Сабор светог Јована Крститеља - Јовањдан

[Драгана Милошевић]

 

Анђеле
Што држиш
Главу своју у рукама
Помени
Пред престолом
Кума ти
Богочовјека.

Помени оне моје
Ако ништа што смо
И сами били чупави
И јели зукве
По пустарама.
Дај нам покајања
Јер га никад није доста
Човјеку грешноме.

Јер ево опет су близу
Времена Доласка
Кума ти
Богочовјека.
Припреми нас
не да се кајемо
Но покајемо
Јер још се не покајасмо
За све за шта се кајемо.

Свети
Рођени
Јован ти је име.
И оно је постало наше.

 

приватни фб профил

[Драгана Милошевић]

СВЕТИ ЈОВАН

Божји човек.
"Највећи рођени од жена" - рекао је за њега сам Син Божији.
Највећи праведник, мост између Старог и Новог Завета.
Претеча, Крститељ...
Велики је ово празник када њега славимо.
Можда не само да га славимо него да прихватимо као обавезу по нешто од онога што нам је оставио.

"Покајте се, јер се приближи Царство Небеско!" Приближило се земљи од кад се Син Божији родио у људском телу у Витлејемској пећини.
Наравно да свако од нас има за шта да се покаје. Ми Срби и заједно и свако појединачно баш имамо довољно, па и превише тога. Не да се кајемо за оно за шта нас оптужују наши окупатори и за шта нас оптужује ово глупо време. Него да се покајемо за то што смо заборавили и не желимо ни да се заиста подсетимо да се приближило Царство Небеско. Да се покајемо за то што смо престали да будемо добри сведоци најважније чињенице историје од Христа на овамо: Царство Небеско, Царство Божије се приближило! На нама је да својим животима правимо мостобран том Царству, а не да се ваљамо у отпацима нововековних материјалистичких идеологија.

Уместо да преузмемо свако своју али и заједничку одговорност ми се јадамо што нема пројектаната, инжењера и генерала који ће нас водити. Ког генерала је имао Свети Јован у пустињи сем Бога самог. Кога је он чекао сем Христа. А притом ни Христа није чекао него му је својим животом утирао пут!
Није се он вратио из пустиње међу свој народ да га поведе на устанак и у револуцију. Али није ни занемаривао своју одговорност. Није имао предлог ко ће да промени тадашњу лошу власт, али је суочавао свој народ са једноставном чињеницом да власт мора бити по Богу а не да је врше они који ће се Богу изругивати и себе постављати на место Бога. Јер због тога ће сви страдати.
Тражио је да се људи очисте и спреме се за Бога, а оне који би да их саможивошћу и дрскошћу прљају не прихвате као вође.

На празник Светог Јована Крститеља смемо да будемо све сем сентиментални. Нема ничег сентименталног код Светог Јована. Све је подвиг. Све је борба. Борба са самим собом али и борба против безбожног духа света.
Срећна слава свима који данас славе Светог Јована. Са жељом да и они, и ми који с њима делимо радост великог празника, сви заједно пожелимо привидно немогуће. Да се покајемо и очистимо, да с вером у Бога вратимо снагу коју смо изгубили. Да одбацимо нове Ироде, да одбијамо уживање у бескрајној игри нових Салома, да не слушамо змијско сиктање безбожних дворана који сад имају нове медије како би се даље чули и спречили да ми чујемо једни друге, да скромно али одлучно радимо свако свој посао најбоље што можемо али и да се удружујемо да бисмо створили услове у којима ћемо своје неупошљење дарове заиста да посветимо Богу и ближњима. Да вратимо смисао и достојанство нашем земаљском живљењу.
Да ослушкујемо глас са неба који још од оног дана на Јордану одјекује кроз историју и да тражећи Христа тражимо Бога свуда око нас, једни у другима.

Срећан нам празник Светог Јована Крститеља!

 

ђакон Ненад Илић