Казна за лепе очи Казна за лепе очи

[Анастасија]

Prvo ne radi se o džaku.drugo radi se o jednoj po meni neprimjerenoj inicijativi sa kojom se ne slažem niti smatram da se islamom ima pravo tako nešto nametnuti jer je to pitanje propisa ooko kojeg je razialazak među islamskom ulemom.A treće mi imamo većih problema kod nas i bilo bi nam bolje da se njima pozbavimo a ne da kudimo druge a nedostaci nas naši ubiše.

A preljubu ne čini samo žensko.Koliko je jedna strana kriva toliko je i druga.

Ali iako se ne slažeš vidim kažeš da razumeš ( opravdavaš) zašto je donet ovakav zakon.I ako su obe strane uglavnom krive za preljubu,mada ona ne mora da bude glavni razlog raspada porodice,kako to recimo se ne donese zakon da se i muškarcima pokriju oči?Mislim i žensko može da se zanese muškim očima.

[зеленизуб]

Наслов теме ме подсети на Мому Капора, тачније на реченицу којом...

Otkrijte našim čitaocima neki detalj iz romana?

- Mislio sam da mi je najbolji početak romana onaj iz „Une“ - ( „Kad sam je video, sat mi je stao“ ), ali „Ispovesti“ počinju bolje: „Sa takvim očima, pre rata, nisu puštali u poštene kuće, rekao sam devojci koja me je pribola sa dva azurna lasera. Pre kog rata, upita ona. Pre onog, onog, rekao sam“.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-11-03-2008/moje-ispovesti

[Анастасија]

Fizionomija tjela je drugačija.

Misliš ? Jesi li siguran?

[Mironosica]

Fizionomija tjela je drugačija.

???????

sta ovo znaci ?

[Анастасија]

Promenio si post bosanac pisalo je " muško telo nije privlačno ženama",mada se ovde radi o očima.Tako da moj gornji post gde sam te citirala sad zvuči malo nesinhronizovano.

[bosanac]

Ali iako se ne slažeš vidim kažeš da razumeš ( opravdavaš) zašto je donet ovakav zakon.I ako su obe strane uglavnom krive za preljubu,mada ona ne mora da bude glavni razlog raspada porodice,kako to recimo se ne donese zakon da se i muškarcima pokriju oči?Mislim i žensko može da se zanese muškim očima.

Prvo nije donijet takav zakon već predložen.Predložili su ga oni koji smatraju da žena cjelo tjelo pa i očio treba prekriti.Oni imaju oravo to da traže od svojih žena a ne prisiljavati sve žene na to, jer se ne radi o strogoj naredbi.Četvrto oni to rade iz po njima shvatanja da se spreči svaki put ka činjenju loših stvari.

Peto bolje je da žena bude sva i prekrivena nego da bude gologuza kao na našim prostorima pa se nezna ko je kome otac više.

[Анастасија]

Prvo nije donijet takav zakon već predložen.Predložili su ga oni koji smatraju da žena cjelo tjelo pa i očio treba prekriti.Oni imaju oravo to da traže od svojih žena a ne prisiljavati sve žene na to, jer se ne radi o strogoj naredbi.Četvrto oni to rade iz po njima shvatanja da se spreči svaki put ka činjenju loših stvari.

Peto bolje je da žena bude sva i prekrivena nego da bude gologuza kao na našim prostorima pa se nezna ko je kome otac više.

Lepo batke ... ovo sve govori,a to sam i htela da čujem

[nishizawa]

Fizionomija tjela je drugačija.

Овде није реч о телу, него о очима.

Зар мушке очи не могу да буду заводљиве женама?

[Александрида]

Prvo nije donijet takav zakon već predložen.Predložili su ga oni koji smatraju da žena cjelo tjelo pa i očio treba prekriti.Oni imaju oravo to da traže od svojih žena a ne prisiljavati sve žene na to, jer se ne radi o strogoj naredbi.Četvrto oni to rade iz po njima shvatanja da se spreči svaki put ka činjenju loših stvari.

Peto bolje je da žena bude sva i prekrivena nego da bude gologuza kao na našim prostorima pa se nezna ko je kome otac više.

Molim?

[bosanac]

Овде није реч о телу, него о очима.

Зар мушке очи не могу да буду заводљиве женама?

A oči su rogači?

[bosanac]

Molim?

U BiH sve više zahtjeva za utvrđivanje očinstva

http://www.bhmagazin.com/modules/mod_gtranslate/tmpl/lang/blank.png http://www.bhmagazin.com/modules/mod_gtranslate/tmpl/lang/blank.png

Ponedjeljak, 28 Februar 2011 09:25

Share3

http://www.bhmagazin...jete%20otac.gif

Broj zahtjeva za utvrđivanje očinstva bilježi porast u BiH, a prema dosadašnjim analizama svaki šesti testirani muškarac nije biološki otac djeteta koje smatra svojim, što se uklapa u evropski prosjek negativnog očinstva.

Privatno i javno

Damir Marjanović, šef laboratorije za forenzičku genetiku pri Institutu za genetički inžinjering i biotehnologije, naglašava da to ne znači da svaki šesti otac nije biološki otac djeteta, već da je svako šesto testirano očinstvo negativno. On pritom navodi primjer Hrvatske u kojoj su napravili gaf. Pogrešno su interpretirali rezultate rekavši da svaki peti Hrvat nije otac djeteta koje odgaja kao svoje.

- Niko nema tačan broj koliko je ukupno do sada urađeno testiranja očinstva. Mi radimo desetak godina i u prvoj godini bilo je svega pet zahtjeva. Međutim, taj broj se naglo povećao i dostigao cifru od 100 godišnje, koliko rade i kolege sa Kliničkog centra. Prema raspoloživim podacima možemo reći da se radi o laganom povećanju testiranja očinstva - pojašnjava Marjanović. On dodaje da uglavnom imaju isti omjer privatnih i sudskih zahtjeva. što se tiče sudskih, do sada je najveći broj slučajeva osporavanja sa očeve strane, a nešto rjeđe dešava se da majka osporava. Privatno, najčešće im dolaze očevi koji su zainteresirani da provjere očinstvo.

Međutim, Marjanović nije želio otkriti da li ima poznatih ličnosti koje rade testiranje očinstva rekavši samo da ima "zanimljivih osoba od doktora nauka do građevinskih radnika".

- Postoji čak mogućnost za anonimno testiranje i osoba uopšte ne mora dolaziti u Institut već samo poslati uzorke. No, takva analiza ne pije vodu na sudu jer ne pišemo imena nego samo šifru uzoraka pod kojom su došli - kaže Marjanović. Željko Karan, direktor Zavoda za sudsku medicinu RS, pak kaže da im se svakodnevno neko javi ili obrati za analizu te vrste. Inicijatori analize su i djeca. Testiranje oca, majke i djeteta košta 750 maraka.

Postmortalna analiza

- Mi smo imali situaciju gdje smo imali troje djece, otac i majka onda raste broj uzoraka i analogno tome i cijena. Imali smo i slučajeve postmortalnog očinstva kada se radi ekshumacija i ustanovljava da li je ta osoba biološki otac djece, kada se postavi pitanje biološkog nasljeđivanja imovine a otac je mrtav - za "San" kaže Karan. Sociolog Ivan šijaković pojašnjava da utvrđivanje očinstva može biti izvor značajne frustracije i sticanje kompleksa za mlade ljude u njihovom budućem životu.

- Istina, nekima može biti i povoljna situacija ako saznaju da potiču od bogatijeg, poznatijeg i uticajnijeg oca nego što je to njihov sadašnji "surogat" otac. Svakako da će stepen poremećaja u psihi mladih ljudi zavisiti i od njihove ukupne dosadašnje snage, socijalizacije i individualiteta, identiteta i pola - za naš list kaže šijaković.

I. Trepalovac

Poremećaj braka

On smatra da pojava tolikog broja provjere očinstva govori o poremećaju u bračnim i porodičnim odnosima, nepovjerenju među partnerima, sumnji u prethodni period života i slično.

- Riječ je o još jednom rastakanju porodične strukture i porodičnih odnosa, o širenju privatnih problema na društvo, o vraćanju neprijatnih sječanja, ako je gubitak očinstva uzrokovan zbivanjima tokom rata ili nesigurnom socijalnom, kulturnom i etičkom stanju u poslijeratnoj BiH - zaključuje šijako

[bosanac]

Evo i za Srbiju:

Svaki treći testirani nije biloški otac deteta

Sumnjičavi muškarci, u želji da otklone dilemu da li su deca koju podižu njihova ili ne, podvrgavaju se utvrđivanju očinstva DNK analizom. I žene traže od muškaraca da se testiraju, ali najčešće onda kada „tata” pokušava da izbegne plaćanje alimentacije, pa ne želi da prizna dete. Mirjana Pantić otkriva koliko je pouzdano utvrđivanje očinstva DNK analizom i zašto se sve više ljudi odlučuje na taj potez.

Bračni par iz Vojvodine zapao je u krizu. Supruga, ljuta na muža, spakovala je kofere, pokupila njihovog petogodišnjeg sina i otišla. Posle mesec dana podnela je zahtev za utvrđivanje očinstva i zatražila razvod braka.

Muž je bio u šoku. Ipak, nije želeo da poveruje da je dečak kome je nekad menjao pelene, kupao ga, učio ga da hoda i slušao njegov prve reči – dete nekog drugog oca. Sumnja je počela da ga izjeda zbog „razuzdanosti” supruge, o kojoj je saznao suviše kasno. Njegova najveća strepnja pri suočavanju sa rezultatima DNK testa se obistinila – dečak koga je podizao ima drugog biološkog oca.

Ova autentična priča aktera čija imena (zbog zaštite njihove privatnosti) ne možemo da objavimo, završena je tako što je muškarac koga je dečak oslovljavao sa „tata” otišao iz njegovog života. Iako je bio besan na suprugu misleći da je najveća laž u kojoj ga je držala godinama neoprostiva, smatrao je da dete ne zaslužuje zbog toga da pati. Voleo ga je kao da je njegovo jer je i mislio da je njegovo. Želeo je i dalje da ga viđa. Međutim, njegova sada bivša supruga odlučila je da život nastavi sa muškarcem koji je biološki otac njenog deteta. To je isključivalo mogućnost da „prevareni tata" nastavi da viđa mališana.

Prošlo je nekoliko godina i „tata” iz naše priče danas ima devojku koja bi ove godine trebalo da se porodi. Ovaj put je siguran da je dete njegovo, ali i dalje pati što ne može da viđa dečaka koga je podizao kao svog sina. Viđao ga je doduše s vremena na vreme, ali krišom. Nije smeo da mu prilazi, jer za nije dobio odobrenje suda da ga viđa.

Nije važno ko ga je stvorio, važno je ko mu pruža ljubav: U srpskom društvu se uglavom sa žaljenjem gleda na „prevarene očeve”, one koji podižu sinove i ćerke koji nemaju njihove gene. Docent doktor Goran Brajušković nije međutim, sklon da se prikloni onima koji sažaljevaju „pogrešne očeve”. On kao najveću vrednost ističe sreću deteta, koja ne zavisi od toga da li ima kraj sebe biološkog oca ili ne, nego kako se taj čovek prema njemu ophodi.

„Nije toliko važno ko je biološki otac. Sa socijalnog aspekta daleko je važnije da je čovek koji je bio uz dete njega lepo odgojio, pružao mu ljubav... U tom smislu zaista nije važno ko je biološki otac”, kaže Brajušković, saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, gde se rade DNK analize za utvrđivanje očinstva.

U laboratoriji tog centra se mesečno u proseku uradi 20 testova za utvrđivanje očinstva. Na „proveri” su najčešće očevi koji imaju decu od nekoliko godina. Desi se, kaže Brajušković, da dođu i odrasli ljudi: „Dolaze 'deca' koja imaju 60 godina sa očevima od 80 godina da proveravaju očinstvo. Dolaze i maloletni roditelji s detetom. Zaista nema pravila”.

Osim na Biološkom fakultetu, test za utvrđivanje očinstva može da se uradi i na institutima za sudsku medicinu u Beogradu i Novom Sadu, kao i u nekoliko privatnih laboratorija u Srbiji. Kao i Biološki fakultet, i Institut za sudsku medicinu mesečno u proseku primi 20 zahteva za utvrđivanje očinstva. Docent doktor Oliver Stojković, šef DNK laboratorije tog instituta, tvrdi da se za svakog trećeg testiranog ispostavi da nije otac.

„To naravno ne znači da u opštoj populaciji svaki treći muškarac nije biološki otac. Međutim, ima statistike koja nije rađena kod nas, nego u svetu i gde se kaže da se koeficijent neverstva odnosi na 10 odsto populacije u svetu. To znači da svako deseto dete u nekakvom vrtiću u škotskoj, na primer, ima oca upisanog u matičnu knjigu rođenih koji nije zaista biološki otac”, kaže Stojković.

Dijapazon ljudi koji dolaze na testiranje je širok. Ima žena koje pokušavaju sudskim putem da dokažu ko je otac deteta, očeva koji na sudu žele da ospore očinstvo, ali i sumnjičavih muškaraca koji žele da otklone dilemu da li su deca koju podižu njihova ili nisu.

„Nekoliko hiljada testova smo obavili do sad. Svaka situacija kakvu ste videli u španskim serijama se već dogodila kod nas. Desi se da jedna žena dovede jednog, pa posle drugog, a zatim i trećeg muškarca. Mi ih sve sve proveravamo dok ne utvrdimo ko je otac. Bilo je i muškaraca koji su dovodili petoro dece, pa se utvrdi, na primer, da treće nije njegovo”, objašnjava Stojković. Jedan je, kako tvrdi, doveo petoro dece, a samo je najstarije bilo njegovo.

DNK analiza u potpunosti pouzdana: Institut za sudsku medicinu već devet decenija bavi se utvrđivanjem očinstva, s tim što se tehnologija vremenom menjala i nije bila baš pouzdana. Najnoviji metod, DNK analiza, gotovo je stoprocentno pouzdana. Jedini slučaj kada bi mogla da se potkrade greška, jeste kada se na očinstvo testiraju, na primer, jednojajčani blizanci. Takav slučaj u Srbiji do sada nije zabeležen.

„Na početku su se veštačenja sprovodila na osnovu onog babskog ‘liči dete na oca ili ne liči’. Posle su se, sedamdesetih godina, radila veštačenja na osnovu krvnih grupa. Ta metoda mogla je samo da isključi oca koji ima inkompatibilnu krvu grupu i radila se sa verovatnoćom, pa su se greške potkradale. Analiza na osnovu krvne grupe ostavljala je dileme. Takvih dilema sa DNK analizom nema”, objašnjava Stojković i dodaje da je utvrđivanje očinstva na osnovu krvne grupe bilo i veoma skupo – iznosilo je oko 1.000 nekadašnjih nemačkih maraka.

On podseća na slučaj Kraljevčanina, koji je sedamdesetih godina označen kao otac deteta. Na osnovu različitih dokaza, uključujući i taj da ne može da ima decu, on se žalio na presudu suda u Kraljevu prema kojoj je on označen kao otac. Slučaj je stigao do Vrhovnog suda koji je presudu potvrdio na štetu „prevarenog oca“. Pre deset godina, taj isti Kraljevčanin uradio je DNK analizu, koja je utvrdila da on nije otac deteta. Međutim, bilo je kasno.

„Dakle, on sada ima dokaz koji bi bio validan za sud. Međutim, postoji nešto u pravu što se zove 'presuđena stvar'. Presuda koju je doneo Vrhovni sud ne može se pobijati nikakvim vanrednim pravnim lekom“, dodaje Stojković. Prevarenom Kraljevčaninu je ostalo samo saznanje da nije otac deteta. Njegovom nebiološkom sinu, sa druge strane, po sili zakona ostaje nasledstvo.

(ceo tekst u štampanom izdanju)

autor: Mirjana Pantić

• DNK /
  
• OČINSTVO
  

[Александрида]

Čekaj čoveče,ja boldovala oči ti meni utvrđivanje očinstva.Nigde veze.Dakle,pokrićete im i oči,a onda ćete ih staviti na povodce,pa ko kučiće u šetnju...eee blago vama...

[bosanac]

Ako treba i za ostale zemlje ima za svaku analiza i istraživanja koliko hoćeš!

[Mironosica]

@ bosanac :blink:

jel ti vec nosis burku pa ne vidis bas dobro ,ili je nesto drugo u pitanju ? :ph34r: