држави, тешко се ту долази до међурелигијског, међунационалног дијалога. мени је то туга, да људи међусобом не разговарају ка заједничком битисању. дакле, нисам мислио нити потенцирао лични пример, него атмосферу и уопштено стање.

одраз тога је и нетрпљеивост једних према другима, част изузецима, а и грађење џамија на српкој земљи, а вероватно има и сличних реципрочних примера.

што се тиче литургијске праксе, колико сам упознат не практикује се, или врло ретко, активно приближавање путира верницима, и то ме додатно растужује. чак ме више растужује, ако не и љути, кад чујем како два манастирска братства реагују на чешће причешћивање једног верника који се преселио у ову епархију. моје мишљење је формирано овим, а не ''новим''.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

дакле, укупно, зато сам мишљења да је ''велика туга околности и атмосфере где живите ...''

Па ситуација "испод" или што би рекли енглези "undercover" је много боља него што се чини овако када човек гледа ТВ и друге медије где углавном фигуршу у првом плану препуцавања политичара потпирена интерсима међународне заједнице. Као што сам навео из личног искуства никакав проблем није сарађивати ни са муслиманима ни Хрватима ако си Србин. Заједнички језик у свакодневном животу се може пронаћи ради општих интереса и било би још боље када не би било политчких потпаљивања које увек изнова узбуркавају сенке прошлости и отварају ратне ране. Зато је Босна као стабилна и просперитетна држава тешко одржива и ако се нешто битно не промени увек ће бити тако што се тиче међунационалног дијалога. Што се тиче међурелигијског, он није ни потребан, јер се зна јасна граница измеђи Православља, римокатолицизма и ислама. Ту може бити једино неког разговора око тога чија је земља, где може џамија да се гради, где може црква, јел моја земља, јел твоја земља итд што опет иде преко државних судова, али чист међурелигијских дијалог уопште није потребан. Муслимани су незнабожци и са њима се не води дијалог, него евентуално проповеда Јеванђеље, но како се истина врло слабо проповеда самим православним хришћанима који су изашли из мрака комунизма, то ће се још теже или никако муслиманима у Босни проповедати истина од стране православних Срба. Док су римокатолици јеретици и са њима треба водити дијалог како да се поврате једној Светој Цркви Православној, али не на овакав начин како се то данас ради од стране одређене групе епископа.

Што се тиче литургијске праксе, хвала Богу па се служи законито по устаљеном вековном поретку, но истина је да се усталило у бањалучкој епархији да се причешћивање верника када је гужва у храму оставља за крај службе, и то би волео да се промени ако је могуће. Није страшно, али било би боље да није тако. Исто тако, у неким храмовима постоји пракса да нема редовног причешћа изван великих постова, осим ако се неко пре службе не јави проти па онда овај причести. Није тако у свим храмовима, јер у мојој прахоји се углавном може причестити сваке литругије ко се припремио.

Наравно питање ретког и честог причешћивања није питање тога како је овај или онај рекао, него како најпре налаже Свето Писмо, а то је да су обе крајности важне, тј "Онај који не једе моје тело и не пије моју крв нема у себи живота", као и "Који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег." Према томе нити је ствар у честом нити у ретком причешћивању него онако како хришћанин испитује своју савест, и са жељом и осећајем да треба да приступи и по каквом благослову приступа. Зато онај који са страхом приступа и ређе, више је оправдан него онај који без страха прилази чешће. Како се ређе причешћивање са строжијом припремом у епархији практикује по благослову владике, то онда нема ту ништа погрешно ни за оне који се причесте четири пута годишње у току постова, јер је по послушању, мада кажем није тако стриктно и могуће се врло често причешћивати. Мене растужује што је готво декретом забрањено византијско појање и што је мисионарска и издавачка делатност практички мртва, а много тога би се још могло урадити кроз здраво мисионарење међу људима, као и издавање душекорисних књига.

Но све у свему, атмосфера није уопште лоша, а нема места тузи.  confused

[Милан Меденица :)]

међурелигијски дијалог МОРА постојати, јер код нас и даље барем 80% народа прво слуша шта Патријарх каже, па тек онда политичари.

дакле, ако нас они не води миру, доброј вољи међу људима и слави Божјој, ко ће онда ...

за мене је катастрофа је размишљати другачије.

кхм, није група епископа у питању већ Црква, и то не само наша помесна.

до сад је само једна помесна иступила из екуменског дијалога, и то због оправданих разлога, чак и ја мислим да су одлично поступили а не условивиши и остале помесне да иступе. врло дипломатско и корисно решење - свом народу дати одушка а оставити осталим помесним да заврше у њихово име да се направи решење око њихове унутрашње територије и цркава. ако се добро сећам, ради се о Бугарској Православној Цркви.

Исто тако, у неким храмовима постоји пракса да нема редовног причешћа изван великих постова, осим ако се неко пре службе не јави проти па онда овај причести. Није тако у свим храмовима, јер у мојој прахоји се углавном може причестити сваке литругије ко се припремио.

та пракса одрицања приласка путиру ван великих постова је противна свему у Цркви!

поготово што није на служећем свештенику или архијереју да изиграва Судију, већ да призива вернике и утврђује их у све чешћем и чешћем приласку.

уосталом шта има неко преко везе да се пријављује пре Литургије, зар је недовољан позив на самој Литургији?

још само додатно узнемирују гласине да се износе празни путири јер владика не дозвољава причест ван великих постова. негде другде су те катастрофе антицрквеног понашања и званично потврђене.

Наравно питање ретког и честог причешћивања није питање тога како је овај или онај рекао, него како најпре налаже Свето Писмо, а то је да су обе крајности важне, тј "Онај који не једе моје тело и не пије моју крв нема у себи живота", као и "Који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег." Према томе нити је ствар у честом нити у ретком причешћивању него онако како хришћанин испитује своју савест, и са жељом и осећајем да треба да приступи и по каквом благослову приступа. Зато онај који са страхом приступа и ређе, више је оправдан него онај који без страха прилази чешће. Како се ређе причешћивање са строжијом припремом у епархији практикује по благослову владике, то онда нема ту ништа погрешно ни за оне који се причесте четири пута годишње у току постова, јер је по послушању, мада кажем није тако стриктно и могуће се врло често причешћивати. Мене растужује што је готво декретом забрањено византијско појање и што је мисионарска и издавачка делатност практички мртва, а много тога би се још могло урадити кроз здраво мисионарење међу људима, као и издавање душекорисних књига.

за то питање имаш цело објашњење од неких светитеља који су се бавили тим питањем у последњих 230 година.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

иначе, далеко је важније да се верник ЧЕСТО И РЕДОВНО причешћује, а не да му то буде награда или медаља за подвиг и да се врши тенденција РЕТКОГ приласка. у крајњем случају, тако се штанцују гордељиви подвижници који падају на суштини, а на форми узвисују - у преводу фарисеји глуме царинике.

ионако се по милост и љубави Господњој спашавамо, а не по делима и нема тог греха већег од љубави Божје. припрема је такође важна, али Православље није религија првих, већ заједнице и не сме се реметити, чак постоје и канонска кажњавања верника који не прилазе кад већина прилази.

уосталом, и по послушању се прилази, а не по свом разуму.

нисам за благосиљање ретког причешћивања, све нек је и архијереј у питању, то се коси са најмање два светитеља, неколико канона и Светим Писмом, као и њиховим препорукама честог причешћивања верника.

нема нама живота без светог причешћа, а Кољивари су ту дали печат Цркви а Бог њима светитељством.

зато ми је меродавнији тако неко, него један од архијереја.

сви заинтересовани одакле мени овакав став, могу да се информишу овде

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

[Justin Waters]

кхм, није група епископа у питању већ Црква, и то не само наша помесна.

до сад је само једна помесна иступила из екуменског дијалога, и то због оправданих разлога, чак и ја мислим да су одлично поступили а не условивиши и остале помесне да иступе. врло дипломатско и корисно решење - свом народу дати одушка а оставити осталим помесним да заврше у њихово име да се направи решење око њихове унутрашње територије и цркава. ако се добро сећам, ради се о Бугарској Православној Цркви.

Нажалост јесте група епископа, јер не постоји једнодушан став свих епископа у СПЦ како треба водити дијалог са јеретицима. Често се екуменски састаници и потписивања којекаквих докумената врше без претходно донете једнодушне одлуке на Сабору. Није само Бугарска него и Грузијска пре ње иступила јер је претило да ће избити раскол ако се не повуче из ССЦ. Када би наши одређени архијереји схватили колика се саблазна прави учешћем у ССЦ и колико отпалих душа носе на свом терету због саблажњивог понашања, ваљда би се дозвали памети и повукли СПЦ из ССЦ, и прекинули општење са јеретицима, и тиме би дозвали у Црвку заблуделе акакијевце и друге "ијевце", а онда смерно и без помпе кренули у здраворазумски дијалог лишен сваке лицемерне љубави, братимљена и сестримљена и без молитвених и осмина и четвритна и половина у коме се узима молитвено учешће мимо канона који забраењују мољење са јеретиком ма и у кући.

та пракса одрицања приласка путиру ван великих постова је противна свему у Цркви!

поготово што није на служећем свештенику или архијереју да изиграва Судију, већ да призива вернике и утврђује их у све чешћем и чешћем приласку.

уосталом шта има неко преко везе да се пријављује пре Литургије, зар је недовољан позив на самој Литургији?

још само додатно узнемирују гласине да се износе празни путири јер владика не дозвољава причест ван великих постова. негде другде су те катастрофе антицрквеног понашања и званично потврђене

Не знам за те гласине, биће да су само гласине. Како мислиш празан путир? Хоћеш да кажеш да током анафоре нема приношења дарова, него празан ваздух се освећује, и кад ђакон уздигне путир призваши верне да са страхом Божијим и вероме приступе, тај путир је празан? Ако тако мислиш онда претерујеш брате, то није тачно, и граничило би се са глупошћу.

[Милан Меденица :)]

колико се сећам Грузијска је иступила јер су покушали да је расцепе због Осетије, нешто као наше Косово, на крају су и успели да им откину парче територије ...

извини, али унијаћење нигде није спроведено нити у наблажем облику, а Немања и екипа су давно и због тотално других ствари одлепршали својом вољом, а не од саблазни. да је од саблазни, онда би стварно били истинска, а не тамо нека надри-мајке-ми црква. да не помињем сестринство манастира Стјеника које је потпуно отровано и самораспуштено од послушања свом тадашњем епископу Сави, и да су се продале за схимне а не за Истину. с друге стране, Немања и екипа су одлучени, а римокатолици су шизматици и јеретици, велика разлика, дакле римокатолици су нам онда ДАЛЕКО ближи у том случају, ма колико ми гајили симпатије према најскорашњијим случајевима отпадања.

наша Црква има послушање да проповеда свима, па ко шта укачи по својим жељама. а ако постоји и само нада да ће се нешто променити, онда је то валидна тачка због које не треба престајати започет дијалог.

што се мене тиче, све се више повређује право Цркве да иде и проповеда а анитекуменистички настројени верници све више проповедају некакав херметизам који није ни здрав, а сасвим стран.

и молим те да обратиш пажњу да посредно епископе Цркве не називаш јеретицима који су учествовали у молитвама са таквима, јер онда смо сви већ јеретици, јер су и остали епископи учествовали у неком тренутку у молитвама са њима, па и ми путем њих онда постадосмо. дакле, пази да не испадне такво нешто.

мислим буквално празан путир, чак се ни служећи монаси не причешћују на таквој ''литургији''. нећу наводити никакве даље информације, јер и мени потпуно бесмислено звучи, а не бих никог да прозивам беспотребно док се не уверим.