Вести из Руске Православне Цркве

[Guest]

Московска Патријаршија: Оштро казнити организаторе и починиоце срамотног чина у храму Христа Спаса

02 петак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ 1 коментар

У Руској Православној Цркви сматрају да учеснике недавне акције у московском храму Христа Спаса треба оштро казнити.

„Тешко је рећи шта је мотив тих дјевојака. Али то треба сазнати. Мислим да се мора пронаћи цијели ланац организатора тог срамотног чина, да би учесници и организатори одговарали“, казао је предсједник синодалног Одјељења за односе Цркве и друштва, протојереј Всеволд Чаплин.

Како је раније пренијето у медијима, феминистичка панк група Pussy Riot извела је 21. фебруара једну од својих пјесама пред царским дверима храма Христа Спаса. Обезбјеђење храма привело је дјевојке, али су оне успјеле да побјегну. На свом Twitter налогу оне су овај наступ касније окарактерисале као „панк молебан“.

Чланице групе су оптужене за „хулиганство“ и против њих је покренут поступак.

По ријечима о. Всеволда, неопходно је на основу снимака оцијенити у коликој је мјери овај акт био екстремистички. „Ту се отворено проповиједа мржња према православним вјерницима“, казао је он.

„Сваки напад на оно што је некоме свето треба најоштрије санкционисати, као што се сада санкционише напад на државне симболе или гробља“, закључио је свештеник.

[Guest]

Апел будућем председнику Русије

03 субота мар 2012

Posted by radiosvetigora in Интервју

≈ Оставите коментар

22. фебруара 2012. године на проширеној седници Патријаршијског савета за културу под председавањем Његове светости патријарха Московског и целе Русије Кирила усвојен је апел будућем председнику Русије.

Који су главни циљ и идеја овог документа? Зашто је он донет управо сад – а не пре годину или две дана? Који су практични кораци потребни за његову реализацију? О овоме нам је нешто рекао одговорни секретар Патријаршијског савета за културу, члан Савета при председнику Руске Федерације за културу и уметност, намесник Сретенског манастира у Москви, архимандрит Тихон (Шевкунов).

– Зашто се питање о култури појавило управо сад? Зашто је апел упућен будућем председнику? Чини се, разумније би било обратити се још пре годину или две дана – актуелном председнику или сачекати резултате избора и обратити се већ изабраном председнику?

– Питање тренутног стања савремене културе и његова светост патријарх и црквени прегаоци, и прегаоци културе, покретали су прилично често. Патријаршијски савет за културу је основан релативно недавно – пре годину дана. Зато можда раније и није дошло до таквог солидарног апела који има одређену тежину. На седницу савета, која је одржана 22. фебруара 2012. године његова светост патријарх је позвао читав низ представника уметности и књижевности, научнике и новинаре који су учинили јако много за руску културу. Главни резултат овог сусрета било је усвајање апела будућем председнику Русије. Кад председник буде изабран његова светост патријарх ће му предати овај апел у име свих окупљених.

– Који су главни циљ и идеја овог апела?

– Данас се наша култура, почевши од обичне свакодневне културе, па све до онога што је позвано да буде висока уметничка култура, налази у тешкој ситуацији, многи је називају кризном. Сви ми се очигледно уверавамо у то превише често да бисмо сад умножавали горке примере. Они су свима пред очима. Главни задатак је, с наше тачке гледишта, направити стратегију државе у области културе, образовања и васпитања. Код нас се усвајају стратегије у области економије, војне доктрине и тако даље, а стратегије у области културе, образовања, а посебно васпитања – још увек нема. У овој сфери неки више воле да говоре о озлоглашеним тржишним односима који, као што смо се уверили, подстичу најгоре црте и наше домаће некултуре и оне која нам је донета. Сећате се како је Пушкин говорио: „Осећања добра лиром сам будио“? То је велики завет Александра Сергејевича Пушкина за све нараштаје прегалаца културе. Нажалост, овај завет је данас заборављен, још чешће се бестидно гази.

– Можете ли да наведете неке конкретне кораке у овом правцу?

– Практични кораци су сасвим конкретни. Треба основати одговорну и угледну радну групу у коју би ушли и прегаоци културе и представници медија, и научници, и представници образовања – ради стварања националне концепције Русије у области културе, образовања и васпитања.

– Како бирати представнике који ће ући у ову радну групу? Ко ће се тиме бавити?

– Да таква стратегија не би остала мртво слово на папиру ово питање треба да реши државно руководство. Људи који су се окупили на Патријаршијском савету за културу понудили су своје могућности, али није на нама да одлучујемо ко ће бити изабран за израду таквог програма.

– У усвојеном апелу се као један од инструмената за духовно-морално васпитање друштва помиње пројекат Друштвене телевизије. Како се по вашем мишљењу, може остварити овај пројекат? Да ли треба оснивати нови канал и зар не би било разумније изменити један од постојећих?

Заседање Патријаршијског савета за културу

– Овај задатак, наравно, треба да решавају професионалци. Постоји изузетно међународно искуство, на пример, телевизија као што је ВВС. Постоји кодекс ове телевизије. Ако се упознате с њим видећете да је он изненађујуће строг. Јасно је прописано шта је могуће и шта није могуће на ВВС. Укратко речено, не дозвољавају се неморал, духовно и културно разарање, необјективност. Моје, али искључиво приватно мишљење је да би, на пример, кад би кодекс ВВС био узет за основу друштвене телевизије то било скоро идеално. Наравно, треба га прилагодити Русији, али као база – то је једна од најбољих варијанти.

Самовоља у медијима која се сад представља као слобода и најниже потребе тржишта не треба да диктирају политику медија и културе – то је апсолутно очигледно.

– Шта се може рећи о утицају Болоњског система који се код нас уводи на образовање и културу?

– Није чак ствар у самом систему, него у његовом непромишљеном копирању. Можда је Болоњски систем заиста у нечему потребан. Иако сам ја, на пример, дубоко убеђен да је систем совјетског образовања који је данас код нас одбачен, давао много бољих стручњака, људи укорењених у домаћој култури (чак и поред идеолошких мана совјетског образовања) и грађана своје земље, него што то чини Болоњски систем. Овај систем уопште не предвиђа васпитни процес, већ даје само известан пакет знања. Да ли је то довољно? Сад су, како је истакнуто у говору Његове светости патријарха, за васпитање задужени само родитељи. А да ли родитељи то стижу да раде? Ако се држава у потпуности одрекла бриге о духовно-моралном васпитању човека, пре свега нараштаја који расте, зашто се чудимо и негодујемо због онога што се дешава на нашим улицама, у моралном животу друштва – што смо посејали, то и жањемо.

– Које активности треба предузети? На који начин вратити васпитање у школу?

– Ми немамо готове рецепте и упутства. Наравно, свако од присутних имао је своје конкретне жеље и размишљања на ову тему. Али, поновићу још једном, стварање државне стратегије у области културе, образовања и васпитања захтева озбиљан рад од стране државних органа и друштва, прегалаца културе и образовања. Једно је потпуно јасно – треба под хитно приступити овој ствари најбољим духовним и интелектуалним снагама земље. За стварање концепције ће, наравно, бити потребно одређено време, али ћемо на крају добити проверену и стваралачку стратегију, која ће свима моћи да обезбеди слободан приступ истинском благу духовне, моралне и културне баштине Русије и светске културе. Ако се сад најозбиљније не побринемо за то бићемо криви зато што ће се појавити генерације осиромашених, унакажених, непријатељских у односу на историјску Русију, болесних, и на крају крајева, људи неспособних за живот.

– Да ли, по вашем мишљењу, међу садашњим кандидатима – без навођења конкретних имена – постоји онај ко би имао слуха за овај апел и био спреман да га подржи?

– Видећемо, зашто да говоримо унапред? Имамо молбу, налог за будућег руководиоца земље. И јако бисмо желели да он има слуха за ову насушну потребу коју су изразили његова светост патријарх и прегаоци уметности.

Надежда Крај

Извор: Православие.ру

[Guest]

Московска Патријаршија: Завјештање цара Александра III путоказ за политику Русије

05 понедељак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Из Руске Православне Цркве позивају власти да своју политику заснивају на завјештању цара Александра III Романова свом сину, будућем цару Николају II.

„У спољној политици буди независан. Знај да Русија нема пријатеља. Они се боје наше огромне величине. Избјегавај ратове. У унутрашњој политици, прије свега, подржавај Цркву. Она је више пута спасила Русију у тешким временима. Јачај породицу, она је стуб државе“, подсјетио је на ријечи императора, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, на првом засиједању Експертског савјета Државне Думе.

Ове просте истине, које су нам дошле „од једног од најистакнутијих владара наше земље могу послужити као основни вектори унутрашње и спољашње политике Русије“, казао је архијереј.

Он је подсјетио да ниједна земља, па ни Русија, није имуна на стране утицаје, као што је то данас случај на Блиском истоку и Сјеверној Африци, чега је резултат смјена власти у тим земљама.

Да би се супротставило том утицају, у првом реду се мора мислити на консолидацију друштва, казао је митрополит.

Он је, такође, истакао да ослањање на традиционалне моралне и духовне вриједности, ослањање на породицу „мора бити залог здравог еволуционог, а не револуционог, развоја наше земље“.

[Guest]

Високо одликовање Руске Православне Цркве првој жени космонауту

06 уторак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Патријарх Московски и све Русије Кирил саопштио је да ће прва жена космонаут и посланик Државне думе Валентина Тершакова бити одликована црквеним орденом „Славе и части“ првог реда.

Ова одлука је донесена због доприноса Тершакове „отаџбини и Руској Православној Цркви“, каже се у патриаршијској поруци космонауту, коју је пренио званични сајт Руске Православне Цркве.

„Ваш животни пут је нераскидиво повезан са космонаутиком. Остваривши 1963. године, у самој зори освајања космичких пространстава, самосталан лет у космос, Ви и у Русији и у цијелом свијету и даље представљате симбол високих духовних особина руске жене, спремне на саможртвени подвиг“, каже се у поруци.

Тершакова данас има 75 година.

Орден „Славе и части“, други по значају орден Руске Цркве, установљен је 2004. године. Њиме се одликују предсједници држава и влада, предсједници међународних организација, државне, јавне и вјерске личности, за допринос у међуцрквеној и међународној сарадњи, у јачању мира и пријатељства међу народима.

Ова се награда додјељује ређе него друге у Руској Православној Цркви.

Међу одликованима овом високом чашћу су патријарх Алексеј II, предсједник Владимир Путин, кубански лидер Фидел Кастро, поглавар Муслиманске заједнице Кавказа Алашукур Оаша-заде, казахстански предсједник Нурсултан Назарбајев.

[Guest]

Русима у Сирији се све чешће прети, они напуштају земљу

06 уторак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Интервју

≈ Оставите коментар

У Сирији је наступило већ друго «арапско пролеће». Градови су захваћени немирима, учестали су напади фундаменталиста на хришћане. С молбом да исприча нешто о ситуацији у овој земљи дописник «Интерфакс-Религија» Алексеј Соседов се обратио представнику патријарха Московског и целе Русије при Антиохијском патријарху, архимандриту Александру (Јелисову) који се тренутно налази у Дамаску.

- Оче Александре, каква је сад ситуација у Дамаску и другим сиријским градовима?

- Ситуација је напета. Прилазе Дамаску чувају војници, зато је у Дамаску релативно мирно, што се не може рећи за предграђа, где често долази до пушкарања и где се налазе снаге безбедности. Слична је ситуација у Алепу, Латакији и Тартусу. Међутим, у Хомсу, Хами, Идлебеу и Дари – то су погранични градови – влада потпуни хаос. Хомс су напустили Руси запослени у канцеларији «Стројтрансгас» и други грађани који говоре руски језик.

- Како бисте могли да окарактеришете политичке процесе који се тренутно одвијају у Сирији?

- Застој у политичком животу Сирије изазвао је много негативних појава у друштву: корупцију, грубост функционера, обесправљеност пред државним апаратом и тако даље, што код средње класе и сиромашнијих грађана није могло да не изазове незадовољство. Сматрам да је управо то створило повољно тле за немире. Међутим, ватра за фитиљ је донета споља. Војни немири су постали посебно активни после завршетка активне фазе либијске кампање. Очигледно је да су наоружани најамници који су се ослободили, појачали редове наоружане опозиције у самој Сирији. Међутим, у овој ситуацији је посебно страшно то што оправдано незадовољство постојећим проблемима у државној управи религиозни екстремисти користе за остваривање само њима знаних циљева, који се могу једино претпостављати по нејасно формулисаним паролама попут: «Све алавите – стрељати, све хришћане – у Либан.» Није утешан ни пример северноафричких држава у којима су се догађаји завршили једнако – доласком религиозних фундаменталиста на власт.

- У току последњих месеци хришћани у Сирији су више пута подвргавани агресији. 26. јануара у граду Хами убијен је клирик Антиохијске Цркве јеромонах Василије (Насар). Да ли се Ви и радници представништва Руске Цркве осећате безбедно?

- Хришћани у Сирији, који су дуго година живели под заштитом државе данас немају искуства и снаге да организовано заступају и бране своје интересе. Управо због тога су данас рањиви и незаштићени. Очигледно је да наоружана опозиција, надахнута идејама исламског екстремизма, не спрема ништа добро хришћанском становништву у случају доласка на власт. То се види из варварских напада на манастире и саме хришћане. Различити медији су већ више пута преносили вести о случајевима киднаповања хришћанске деце и подвргавању хришћана насиљу. Жалосно је и искуство Ирака где је од милион и по хришћанског становништва девет десетина било убијено или се спасило бекством. Притом је управо Сирија пружила уточиште многима од њих, а такође им је помогла с емиграцијом у друге земље. Многобројни примери прогона хришћана-Копта у Египту пружају слику о жалосној перспективи и за сиријске хришћане.

У односима према становништву које говори руски постоји још и додатни политички фактор, који се одређује позицијом РФ у вези са сиријским конфликтом. Након што је Русија ставила вето на резолуцију Савета безбедности ОУН о Сирији положај руских држављана у овој земљи се нагло погоршао. Од стране такозване „ослободилачке војске“ и религиозних фундаменталиста стижу им претње о физичком обрачуну, наређује им се да напусте територију сиријске државе као „виновници погибије Сиријаца и њихове деце“. Ово се попут инфекције шири и на свакодневицу. Увреде упућене нашим женама чују се већ и у неким рејонима Дамаска, било је случајева да је таксиста одбио да их вози кад је чуо да говоре руски. Чак и деца могу да гађају каменицама људе који говоре руски. Занимљиво је да су догађаји у Дари почели управо од дечјих антивладиних натписа на зиду. Деца су индикатори скривених расположења, јер чују шта одрасли причају између себе и које емисије гледају на телевизији.

Наравно, у оваквим условима није безбедно обављати богослужења. У целини, запажа се тенденција повлачења Руса. Тако је с радом завршила средња општеобразовна школа при руској амбасади, њен персонал је напустио Сирију. Сирију напуштају жене и деца из породица руских држављана који се тамо налазе на раду. А из градова у зони ратних дејстава одлазе и жене с децом из мешовитих бракова.

- Да ли је зграда представништв Руске Цркве под заштитом?

- Као недржавна установа која не поседује дипломатски статус зграда представништва никад није била под заштитом. После ремонта 2004. године подигнута је непрозирна метална ограда, али у случају отворене агресије и мародерства то је слаба заштита.

- Колико људи ради у представништву?

- Стално запослен је само један представник, односно ја. Ту су још двојица људи који раде на одржавању: возач и економ.

- Колико парохија духовно руководите у Сирији?

- У Сирији је главна парохија при храму представништва у Дмаску, а такође, ту су (тачније, биле су) заједнице у Алепу, Латакији и Хомсу.

- Да ли неометано можете да обилазите друге градове, да служите?

- Од априла прошле године путовања по земљи су постала немогућа, пошто главни путеви на север воде кроз зоне војних сукоба. У садашњим условима, како сам их описао, плашим се да ћемо морати да прекинемо редовна богослужења и у Дамаску. Осим тога, и руске дипломате у саветима инсистирају да то учинимо.

- Да ли се ситуација у Сирији одразила на број парохијана храма у част свештеномученика Игњатија Богоносца у подворју у Дамаску?

- Парохија је практично «испарила». Јер њену основу су раније чиниле породице наших грађана који су у Сирији послом, породице које су у потпуности православне. Сад су оне напустиле земљу. Остаје шачица парохијана који стално живе у Сирији, али и од њих много одлазе у домовину, а многима је тешко да дођу у храм из предграђа.

- Колики је бројни састав Ваше парохије у Дамаску?

- Парохија у Дамаску, ако се закључује на основу контекста који сам описао, чини највише десетак људи. То су крхотине некада многобројне православне заједнице која говори руски и која је бројала неколико стотина људи, а буквално је десеткована за последњих пола године.

- Да ли се старате за руске војнике у Сирији?

- Они су увек са својим породицама најактивније учествовали у црквеном животу. Заправо, пре свега за децу из њихових породица је неколико година радила школа веронауке. Данас су остали само мушкарци који се труде да дођу у храм кад год су у могућности.

- Колико броји дијаспора људи у Сирији који еговоре руски?

- Тешко ми је да говорим о свој дијаспори која говори руски иако ми је делимично познато да броји преко 10 хиљада жена у мешовитим браковима. Међутим, преко 90% њих је удавши се за муслимане због ових или оних разлога примило ислам и нису чеда Руске Православне Цркве. У вези с њиховом ситуацијом не могу да кажем ништа одређено: оне у потпуности зависе од судбине и полигичких погледа својих мужева.

Оне које су сачувале верност Христу и вери својих предака, мисле исто као и локална хришћанска заједница и налазе се у истој ситуацији, само с том разликом што имају могућност да се врате у домовину.

- Недавно је председник синодалног Оделења за спољне црквене везе митрополит Волоколамски Иларион изјавио да такозвани џамати, који се састоје од терориста-вахабита, наоружаних и припремљених о трошку страних држава, циљано убијају хришћане. Какав је Ваш дијалог с муфтијом Сирије Ахмедом Бадр-ед-Дин Хасуном? Да ли он успева да утиче на муслимане?

- Главни муфтија је добронамеран и паметан човек. Он одлично схвата механизме, који делују у сиријском конфликту. Међутим, тешко да може да утиче на ситуацију. Имаме који позивају на мир прогоне фундаменталисти, има убијених и међу њима, укључујући и сина главног муфтије. Треба имати на уму да у исламском свету постоји свој «Ватикан» – Саудовска Арабија и Катар. Мишљење тамошњих богослова ће увек однети превагу и над здравим разумом и над мишљењем обичних локалних имама.

Радикална исламизација сунитског правца није ствар која се одвија преко ноћи. То је процес, који је трајао најмање неколико деценија. Постојао је известан двоструки морал: с једне стране, муслимани су долазили у званичну џамију, слушали су проповеди, а с друге – у кућним условима, користећи интернет и медије, поредили су оно што су чули с богословљем радикалних исламских ауторитета. Мислим да је већина давала предност овим другима. Презрив однос на нивоу свакодневице према онима «који другачије мисле» – хришћанима, алавитима па чак и шиитима, осећао се већ одавно, али је постојеће државно уређење обуздавало спољашње испољавање ових процеса. Данас је «брана проваљена» и сва мржња која се накупила излива се у појаву о којој говори владика Иларион. Обратите пажњу да по новом Уставу, за који је ових дана одржан референдум, председник земље може бити само муслиман. Дакле, одјеци исламизације се испољавају и у званичној линији државних промена. Иако опозиција, због јасних разлога, не жели да прихвати чак ни такву варијанту основног закона.

- Да ли постоје подаци о броју хришћана у Сирији?

- 10% од 23 милиона становништва чине хришћани различитих конфесија, али овај број није проверен. Бојим се да их данас има и мање од тога.

- Молимо Вас, реците нешто о сарадњи представништва с властима, Антиохијском патријаршијом и других хришћанским конфесијама и религиозним заједницама? Да ли предузимате заједничке напоре за смиривање ситуације?

- Наша «метода» је, као што разумете – молитва. То је данас најделотворније средство. Кад постоје посебни поводи за молитвена окупљања у храмовима различитих конфесија трудимо се да сви заједно будемо присутни како бисмо посведочили своје јединство пред лицем претњи и да покажемо солидарност која може да учврсти дух хришћана у искушењима.

- Представништво води духовну бригу о православној дијаспори која говори руски на канонској територији Антиохијске патријаршије не само у Сирији, бећ и у Либану, Ирану и земљама Персијског залива. Колики је број парохија Руске Цркве у овим државама?

- У Либану, у Арапским Емиратима и Ирану има и моје браће-свештеника. То су протојереј Анатолије Јегоров и игуман Александар (Заркешев) који духовно руководе верницима који говоре руски. У Либану се главна парохија налази у Бејруту, има заједница у Сајду, Захлу и Триполију. У Ирану је храм Светитеља Николаја у Техерану. У Арапским Емиратима су заједнице у Шарџи и Абу-Дабију. У Шарџи се гради храм и у част светог апостола Филипа, уз њега се оснива духовно-просветитељски центар.

Извор: Православие.ру

[Guest]

Руска Персија

10 субота мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Руска Персија нестаје пред очима. Некада многоборојна руска заједница Ирана данас се налази у жалосном стању. У милионском Техерану број руских сународника не премашује сто људи. То су претежно потомци руских емиграната који имају иранско држављанство, сарадници руске амбасаде и њихове породице, предтавници трговинских представништава и различитих организација РФ који имају сталну акредитацију у земљи.

Трагање за сународницима започело је код Цркве Светог Николаја у Техерану. Ова православна црква налази се у северном предграђу града. Православна заједница постојала је у Техерану од 1597. године. До револуције 1917. године, када су Русија и Иран имали успостављене трговинске и дипломатске односе. У престоници су биле читаве две амбасадорске цркве и мала капела на руском гробљу у граду. После револуционарних промена и смене власти у Русији, обе техеранске цркве биле су затворене, а затим и сасвим разрушене.

Историја Свето-Николајевске парохије сеже у 40-е тодине двадесетог века. Тада је од руских средстава на периферији града била купљена парцела. Изградња цркве по пројекту руског архитекте, емигранта и генрала Иранске Армије Николаја Маркова, активно се водила неколико година. 1945. године на куполама руске цркве појавили су се крстови и недовршена црква је почела да прима паројихане. До исламске револуције 1979. године у Техерану је било неколико павославних свештеника. Ипак, већ почетком 80-их година сви они су били протерани из земље. Нова страница историје парохије започела је тек крајем 90-их година, када је у име Московске Патријаршије у Техеран на дужност настојника цркве Светог Николе био упућен јеромонах Александар Заркешев.

3. марта 2012. године дописник Гласа Русије боравио је у Техерану, црква је била затворена. На капији ни обавештења, ни информације. То да је у питању православна црква могло је да се погоди само по крстовима на вратима и куполама који провирују иза високе ограде. Кажу да је црква традиционално отворена недељом, мада често свештеници служе сами – сународника сваке године има све мање.

То да православна и рускофонска заједница у Ирану нагло нестаје, потврдио је и Руски конзулат. У руској амбасади сада нема ни курсева руског језика, ни културног центра. А од свих грађана Русије који су некада дошли да живе у Техеран, пошло нам је за руком да разговарамо телефоном само са Фаином Лавовном Нонијаз. Обрадовавши се реткој могућности да говори на матерњем језику, жена у годинама љубазно је пристала да преко телефона говори о свом животу у Ирану.

Мој муж је Иранац. Дуго је живео у Русији као политички емигрант. А 1994. смо допутовали у Техеран, он је решио да се врати у домовину. Тешко ми је било да се прилагодим. Осећам страшну носталгију. Тешко ми је да се навикнем на климу и локалне обичаје. Без обзира на то што сам научила језик. Са Русима разговарам само у цркви, углавном на велике празнике, на пример на Божић. У цркви је тог дана врло лепа служба, добар женски хор.

За Фаину Лавовну разговор у православној цркви скоро је једина могућност да говори руски. Клуб руских грађана у Техерану не постоји.

Извор: Глас Русије

[Anette]

Гувернер Санкт Петербурга потписао закон против пропаганде хомосексуализма

Гувернер Санкт Петербурга Георгије Полтавченко потписао је градски закон којим се предвиђају казне за пропаганду хомосексуализма међу малолетницима, такође и за пропаганду педофилије.

Закон ступа на снагу десет дана после његовог званичног објављивања.

Посланици Законодавне скупштине Петербурга почетком марта на трећој завршној сесији, усвојили су амандмане на градски закон о административним прекршајима. Законом се предвиђају казне за промовисање хомосексуализма међу малолетницима и пропаганду педофилије.

Сагласно тексту закона, јавне активности које су усмерене на пропаганду содомије, лезбејства, бисексуализма, трансродности међу малолетницима укључују админстративну казну: за грађане у износу од 5 хиљада рубаља, за званична лица у износу од 50 хиљада рубаља и за правна лица казна ће износити од 250 хиљада до 500 хиљада рубаља.

Извор: Православие.ру

[Anette]

Манила, 15. март 2012. г.

У децембру 2011. године тајфун „Уоши“ изазвао је велику штету на северном делу острва Минданао (Филипини). Погинуло је више од хиљаду и по људи, пострадало више од триста хиљада. У граду Кагајан-де-Оро, који се нашао у зони несреће, делује православна парохија, чији је намесник јеромонах Клеопа (Даклан). По саопштењу оца Клеопе, међу погинулима и пострадалима многи православни хришћани су остали без крова над главом и сада им је потребна помоћ.

Православно мисионарско друштво, под именом преподобног Серапиона Кожејезерског, организовало је прикупљање прилога за пострадале и упутило на Филипине прикупљена средства, у износу од 3 хиљаде долара. Од тих средстава, отац Клеопа је за пострадале православне породице обезбедио најосновније предмете. Достављено је 75 џакова пиринча, флаширана пијаћа вода, кутије са антисептицима, сапуном и конзервираном храном.

Помоћ је добило око 200 људи, при чему су међу њима били не само парохијани Константинопољске патријаршије, него и парохијани Антиохијске патријаршије, и чак присталице неких старокалендарских расколничих Цркава, као и други људи који су све изгубили у тој катастрофи. Сви су они са огромном захвалношћу примили помоћ од руских православних хришћана.

Осим предаје хуманитарне помоћи, волонтери, парохијани оца Клеопе помогли су неким породицама у реконструкцији станова.

Извор

[Guest]

Ем мала заједница православних , ем сиротиња - велико искушење,

нека им Господ буде од помоћи!

[Anette]

Neka im Gospod bude od pomoci!

[Anette]

НА СРПСКОМ ПОДВОРЈУ У МОСКВИ ПОМЕНУЛИ ПОГИНУЛЕ НА КОСОВУ

Москва, 18. март 2012. г.

17. марта 2012. године, по благослову Његове светости Патријарха српског Иринеја, у свим храмовима Српске православне цркве служени су помени жртвама погрома српског народа на Косову и Метохији, који је почињен 17-19 марта 2004. године.

У храму Светих првоврховних апостола Петра и Павла на Јаузи – Подворје Српске православне цркве у Москви – Божанствену литургију и парастос служио је представник Патријарха српског при Московској патријаршији, Епископ моравички Антоније. Саслуживали су му заменик председника Одсека спољних црквених веза Московске патријаршије, протојереј Николај Балашов и представник Православне цркве Чешких земаља и Словачке при Московској патријаршији, протојереј Алексије Јушћенко, као и клирици Подворја.

У храму се молио и министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић, амбасадор Србије у Руској Федерацији Јелица Курјак, чланови делегације, који се налазе у пратњи Јеремића, као и представници српске дијаспоре у руској престоници, српске дипломате.

У беседи пре почетка парастоса, Епископ моравички Антоније изразио је дубоку захвалност Руској православној цркви и њеном поглавару, Његовој светости Патријарху московском и све Русије Кирилу за свестрану помоћ коју пружа српском народу у вријеме када пролази кроз тешка историјска искушења.

Представник Српске цркве такође је подсетио на помоћ руске државе за обнављање разрушених српских светиња на Косову. За рестаурацију, у оквиру пројекта, којим руководи УНЕСКО, Русија је издвојила два милиона долара. Епископ је такође истакао важност уговора који су потписали министри иностраних послова Србије и Русије, а тиче се руског учешћа око уређења унутрашњости саборног Храма светог Саве у Београду.

Православие.ру

[Anette]

Патријарх Московски и све Русије Кирил оштро је осудио акцију групе Pussy Riot у московском храму Христа Спаса.

„Ми немамо будућности ако почнемо да се ругамо великим светињама и ако неки то ругање буду сматрали храброшћу, изразом политичког протеста, прикладним дјелом или безазленом шалом“, казао је Патријарх у суботу након Литургије у московском храму Полагања ризе Пресвете Богородице.

Предстојатељ Руске Православне Цркве је признао да му се срце цијепа због тога што међу онима који оправдавају ово богохуљење или га умањују, има оних који „називају себе православним хришћанима“.

Патријарх је инцидент назвао ђаволском махинацијом.

„Ми сада пролазимо кроз Велики пост. Ђаво се подсмијава свима нама, уносећи толико жалости у дане када се морамо уклањати од брига овог свијета, погружавати се у молитву, ограничавати себе постом и кајати се за своје гријехе“, казао је он.

Истовремено, Патријарх сматра да је ово искушење послато вјернима у дане Великог поста „да би сви били свјесни одговорности за нашу земљу, за Свету Русију, за православну вјеру“.

„Православан човјек своју одговорност првенствено изражава усрдном молитвом Богу. Ти људи не вјерују у моћ молитве. Они вјерују у моћ пропаганде, моћ лажи и клевета, моћ интернета, моћ мас медија, моћ новца и оружја. Ми вјерујемо у моћ молитве“, истакао је Патријарх.

Он је позвао сву Цркву на „усрдну и ватрену молитву за нашу земљу, за нашу вјеру, за наш народ, да би нам Господ опростио гријехе и поново нам ниспослао своју милост. Да би, прошавши кроз искушења, из њих изашли очишћени, оснажени, способни да изградимо своју будућност у складу са Божијим законом и људском савјешћу“.

Како је раније пренијето у медијима, феминистичка група Pussy Riot извела је 21. фебруара једну од својих пјесама пред царским дверима храма Христа Спаса, назвавши ово дјело „панк молебаном“.

Чланице групе оптужене су за „хулиганство“ и против њих је покренут поступак.

by radiosvetigora

[Guest - . . .-]

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=VtYw-d1CSxQ

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/18312-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0/page__pid__609336#entry609336

[DYNABLASTER]

to je izgleda neka performans sekta, vido sam jednom takve u kafitju, lik pio parfem iz boce od 1l i mazo se stim i polivao, a neke zenske se skinule u spavacice i valjaju se po mermernom podu i nesto tripuju i skacu nam na sto :blink:

posle toga uso pas neki veliki u kafitj i cirkus je bio kompletan 0110_hahaha