Мисли Оригена Александријског о Светом Причешћу

[Viktor Ljvovic]

Commentary on the Gospel of Matthew (Book XI)...Now some one when dealing with the passage might say, that just as "not that which enters into the mouth defiles the man," Matthew 15:11 of even though it may be thought by the Jews to be defiled, so not that which enters into the mouth sanctifies the man, even though what is called the bread of the Lord may be thought by the simpler disciples to sanctify. And the saying is I think, not to be despised, and on this account, demands clear exposition, which seems to me to be thus; as it is not the meat but the conscience of him who eats with doubt which defiles him that eats, for "he that doubts is condemned if he eat, because he eats not of faith," Romans 14:23 and as nothing is pure to him who is defiled and unbelieving, not in itself, but because of his defilement and unbelief, so that which is sanctified through the word of God and prayer does not, in its own nature, sanctify him who uses it, for, if this were so, it would sanctify even him who eats unworthily of the bread of the Lord, and no one on account of this food would become weak or sickly or asleep for something of this kind Paul represented in saying, "For this cause many among you are weak and sickly and not a few sleep." 1 Corinthians 11:30 And in the case of the bread of the Lord, accordingly, there is advantage to him who uses it, when with undefiled mind and pure conscience he partakes of the bread. And so neither by not eating, I mean by the very fact that we do not eat of the bread which has been sanctified by the word of God and prayer, are we deprived of any good thing, nor by eating are we the better by any good thing; for the cause of our lacking is wickedness and sins, and the cause of our abounding is righteousness and right actions; so that such is the meaning of what is said by Paul, "For neither if we eat are we the better, nor if we eat not are we the worse.(подебљао ја)"

преузето са http://www.newadvent.org/fathers/101611.htm

[dragisa]

iz 10 i 11 glave korincanima sticem neodoljiv utisak da "vecera Gospodnja" ili ti nasa Liturgija, je u svom pocetku bila nista drugo do zajednicki obed sasvim razlicitih tipova ljudi (bogatih, siromasnih, visokih po zvanju ili krajnje odbacenih....) sto je tada bila "ne cuvena" praksa, okupljenih oko jedne "ideje" da smo svi bez obzira na razlike jedno isto, deca Bozija, koja zato ravnopravno blagodare i dele dar boziji "hranu" (i kao objektivni i kao simvolicni "izvor" zivota). to naravno nije topla voda koju sam ja izmislio ali mislim da se preveliki akcenat u teoloskoj misli (liturgici) bacio na sporedna pitanja (npr kad je vrsen cin blagodarenja, ko je vrsio cin blagodarenja, kojim recima, kako je to izgledalo...itd) a da je sustina pouke prilicno pala u zaborav. Apostol ovde lepo kaze ko je onaj ko se nedostojno pricescuje: onaj ko ne ceka drugoga, onaj ko jede svoje (jer ocigledno da je svako donosio nesto svoje), onaj ko se siti dok drugi gladuje... uopste onaj ko ne razlikuje ovu i ovakvu veceru od one kakva bi trebala da bude koju Apostol naziva "vecerom Gospodnjom" (u duhu jednog tela).

tako su prosli vekovi razmatrajuci sta se nesme a sta sme pred pricesce, ko je dostojan a ko ne, koja je molitva ispravna a koja ne, kako se cita i gde se ko okrece, ko sta radi....a ova, cini mi se sustinska stvar, je ostala u zapecku.

ili je to samo moja bujna masta.

ps: jasno mi je da danas postoji shvatanje da je postojala razlika izmedju dva "cina", neceg sto bi nazvali prinosenje/blagodarenje i kasnijeg "agape", medjutim meni to deluje kao da je rec jednostavno o jednom zajednickom obedu (koji je naravno imao formu zahvaljivanja Bogu), ali akcenat tog cina je na toj solidarnosti koliko i na "blagodarnosti" (sto se danas skroz izgubilo).

[dragisa]

17. А ово заповиједајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље него на горе.

18. Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем.

19. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама.

20. Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња;

21. Јер свако своју вечеру прије других једе, те један гладује а други се опија.

22. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.

(Зач. 149).

23. Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб,

24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен.

25. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен.

26. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.

27. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој.

28. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије.

29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире.

(Зач. 150).

31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени.

32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.

33. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

34. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем.

[Фарисеј]

iz 10 i 11 glave korincanima sticem neodoljiv utisak da "vecera Gospodnja" ili ti nasa Liturgija, je u svom pocetku bila nista drugo do zajednicki obed sasvim razlicitih tipova ljudi (bogatih, siromasnih, visokih po zvanju ili krajnje odbacenih....) sto je tada bila "ne cuvena" praksa, okupljenih oko jedne "ideje" da smo svi bez obzira na razlike jedno isto, deca Bozija, koja zato ravnopravno blagodare i dele dar boziji "hranu" (i kao objektivni i kao simvolicni "izvor" zivota). to naravno nije topla voda koju sam ja izmislio ali mislim da se preveliki akcenat u teoloskoj misli (liturgici) bacio na sporedna pitanja (npr kad je vrsen cin blagodarenja, ko je vrsio cin blagodarenja, kojim recima, kako je to izgledalo...itd) a da je sustina pouke prilicno pala u zaborav. Apostol ovde lepo kaze ko je onaj ko se nedostojno pricescuje: onaj ko ne ceka drugoga, onaj ko jede svoje (jer ocigledno da je svako donosio nesto svoje), onaj ko se siti dok drugi gladuje... uopste onaj ko ne razlikuje ovu i ovakvu veceru od one kakva bi trebala da bude koju Apostol naziva "vecerom Gospodnjom" (u duhu jednog tela).

tako su prosli vekovi razmatrajuci sta se nesme a sta sme pred pricesce, ko je dostojan a ko ne, koja je molitva ispravna a koja ne, kako se cita i gde se ko okrece, ko sta radi....a ova, cini mi se sustinska stvar, je ostala u zapecku.

ili je to samo moja bujna masta.

ps: jasno mi je da danas postoji shvatanje da je postojala razlika izmedju dva "cina", neceg sto bi nazvali prinosenje/blagodarenje i kasnijeg "agape", medjutim meni to deluje kao da je rec jednostavno o jednom zajednickom obedu (koji je naravno imao formu zahvaljivanja Bogu), ali akcenat tog cina je na toj solidarnosti koliko i na "blagodarnosti" (sto se danas skroz izgubilo).

Da, i ja ima isti taj osecaj da se radi o jednom obredu uvek kada citam ovaj deo kod korincana..

[Milan Nikolic]

And so neither by not eating, I mean by the very fact that we do not eat of the bread which has been sanctified by the word of God and prayer, are we deprived of any good thing, nor by eating are we the better by any good thing; for the cause of our lacking is wickedness and sins, and the cause of our abounding is righteousness and right actions; so that such is the meaning of what is said by Paul, "For neither if we eat are we the better, nor if we eat not are we the worse.(подебљао ја)"

Ако сам правилно разумео, Ориген сматра да Причешће није толико важно.

Уосталом, Ориген је осуђен на 5. Вас. Сабору заједно са својим јеретичким учењима.