Вести из Румунске Православне Цркве

[Guest Оливера]

Вазнесење Господње – Дан хероја, национални празник у Румунији

Празник Вазнесења Господњег у Румунској Православној Цркви је посвећен и сјећању на националне хероје.

На овај дан, румунски хероји, војници и борци свих времена који су жртвовали себе на бојним пољима, у концентрационим логорима и тамницама за своју отаџбину и вјеру, за слободу и достојанство румунског народа, помињу се у свим православним храмовима и манастирима Румунске Цркве, у земљи и иностранству. Након свете Литургије служе се помени на гробљима и пред споменицима подигнутим у част ових националних хероја.

Дан Вазнесења Господњег се у Румунији прославља и као државни празник – Дан хероја.

Радио Светигора

[Guest Оливера]

ГРАДЊА ЦРКАВА И ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Објављено од стране Светигора на 15. мај 2010.

БУКУРЕШТ, 14. маја -Румунска Православна Црква је позвала власти да помогну у изградњи нових цркава, чиме би се превазишла економска криза и помогло вјернима у борби против очајања.

„Наставак рада на црквама у изградњи и подизање нових ће помоћи да се превазиђе криза, како морална и духовна, тако и економска и финансијска“, каже се у саопштењу Румунске Патријаршије које је издато у четвртак 13. маја.

Овим би се „створила нова радна мјеста и подстицала солидарност међу људима, чиме би се сузбијао индивидуализам и помогло вјернима да избјегну очајање“, каже се у саопштењу које је издато након критике власти у медијима због одлуке да се велики дио буџета додијели изградњи цркава, и истовремено смање плате и пензије за 15 до 25% у државном сектору.

Недавно истраживање је показало да је од пада комунизма 1989. године, у Румунији подигнуто око 4000 цркава, док је број школа више него преполовљен.

Око 19.5 милиона Румуна, од укупне популације од 21.5 милиона, су се на последњем попису изјаснили као православни хришћани.

[Guest Оливера]

РУМУНСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Патријарх Даниел је од 16. до 20. априла посетио Шпанију, у коју је протеклих десетак година дошло десетине хиљада Румуна да ради.

У Мадриду је осветио камен темељац будуће румунске катедрале, сусрео се са иберијским цариградским митрополитом Поликарпом и мадридским надбискупом, кардиналом Родригезом Плацом. Посетио је град Толедо, у коме такође живи велики број Румуна.

Патријарх је Шпанско-португалској митрополији однео ново свето миро, освећено 29. марта ове године у букурештанском манастиру Антим, у коме су, како је истакао, поред маслиновог уља из Коринта и вина из томиске епархије у Румунији, примењени прописани мириси и биље из Шпаније (као и из Египта, Јордана, Сирије, Француске, Бугарске и Јерусалима).

[Guest Оливера]

БУКУРЕШТ – ПРАГ

Румунска патријаршија има намеру да у неколико градова Чешке сагради или изнајми храмове. Протокол о овоме потписао је чешки првојерарх Христифор у Араду 17. маја. У овој земљи живи више десетина радника пореклом из Румуније. Први ће бити у граду Мост, северно од Прага, који има 70.000 становника. Дрвени спомен-храм у марамурешком стилу румунског црквеног градитељства подићи ће се у спомен на 140 војника једне букурештанске јединице, погинулих у том крају Чешке у Другом светском рату. Свештеник из Румуније који ће ту служити, биће под јурисдикцијом чешке Цркве.

Румунска црква у западноевропским земљама, Француској, Италији, Шпанији и Португалији била је у прилици да последњих година добије на бесплатно и неограничено коришћење већи број цркава, већином од римокатолика.

Извор: Православље

[Guest Оливера]

Три године од упокојења патријарха Румунског Теоктиста

У петак 30. јула, у патријаршијском храму у Букурешту, служен је парастос блаженопочившем патријарху Румунском Теоктисту. Светом службом је, по благослову блажењејшег патријарха Румунског Данила, началствовао викарни епископ Бурештанске епархије, преосвећени Варсануфије, уз саслужење више свештеника и ђакона епархије. Парастосу је присуствовао епископ Кипријан, викар патријарха Данила, бројно свештенство и стотине вјерних.

Епископ Варсануфије је прочитао поруку патријарха Данила, под насловом „Патријарх Теоктист – кандило пред иконом Васкрсења“, коју је написао поводом треће годишњице упокојења његовог претходника.

Извор: Радио Светигора

[Guest Оливера]

Румунија неће повући комеморативни новчић са ликом патријарха Мирона

Без обзира на велики притисак, који на Букурешт врше јеврејске светске организације, руководство америчког меморијалног Музеја Холокауст у Вашингтону, јеврејска општина у Букурешту и други, Национална банка Румуније не намерава повући из промета монете на којима је изображен лик поглавара Румунске православне цркве Мирона Кристи.

Свјатјејши Патријарх Мирон је до Другог светског рата био познати црквени делатник, који је активно утицао на политички живот у Европи. За своју принципиелну позицију према јудаизму, непрестано је од стране јеврејских организација прозиван као антисемита, саопштава Кира-Арис.

У обраћању Националној банци Румуније, речено је да је Патријарх, који је од 1925. до 1939. године био на челу Румунске Цркве, залагао се за изгон јеврејског живља из Румуније.

По сазнању америчке организације, Патријарх је допринео доношењу закона о држављансту, по коме је,  у међуратном периоду, око 225 хиљада или 37% укупног броја јеврејског становништва у држави, одузето румунско држављанство.

Комисија, састављена од стране Националне банке Румуније, као одговор на протесте јеврејских организација, саопштила је, да је по молби Румунске православне цркве, отиснула серију од пет сребрених монета с портретима пет првих патријараха. На тај начин, Национална банка Румуније је узела учешће у обележавању 125 година од оснивања помесне Румунске православне цркве.

Банка је додала да су новчићи „одлучно и нераскидиво повезани… с институцијом која је имала суштинску улогу у дефинисању и развоју националног и културног идентитета Румуније“ и да није имала намеру да тим новчићима „пошаље ксенофобичну, расистичку или антисемитску поруку“.

Извор: www.rusk.ru

Радио Светигора

[мирођија]

Скончался настоятель Румынского скита Продром на Афоне

22 февраля отошел ко Господу иеросхимонах Петроний, многолетний настоятель румынского общежительного скита Продром (Рождества Иоанна Предтечи) на Святой Горе Афон. Блаженный старец пользовался большим авторитетом не только на Афоне, но и во всей Греции, и на своей родине – в Румынии. Монахи румынского и молдавского происхождения считали его своим общим духовником. Его книга духовных размышлений «Врата покаяния» переведена на несколько европейских языков. Известно, что отцу Петронию дважды предлагали стать патриархом Румынской Церкви, но старец по смирению отказывался.

Насельники скита и иеросхимонах Петроний (опирается на палочку) с передаваемым в Царское Село списком чудотворной иконы Божией Матери «Продромисса». Фото: Виталий Кислов

Незадолго до своей кончины отец Петроний, которому исполнилось 94 года, оставил настоятельство в скиту и полностью углубился в молитву.

Румынский общежительный скит Продром (Рождества Иоанна Предтечи) на Святой Горе Афон

Чин погребения иеросхимонаха Петрония совершил епископ Родостольский Хризостом, проживающий на покое в лавре преподобного Афанасия, на земле которой находится румынский скит. Ему сослужили братия скита, представители афонских монастырей и паломники из Румынии в священном сане.

Иеросхимонах Петроний (Тэнасе). Фото: Виталий Кислов

Иеросхимонах Петроний (в миру Петр Тэнасе) родился в крестьянской семье в Румынии 23 мая 1916 года. Монашеский постриг принял в 1940 году в монастыре Сихастрия. С приходом к власти коммунистов неоднократно подвергался преследованиям за веру. В 1964–1969-х годах находился под домашним арестом без права священнодействовать. На Святую Гору Афон приехал в 1978 году. За время настоятельства (с 1984 года) провел большие восстановительные работы в скиту. При нем был расписан собор и устроен новый архондарик (гостиница для паломников), проложена удобная дорога, соединяющая скит с лаврой. На время настоятельства отца Петрония пришлось и прославление в лике святых Русской, а затем и Румынской Церквей преподобного Антипы Валаамского – постриженика скита Продром. В мае 1998 года архимандрит Панкратий, наместник Валаамского монастыря, передал по просьбе отца Петрония частицу мощей преподобного Антипы в благословение обители, из которой вышел преподобный. Одним из последних больших дел старца стало принесение в Россию списка с главной святыни скита – чудотворной иконы Божией Матери «Продромисса», или «Самонаписавшаяся». Это событие произошло в июне 2010 года, во время празднования 300-летия Царского Села и освящения Святейшим Патриархом Московским и всея Руси Кириллом воссозданного собора во имя святой Екатерины в Царском Селе.

Максим Клименко специально для «Православие.Ру»

25 февраля 2011 года

http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/44964.htm

[Оља]

УПОКОЈИО СЕ СТАРАЦ ПЕТРОНИЈЕ ( ТЕНАСЕ), НАСТОЈАТЕЉ РУМУНСКОГ СКИТА СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ НА СВЕТОЈ ГОРИ

Објављено од стране Светигора на 1. март 2011.

СВЕТА ГОРА, 25. фебруара - На Светој Гори 22. фебруара се упокојио старац Петроније (Тенасе), настојатељ румунског скита Јована Претече (Продромос), саопштава званични сајт Румунске православне цркве.

24. фебруара старац Партеније је сахрањен на манастирском гробљу. Сахрани су присуствовали представници Румунске патријаршије и државних власти Румуније. На опијелу је било више од тридесет јеромонаха.

Старац Петроније је рођен 1916. године у Фаркасу (област Њамц, Румунија). 1942. године се замонашио у познатом румунском манастиру Њамцу. Касније је прешао у манастир светог Антима у Букурешту и завршио Православни богословски факултет на Букурешком универзитету и курс математике и философије. 1947. године је рукоположен у чин јеромонаха и послат да предаје омилитику и катихизис у богословији при Њамецком манастиру. 1959. године због притисака комунистичких власти принуђен је да напусти манастир.

1978. године старац Петроније је стигао на Свету Гору, у скит Продромос. Од 1984. године је био настојатељ, духовник братије и библиотекар скита.

Ради духовних савјета обраћали су му се не само румунски, него и други атонски монаси и многобројни поклоници различитих националности. Он је био познат као дубок молитвеник и човјек великог смирења. Два пута су му предлагали да буде патријарх Румунске цркве, али сваки пут је одбио.

Извор: Sedmitza.RU

[Guest]

Нови светитељ Православне Цркве

У манастиру Лајнич, који је у саставу Митрополије олтенијске, свечано је прослављен нови светитељ Румунске Православне Цркве.

У недељу, 1. маја, на сабрању великог броја ходочасника, викарни епископ римникске архиепископије Емилијан прочитао је синодски Томос о прибројавању хору светих старца Иродиона (Јонескуа), који се подвизавао у овој обитељи у другој половини 19. века.

Божанствену Литургију поводом канонизације новојављеног светитеља служио је предстојатељ Румунске Православне Цркве Патријарх Данило, уз саслужење неколико архијереја, свештенства и вернога народа.

Овом приликом освештан је и нови храм у којем се налази сребрни кивот са нетрулежним моштима преподобног Иродиона.

Преподобни Иродион рођен је 1821. године у Букурешту. У двадесетој години отишао је у манастир Черника, где је растао духовним животом под руководством светога епископа Калиника. Током четрдесет година, преподобни Иродион био је игуман манастира Лајнич. Упокојио се 3. маја 1900. године.

На старчевом гробу догађају се многа чуда и исцељења. Ходочасници са свих страна долазе на место упокојења преподобног.

У октобру 2010. године, Свети Синод Румунске Православне Цркве донео је одлуку о канонизацији старца Иродиона. Дан његовог свештеног спомена је 3. мај.

Извор: Епархија бачка

[Оља]

ВИЗАНТИЈСКИ МАНАСТИР НА ЈУГУ ИТАЛИЈЕ ПРЕДАТ РУМУНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Објављено од стране Светигора на 17. јун 2011.

БУКУРЕШТ, 10. јуна - У патријарашкој резиденцији у Букурешту 8. јуна Патријарх румунски Данило примио је господина Е. Риџо, градоначелника града Бивонджи, који се налази у Калабрији, на југу Италије.

Е. Риджо је захвалио Патријарху на пријему и истакао чињеницу да је након предаје Румунској православној цркви манастира светог Јована жетеоца (San Giovanni Theristis ) у Бивонджију (у јулу 2008. године) он поново постао мјесто молитве, поклоништва и туризма. Прошле године обитељ је посјетило 15 хиљада туриста.

Градоначелник Бивонджија је казао да у Калабрији живи око 60 хиљада православних Румуна.

Манастир светог Јована на југу Италије основали су Грци још у првом миленијуму. Манастирска црква је подигнута у византијском стилу крајем десетог вијека. Сагласно одлуци италијанске владе манастир је проглашен народним спомеником.

Патријарх Данило је захвалио градоначелнику за сталну подршку коју он указује Румунској православној монашкој општини и саопштио о намјерама Румунске патријаршије да манастир уврсте у програм поклоничких тура које Патријаршија организује.

Извор: Sedmitza.RU

[Оља]

Упокојио се старац Арсеније Папачок

У уторак 19. јула упокојио се архимандрит Арсеније Папачок, један од највећих румунских духовника у другој половини ХХ вијека.

Рођен је 15. августа 1913. у Мислеану, селу на југу Румуније. На крштењу је добио име Ангел.

Након Другог свјетског рата ступио је у манастир Козиа, а монашки постриг примио у манастиру Сихастриа. Касније је постао игуман у манастиру Слатини.

Због прогона комунистичких власти, неколико година је као пустињак живио са још једним чувеним румунским старцем, оцем Клеопом Илије. Ухапшен је 1958, а пуштен из затвора 1964. године.

1976. постављен је за духовника женског манастира Техиргиол, гдје се и упокојио и гдје ће бити сахрањен у четвртак 21. јула.

Вјечан му спомен.

Радио Светигора

[Оља]

[Оља]

Румунска Црква прославила двојицу митрополита Трансилванијских

На редовном засиједању Светог Синода Румунске Православне Цркве 21. јула 2011, донесена је одлука о канонизацији двојице митрополита Трансилванијских, Андреја Шагуна (дан спомена 30. новембар) и Симеона Штефана (дан спомена 24. април).

Митрополит Андреј рођен је 1. јануара 1809. године у мађарском граду Мишколт, а упокојио се 28. јуна 1873. у мјесту Сибиу. На крштењу је добио име Анастасије. Основну и средњу школу је похађао у Мишколту и Пешти, философију и право студирао на Универзитету у Пешти (1826-1829), а богословље на Православној семинарији у Варшету (1829-2832). Након свршених богословских студија ступио је у манастир Хопово у Србији, гдје је 24. октобра 1833. примио монашки постриг с именом Андреј, а фебруара 1834. рукоположен у ђаконски чин. Исте године постављен је за професора богословије у Карловцима, а 29. јуна 1837. рукоположен је у свештенички чин, да би наредне године, као протосинђел, постао игуман манастира Јазак. 1842. је постао архимандрит и настојатељ манастира Хопово, а 1845. манастира Ковиљ. 2. децембра 1847. изабран је за епископа, а 30. априла 1848. хиротонисан у Карловцима, да би 24. децембра 1864. био постављен за архиепископа и митрополита обновљене Митрополије Трансилванијске.

Митрополит Симеон Штефан упокојио се јула 1656. године у Алба Јулији, гдје му је и била катедра од 1643, када је изабран за митрополита Трансилванијског.

[Оља]

Поново освећена Црква Светог Димитрија у Букурешту

28. Јул 2011

Његова Светост Патријарх Румунске Православне Цркве Данило, поново је осветио православну цркву у Букурешту, у општини Колетина, посвећену великомученику Димитрију. Овај догађај је уследио након обнове цркве, и изнутра и споља, која је трајала читавих 12 година. Затим је Патријарх уз присуство бројних свештеника и ђакона и на хиљаде верника служио Свету Литургију.

У беседи којом се обратио присутним верницима, Његова Светост Патријарх Данило је говорио о значају празника недеље Свих Светих: „Св. Максим Исповедник је у седмом веку рекао да је љубав стање срца које Бога воли више од било ког другог бића на овом свету. Стога су свети они који воле Бога...“ Он је такође нагласио и значај живота у светости: „Светост је дар Божији, она је само присуство Свете Тројице у животу човековом кроз благодат Духа Светога. Њу не можемо сачинити или купити већ је једино можемо примити кроз понизну молитву и борбу против себичности наших страсти“.

Извор: Православље

[Guest]

САБОРНИ ХРАМ НАРОДНОГ СПАСА У БУКУРЕШТУ

БУКУРЕШТ, 31. августа – Румунски патријарх Данило посјетио је 25. августа темеље будућег Саборног храма народног спаса у Букурешту. Током посјете, Његово блаженство је упознат са током радова и фазом у којима се налази градња.

Саборни храм румунског народа биће типична латино-византијска базилика румунског стила. Чувајући елементе источне традиције, храм ће бити обогаћен са неколико западних архитектонских елемената, који ће „подсјећати на заједничку традицију, и истицати улогу румунског Православља као моста између православног Истока и претежно римокатоличког Запада“, саопштено је из Румунске Патријаршије.

Храм ће моћи да смјести око 5000 вјерника, биће 120 метара дугачак, 70 метара широк и 120 метара висок.■

извор : Светигора прес