Колико дана хришћани треба да посте пре Светог Причешћа?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Колико дана хришћани треба да посте пре Светог Причешћа? Могу ли се причестити без поста?

Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (1Кор. 11, 27-32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(...) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»1 Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези.

Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора («Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња», (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(...)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења).

Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45.Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста.

Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање.

У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности («Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела»).

[Guest]

Ово толико вреди да би свако требао прочитати...

[Александар Милојков]

Вреди, наравно. Само, дај Боже, да има ко да чује.

[Oglo]

Ono,ako ništa,

ono zbog fotke Bokijevog pričešćivanja

[Guest]

Вреди, наравно. Само, дај Боже, да има ко да чује.

за нама остаје само нада , да ће неко чути

[Тихон]

Како је негде - ваља и са кровова викати!

[19горан80]

али овде ништа конкретно није речено тј.ништа ново што већ нисмо знали,од завршетка вечерњег богослужења до литургије се ништа не једе нити пије,али колико дана треба да пости пре причешћа онај ко редовно иде на богослужења,пости велике постове,среду и петак,труди се да живи богоугодно...то питање никако да решим,увек наилазим на одговоре -питајте духовног оца-,а ко га нема -питајте парохијског свештеника-

[školarac]

a kakva su pravila od uzdrzanja od seksa kada se supruznici pricescuju?

[Зосима]

Ono,ako ništa,

ono zbog fotke Bokijevog pričešćivanja

Хехе,вала баш,мада ми овде о Вукашин делује ко да је стоматолог,а малог Бокија боли зуб.... 4chsmu1

[w.a.mozart]

a kakva su pravila od uzdrzanja od seksa kada se supruznici pricescuju?

зна се... после причешћа 3 године без секса... после сваког причешћа се повећава за по 1 годину-по канону светог Непипанија,раба православног из 1522. године... у принципу није тешко ако волимо Бога ...

[Guest - . . .-]

зна се... после причешћа 3 године без секса... после сваког причешћа се повећава за по 1 годину-по канону светог Непипанија,раба православног из 1522. године... у принципу није тешко ако волимо Бога ...

:10500:

[Guest - . . .-]

Хајде овај текст да повежемо са овим текстом:

Исповест не сме бити „карта за причешће“- Митрополит Иларион

Датум: 09/10/2011 08:17

Колико често се треба причешћивати? Како се припремити за причест? Да ли су исповед и пост обавезан услов за примање Светих Дарова? Та важна питања за сваког православног верника, могла су се поставити после отвореног предавања митрополита Волоколамског Илариона (Алфејева), „Евхаристија као средиште живота хришћанина“. Председник Одељења за спољне црквене везе Московског Патријархата, разговарао је са младима 4. октобра у оквиру отвореног православног центра за одржавање јавних предавања, који сваке године организује Патријаршијски центар за духовни развој деце и омладине при Даниловом манастиру.

Да ли је неопходан тродневни пост пред причешће, ако се човек причешћује сваке недеље?

Митрополит Иларион је одговорио:

„Правило тродневног поста пред причешће ни у каквим канонима и правилима Цркве једноставно не постоји. Постоји традиција, која се формирала при Синодалној епохи, када су се људи јако ретко причешћивали. Тада су постојали разни рокови поста: три дана, три недеље, например. Данас, за човека, који живи квалитетним црквеним животом, нарочито ако он пости постове које је Црква установила, (а њих, као што знате, у нашем календару, довољно много), нема потребе налагати оном који жели често да се причешћује, некакве додатне постове.“ Затим је додао, да то питање верник треба да реши са својим духовником.

Са духовником такође је неопходно размотрити и питање о исповеди пред причешће, приметио је он, и са своје стране дао важна појашњења. Према његовим речима, у данашње време у РПЦ „постоје различите парадигме: постоји општа исповест, мада то, наравно није норма, исповест мора бити лична“. Ипак, у савременим условима, питање о међусобним односима исповеди и евхаристије – „није сасвим једноставано.“

Многи схватају исповест као својеврсну „карту за причешће“, подсетио је митрополит Иларион на израз познатог богослова о. Александра Шмемана. Као резултат тога, недељом ујутро може се у храму видети чудан натпис: “Они, који се не причешћују, стоје за време Литургије у центалном делу храма, а они, који желе да се причесте, целу службу треба да простоје у бочном делу, где се врши исповед и у најбољем случају само у тренутку изношења Путира, ослобађају се таквог стајања у реду.“

Надаље, митрополит је приметио, да је причешће тесно везано са исповедањем управо у РПЦ, и да у другим Помесним Црквама таквих традиција нема. „Например, у грчким црквама, људи се, као по правилу, причешћију без исповеди, а исповед се претворила у ретку појаву“.

Али исповест није важна само ради тога да би се човеку допустило причешће“, наставио је архијереј. „Исповест је важна ради тога, да би човек спознао своје грехе, извео некакве анализе пред лицем Бога и пред лицем свештеника. Исповед, сама по себи показује на њега одређено преображавајуће дејство. Али исповед не сједињује човека са Христом, како се то дешава при Евхаристији – „Тајном над Тајнама.“

Уједно, он је подвукао да су све Црквене Тајне међусобно повезане, и не могу се „вештачки супротстављати“.

У својству карактеристичног примера био је наведен распрострањен однос ка Тајни јелеосвећења: „Например, неки људи мисле, да је потребно једном годишње помазати се јелејем, чак иако нисте болесни, зато што се у Тајни јелеосвећења опрашатају заборављени греси. А неки чак и сматрају да Тајна јелеосвећња „испуњава“ Тајну исповести! А то не постоји! Ако се човек исповедио од свег срца...онда, чини ми се , њему се опраштају сви греси, и свештеник у разрешној молитви управо о томе и говори. У томе се састоји исцељујућа и спасоносна Тајна исповеди. Али исповед, сама по себи, не може заменити Евхарстију, зато што Евхаристија као Тајна над Тајнама и средиште црквеног живота хришћанина, не замењује друге Тајне“, закључио је председавајући ОСЦВ.

Такође је постављено питање, колико је душеполезно одређивати забрану причешћа, епитимијом. „То је могуће у случају, ако је свештеник уверен, да ће таква казна уродити плодом, и као коначан резултат, приближити човека Богу, а не да га удаљи.“ А данас се често дешава, да човек, услед такве забране, налази испред могућности да оде од Цркве.“, рекао је митрополит Иларион.

Извор: Благовест-инфо

Превод за Поуке.орг - Оља

[obi-wan]

зна се... после причешћа 3 године без секса... после сваког причешћа се повећава за по 1 годину-по канону светог Непипанија,раба православног из 1522. године... у принципу није тешко ако волимо Бога ...

[Теодор]

од завршетка вечерњег богослужења до литургије се ништа не једе нити пије

Ваљда се пости од поноћи?

[w.a.mozart]

У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности («Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела»).