Jump to content

Стефан Радојковић: Политичари уништавају рок

Оцени ову тему


Nicholas

Препоручена порука

БЕОГРАД – Хард рок бенд „Рејн дилеј“ једно је од водећих имена на метал сцени Србије, али се и даље труде да „чврсти звук“ опстане у нашој земљи и стекне нове обожаваоце. О року, металу, новим песмама и концертним плановима у интервјуу за „Правду“ говори бас гитариста бенда „Рејн дилеј“ Стефан Радојковић.

24rok1.jpg

- Често нас питају каква је наша музика, а ми кажемо да је то „фјужн метал“ да не би морали да објашњавамо сваки албум посебно. Сам назив жанра „фјужн метал“ настао је временом. Пре тога су нас етикетирали као „агресив авангард дум метал“, што није баш једноставно за памћење. Етикете су нешто чему не робујемо, већ нас други тако дефинишу. Ваљда им је тако лакше. На последњем албуму додали смо елементе разне „не-метал“ музике, као што су њу џез, нео класика и боса нова. Нама су жанрови увек само оруђе у прављењу песама, а никад границе – каже Стефан Радојковић у интервјуу за „Правду“.

Песме изводите на енглеском језику. Да ли је то предност или мана за један домаћи бенд?

- Што се тиче Србије, велика је мана, али не може се рећи да нас то много интересује. Овде нико још не живи од метал музике, па тако ни ми. Додуше, треба споменути да користимо у нашим песмама и друге језике као француски па чак и јапански, зависно о ком албуму је реч.

Вокал ваше певачице Бојане Милосављевић многи сматрају једним од најбољих вокала на домаћој рок сцени. Да ли вас само због ње пореде са бендом „Ивнсенс“?

- Да будем искрен, ово први пут чујем. Више бих волео да нас пореде са бендовима попут „Гетеринг“ или „Арч енеми“, ако баш морамо да се поредимо са неким, али колико људи толико ћуди. Што се тиче Бојане, она је школовани певач са огромним потенцијалом. Њене најбоље перформансе тек очекујемо, јер први пут имамо певачицу која то заиста жели и да буде.

Има ли рокенрол место у нашем друштву какво заслужује?

- Што се тиче положаја у друштву, сцена нам је таква какво је и друштво. Њен положај се не може измерити јер све зависи од самог бенда, али и од отворености медија који су превише исполитизовани, као и све у Србији. Дакле, ако сте део политичког естаблишмента као „Ван Гог“, Бајага, „Рибља чорба“ и слични, биће вам добро. Ако нисте, осуђени сте на „срећно скакутање по мукама“ јер немате прилику да свој рад представите ширем аудиторијуму.

Може ли дискографија опстати поред интернета и да ли ћете и ви албуме понудити на бесплатан даунлоуд?

- Може да опстане, наравно. За то се побринуо покојни Стив Џобс. Само су се правила игре донекле изменила што значи да издавачи морају да се прилагоде новим условима или да пропадну. Што се нас конкретно тиче, знамо да се у Србији не може живети од метал музике, продаје дискова и свирки, а „фри даунлоуд“ је реалност 21. века. Верни фанови ће увек хтети да купе и ЦД, а сами дискови увек могу да послуже као одличан промотиван материјал.

Ко су били ваши музички узори?

- Нас у бенду има петоро и сви имамо другачији музички укус, али неке бендове сви волимо. Велики утицај на наш рад имали су бендови „Опет“, „Новембр“, „Гетеринг“, „Парадајз лост“, „Кататонија“, „Анатема“, „Арч енеми“ и њима слични.



Метал као традиција

Учествујете на традиционалном метал концерту 18. децембра у клубу „Дангуба“. Колико су оваква дешавања битна за популаризацију метала у Србији?

- Традиција је јако битна за земљу којој недостаје иста. Исти је случај и са металом у Србији. Надамо се да ће овај традиционални метал концерт доживети још много издања. Ако успе да допринесе популаризацији метала одлично, а ако не, барем смо покушали. Поред „Танкера“ и нас, учествују још „Магма“ и „Хатред“, тако да препоручујем свима који воле добар метал звук да дођу и провере зашто ово постаје традиција.

извор: Правда

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како је досадно вечито кукање домаћих рокера. Те Милошевић, те народњаци, те глобализација, те Тадић, те Србија, те Европа...стално им неко крив што не могу да буду популарни и да живе као рок звезде на Западу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

eh da politicari unistavaju (samo) rok to bi bilo dobro, a to im je ustvari poslednja rupa na svirali :P

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...