Вести из Руске Православне Цркве

[Anette]

Владимир Путин: Дан светих Ћирила и Методија је доказ духовног сродства и блискости Словена

Posted by radiosvetigora in Вијести

Предсједник Руске Федерације В.В.Путин упутио је честитке учесницима и гостима празновања Дана словенске писмености и културе

Учесницима и гостима празновања Дана словенске писмености и културе!

Драги пријатељи!

Срдачно вам честитам Дан словенске писмености и културе.

Овај празник је доказ духовног сродства и блискости националних традиција Словена. Више од двадесет година он се широко обиљежава у Русији и иностранству, помаже грађанима да боље схвате своју историју и културу, и наравно да се упознају са животом братских народа.

Посебну улогу у организацији и одржавању свечаности посвећених великим просвјетитељима игра Руска православна црква. Заједно са државом, она много ради на респектном односу према матерњим језицима и културама, јачању фундаменталних моралних вриједности и јединства православља. У савременом свијету напори Цркве су важан фактор за проширење међуконфесионалног дијалога и развоја међудржавних односа.

Желим вам успјеха и све најбоље.

[Anette]

Најстарија икона Русије може бити уништена

Нешто прије Васкрса лик Христа на камену у Архизи (Карачево-Черкезија) веома је изгребан.

Најстарија руска икона (6-9 вијек), више пута је нападана. Трагови оружја и бројних огреботина били су видљиви голим оком и раније. Почетком априла ове године велика оштећења су се јавила на доњем дијелу изображења.

Због одсуства стручних званичих научних истраживања изображења, није могуће обезбиједити неопходну заштиту и очување лика који постепено нестаје (од четири првобитне боје данас су сачуване само двије).

[Guest]

На сјеверни Кавказ достављене свете мошти

30 среда мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Кивот са честицом моштију светих војника – великомученика Георгија Побједоносца, преподобног Иље Муромеца Печерског, праведног Фјодора Ушакова и крст са честицом Дрвета Господњег на Владикавказу су доставили представници добротворног фонда светог мученика Бонифација, поводом седамнаест година од образовања 58. армије.

Ускоро ће представници Руске православне цркве и команда 58. армије прецизирати маршруту кретања светих мошти на територији војних градова у Дагестану, Ингушетији, Сјеверној Осетији, Чеченији, Кабардино-Балхарији, војној бази у Јужној Осетији. Током једног мјесеца свештеници ће организовати молебане и литије у војничким јединицама, а неће бити запостављени ни маринци Црноморске флоте, које се налазе на обуци, саопштава прес служба Јужног војног округа.

Ово је први пут да мошти светих војника буду допремљене ради подизања духа православних војника.

[grigorije22]

Руски Синод уврстио српске светитеље у календар

Свети архијерејски синод Руске православне цркве (РПЦ) одлучио је да у календар светитеља (месецослов) других помесних православних цркава унесе преподобног Јустина Ћелијског (Поповић), саопштила је Московска патријаршија.

Како је пренела Верска информативна агенција (ВИА), преподобни Јустин Ћелијски ће у календару РПЦ и у календару Српске православне цркве (СПЦ) бити унет под датумом 14. јун, односно 1. јун по старом календару.

Преподобни Симеон Дајбабски ће се молитвено спомињати 1. априла, односно 19. марта по јулијанском календару.

Свети архијерејски сабор СПЦ је, на свом априлско - мајском заседању 2010, канонизовао ову двојицу светих Срба, старца Симеона из манастира Дајбабе крај Подгорице, који је умро уочи Другог светског рата и оца Јустина Ћелијског који се упокојио 1979. године.

Отац Јустин Ћелијски (фотографија манастира Ћелије)

Отац Јустин се сматра великим подвижником, чудотворцем и теологом, који је, поред Светог владике Николаја, најпознатији у свету савремених православних Срба.

Грци су оца Јустина назвали "високоврхим храстом Православља" и говорили да је он "савест Српске православне цркве" у доба титоизма, конфиниран у манастиру Ћелије код Ваљева.

Он је, како се верује, заиста био сведок апостолске тврдње да се "реч Божја не да везати". Био је против екуменизма и осавремењавања црквеног живота.

РПЦ је у календар уврстила и "Сабор новомученика Јасеновачких" 13. септембра, односно по старом календару 31. августа.

Преподобна Софија Хотокуруду, коју је канонизовала Цариградска патријаршија, славиће се 23. априла.

Извор: Танјуг

[Михајло]

Руси признали нове српске свеце

07. 06. 2012 23:24 | Мондо

6

Јустин Поповић у манастиру Ћелије

Москва - Свети Архијерејски синод Руске православне цркве одлучио да у календар светитеља (месецослов) помесних православних цркава Ауторска преподобног Јустина Ћелијског унесе (Поповића), саопштила је Московска Патријаршија.

ако је пренела Верска информативна агенција (ВИА), преподобни Јустин Ћелијски Ће у календару РПЦ ИУ календару Српске православне цркве (СПЦ) Бити ​​унет под датумом 14.. Јун, односно 1. по старом календару Јун.

Преподобни Симеон Дајбабски Це се молитвено 1 спомињати. априла, односно 19. по јулијанском календару Марта. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, на свом априлско – мајском заседању 2010, канонизовао ову двојицу светих Срба, Старца Симеона из манастира Дајбабе крај Подгорице, Који је умро уочи Другог светског рата Јустина Ћелијског ОЦА И Који се упокојио 1979. Године.

Отац Јустин се сматра великим подвижником, чудотворцем и теологом, Који је, поред Светог Владике Николаја и најпознатији у свету савремених православних Србе.

Грци су КПЗ Јустина назвали „високоврхим храстом православља“ Ја говорили Да је на „савест Српске православне цркве“ У Доба титоизма и конфиниран у манстиру Ћелије код Ваљева.

Дана је, Како се верује, био Заиста Сведок апостолске тврдње да се „реч Божија не да везати“. Био је против екуменизма и осавремењавања црквеног живота.

РПЦ је у календар уврстила и „Сабор новомученика Јасеновачких“ 13. септембра, односно по старом календару 31.. августа.

Преподобна Софија Хотокуруду, Коју је Цариградска Патријаршија канонизовала, Славице се 23. априла.

[Оља]

Московска Патријаршија: Савремени капитализам је осуђен на пропаст

Објављено од стране Светигора на 8. јун 2012.

МОСКВА, 8. јуна – У Московској Патријаршији сматрају да капитализму у његовом данашњем облику треба потписати пресуду.

„Данас је дошло вријеме да се потпише морална пресуда савременом капитализму, савременом свјетском економском систему. Ова пресуда се не први пут чује из хришћанских кругова, а ти кругови су, по Веберу, духовни темељ капитализма“, казао је протојереј Всеволод Чаплин, предсједник Одјељења за односе Цркве и друштва на семинару академика Руске научне академије, истакнутог економисте Олега Богомолова.

По његовим ријечима, ни савремени капитализам, ни повратак у СССР „нису излаз из озбиљних проблема са којима се данас суочава човјечанство“.

Како свештеник примјећује, савремени свјетски економски систем је заснован на принципу „новац ствара новац“, а тај принцип је „дубоко неморалан“.

„Либерални капитализам је осуђен на пропаст. Или ће престати да буде капитализам, или ће престати да буде либералан. Није случајно што савремене кризне појаве подстичу свјетску елиту на реализацију сценарија контролисаног хаоса или сценарија глобалне електронске диктатуре, у којој ће тотална контрола свих аспеката људског живота бити праћена идеолошким монополом“, казао је свештеник.

„Снажна персонализована централна власт се увијек поштовала у Русији, хтјели ми то или не, приоритет у друштвеној хијерархији је увијек даван државним званичницима над економским актерима и разним неформалним центрима моћи, било криминалним или неким самозваним групама свезналица“, сматра о. Всеволод.

По његовом мишљењу, уједињење ових идеала са свим могућим новим опцијама развоја догађаја, представља обавезу власти и друштва.

[Guest]

Из Руске цркве предложили да се на Међународни дан заштите дјеце уведе мораториј на абортусе

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Ректор Руског православног универзтета, игуман Петар (Јермејев) предложио је да се уведе у Русији годишња двадесетчетворочасовна забрана на вршење абортуса 1. јуна.

„Барем тога дана сви они од којих зависи та одлука, треба да послушају глас савјести и да уведу мораториј на чедоморство у нашој земљи“, изјавио је игуман Петар, уочи Дана заштите дјеце.

У његовој званичној изјави, коју су у четвртак пренијеле РИА Новости, речено је да су абортуси на Дан заштите дјеце монструозно лицемјерје.

„Сваке године 1. јуна сви у један глас заступају дјечја права, док у исто вријеме тога дана на хиљаде дјеце бива ускраћено права на живот на најнехуманији начин“, истакао је ректор.

Поред тога, он је признао да „проблем појаве не свијет нежељеног дјетета, наравно, не може да се ријеши забраном“.

„Пред свима нама стоји заједнички задатак стварања у Русији таквих услова како би рођење дјетета било најжељенији догађај у животу сваке породице“, заључио је представник Руске православне цркве.

[Guest]

Братство православне омладине Црне Горе: Ширење НАТО-а на Балкану представља пријетњу безбједности Европе

Posted by radiosvetigora in Преносимо

≈ 1 коментар

Од 16. до 26. маја у оквиру програма федералне агенције Руска Сарадња и Синодалног одсјека за питања омладине Руске православне цркве, у Москви се налазила делегација Братства православне омладине Црне Горе, на челу са свештеником Мијаилом Бацковићем. Осим међународног форума „Слово и дјело“ Братство је учествовало на прес конференцијама, сусретима, округлим столовима, састанцима и другим догађајима, који су се одвијали уз учешће Синодалних одсјека Московске патријаршије, представника Државне Думе и Министарства иностраних послова Руске Федерације, Руске Сарадње, Јавне Палате, фондова Андреја Првозваног и Руски мир, РИА Новости и других друштвених организација.

На свим манифестацијама представници Братства активно су се изјаснили о актуелним питањима везаним за гоњење Српске православне цркве у Црној Гори и негативне последице интеграције Црне Горе у НАТО. Представници Братства православне омладине донијели су специјални проглас, који су предали представницима руских државних структура, друштвених организација, као и представницима Руске православне цркве. Током свога боравка, један од чланова делегације је служио молебан крај Владимирске иконе Мајке Божје у Москви.

У свом прогласу, представници Српске цркве посебно су изразили забринутост због могућих планова уласка Црне Горе у НАТО алијансу.

„Свако ко иде преведним путем ка Господу, каже се у апелу, дужан је да прође кроз страдања и голготу како би достигао Васкрсење. Српски народ у Црној Гори, Србији, Републици Српској и другим републикама бивше Југославије последњих година пролази кроз страдања. Зато ми, Братство православне омладине Црне Горе добро видимо опасност од стране тзв. „новог свјетског поретка“, који се надвио не само над нашу земљу, него такође над Балкан и Европу.

„Милосрдни анђео“, тако је била названа агресија НАТО алијансе на српски народ 1999. године. И ова агресија се наставља до данас. Први „дарови“ „Милосрдног анђела“ биле су бомбе са обогаћеним уранијумом, а даља лукава демонска политика НАТО покушава да на сваки могући начин увуче српски народ у своју крвожедну алијансу.

Када је у 18. вијеку моћна Османска империја напала малу Црну Гору, свети Петар Цетињски је отишао у Русију и затражио помоћ. Следујући завјетима великог светитеља, који је олазећи Господу казао: „Молите се Богу и држите се Русије“, и ми сада тажимо вашу помоћ, драга браћо и сестре!“

Ми молимо Москву да јасно одреди свој став и подржи нас у овој праведној борби против проширења НАТО-а на Балкан, зато што ширење НАТО алијансе на Балкану, носи пријетњу безбједности Европе и читавог свијета.

Помажући нама, Русија помаже себи. Стављајући своју ногу на малу Црну Гору НАТО добија ослонац, како би се чврсто ослонио на Балкан, на Србију, Републику Српску и друге православне земље.

Зато молећи Господа за опраштање грјехова, који су учињени проливањем невине крви не само српског народа, него и народа Авганистана, Ирака и Либије, ми морамо ујединити напоре, како би спријечили да се тако нешто деси у будућности. Тај посао мора да буде важан аспект међународног православног покрета.

И нека нас бол, страдање и жртве, као и сјећање на оне који су погинули са вјером у Господа и Васкрсење, уједини у борби против овог великог искушења.“

Извор: Православие.ру

[Guest]

Света Тројица Андреја Рубљова изложена на поклоњење

02 субота јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ Оставите коментар

Уочи празника Свете Тројице чувена „Света Тројица“ Андреја Рубљова пренијета је из сале за сталне експозиције Третјаковске галерије у престони храм светог Николе у Толмачах.

Ово се дешава само једном годишње, како би парохијани храма и поклоници за вријеме празничних богослужења могли да се поклоне поштованој икони“, саопштава Интерфаск-Религија.

Светиња ће се налазити у храму до 5. јуна.

Храм светог Николе у Толмачах се налази при Третјаковској галерији и има статус храма-музеја. У њему су створени сви услови за чување уникатних икона. Тамо се стално налази нарочито поштована Владимирска икона Мајке Божје.

[Guest]

У Казабланки протест против рушења храма

06 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

4. јуна у Казабланки (Мароко) организован је протест против рушења храма Успења Мајке Божје, који су подигли руски емигранти 1958. године. То је један од преостала два руска православна храма на читавој територији Краљевине Мароко.

Међу учесницима демонстрације, коју су санкционисале власти Казабланке, били су стари и нови емигранти, руски стручњаци и радници који раде у Мароку, дипломатски сарадници Русије и Украјине, Мароканци који су упознати са руском културом, православци, протестанти, муслимани и једноставно сви они који су за очување културних и вјерских споменика и светиња, саопштава се на страници храма на Facebookу. Један од резултата демонстрације јесте даноноћна стража крај храма.

[Guest]

Сретењски манастир припремио уникатно поклон издање стихова јеромонаха Романа (Матјушина)

08 петак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ 2 коментар

„Мир теби, који сам ходиш“

Стих који је стављен у наслову, није само поетски језгровит и невјероватно лијеп. Он је дубоко аутобиграфичан, уосталом као и све лирско стваралаштво оца Романа. Прије много година он је изабрао усамљену путању и до данас се подвизава у скиту Ветрово у Псковској области, међу мочварама и шумом, гје је обичном човјеку веома тешко да дође. И из своје дивљине отац Роман, ипак пажљиво прати догађаје и духовне процесе у савременом свијету и одазива се на њих у својим раскринкавајућим стиховима, понекад веома живим и емотивним. Али мени се чини, да читаоце више привлаче његова прелијепа лирска дјела, а не друштвени став нашег отшелника, ма како јасан и принципијелан он био. Та дјала су углавном ушла у ову збирку.

У овим пјесмама се заиста види таленат. У њима су одјеци древне хришћанске поезије и руске класике, народне молитве и веома савремен жив и јасан поглед аутора на свијет.

За многе своје стихове отац Роман је написао предивну музику. Морам да кажем, да сам, на моју радост, био први који је снимио пјесме оца Романа: прије тридесет година у парохијској брвнари код нашега заједничког пријатеља оца Никите, у селу Боровик Псковске епархије, отац Роман је послије дугих наговарања отпјевао на старом диктафону те пјесме, које су данас познате милионима људи.

Већ неколико година касније разгореле су се раправе – да ли монах може да пише стихове и да ствара музику за њих. А још да их и сам пјева. Мишљења су била подијељена. Једни су били категорички против, други су говорили да је то сасвим у православној традицији, и при томе, пјесме оца Романа још и приводе вјери мноштво људи. За мене је тачку у овом спору ставио следећи случај. Једном ме је Митропилит Питирим послао са писмом његовој светости Патријарху Пимену. Док сам чекао одговор у чекаоници, чуо сам да у Патријарховом кабинету звуче пјесме оца Романа, исте оне које смо ми некада снимали у парохијској брвнари у пустој псковској парохији. Питао сам келијника његове Светости, оца Јосифа, откуда ове касете. И отац Јосиф је казао да Патријарх воли да слуша пјесме оца Романа, а будући да њему самоме није страно писање стихова и има композиторског дара, високо их цијени.

Мислим, да томе тешко има шта да се дода. У име издавача ове књиге, познате умјетнице Александре Нуракишеве, која је нацртала предивне илустрације, старих и нових пријатеља оца Романа, и надам се многих читалаца, а такође, користећи ову прилику која ми се указала, обраћам се моме пријатељу јеромонаху Роману са молбом да више пише управо лирске стихове. Чак и на рачун става «грађанина и пјесника».

Архимандрит Тихон, намјесник московског Сретењског манастира.

[Guest]

Из историје црквеног библиотекарства

Синодална библиотека Московске Патријаршије

Аутор: ђакон мр Ненад Идризовић, Број 1084, Рубрика Историја

Синодална библиотека Московске патријаршије представља општецрквено хранилиште штампане и рукописне грађе. Она данас има статус јавне библиотеке и њен фонд броји око 200.000 библиографских јединица.

Неколико месеци после завршетка Октобарске револуције Совјет народних комесара саставио је декрет 20. јануара 1918. године, по коме је забрањена делатност црквених библиотека и сва библиотечка грађа (архива, документи, синодска преписка, рукописи, књиге, писма итд.) морала је бити заплењена. Сва грађа која је била заплењене из ових библиотека пренета је у спецхран (отдел специального хранения – део библиотеке коме је приступ ограничен) фондове државних библиотека. Оне су овде биле недоступне широј читалачкој публици. Највише су страдали библиотечки фондови Светог Синода у Петрограду, Московске Синодалне библиотеке, разних епархијских библиотека, као и библиотеке духовних конзисторија, семинара и училишта. Фондови манастирских библиотека, које су по правилу имале статус приватних колекција, исто су завршили под кључем у спецхран фондовима. Било је и књига које су завршиле ван граница СССР-а. Совјет народних комесара 1923. године је основао акционарско друштво „Међународна књига“, које је добило дозволу од Народног комесерата (скр. Наркомата) за спољну трговину, да може излагати и продавати Црквене књиге ван СССР-а. Тако је на пример, била опремљена библиотека Папског источног института у Риму.

По завршетку Другог светског рата дошло је до мале (на боље) промене у односима између државних функционера и јерархије Руске Православне Цркве. Дата је дозвола за почетак рада (истина, малом броју) православних духовно-образовних институција у Москви, Лењинграду, Кијеву и другим регионалним центрима у СССР-у. Библиотеке које су биле у склопу ових духовно-образовних институција имале су службени статус, који је их је сврставао у библиотеке наставних уџбеника. После промене на политичкој сцени у СССР-у на крају осамдесетих године XX века и престанку репресије над Црквом, при многим духовним школама Руске Православне Цркве (које до тада нису смеле да имају организоване библиотеке), епархијама, црквеним општинама, почеле су поново да се оснивају црквене библиотеке.

ОСНИВАЊЕ БИБЛИОТЕКЕ У СВЕТО-ДАНИЛОВОМ МАНАСТИРУ

У Свето-Даниловом манастиру у Москви 1. октобра 1987. године по налогу Митрополита одеског и херсонског Сергија Петрова (1924–1990) који је водио Управу послова Московске Патријаршије, почела је са радом Библиотека Духовно-административног центра Руске Православне Цркве. Почетни фонд ове библиотеке састојао се од приватних колекција (заоставштине) двојице архијереја Михаила Чуба (1912–1985) и Антонија Мељникова (1924–1986) и других мањих колекција црквених личности.

Тамбовски Архиепископ Михаило Чуб упокојио се 25. априла 1985. године. Био је одличан патролог, беседник и полиглота. Од своје младости сабирао је књиге за своју библиотеку, која је бројала преко 2.000 наслова. Предавао је на Лењинградској духовној академији Историју ране Цркве. Због својих познанстава са научницима из Европе, успео је да набави велики број црквених и научних књига за своју библиотеку, које су биле недоступне у СССР-у.

После његове смрти, секретар Тамбовске епархије протојереј Вјачеслав Столјарчук, предложио је да се библиотека преда на чување духовном чеду Архиепископа Чуба, ђакону Борису Даниленку, који је у то време радио као референт у Одељењу спољних црквених послова Московске Патријаршије. Протојереј Вјачеслав је ово затражио јер се плашио да се вредна библиотека не растури док се не постави нови епископ. На нивоу Управе послова Московске патријаршије одлучено је да се библиотека превезе из Тамбова у Москву. За превоз и смештај књига били су одређени помоћник при Руковођењу послова Архимандрит Јован Економцев, ђакон Борис Даниленко и сабрат Свето-Даниловог манастира јерођакон Кирил Сахаров (који је касније био игуман овог манастира). Крајем маја 1985. године, ова библиотека је са свим књигама и архивском грађом била смештена у Свето-Данилов манастир. Ђакон Борис Даниленко добио је задатак од стране Управе послова Московске Патријаршије, да прегледа пристиглу библиотечку грађу и да изради каталог. После одрађеног посла, поднета је молба Светом Синоду да се овој књижној колекцији додели званичан статус (назив). Пошто је у Свето-Даниловом манастиру оформљен Духовно-административни центар Московске Патријаршије, за чији је рад било неопходно коришћење верске и научне литературе, ова библиотека је добила назив Библиотека Духовно-административног центра Руске Православне Цркве. Идуће 1988. године, на редовном заседању Архијерејског Сабора, одлучено је да се ова библиотека назове Синодална библиотека Московске Патријаршије. За руковођење библиотеком постављени су, тад већ свештеник Борис Даниленко, А. Н. Троицки, Е. В. Хиловски и јерођакон Кирило Сахаров. Видевши како ова библиотека све боље и боље организационо напредује, Митрополит лењинградски и новогородски Антоније Мељников, завештао је све своје књиге (око 4.000) новооформљеној библиотеци. Што је било и урађено убрзо након његове смрти. Фонд библиотеке растао је из дана у дан. При крају 1988. године у фонду се налазило преко 17.000 библиографских јединица. Ускоро је почело да се прича о недостатку простора у Свето-Даниловом манастиру и да је неопходан нови адекватан простор.

Сарадници у државним библиотекама и музејима у Москви и Лењинграду пружили су велику помоћ за организацију разврставања библиотечке грађе у фонду Синодалне библиотеке. На прослави поводом хиљаду година крштења Русије, библиотека је добила од Цариградске патријаршије на поклон 53.000 микрофилма са копијама руске дореволуционарне и стране Црквене периодике.

ПРЕСЕЉЕЊЕ БИБЛИОТЕКЕ У СВЕТО-АНДРЕЈЕВСКИ МАНАСТИР

Требало је решавати горући проблем, како пронаћи адекватан простор за ову библиотеку и решити основни задатак унапређење Црквене библиографије и библиотекарства. Академик Н. И. Толстој први је предложио да се ова библиотека пресели у бивши Свето-Андрејевски манастир, где је у XVII веку бољар Теодор М. Ртишћев основао Научно братство. Ово братство је својим научним радом подстакло да се касније овде оснује Словенско-грчко-латинска академија, које је поред Московске духовне академије и Московског царског универзитета, заузимала достојно научно-академско место у тадашњој Русији. Ова идеја се Патријарху Алексију II учинила јако прихватљива, те је 14. августа 1991. године потписао указ о оснивању Патријаршијског подворја и премештању Синодалне библиотеке у Свето-Андрејевски манастир. За директора библиотеке постављен је свештеник Борис Даниленко, који је и данас њен директор.

ДАНАШЊЕ СТАЊЕ БИБЛИОТЕКЕ

Фонд ове библиотеке у значајној мери се комплетира књигама и часописима које пристижу из свих епархија Руске Православне Цркве, Украјинске Православне Цркве, Белоруског егзархата, разних научних института итд. Многе епархије које имају своју издавачку делатност по налогу свог надлежног архијереја редовно снабдевају фонд са својим новим издањима.

Синодална библиотека Московске патријаршије представља општецрквено хранилиште штампане и рукописне грађе. Њен директор је надлежан за организовање библиотечке, истраживачке, информационо-библиографске и издавачке делатности, као и за организовање научних скупова (Свето Писмо у руским преводима 1996; 500. година Генадијеве Библије (1999); Проблеми словенске библијске филологије 2002; Библиографска делатност руских библиотека по отварању фондова богословске литературе 1997. г. итд.). Она данас има статус јавне библиотеке и њен фонд броји око 200.000 библиографских јединица. Решењем Светог Синода 10. октобра 2008. године, уз њен службени назив придодато је име Његове Светости Патријарха Алексија II.

[Guest]

Руси против Харе Кришне

12 уторак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Почетак градње Харе Кришна центра у Москви није прошао како је планирано, пошто је неколико стотина грађана руске престонице одлучило да спречи полагање камена темељца. Не желимо да у граду имамо центар деструктивне организације, рекао један свештеник.

Неколико стотина грађана Москве спречило је почетак изградње “Центра веда културе”, то јест Харе Кришна центра, у главном граду Русије, јавља Верска информативна агенција.

Московске власти издале су дозволу за градњу центра имајући, поред осталог, у виду да у граду живи око 15.000 Индијаца. За то се 2005. године заложио и председник Русије Владимир Путин, а полагању камена темељца требало је да присуствује амбасадор Индије.

Међутим, свечани чин спречило је неколико стотина грађана међу којима, како се тврди, нису били само православци, а у акцији су учествовали и свештеници Руске православне цркве.

Један од свештеника рекао је медијима да Московљани не желе да у граду имају центар “деструктивне организације”, преноси ВИА.

Демонстранти су тврдили да је Москва 1612. године зауставила Пољаке, 1812. Французе, и да ће 2012. године “прогнати кришнаите”.

Медији цитирају, како се наводи, “експерта за секте” А. Дворкина који тврде да кришна учење не припада “традиционалном хиндуизму” и да је реч о “политичком пројекту индијске владе”.

Уз центар и храм за хиљаду људи предвиђена је библиотека, медицинска амбуланта и конак за ходочаснике.

Питање статуса верске заједнице Харе Кришна оптерећује руско-индијске односе. Индијска амбасада је више пута интервенисала због стављања Харе Кришна литературе на списак “екстремистичке литературе”.

Извор: РТС

[Guest]

У Шпанији подигнут крст у част руских добровољаца

13 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

У суботу 9. јуна, на врху планине Серо дел Контадеро (Serro del Contradero) освештан је крст у спомен на „Бијеле“, руске добровољце који су се борили у Шпанском грађанском рату.

Група војника стајала је на овом врху од 1. септембра 1938. до 16. јануара 1939. Протојереј Александар Шабашев је 9. октобра 1938. на овом мјесту служио свету Литургију.

Чин освећења крста служио је настојатељ парохије Воздвижења часног крста из Мадрида, протојереј Андреј Кордочкин, уз саслужење настојатеља парохије светог великомученика Георгија у Валенсији, протојереја Сергеја Просандејева, и настојатеља парохије светог великомученика Георгија Грузијске православне цркве из Мадрида, игумана Пироса (Готсиридзеа). Крст је припремио Хесус Мансила Алба, начелник села Чека, на чијој се територији налази планина. Церемонији је присуствовао Сиксто Енрике де Борбон, начелник „Друштва традиционалиста, као и локални житељи и поклоници из Мадрида и Валенсије.

„Руски добровољци ”Бијели” представљају страницу историје не само Шпаније, већ и Руске православне цркве“, казао је о. Андреј. „За разлику од совјетских ”добровољаца”, сви они су били православни. Три пута им је долазио свештеник и служена је света Литургија. Данашњи догађај је наша молитвена дужност према руским борцима који су живјели и умрли у Шпанији као православни хришћани“.

Након освећена крста служен је помен руским добровољцима, а затим је за госте уприличена братска трпеза.

[Guest]

Московска Патријаршија подржала иницијативу против педофилије

14 четвртак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Из Московске Патријаршије је изражена подршка иницијативи коју је против друштвене мреже „Вконтакте“ покренуо покрет за борбу против педофилије и ширења дјечје порнографије „Ловци на главе“.

Покрет је на интернету поставио петицију за бојкот поменутог сајта, оптуживши га за ширење порнографије, првенствено дјечије.

„Иницијатива сакупљања потписа за ову петицију је дошла у прави час. Можда не бих био спреман да потпишем сваку ријеч, али сматрам да је друштвени покрет против дјечије порнографије на интернетеу веома племенита иницијатива. Овдје се крше не само моралне норме, већ и закон“, изјавио је протојереј Всеволд Чаплин, предсједник Одјељења за односе Цркве и државе при Московској Патријаршији.

Он је истакао да ниједан интернет ресурс, посебно онај са отвореним приступом, не смије садржати дјечију порнографију.

„То што се не може наћи преко претраживача, није никакво оправдање. Стид и срамота свима који то омогућавају, чак и са техничке стране“, казао је свештеник, подсјетивши да земље које имају самопоштовања, према дјечијој порнографији примјењују принцип „нула толеранције“.

У петицији под називом „Друштвена мрежа Вконтакте је расадник педофилије у Русији“ каже се да ова мрежа представља „катализатор у повећању сексуалних преступа против дјеце и платформу за ширење идеја педофилије и инцеста“.