Хипотетички како би требало да тече уједињење Православних и Римокатолика?

[Дика Израиљева]

Да се РКатоличка догматика и еклисиологија усклади са нашом?

Да се наша усклади са њиховом?

Да се праве компромиси?

Како је и да ли је то практично изводљиво уопште?

Примјер: РКатолици се одрекну свих погрешних учења - шта ће се десити са клиром? Прешколовавање?

Устројство Цркве?

Да ли је и овакво нешто уопште замсливо?

Сви сте оптимисти око уједињења, и сви га прижељкујемо, али и да се једном сложимо замислите које би то последице имало. Буквално или би Исток или Запад морао да крене са једном сасвим новом философијом живота...није ли све то само утопија и ништа више?

[Михајло]

они када би се одрекли тога...поделили би се на хиљаду фракција..секти и јереси...

[Лазар Нешић]

Да се РКатоличка догматика и еклисиологија усклади са нашом?

Да се наша усклади са њиховом?

Да се праве компромиси?

Како је и да ли је то практично изводљиво уопште?

Примјер: РКатолици се одрекну свих погрешних учења - шта ће се десити са клиром? Прешколовавање?

Устројство Цркве?

Да ли је и овакво нешто уопште замсливо?

Сви сте оптимисти око уједињења, и сви га прижељкујемо, али и да се једном сложимо замислите које би то последице имало. Буквално или би Исток или Запад морао да крене са једном сасвим новом философијом живота...није ли све то само утопија и ништа више?

Одлична тема и питања.

Својевремено је теолог Оскар Кулман предлагао да се заједништво Цркви остварује по моделу "заједништво у различитости". Дакле, свако задржава своје, али се проналазе тачке заједништва, тамо где су могуће. Вероватно би то било: вера у Свету Тројицу, Христа, Евхаристија, итд.

Ја мислим да ће се то десити кад-тад...и то ће бити нове поглавље Хришћанства, нешто слично новој Педесетници.

Наравно, на томе треба напорно радити, са обе стране.

Да све не би било утопија, треба за почетак кренути од сопственог контекста, а за нас Србе је то, вероватно, однос према Хрватима и обрнуто. То немам појма како би се решило...не знам.

Не видим себе као неког ко може на томе да ради.

За сада, треба (што се теолога тиче макар) истраживати њихову теологију, детаљно, критички, стваралачки, али и емпатички. Јер (колико год то звучи скандалозно) нису ни сви на Истоку само следили Кападокијце...

[draganzzz]

Zastupam teoriju o ostanku svakoga na svome sa nastavkom dijaloga i najsire komunikacije,

nikakvo formalno ujedinjenje ili stapanje ne podrzavam.

[anajrim]

Одлична тема и питања.

Својевремено је теолог Оскар Кулман предлагао да се заједништво Цркви остварује по моделу "заједништво у различитости". Дакле, свако задржава своје, али се проналазе тачке заједништва, тамо где су могуће. Вероватно би то било: вера у Свету Тројицу, Христа, Евхаристија, итд.

Ја мислим да ће се то десити кад-тад...и то ће бити нове поглавље Хришћанства, нешто слично новој Педесетници.

Наравно, на томе треба напорно радити, са обе стране.

Да све не би било утопија, треба за почетак кренути од сопственог контекста, а за нас Србе је то, вероватно, однос према Хрватима и обрнуто. То немам појма како би се решило...не знам.

Не видим себе као неког ко може на томе да ради.

За сада, треба (што се теолога тиче макар) истраживати њихову теологију, детаљно, критички, стваралачки, али и емпатички. Јер (колико год то звучи скандалозно) нису ни сви на Истоку само следили Кападокијце...

lazare ko ti je taj ciko na avataru.,jel to neki rimokatolik?

[angst]

На то је одговорио Георгије Флоровски: „...за мене хришћанско јединство јесте просто свеопште обраћење Православљу. Ја имам неконфесионалну лојалност, моја лојалност припада искључиво Једној Светој...”

P.S. Defining Deviancy Downward

[Лазар Нешић]

lazare ko ti je taj ciko na avataru.,jel to neki rimokatolik?

Да, јесте, то је чувени чика Анри де Либак (Henri de Lubac).

Сматра се једним од највећих римокатоличких богослова у историји.

Он је први (пре Афанасјева, Шмемана и екипе) сковао концепт "евхаристијске еклисиологије".

[angst]

Искрен да будем ја сам за прекид дијалога са римокатолицима, те да се дијалог води са оријенталцима (и евентуално источњацима), а пре свега да решимо проблеме „у нашем дворишту”...

[Zawisza]

Treba poći od "običnih" ljudi, oni vide razliku jedinu u papi kao šefu naše crkve. Teško da znaju da je eklisiologija deo dogmatike.

[Милан Меденица :)]

Да, јесте, то је чувени чика Анри де Либак (Henri de Lubac).

Сматра се једним од највећих римокатоличких богослова у историји.

Он је први (пре Афанасјева, Шмемана и екипе) сковао концепт "евхаристијске еклисиологије".

мало је закаснио за Кољиварима

[Небојша Јовановић]

потребно је покајање католика и одбацивање погрешних учења али ће бити компромиси по свој прилици

а какви нико не зна...

[Желе Зека]

Ujedinjenje nije moguće,zbog suštinskih dogmatskih razlika...Papa bi morao da se odrekne nepogresivosti,na primer,ali bi to onda znacilo javno priznanje Rima da su milioni katolika umrli u jeresi...Sve te nivelacije koje pokusavaju da složenim jezičko-teološkim konstrukcijama prikažu Raskol kao posledicu ljudske slabosti crkvenih čelnika,a ne rimske jeresi-besmislene su.

[Milan Nikolic]

Да одговорим на питање: треба молити Бога да до јединства дође већ у текућем веку.

Добра прилика је да то буде на хиљадугодишњицу раскола.

Ствари стоје тако да је сада неопходан један велики и васељенски Сабор, на коме би се установило потребно исповедање за превазилажење проблема. А на који начин ће се то решити, остаје да се разматра.

Оно што ће сачињавати позитиван исход тиче се употпуњења Символа вере који ће на недвосмислен начин представљати тријадолошку догму. Резултат тога је стављање улоге папе Римског на право место - првенства и оца међу патријарсима.

[Милан Меденица :)]

зар се и православни не кају?

толико правог учења на оба места, а толико грешних људи на оба места ... то само Христос може да зацели

[Желе Зека]

Да одговорим на питање: треба молити Бога да до јединства дође већ у текућем веку.

Добра прилика је да то буде на хиљадугодишњицу раскола.

Ствари стоје тако да је сада неопходан један велики и васељенски Сабор, на коме би се установило потребно исповедање за превазилажење проблема. А на који начин ће се то решити, остаје да се разматра.

Оно што ће сачињавати позитиван исход тиче се употпуњења Символа вере који ће на недвосмислен начин представљати тријадолошку догму. Резултат тога је стављање улоге папе Римског на право место - првенства и оца међу патријарсима.

Onaj kome je do istine shvata da sa papom koji tvrdi da je NEPOGREŠIV ne može biti nađeno reŠenje.Odnosno može-ali i da mi prestanemo biti pravoslavni.Šta znači upotpunjenje Simvola vere?Jel bi to bilo u funkciji kompromisa Crkve i jeretika?U tom slučaju, mi bismo prestali biti Crkva,a oni ne bi prestali biti jeretici.