Његово Преосвештенство Еп. канадски Г.Г. Георгије о реформи и реформаторима Свете Литургије

[Јанко]

Uopšte nisam govorio da li sam za reformu ili nisam, niti sam ulazio u samu suštinu problema.

Govorio sam samo o utjerivanju sopstvenog mišljenja silom i posljedicama koje to proizvodi.

Govorio sam zatim o kršenju Saborske odluke.

Ali očigledno da je mnogo interesantnije pričati o zvončićima i kako i kad se narod klanja. A upravo sam na to mislio kad sam govorio da se od šume ne vidi drvo.

Kada sam u crkvi na liturgiji obično se ne opterećujem time kako hor pjeva, ko sa kad krsti, da li sveštenik šeta i galami. Ja ne mogu promijeniti nikoga sem sebe i mislim da je bespredmetno zaluđivati se idejom da liturgija treba da bude uvježbana do perfekcije. Kad hoću da odgledam velik skup ljudi uvježban do perfekcije obično pogledam Trijumf Volje od Leni Rifenštal.

Па добро, јеси ли, пошто члан комисије који треба да нам каже нешто о томе унапред има став, па се још за време (не)рада комисије отворено декларише као потпуни противник (узгред, да ли та комисија онда има шансу да ИШТА уради, ако су сви чланови стриктно за или стриктно против, такав није био ни раније поменути Св. Јустин Ћелијски)? Мој став је да би свештенослужитељи требало што више да објашњавају смисао сваког дела Литургије, да би народу који редовно долази било потпуно јасно шта се, када и због чега догађа.

Ко утерује силом сопствено мишљење?

Икс пута је овде и на другим местима објашњавано како ко тумачи ту Саборску одлуку и шта је то за једне, а шта за друге "вековна пракса". И пре одлуке о рашчињењу тадашњег владике Артемија се говорило да ће бити поштована Саборска одлука (зато што су неки били убеђени да до тога неће доћи), па ето, опет неко има једно, а неко друго тумачење након Сабора... И волео бих када би ми објаснио од ког момента и које саборске одлуке су невалидне, да знам кад смо остали без благодати Духа Светога...

Код тебе се изгледа од дрвећа не види шума. Чим сам написао да сам се причестио, значи да не сматрам ту и такву Литургију невалидном. Као што ни мени ништа не значе те ситнице. Али ВИДИМ да други од тога праве фетиш.

Литургија не треба да буде УВЕЖБАНА ДО ПЕРФЕКЦИЈЕ. Просто, треба само да се разуме, да Тајна буде Тајна, али да се не прави тајна од онога што тајна није и не сме бити. И ако се разуме, неће бити таквих појава... А да ли ће неко правити појасни поклон, крстити се или само стајати-то је и до сада била ствар слободе и личне праксе у нашој Цркви.

И на крају да се сложим са владиком Георгијем: "Боже, помози и сачувај Цркву своју од јеретичког и сваког другог насртаја, од људи који у центар вјере стављају свој разум а не разум Цркве." Али и ово ћемо изгледа различито протумачити...

[Перезвон]

ПРОВЈЕРЕНИ ПУТ СПАСЕЊА

Мој принцип није да паметујем, већ да сачувам оно што сам наслиједио од свога епископа, који ме је рукоположио, као и од духовника који су ме учили. Апостол Павле каже: „Сјећајте се старјешина својих који вам проповједаше ријеч Божију, гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову" (Јев. 13, 7).

Дакле није само довољно шта су они учили него и како су живот скончали. Није довољно да знамо само њихово учење, него морамо имати на уму и како су скончали.

Ми се данас превише ослањамо на оне који нас уче, чак и кад њихово учење није вјером проживљено, а још не знамо њихов свршетак!?

Извор: Владика Георгије, Ковчежић успомена – мој пут ка Богу, Источник, 2011, стр. 147-150.

Део последње беседе о.А.Шмемана, изговорене на Светој Литургији крајем новембра а умро је почетком децембра од рака:

Благодарим ти Господе што си нам открио Себе и даровао нам да предокушамо Царства Твога. Благодарим ти Господе што си нас сјединио једне са другима у служењу теби и Твојој светој Цркви. Благодарим ти Господе за послата нам страдања јер нас она очишћују од самодовољности и окрећу нас ка ономе што је „једино потребно“, ка Царству Твоме вечноме... Благодарим ти Господе за све и за сва. Велики си Господе и чудесна су дела Твоја и нема речи достојне да опева чудеса Твоја. Господе, добро нам је овде бити!

[Guest - . . .-]

[marko_13]

Када је пре четири, пет година владика Атанасије одговорио у "Православљу" на неке нелогичности (еуфемизам) у писању владике Константина везано за литургијска питања, да нисмо православци владици Констанину би једино остало да изврши харакири.

Ствар је у томе што се не треба бавити нечим о чему немаш благе представе... Да не причамо како је владика сврстао Грузине међу монофизитске народе у емисији "Духовници"...

[Evgenik]

Глупости.

Проблем није ни у реформи литургије, ни у отвореним дверима, него у једној болесној назовидуховности коју су по Цркви раширили неколицина квазидуховника, под утицајем старокалендарске параноје, а под патронатом бившег владике Артемија и још неколицине људи у СПЦ...

Неке плодове овог цркворушитељског и секташког лудила и затуцаности смо већ видели. Уколико се томе не буде стало на пут, биће тога у СПЦ још, будући да нису сви који су били заражени овим вирусом отишли за Артемијем у раскол...

Све речено.

[padreex]

Nijedna stvar, pa bila ona starotarstvo/novotarstvo, ili ekumenizam/anti-ekumenizam nije sama po sebi dobra, tacna i ispravna ako dovodi do nesloge, zahladjenja ljubavi, razdora u kliru i vjernome narodu. Intelektualna, filozofska, bogoslovska itd. opravdanost stavova je tu od sporedne vaznosti. Ono sto je bitno je da ovaj razdor ne dolazi od Dobroga, sigurno, zalosti i smucuje narod, a na radost neprijatelju i neprijateljima. Nije se slucajno razdor desio nakon smrti patrijarha Pavla, koji je svojom svetoscu mogao da smiri duhove i ublazi neprijateljstva. Nadam se da neko misli i brine o ovom zalosnom stanju. Pitam se, sta se moze uciniti da ono prestane. Nije bitno ko je kriv, i ko je u pravu, jer svi su i niko nije. Svi smo krivi, svi treba u sebe da se zagledamo i da se molimo da nam Darodavac razuma, mira i ljubavi da oci da vidimo i srce da osjetimo. Ponajprije oni kojima je najvise dato, i nose odgovornost za sve nas i za Crkvu.

Баш тако Дијана,апсолутно се слажем са вама.Зло је када појединци користе тзв. борбу против екуменизма,зарад своје личне користи и тиме поремете духовни ум нововерујућим и младим људима.

Бог је Љубав.Ја мислим да нас неће питати на суду на каквој смо литургији били или служили,него шта смо чинили,.....

Помози,опрости Господе!