Разлика између Бога и створених бића

[Sophrosyne]

"Ако је нама неопходно да познајемо разлику између Бога и створених бића, онда треба знати да тврђење (теза) о Надбићу јесте негирање бића, и обратно, тврђење (теза) о бићима јесте негирање Надбића, као и то да оба та суда о Богу, одговарају Њему, и опет ни једно од њих му не одговара у апсолутном смислу, хоћу да кажем Биће или Небиће. Истинита су оба (ова појма), јер тврђење да је Он биће, има основа у Њему као Узроку свих бића, а негирање Његовог постојања, оправдано је уколико Он превазилази сваки узрок бића. И опет, ниједна од тих теза не одговара Њему потпуно, зато што не изражавају саму суштину и природу Онога што истражујемо. Јер с Богом уопште ништа, било из постојећег или непостојећег, није свезано по природи по узрочности везе, и Њему је немогуће сапоставити ништа од онога што постоји или се назива, а такође од онога што није и не назива се. Јер Он има биће (постојање) просто и непознато и за све неприступачно, и апсолутно неизрециво, будући изнад сваког тврђења или негирања."

Свети Максим Исповедник

[Sherlock H.]

Odakle je ovaj citat?

[Sophrosyne]

Odakle je ovaj citat?

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/maksim05.htm

[Александар Милојков]

Ово сам ја покушао да објансим Авокаду, на теми о доказима Божијег постојања...

[Milan Nikolic]

Цитат је идеалан за оне који ''научно'' хоће да се баве Богом: креационисте, атеисте, еволуционисте.

[Sherlock H.]

Jel moze neko da objasni o kakvom nadbicu je rec?

[dragisa]

jel moze neko ko se bavio ovim da objasni fusnotu 8 koja prethodi citat? ako ima neki link gde bi se videlo kako je to D.Areopagit razumeo "nebice"

[dragisa]

heh jedan um imamo.. :lol:

[Oglo]

Višem biću nego mi-u tom kontekstu

[Александар Милојков]

Jel moze neko da objasni o kakvom nadbicu je rec?

Реч је о апофатичкој теологији, односно о неизрецивости и непојмљивости Бога.

[Гром]

Бог је биће које има три лица. Он је почетак и крај, што ће рећи не постоји НадБиће изнад Божјег бића. Пошто је Он све у свему, то Он све ствара у себи самоме, у свом Уму, свом Сину. Јер Син је Ум Божји.Што ће рећи Бог све ствара у својој машти. Пошто савршенство Божје подразумева да не постоји неки простор ван Бога самог, у коме би Он могао да ствара, то се закључак природно намеће да Бог ствара у себи.

Пошто је Бог Биће и све ствара у свом Бићу то небиће не постоји, јер ве је део Божанског Бића. Тако Бог у себи ствара друга бића и у машти он свој ум дели на безброј малих умова, где смо ми поједини од тих умова. А пошто је сваки тај мали ум створен по образу божјем то и ми имамо велики број умова који чине наш ум. Колективна свест свих тих умова Божанског Ума је Душа Божја. Као што колективна свест свих умова који чине наш ум представљају нашу Душу. Да би смо то лакше схватили Бог је креирао један свет у својој машти у коме ће да живе сви ти умови његовог ума, да би кроз живот у том свету спознали да су део Божанског Ума, Христовог Ума. стање своје Душе Бог види у свом уму као мисли а у свом телу као осећања. Тако исто и ми пошто смо по Божјој слици створени стање своје душе чујемо кроз своје мисли а осећања која душа производи доживљавамо као своја осећања. Сва та осећања те вибрације наше душе осетљиви људи виде као зрачење ауре око нашег тела. Па људи са болесним мислима имају тамну ауру а они са лепим мислима имају светлу ауру.

Сва створена Бића Божјег ума имају један недостатак, не могу да живе без Божје Љубави која долази кроз Божју пажњу коју нам посвећује.

Јер да би смо живели у Божјем уму неопходна нам је Његова Пажња. Зато се и наше мисли боре за нашу пажњу, поготову ове лоше мисли.

Јер погледајмо, ако ми који смо постављени да будемо господ нашим мислима ускратимо пажњу некима, те мисли ће после неког времена да престају да се појављују у нашем уму. Неке друге мисли су заузеле њихово место. Као кад неки народ истреби други нарог са лица земље и више га нема. Тако се и у нама, у нашој души дешавају борбе између добрих и лоших мисли а све се то после одражава на стање наше душе. Овакво гледиште је сасвим ново и тешко ће га бити прихватаити. Св. Оци су живели у времену кад је састав тела био непознаница, па су о Души размишљали са једног јако неповољног становишта. Данас ми о имамо нова сазнања о устројству нашег тела и користећи ту слику, која је направљена по слици Божјој, ми можемо далеко боље видети односе у Божанском Бићу и далеко дубље сагледати све то.  Да ли је душа смртна или не за сад не видим из ове перспективе али изгубити душу можемо. Јер као што се за човека чији се син одао криминалу или дроги каже да је изгубио сина, тако се и за оног човека у чијој се души зло одомаћило каже да је изгубио душу.