Isus Hristos je postojao

[Јанко]

Изгледа да ниси упознао таквог...

Али ево, лоше сам дефинисао прво питање па сам га модификовао :-[

[Млађони]

Изгледа да ниси упознао таквог...

Али ево, лоше сам дефинисао прво питање па сам га модификовао :-[

Sve dosadi coveku kasnije ili pre. Kada vise nema uzbudjenja i sve je isto i monotono dosadi. Zato ljudi i idu u ekstreme sa pecanjem idu na neke tamo planincine i jezera neka ili bodibilderi u ekstreme bildovanja.

Ludi vole izazove.

ali sve vremenom dosadi.

[Јанко]

Хе, хе, "добро, реко`, ту сам те чеко"

Има ствари које временом постају све веће и јаче... Али су опет ствар ЛИЧНЕ заједнице, а не безличног ужитка.

Када ми кроз главу прође да се мом детету може нешто страшно (најстрашније) десити, веруј да жеља да вечно будемо заједно преплави цело моје биће.

Једном сам сањао да је овај мој најмањи настрадао...Пробудио сам се у сузама, и мазио и гњавио га ту поред себе док он спокојно спава. Осећај страха од губитка је био огроман, али жеља да он буде ВЕЧНО биће које вечно волим и које ће мене вечно волети (ако Бог да, а ја не упрскам...) је многоструко надмашила ту живу бол...

Можда пецање, кафана, екстремни спортови... некад могу досадити (ја лично не волим ни једно ни друго, али разумем ко их воли) али НИКАД ми у вечности неће досадити да (их) волим...

[dragisa]

aj da se ponovim, kao sto je receno, vecno postojanje podrazumeva istupljenje (extazu) iz "ovakvog sebe", dakle ako bi ziveli vecno to ne bi bio muslimanski koncept sa 40 devica (ili decaka) i ostalo "...sto se babi snilo", nego je rec o postojanju koje mi ovakvi kakvi smo jos : "...око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе." postojanje na nacin postojanja njegovog Sina, zato ova Slava koja je nama pripremljena i jeste sami drugi i slavni dolazak Gospoda Isusa Hrista

2. Апостол проповиједа Христа распетога. Тјелесни човјек и човјек у Духу Светом.

1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.

2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.

3. И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,

4. И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.

5. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

(Зач. 126).

6. А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;

7. Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,

8. Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.

(Зач. 127).

9. Него као што је написано: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.

10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

11. Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.

12. А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

13. Што и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.

14. А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.

15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.

16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.

[DYNABLASTER]

Sve dosadi coveku kasnije ili pre. Kada vise nema uzbudjenja i sve je isto i monotono dosadi. Zato ljudi i idu u ekstreme sa pecanjem idu na neke tamo planincine i jezera

znaci ostavi se matematike, akustike i pecanja, jer ocigledno nemas pojma o tim stvarima i stvarno je nesuvislo da iznosis svoje misljenje kao neku apsolutnu istinu, jer jednostavno nemas znanja o tome...

pecanje ne moze da dosadi, ako si strastven ribolovac, nema potrebe ici u extreme kako kazes, dovoljno ti je da vidis kad zaigra plovak i adrenalin skace, makar gledao po milioniti put kako igra plovak, i nije pecanje samo puko pecanje kako mislis...

jel ti dosadi pijenje vode? jel ti dosadi ljubav? jel ti dosade lepe stvari?

[grigorije22]

[grigorije22]

[grigorije22]

Ne, Isus nije postojao

Datum objave: 13.4.2012.

Evo čitam na internetu, forumima, gledam na televiziji, slušam na radiju... Svi nešto govore o Isusu Kristu kao da je on neupitan dio ljudske povijesti. Dobro, priča se često i o Atlantidi, piramidama u Bosni i ostalim pseudo-kvazi-znanstveno-fantastičnim glupostima pa neka. Ali onda, znatiželje radi, uzmem udžbenike iz povijesti koje naša djeca koriste u školama, kad eto i tamo, Isus Krist! E pa, ne može to tako. Zaboli me odmah profesionalni ponos. Zar su moji kolege povjesničari toliko nesposobni ili još gore povodljivi, subjektivni? Reklo bi se, onako u narodu, muko moja priđi na drugoga.

Ma dobro, kad ga tu već svrstaju u povijest, valjda o njegovom postojanju ima i dokaza... e pa nema. Niti jedan. Ali idemo ispočetka.

Pročitah negdje kako se svi pisani dokazi do 200 godina od navodnog događaja smatraju vjerodostojnima, što je i istina, ali ne i za antički svijet. Vrijeme je to u kojem je tek mali dio čovječanstva bio pismen tako da se sve prenosilo oralno, prepričavanjem. Neke priče, poredbe i tračevi su u roku od nekoliko godina lako mogle prijeći iz navedenog u nešto ozbiljnije kao npr, evanđelja. Evanđelja, kao primarni izvor informacija nemaju povijesnu težinu i NISU povijesni izvor (kao što to nije čitava Biblija). Ipak prvi koji o njemu govori jest (sv.) Pavao, nekih 40-70 godina nakon navodne Isusove smrti, što je i previše vremena da se izgubi na vjerodostojnosti njegovih svjedočenja.

Prije nego što razni fanatici, alla Šola i slični, počnu pričati o raznim povjesničarima 'suvremenima' navodnom Isusu, dotaknuti ću se i njih.

Ti, tzv. van-biblijski povijesni izvori su, kao i biblijski, tek krajnje indirektni. Od važnijih tu su Tacit (56-117 cca) koji spominje kršćane, a ne direktno Isusa. Svetonije (70-130 cca) piše samo da je negdje u prvom stoljeću živio neki Isus (Hrestos-Krist). Josip Flavije (38-100 cca), Židov, piše o nekom Isusu, bratu Jakovljevu koji bi mogao biti Mesija. Pismo Mare bar Serapiona (Mara sin Serapionov) datirano između 73 godine i III. stoljeća, govori o 'mudrom kralju' kojeg su ubili Židovi. Lucijan iz Samostate (125-180 cca), ruga se kršćanima, te spominje kako žive po Isusovim učenjima. Naravno, ovakvih je 'dokaza' jako malo (tek još par zanemarivih) i ako se pogleda kad su napisani lako je shvatiti da su itekako posteriorni navodnom Isusovom vremenu. Kako su onda o njemu pisali, za njega znali? Isto kao i Muhamed koji ga u Kuranu svrstava među proroke. Čuo sam, rekli su mi tamo neki kojima je rekao netko tko je načuo od nekog... Dobro, neću dalje, znamo svi kako započinju tračevi. Svi gore navedeni su samo podaci, ne i dokazi ili činjenice. Nemaju vjerodostojnost, i svaki povijesničar bi ih trebao zanemariti (naravno, to podrazumijeva objektivnost, što često nije slučaj).

Isto vrijedi i za evanđelja. Baš ta evanđelja su dokaz o Isusovu nepostojanju, tj. o činjenici da se radi o izmišljenoj osobi. Zašto? Pa što je to Isus napravio, a da tko drugi prije njega nije? Rodio od majke djevice? Već viđeno. Dovoljno je zaviriti u egipatsku, sumersku, grčku i druge antičke religije, kao na primjer Horus i Isis. Poredbe koje 'Isus' koristi nisu ništa drugo nego loše kopije prethodnih mitova, Gilgameša, Telepinua i tako unedogled. Cvjetnica, koju kršćani slave u čast 'Isusovom' ulasku u Jeruzalem prilikom čega su mu pod noge stavljali listove palmi i maslina jest još jedna kopija egipatske (kratkotrajne) tradicije iz doba Akhenatona (XV st.p.n.e.), u kojoj štovatelji Atena, prvog 'monoteističkog' boga bacaju palmine i maslinove grane Akhenatonu, sinu Atenovu, pod noge prilikom ulaska u sveti grad. 'Isus' umire s 33 godine. I opet nije prvi. Mnoge, važnije povijesne osobe prije njega umrle su s (otrpilike, jer kao i kod Isusa moramo, vjerodostojnosti radi, biti aproksimativni) istim godinama; Sargon Akadski, Aleksandar Veliki, itd. Važne povijesne ličnosti, poznate i opjevana stotinama i tisućama godinama prije i poslije navodnog isusovog vremena. Isus je i uskrsnuo. Pa? Što je tu novo? Baal, Dumuzi, Oziris, kao bogovi. Ahil, Menalej i još nekoliko junaka uskrsnu nakon smrti ne bi li se pridružili svojim božanskim roditeljima. Ovakvih činjenica ima još i još, ali ne pišem ovdje znanstveni rad, a već navedene su i više nego dovoljne.

Sad će netko reći: pa vidiš da nečega ima, nije baš da je Isus izmišljen, možda je ipak postojao. Možda?! E to možda ostavljam vjernicima. Riječi 'možda' nema mjesta u povijesti. Ako tko želi vjerovati, neka mu. Povijest ostavite na miru, tu mitovima, legendama i bajkama nema mjesta. Vjerodostojnih dokaza o postojanju Isusa NEMA i dok je tako on mora ostati ono što realno jest: MIT, LEGENDA, BAJKA, PRIČA ZA MALU DJECU!

Vezani članci

Nema vezanih članaka.

Ključne riječi

isus, povijest

Podijeli sadržaj

Email

O autoru:

mr. sc. Luka Baričić

Rođen 8. prosinca 1984. u Splitu. Nakon završene srednje Ekonomsko- birotehničke škole odlazi na studij u Pisu, Italija. Tamo diplomira povijest antičkog Bliskog istoka te magistrira arheologiju na istom području s naglaskom na hetitologiju i zapadnu Anatoliju. Nekoliko godina surađuje s Odjelom za Paleopatologiju sveučilišta u Pisi te je član Arheološke grupe Vecchiana. Član udruge "Protagora " od njenog osnutka. Član udruge "Dalmacija" .

[w.a.mozart]

oni koji žele da svedoče Hrista moraju znati kojim jezikom to da rade... mora se pričati njihovim jezikom o stvarima koje ih dotiču a ne citirati, kako reče starac Porfirije

[Aletheia]

Pročitah negdje kako se svi pisani dokazi do 200 godina od navodnog

događaja smatraju vjerodostojnima, što je i istina, ali ne i za antički

svijet. Vrijeme je to u kojem je tek mali dio čovječanstva bio pismen

tako da se sve prenosilo oralno, prepričavanjem. Neke priče, poredbe i

tračevi su u roku od nekoliko godina lako mogle prijeći iz navedenog u

nešto ozbiljnije kao npr, evanđelja. Evanđelja, kao primarni izvor

informacija nemaju povijesnu težinu i NISU povijesni izvor (kao što to

nije čitava Biblija).

 

No comment. Ja mislim da se ti šališ? Ako jevanđelja nisu povijesni izvor, onda uzmi istoriju u ruke pa kreni od početka.

 

Ilijada je, primera radi, smejurija u odnosu na Novi zavet, da ne spominjem mnoge druge antičke spise. Ona je druga po broju rukopisa, odmah iza novozavetnih spisa, svega 643 rukopisa. Homer je svoju Ilijadu pisao oko 900 BC, a prve rukopise imamo tek iz 400 AD. To je punih 1500 godina od izvora. Kod novozavetnih spisa, taj raspon je dosta kraći, a broj rukopisa daleko veći, ima više hiljada raznih rukopisa.

Danas postoji nešto više od 32 000 citata crkvenih otaca do IV veka, na osnovu kojih se u potpunosti može rekonstruisati ceo Novi zavet (izuzev nekih 11 stihova) u nekoliko izdanja, sa svega 100 - 200 godina raspona, i veoma velika podudarnost između tih patrističkih citata i rukopisa Novog zaveta. Origen (183 - 254) navodi više od 18 000 novozavetnih citata. Kiprijan (umro 258) navodi oko 740 starozavetnih citata i nešto više od 1 000 novozavetnih. Irinej Lionski (umro 202 AD) spominje oko 1819 novozavetnih citata. Kliment iz Alexandrije (umro 215) oko 2 400. Tertulijan (umro 220) 7 250. To je sve do IV veka. Iz ovog spisa patrističke literature, dakle, izuzimam Eusebija, koji je pisao pre i posle Nikejskoj sabora (325), zatim Avgustina, Jeronima, Hrizostoma, Grgura iz Nise i mnoge druge...Brojka se, zajedno sa njima, penje na čitavih 85 000 novozavetnih citata. Taj spisak postoji u 16 tomova, i čuva se u Britanskom muzeju (84 489 citata).

Dodaj na to različite lokacije (3 kontinenata), nekoliko jezika na kojima postoje prepisi Novog zaveta, što u celosti što u fragmentima (starosirijski prevodi, latinski prevodi, koptski [egipatski], armenski...).

Samo da napomenem. Tukidit je opisivao Peloponeske ratove koji su se desili cca 30 godina pre njegovog rođenja. Njegova Istorija je sastavljena u 5 veku BC, a rukopisi, kojih ima jedva 8, su tek iz 9 veka AD. Skoro 1300 godina od autografa. Probaj mi samo daj citate o peloponeskom ratu, kojeg je Tukidit opisivao, premda, kažu, nikad nije bio svedokom tih ratova (!), a kao veruje mu se. Možeš li? Nebitno za temu - nije nikada ni završio tu istoriju, verovatno je nasilno umro.

Šta reći za Herodota koji je opisivao i govorio o događajima iz daleke prošlosti, a živio je u 5 veku BC? Takođe 8 kopija, raspon između autografa i prve kopije je 1350 godina.

[Аурор]

oni koji žele da svedoče Hrista moraju znati kojim jezikom to da rade... mora se pričati njihovim jezikom o stvarima koje ih dotiču a ne citirati, kako reče starac Porfirije

 

 

To je Isus od Novog Zaveta, nije on tema, tema je istorijski.

[Ignjatije]

To je Isus od Novog Zaveta, nije on tema, tema je istorijski.

 

Kornelije Tacit (55-117), najpoznatiji rimski povjesničar, »Anali« : "Ali nikakvo ljudsko sredstvo, ni careva darežljivost, ni pomirni obredi, ne zatomiše javno govorkanje, nego se držalo da je požar naređen. Da stane dakle nakraj tim glasovima, podmetne Neron krivce i stavi na najrafiniranije muke one koji su bili omraženi sa svojih gadosti, a koje prosti narod nazivaše kršćanima. Ime im to dolazi od Krista, koji, za Tiberijeva vladanja, bude pogubljen po naredbi prokuratora Poncija Pilata"

 

Gaj Svetonije (65-135), rimski povjesničar, «Dvanaest rimskih careva» : "On izagna Židove iz Rima koji podigoše veliku bunu zbog buntovnika Krista"

 

Plinije Mlađi (61-114), carski legat Bitinije i Ponta, «Pisma» : "...Kada su preda me izvodili neke s optužbom da su kršćani, ja sam ih kao kršćane i kažnjavao... Tvrdili su da je sva njihova krivnja ili zabluda u tome što su se određenih dana sakupljali prije zore pjevajući i slaveći Krista kao Boga i obvezivali se zakletvom da neće činiti prijestupe, da će se uzdržavati od krađa, grabeži, preljuba, kršenja zadane riječi..."

 

Josip Flavije (oko 38-110), židovski pisac, “Židovske starine” :

 

 

 

 

 

[Odahviing]

E pogledajte Man from Earth. Pa ćete shvatiti ko je i odakl je Isus

[Avocado]

Šta reći za Herodota koji je opisivao i govorio o događajima iz daleke prošlosti, a živio je u 5 veku BC? Takođe 8 kopija, raspon između autografa i prve kopije je 1350 godina.

 

Da, samo kod tih pisaca istoričari pažljivo razdvajaju mitove od istorije... Herodot je pisao i o Amazonkama i Atlantidi...

[Бартендаз]

Preskocio sam 30 stranica, jer ne znam sta ovde ima posebno da se kaze. Jel to postoji neko ko kaze da Isus nije postojao?