Poverenje

[Ненад Р.]

Ја мислим да је човек у праву , човеку треба прићи без икаквих предрасуда и прво треба мало да га упознап па онда да даш неку процену.

[Grizzly Adams]

Временом видиш како се неко понаша у разним ситуацијама. Нема брзог решења...

[Нифада]

Људи се некад према другоме односе из интереса,пажљиво га процењују са аспекта корисности,да ли може да им послужи,неки опет приступају човеку отворено,без калкулисања,некад им буде узвраћено на прави начин ,некад не.То је ствар личности,става,избора.

Поверење је израз љубави,значи љубављу само.

Неки данас желе да те увере у себе,желе поверење,а причају увијено,па како ко разуме.

Пут ка поверењу је искреност и разговор,однос је дијалог.Љубав,или бар љубав у покушају се подразумева.Поверење је лични однос у коме није баш све сигурно и загарантовано,али је бар извесно да је могуће на том путу.

Права вера је кад имаш поверење у Бога иако не разумеш Његов план,јако лепа мисао о поверењу коју прочитах пре неки дан.

[DYNABLASTER]

Скоро разговарам са пријатељем о поверењу,а он ми каже нешто што ми направи такву скретницу у глави,да још увек мислим о томе.Заправо,никада о поверењу нисам размишљала на тај начин,а сада бих желела да чујем ваше мишљење.Ево о чему се ради.Каже човек да смо ми људи у ствари ЛЕЊИ и да из наше лењости произилази ПОКЛАЊАЊЕ поверења.Његова теорија је , да нас мрзи да испитујемо и истражујемо човека пред нама, него идемо линијом лакшег отпора,поклонимо поверење,а после,знате већ,ако се разочарамо крив нам тај неко,а ако испадне добро-свима лепо.

Ja bih rekao da je to vrednoca i linija tezeg otpora.

[Sanja Т.]

Да... .Највише ме интересује представљање поверења у неког као сопствену лењост.Значи ли то да је заправо поверење једно велико поље за истраживање које може да нема свршетак.Заправо,може да буде процес између двоје, који траје док је човек жив.Ту би онда свака процена била тренутна,зар не? Лењост би тада било и право име за оно што зовемо наивношћу?

[Sanja Т.]

Ja bih rekao da je to  linija tezeg otpora.

У суштини и јесте,али многи тога нису свесни ,само мисле да им је лакше тако док се не испостави супротно.

[DYNABLASTER]

Trpljenje je u pitanju. Ja sam imao slucaj, da sam "procenio" lika, mislim nisam procenio, nema tu sta da se procenjuje, to se odma oseti manje vise ili nakon par susreta se ukapira, i vidim da je problematican, al ajde sta ima veze, druzili se mi neko vreme dok nije kreno da se previse penje i terorise, znas ono kad postoji teskoban osecaj neprijatnosti, e onda kad sam mu odbrusio zapretio mi je da cu dobiti takve batine da cu se usrati, a posto on inace nikad ne batina sam, nego plati likove da nekome izlome prste, onda sam mu odgovorio jednim sms-om i podvio je rep i promenio plocu, al dzaba ne vredi, lik je nepopravljiv tako da sam zavrsio snjim jer nemam sposobnost izgona demona.

 

Inace, slicno se slicno se slicnome raduje, sa nekim ljudima jednostavno nisi "kompatibilan", niti treba da budes.

Cim vidis da je nesto na silu, dovidjenja prijatno.

[Нифада]

До поверења се долази,али поверење и иде у сусрет,поверење је обострано.Ако неко застане на том путу,можда није само до оног ко долази,можда је и до оног ко иде у сусрет,ако су људи битни једно другом,наравно.

[Панарет]

Мислим да се не може поверење развити тек тако, али оно што најчешће чиним када разговарам са људима јесу отвореност и искреност. Нећу одмах моћи да адекватно проценим и прихватим нечије ставове, али ћу се увек трудити да будем то што јесам, а нећу се толико прегањати око тога какав је тај други...Показаће се у једном тренутку. А и негативно искуство Бог може да окрене на добро.

 

"Нема бољег искуства од лошег искуства" , мудро каза Енди Ворхол

[Џуманџи]

Каже човек да смо ми људи у ствари ЛЕЊИ и да из наше лењости произилази ПОКЛАЊАЊЕ поверења.Његова теорија је , да нас мрзи да испитујемо и истражујемо човека пред нама, него идемо линијом лакшег отпора,поклонимо поверење,а после,знате већ,ако се разочарамо крив нам тај неко,а ако испадне добро-свима лепо.

 

Mislim suprotno od ovoga. Mi, ljudi, uopste nismo lenji kada su drugi u pitanju: ocenjujemo brzinom svetlosti i smatramo da smo manje-vise "procitali coveka" (otuda ono "staro" osudjivanje...). Ono sto se zaista desava u vecini slucajeva je sledece: mi poklanjamo poverenje nasoj slici o coveku koju smo mi sami kreirali na osnovu par utisaka, a ne tom coveku licno. 

[Sanja Т.]

Ако сам добро разумела,кажеш да нас заправо и не интересује тај неко,већ само наш суд.Ту се слажем у већини случајева.То управо и води ка томе да смо лењи или боље рећи често незаинтересовани за особу пред нама,а то је још горе ,чини ми се.

[Vladimir Vlada]

Veoma tesko se dolazi do poverenja..a tako lako se izgubi....

[Џуманџи]

Ако сам добро разумела,кажеш да нас заправо и не интересује тај неко,већ само наш суд.Ту се слажем у већини случајева.То управо и води ка томе да смо лењи или боље рећи често незаинтересовани за особу пред нама,а то је још горе ,чини ми се.

Pa, ne bih bila bas toliko ostra... Zanima/ju nas ljudi/ta neka odredjena osoba, ali, obzirom da smo u padu (egocentricni), cesto se nase  lazno "ja" ispreci i ne vidimo ni sebe ni druge. Mislim, nije to jednosmerno. Sto smo dalje od Boga, udaljeniji smo i od sebe i od drugih i obrnuto. Obicno nam nase zablude (za koje treba dosta "rada") i ukazuju na to da je problem u nama, hocu reci - dobro je i kad uvidimo da ne vidimo bas najbolje; na to gledam kao na dodatni podsticaj za dalji razvoj. Uostalom, sve moze da posluzi za izgradnju, nista ne mora da bude toliko lose/potpuni promasaj, zavisi da li i koliko (na)ucimo. 

[Драгана.]

Или га имаш, или га немаш. Но, када једном изгубиш повјерењ у некога, тешко да ћеш га икада повратити..

[Sanja Т.]

kad uvidimo da ne vidimo bas najbolje; 

Мислим да је ово кључна ствар.