Преподобни Ксенофонт и Марија . . .

[Guest]

понедељак 8. фебруар (26.јан)



Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије




Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.


Тропар (глас 4):

Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.



Преподобни Симеон Ветхи

Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столника, који се нешто доцније подвизавао.



Свети Давид, цар грузијски (1089-1130)




Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики говорио је: "Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин." Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:

1. као пророка који је јаснб прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,

2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,

3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.

БЕСЕДА

о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта (Лк. 7, 49)

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан одувек и заувек.

Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.

О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом — и он прочује; грбавом — и он се исправи; крвоточном — и он оздрави; лудом — и он се опамети; поседнутом ђаволима — и он се ослободи; блудници — и она се очисти; мртвоме — и он оживи!

Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири — многи греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају — ти грозни синџири греха.

Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.

Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20130126.htm

[Драгана Милошевић]

Свет је овај туђин а ми изгнаници,

Са царским синовима робље у тамници,

Заблудела деца с тугом Оца траже,

Туђини их зову и сластима блаже.

Ками ће ублажит'  духове јуначке

Туђини чије су све сласти мртвачке!

Туђин смрћу дише и на смрт мирише,

То што јутром пише, то вечером брише.

А царевић изгнан за царством уздише,

З бесмртним царством, за ваздухом свише,

Где му Отац влада, где ништ' није туђе,

Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.

О, пречудни свете, страшни кавезе!

Ко је с Христом везан, кида твоје везе.

И слободан бива од сваког и од свега,

Тај нит с тобом иде, нит од тебе бега,

Но спрема се вредно, да из тебе оде

У наручје Оца, у царство слободе.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru/Days/20140126.html

[Драгана Милошевић]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-r5770