Лужичкосрпски ријечник - Мала указка

[Zayron]

Лужичкосрпски ријечник - Мала указка

Лужичко-српски језици се пишу латиницом. Ово је алфабет горњег језика.

a, b, c, č, ć, d, e, ě, f, g, h, ch, i, j, k, l, ł,

... m, n, ń, o, ó, p, r, ř, s, š, t, u, v, w, y, z, ž

1. о1. – Наглашен је увјек први слог

. . пр. susod (сýсод) – комшија

. . пр. wječor (вјéчор) – вече

. . пр. jenož (јéнож) – само, једино

. . пр. potom (пóтом) потом, онда

. . пр. počas (пóчас) – вријеме (нпр. облачно)

1. о2 - Изговор „необичних“ самогласникâ

Ě – сливено „eј (е′)“, али се „ј“ слабије чује (не као „је“)

. . пр. swět (свé′т) – свијет

. . пр. spěw (спé′в) – пјесма (спијев)

. . пр. lěs (лé′с) – шума

Ó – као дуго „у“ у ријечи „рýка, вŷк, тýга, пŷт“, али које се мјења у „о“ yколико ријеч добије вокал на крају

. . пр. nós (нŷс) – нос (ген. nosa )

. . пр. dóm (дŷм) – кућа (ген. doma)

. . пр. hólc (хŷлц) – момак (ген. hоlca)

Y – као и руско „ы“ нипошто као „и“

. . пр. jazyk (јáзык) – језик

. . пр. wу (вьí) – ви

. . пр. my (мьí) – ми

1. о3 - Изговор „необичних“ сугласникâ

CH – као „х“ осим на почетку када се чита „к“

. . пр. chlěb (клé′б) – хљеб

. . пр. strach (стрáх) – страх

. . пр. wuspěch (вýспе′х) – успјех

DŽ (dź) – као ђ, никада као џ

. . пр. sedźeć (сéђећ) – сједјети

. . пр. dźěd (ђéд) – дјед

. . пр. wědźeć (вé'ђећ) – знати

Н – као оштро „х“ подударно нашем „г“ , али се на почетку ријечи не чита

. . пр. pomhać (пóмγаћ) помоћи

. . пр. sněh (сње'γ) – снијег

. . пр. kniha (књиγа) – књига

али на почетку ријечи не читати

. . пр. hora ('óра) – гора

. . пр. hodźina ('óћина) – сат, час

. . пр. hižo ('ижо) – већ

W – увјек као „в“, осим на почетку ријечи прије консонанта

. . пр. wěra (вé'ра) – вјера

. . пр. woda (вóда) – вода

. . пр. wótry (вŷтры) – гласни

али на почетку ријечи!

. . пр. włós ('wŷс) – влас, коса

. . пр. wšudźe ('шýђе) – посвуда

Прије “ě, i, j“ се ујек изговара и на почетку ријечи.

. . пр. wěrić (ве'рић) – вјеровати

. . пр. wichor (вихор) – вјетар

. . пр. wěža (ве'жа) – кула, торањ

Ł – као енглеско „w“ у ријечима „world, will, window“, али се на крају ријечи послије консонанта не чита, прије консоната и „ł,“ на почетку ријечи

. . пр. sława (сwáва) – слава

. . пр. słuchać (сwýхаћ) слушати

али послије консонанта на крају ријечи!

. . пр. wjedł (вјéд') – знао (је)

. . пр. (њéс') носио (је)

Ř – само као „ж“ или „ш“. Никако као сливено „рж“

. . пр. přećel (пшéћел) – пријатељ

. . пр. jutře (јýтше) – сутра (звучи као „јуче“!)

. . пр. třěcha (тшéха) – кров (стреха)

Ń – њ

. . пр. dźeń (ђéњ) – дан

. . пр. tydźeń (тьíђењ) седмица

. . пр. hańba (γáњба) – срам (> ганути се)

Ријечник

a и

abo или

ale али

bać so boji so verb npf. бојати се

běhać běha verb npf. трчати

běły běła adi.. bijelo

biblioteka biblioteki noun fem.. књижница

blido blida noun neut.. сто

bohaty bohata adi.. богат

boleć boli verb npf. повриједити

bóh boha noun masc. бог

bratr bratra N plur. bratřa noun masc. брат

brać bjerje verb npf. узети

bydlić bydli verb npf. живјети

być je verb npf. бити, постојати

całta całty noun fem. колач

chcyć chce verb npf. хтјети

chlěb chlěba noun masc. хљеб

chodźić chodźi verb iterative ићи

chory chora adi. болестан

chór chóra noun masc. хор, збор

chutny chutna adi. важан

cybla cybli noun fem. лук

cyły cyła adi. цијели, комплетан

čaj čaja noun masc. чај

čakarnja čakarnje noun fem. чекаоница

čert čerta noun masc. ђаво

čerwjeny čerwjena adi. црвени

čorny čorna adi. црни

čas časa noun masc. час, вријеме

čisty čista adi. чист

čitać čita verb npf. читати

čłowjek čłowjeka noun masc. човјек

čłowjeski čłowjeska adi. људски

črij črija noun masc. ципела

dać da verb pf. дати

dno dna noun neut. дно

dobry dobra adi. добар

doma adv. код куће, кући, дома

domowina domowiny noun fem. отаџбина

dóm domu / doma noun. masc. кућа

drasta drasty noun fem. одјећа

drjewo drjewa noun neut. дрво

drohi droha adi. скупи, скупоцјени

dróha dróhi noun fem. пут, цеста

duch ducha noun masc. дух

duša duše noun fem. душа

dyrbjeć dyrbi verb np. морати

dźěd dźěda noun masc. дјед

dźensa adv. данас

dźeń dnja noun masc. дан

dźěłać dźěła verb npf. радити

dźěćo dźěća N du. dźěsći N plur. dźěći дијете

dźowka dźowki noun fem. кћер

forma formy noun fem. облик

haj да, наравно, јесте

hańba hańby noun fem. срам

herbstwo herbstwa noun neut. баштина, насљеђе

hdźe adv. гдје

hić dźe 1 sing du verb npf. ићи

hižo већ

hłodny hłodna adi. гладан

hłowa hłowy noun fem. глава

hłód hłodu / hłoda noun masc. глад

hłós hłosu / hłosa noun masc. глас, звук

hłupak hłupaka noun masc. глупак

hladać hlada verb npf. гледати, пратити

hodźina hodźiny noun fem. сат, час

holca holcy noun fem. цура, дјевојка

hora hory noun fem. планина

horjeka adv. горе

hotowy hotowa adi. припремљен, готов

hólc hólca noun masc. момак

hranica hranicy noun fem. граница

hra hry noun fem. игра

hrać hraje verb npf. свирати

hrib hriba noun masc. гљива

huba huby noun fem. уста

hudźba hudźby noun fem. музика

hudźbnik hudźbnika noun masc. музичар

husto adv. често

ja pron. ja

jara adv. веома

jazyk jazyka noun masc. језик

jejko jejka noun neut. јаје

jenož само, једино

jědojty jědojta adi. отрован

jěsć jě 1 пјевати. jěm verb np. јести

jutře adv. сутра

kedźba kedźby noun fem. пажња

kluč kluča noun masc. кључ

kniha knihi noun fem. књига

kołbasa kołbasy noun fem. кобасица

košla košle noun fem. кошуља

kóčka kóčki noun fem. мачка

kóždy kóžda adi. свакин

kruwa kruwy noun fem. крава

kupić kupi verb pf. купити

kupować kupuje verb npf. куповати

kurić kuri verb npf. пушити

kwětk kwětka noun masc. цвијет

łuka łuki noun fem. ливада

lampa lampy noun fem. лампа

ležeć leži verb npf. лагати

lěkar lěkarja noun masc. доктор, љекар

lěs lěsa noun masc. шума

lětnik lětnika noun masc. разред ( у школи )

lěto lěta noun neut. година

lětstotk lětstotka noun masc. стољеће

lěćo lěća noun neut. љето

lód lodu / loda noun masc. лед

lubosć, lubosće noun fem. љубав

luby luba adi. вољени

lud ludu/luda noun masc. народ, људи

ludowy ludowa adi. народни

mały mała adi. мали

mać maće noun fem. мати

měd mjedu / mjeda noun masc. мед

měć ma verb npf. имати

měsac měsaca noun masc. мјесец

mjeno mjena noun neut. име

mjerzać mjerza verb npf. наљутити

mjerzać so mjerza so verb npf. љутити се на ...

mjesac mjesaca noun masc. мјесец

mjetać mjeta / mjece verb npf. бацити

młody młoda adi. млади

mloko mloka noun neut. млијеко

moler molerja noun masc. сликар

molować moluje verb npf. сликати

módry módra adi. плави

muž muža noun masc. муж, супруг

myslić mysli verb npf. мислити

nadźěłać nadźěła verb pf. учинити, урадити

nadźija nadźije noun fem. нада

nalěćo nalěća noun neut. прољеће

namakać namaka verb pf. проналазити

nan nana noun masc. отац, тата

narodniny narodninow noun neut. рођендан

narodny narodna adi. национални

nazyma nazymy noun fem. јесен

ně не

nětko adv. сада ( не неко )

njedźela njedźele noun fem. недеља

njesć njese verb npf. носити

njetopyr njetopyrja noun masc. шишмиш

noha nohi noun fem. нога

nohajca nohajcy noun fem. чарапа

nosyć nosy verb npf. носити

nowy nowa adi. нови

nóc nocy noun fem. ноћ

nós nosa noun masc. нос

nutřka adv. унутрашњост

padać pada verb npf. падати, доље

padnyć padnje verb pf. пасти

palenc palenca noun masc. ракија, вотка

pić pije verb npf. пити

pisać pisa verb npf. писати

piwo piwa noun neut. пиво

pjatk pjatka noun masc. петак

pjec pječe 1 sing. pjeku verb npf. пећи

pjekar pjekarja noun masc. пекар

płakać płaka verb npf. плакати

počas počasa noun masc. вријеме (лијепо, облачно)

pokazać pokaza verb pf. показати

pokazować pokazuje verb npf покаѕивати

połny połna adi. пун

połojca połojcy noun fem. half половина

polo pola noun neut. field поље

pomhać pomha verb npf. помоћи

pomoc pomocy noun fem. помоћ

porst porsta noun masc. прст

posledni poslednja adi. посљедњи

potom adv. потом, онда

powědać powěda verb npf. испричати, објаснити

pozdźe adv. касно

póńdźela póńdźele noun fem. понедјељак

prajić praji verb npf. испричати, рећи

prezentować prezentuje verb npf. представити

prěni prěnja num. први

přeco přeco увјек, стално

přečitać přečita verb pf. прочитати

předać předa verb pf. продати

předsyda předsydy noun masc. предсједник

předstajić předstaji verb pf. приказати

předstajać předstaja verb npf. приказивати

přeć přeje verb npf. жељети ( Přeju ći mnoho zboža – желим вам пуно среће)

přećel přećela noun masc. пријатељ

přećelka přećelki noun fem. пријателјица

přećelstwo přećelstwa noun neut. пријатељство

přinjesć přinjese verb pf. довести

přińć přińdźe 1 sing. přińdu verb pf. доћи

pućowanje pućowanja noun neut. путовање

pućować pućuje verb npf. путовати

pytnyć pytnje verb pf. сазнати

pytać pyta verb npf. питати

rada rady I noun fem. савјет, савјетованје, вјеће

radosć radosće noun fem. радост

raj raja noun masc. рај

ratarstwo ratarstwa noun neut. ратарство

rěč rěče noun fem. језик

rěčeć rěci verb npf. рећи

rěka rěki noun fem. ријека

rěkać rěka verb npf. значити

rězać rěza / rěže verb npf. резати

rěznyć rěznje verb pf. срезати, порезати, пресјећи

rjany rjana adi. лијепи

róla róle noun fem. улога, чинвеништво

ruka ruki noun fem. рука

rukajca rukajcy noun fem. рукавица

runy runa adi. једнак

ryba ryby noun fem. риба

sedźeć sedźi verb npf сједјети

skakać skaka verb npf. скакати

skočić skoči verb pf. скочити

skupina skupiny noun fem. група

sława sławy noun fem. слава

słóńco słóńca noun neut. сунце .

słuchać słucha verb npf. слушати

slowka slowki noun fem. шљива

slubić slubi noun pf. обећати

směć smě verb npf. смјети

smjerdźeć smjerdźi verb npf. смрдјети

sněh sněha noun masc. снијег

sobota soboty noun fem. субота

son sona noun masc. сан

sonić soni verb npf. сањати

sotra sotry noun fem. сестра

spać spi verb npf. спавати

spěšny spěšna adi. брзи

spěw spěwa noun masc. пјесма

spěwar spěwarja noun masc. пјевач

spěwać spěwa verb npf. пјевати

srjeda srjedy noun masc. сриједа

stajny stajna adi. константни

stary stara adi. стари

stat stata. држава

stać steji verb npf. стати, стајати

strach strachu / stracha noun masc страх

strowy strowa adi. здрав

stwa stwy noun fem. соба

student studenta noun masc. студент

studentka studentki noun fem. ученик

studować studuje verb npf. студирати

sćěna sćěny noun fem. зид

susod susoda noun masc. комшија

swět swětu / swěta noun masc. свијет

swjaty swjata adi. свети

swobodny swobodna adi. слободан

syn syna noun masc. син

syno syna noun neut. сијено

šija šije noun fem. врат, шија

štom štoma noun masc. стабло

štwórtk štwórtka noun masc. четвртак

šula šule noun fem. школа

tajki tajka adi. такав

tam adv. тамо

tež adv. такођер и..., наравно и...

tohorunja adv. такођер, наравно и...

tołsty tołsta adi. дебели

trawa trawy noun fem. трава

trochu adv. мало

třěcha třěchi noun fem. кров

tu adv. ту, овдје

tuni tunja adi. јефтини

twarić twari verb npf. изградити

tworić twori verb npf. правити

ty pron. ти

tydźeń tydźenja noun masc. седмица

ćahać ćaha verb npf. путовати

ćěkać ćeka verb npf. побјећи

ćeta ćety noun fem. тетка

ćežki ćežka adi. тврди

warić wari verb npf. кувати

wědomość wědomośće noun fem. наука

wědźeć wě 1 sing wěm verb npf. знати

wěra wěry noun fem. вјера

wěrić wěri verb npf. вјеровати

wěsty wěsta adi. сигурни

wěža wěže noun fem. кула, торањ

wječor adv. вечер

wjesć so wjedźe so verb npf. понашати се

wjeselo wjesela noun neut. радост, весеље

włós włosa noun masc. коса

wobličo wobliča noun neut. лице

wobraz wobraza noun masc. слика

woda wody noun. вода

wokno wokna noun neut. прозор

woko woka N du., N plur. woči noun neut. око

wonka adv. напољу, извана

wotměć so wotměje so verb pf. to догодити се

wotměwać so wotměwa so verb npf. догађати се

wować wowa verb npf. назвати

wowka wowki noun fem. бака

wón pron. он

wótry wótra adi. гласни

wšudźe adv. посвуда

wucho wucha N du. wucho wucha N du. N plur. wuši noun neut. уши

wučer wučerja noun masc. учитељ

wučić wuči verb np. научити

wuknyć wuknje verb np. научити

wulica wulicy noun fem. улица

wulki wulka adi. велики

wuměłc wuměłca noun masc. умјетник

wuměłstwo wuměłstwa noun neut. умјетност

wupić wupije verb pf. попити

wuspać so wuspi so verb pf. наспавати се

wuspěch wuspěcha noun masc. успјех

wutora wutory noun fem. уторак

wotroba wutroby noun fem. срце

wuwiće wuwića noun neut. развој

wuwiwać wuwiwać verb npf. развити

wužiwać wužiwać verb npf. користити

wysoki wysoka adi. високи

wzać wozmje verb pf. узети

zajimawy zajimawa adi. занимљив

załožba załožby noun fem. темељ, коријен

zahroda zahrody noun fem. врт

započinać započina verb npf. почети

zašłosć zašłosće noun fem. прошлост

zbožo zboža noun neut. срећа

zbožowny zbožowna adi. сретан

zeleny zelena adi. зелени

zemja zemi noun fem. земља

zetkać zetka verb pf. сустерсти

zjawny zjawna adi. јавни

zły zła adi. лош

změna změny noun fem. замјена

znać znaje verb npf. знати

zrudny zrudna adi. тужни

zub zuba noun masc. зуб

zyma zymy noun fem. зима

žiwjenje žiwjenja noun neut. живот

žołma žołmy noun fem. талас, вал

žołty žołta adi. жути

žona žony noun fem. жена, супруга

[Фарисеј]

Super tema !

Zairone, imas li neki pdf recnik sa luzickosrpskim jezikom ?

[Zayron]

Горњолужички се говори око Баутзена - лужички Будишина код Dresdena а долнолужички око Cottbusa, тј. Хотјебузи. Обоје је то отприлике близу те тромеђе међу Пољском, Чешком и Њемачком а с њемачке стране узето, наравно.За српсколужички језик је карактеристичан граматички број "двојнина" - двојно лице (ми имао само једнину и множину) који остали словенски језици немају а имају тако и имперфект и аорист који имамо и ми али Чеси Словаци и Пољаци немају, изгубио се, заборављен.

Lužická srbština

http://cs.wikipedia....1_srb%C5%A1tina

Hornolužická srbština

http://cs.wikipedia....1_srb%C5%A1tina

Dolnolužická srbština

http://cs.wikipedia....1_srb%C5%A1tina

[Zayron]

Super tema !

Zairone, imas li neki pdf recnik sa luzickosrpskim jezikom ?

Stavi mi like na temu pa ću potražiti, hahahaha, šalim se. Mislim da ima, pogledam, raspitam se, postavim potom taj link ovdje.

[Zayron]

Mala video ukazka razlika između lužičke gornjosrbštine o dolnjosrbštine (Neiedersorbisch und Obersorbisch):

• 
  Video
  Kleine sorbische Sprachlehre
  
  25.03.2010, 14:30 Uhr | 01:02 min
  LexiTV
  

[Zayron]

Super tema !

Zairone, imas li neki pdf recnik sa luzickosrpskim jezikom ?

Te literature na PDF je nažalost strašno malo ali barem postoji u klasičnom formatu kao štampana knjiga. pokušaj naći nešto po bibliotekama ili u prodavnicama, normalnu knjigu, rječnik, sigurno se takav nekakav nađe. uspio sam samo naći ovaj četverodijelni udžbenik tj. sorbštine na češkom u PDF formatu:

• KURZ_1-2.pdf
  
• KURZ_10-11.pdf
  
• KURZ_12-13.pdf
  
• KURZ_3-4.pdf
  
• KURZ_5-9.pdf
  
• wucbnica_zmenjona_cescina.pdf
  

Ima tamo i drugih zanimljivih knjiga na ovoj adresi: http://download.neoslavonic.org/

Index of /

• images/
  
• interesni knigy/
  



• Home Directory
  

• Balbín B - Rozprava na obranu jezyka slovanského (cs).pdf
  
• Bambas V - Tvarosklad jazyka slovanského (cs).pdf
  
• Bílý J E - Dějiny svatých apoštolů slovanských (cs).pdf
  
• Horák V - O Slovanech úplně jinak (cs).pdf
  
• Jireček H - Slovanské právo v Čechách a na Moravě (cs).pdf
  
• Kollár J - Staroitalia slavjanská (cs).pdf
  
• Novotná P, Blažek V - Klasifikace slovanských jazyků (cs).pdf
  
• Old Church Slavonic Grammar (en).pdf
  
• Pametj i žitie Konstantina i Methodija (ssl).pdf
  
• Šembera A V - Zapadní Slované v pravěku (cs).pdf
  
• Štúr L - Slovanstvo a svet budúcnosti (sk).pdf
  
• Štúr Ľ - Nárečja slovenskuo (sk).pdf
  
• Šumavský J F - Jazyk_slovanský (cs, ssl).pdf
  
• Vymazal F - Bulharsky snadno a rychle (cs, bg).pdf
  
• Vymazal F - Charvátsky snadno a rychle (cs, hr).pdf
  
• Vymazal F - Malorusky snadno a rychle (cs, ua).pdf
  
• Vymazal F - Počátky slovanštiny a litevštiny (cs).pdf
  
• Vymazal F - Polsky snadno a rychle (cs, pl).pdf
  
• Vymazal F - Rusky snadno a rychle (cs, ru).pdf
  
• Vymazal F - Slovinsky snadno a rychle (cs, si).pdf
  
• Vymazal F - Staroslovansky (cs).pdf
  
• Ziljski M M - Sveta brata Ciril i Metod (hr).pdf
  
• lužyckos'rbskij jazyk (cs, hsb)/
  
• staroslověnská grammatika (ssl, cs)/
  
• Корнесловъ - Часть 1 (ru).pdf
  
• Корнесловъ - Часть 2 (ru).pdf
  





[Zayron]

Evo da to bude više multimedijalno - jedna sorbska ili serbska narodna koja ze zove "Za češkima gorama". Lužičkim Srbima Češka i Poljska znače ono što otprilike Srbima Rusija, velikou bratsku podršku i posljednju zaštitu. A dole vam postavim jednu moravsku pa uvidite koliko su moravski tj. češki i lužičkosrpski folklor slični:

Přezpólni - Za Čěskimi horami

Die Männergesangsgruppe "Přezpólni" und Musikanten des Sorbischen

Folkloreensembles Wudwor mit dem Lied "Za Čěskimi horami".

Muska spěwna skupina "Přezpólni" a hercy Serbskeho

folklorneho ansambla Wudwor ze spěwom "Za Čěskimi horami".

A ovo je muzika s Morave, tačno odtamo ou tog kraja odakle su bili moja baba i pradjed,

lužičkosrpska joj je vrlo slična: Pradjed mi je rođen u tom Kyjovu odakle su i ovi tu dole pjevači.

KYJOV - SLOVÁCKÝ ROK - ZAHÁJENÍ SR a STAVĚNÍ MÁJE 20.

[berđajev bijeli]

Današnji Lužički Srbi imaju veoma malo zajedničkog sa južnim Srbima, a vjerovatno uopšte i nisu srpskog porijekla. Na prostoru današnje Lužice žive potomci dva vendska plemena (što ne znači da su i slovenska) Milčana i Lužičana, s tim da su Milčani bliži Česima, a Lužičani Poljacima. Sloveni, čitaj Srbi su veoma rano naselili prostor današnje Češke. Srbi su naselili jugozapadnu Češku na granici sa Bavarskom, tzv. Bohemsku šumu ili kako je Česi danas zovu Šumava, iako sami Česi nemaju riječ šuma u svom jeziku već kao i svi Vendi za šumu kažu les. Po svoj prilici to je ona Porfirogenitova zemlja Boiki iz koje su se Srbi doselili na Balkan. Druga grupa Srba je krenula na sjever, ostavila svoje tragove oko Rudne gore (pleme Pšovana iz kojeg je sv. Ljudmila zabilježeno je kao srpsko pleme) i prešla u današnju Saksoniju, na prostor između Labe i Sale na granici sa Tiringijom. Samo je tu na prostoru Njemačke živio slovenski srpski narod, u ostalim dijelovima živjela su vendska plemena (Bodrići, Ljutići, Lužičani). S obzirom da je srpski narod bio najratoborniji i da je najviše jada zadavao Francima (Franci su ustanovili i tzv. srpsku marku na granici Tiringije), srpsko ime se prenosilo i na susjedna vendska plemena prije svega Milčane. Prostor nekadašnjih srpskih gradova Drezdena (Drežđan), Lajpciga(Lipsk), Chemnitz(Kamenica) danas je u potpunosti germaniziran, tako da južni Srbi vjerovatno imaju mnogo više rođaka među današnjim Njemcima u Saksoniji nego među Lužičkim Srbima.

Današnji Lužički Srbi ne mogu da izgovore riječ Srb već kao ivećina Venda izgovaraju Serb. Dokaz prisutnosti Srba na prostoru današnje Češke jeste i jezička promjena koja postoji samo u češkom, slovačkom i srpskom, a to je korišćenje slova R kao samoglasnika. Jedino Česi i Slovaci od svih slovenskih narodda kažu Srb, a ne Serb.

Panslavizam je nekad bio oružje imperijalističke Rusije, danas vidimo da Vatikan želi još jednom da ispolzuje cijelu priču. Možda i ujedine vendske Poljake sa vendskim Rusima, ali ne znam šta će sa slovenskim Srbima.

[Zayron]

Poslednij Wend / Последниј Венд

<p class="article-tools clearfix"> Informacija o članke. Publikirano: sobota, 8. Oktober 2011. Autor: Jan Vít Kategorija: Kultura Izobrazenija: 113

• | Pečetati |
  
• E-mail
  

Aktualizirano: patek, 14. Oktober 2011

Jan (Johann) Parum Schultze (1677-1740) , wendskij seljak, činovnik i upravitelj v selie zvanem Žičin ( Suthen ), blizu grada Luchow. Јан (Јоханн) Парум Шултзе (1677-1740), вендскиј сељак, чиновник и управитељ в селіе званeм Жичин ( Сутхен ), близу града Лухов.

http://www.zkracovatko.cz/CGaaoN

http://www.zkracovatko.cz/B3OUJa

Činovnikami sut byly uže jego died i otec. J.P.Schultze tuto funkciju je prijmul jako nasledstvo po svojih predkah. Jego otec i takože Johann sut byly dobrimi gospodarami i v tečeniji časa sut s’brali dostojne imanije, vlastnili niekoliko dvorcov i poljej.

Чиновниками сут былы уже јего діед и отец. Ј.П.Шултзе туто функцију је пријмул јако наследство по својих предках. Јего отец и такоже Јоханн сут былы добрими господарами и в теченији часа сут с’брали достојне иманије, властнили ніеколико дворцов и пољеј.

J.P.Schultze je byl jednim iz poslednih živučih govornikov slovienskego (wendskego) jazyka (drevjanskij jazyk ). http://www.zkracovatko.cz/mEwD27

V jego dnih je byl drevjanskij jazyk na kraju svojej s’mrti. Dobro znajučij biednu situaciju svojego rodnego jazyka i jego postepne umiranije, Johann je napisal “ Drevjansku kroniku”, http://www.zkracovatko.cz/6UPIol , kdie možeme čitati jego izrečenije : “ Mojim namierom i zamysljom jest v tutim letie 1727 spisati žitije i obyčaje wendskih slovienov a slovnik jih reči. Tako je hotiel predložiti okolnemu svietu wendskij jazyk i spasiti jego pro buduči generacije. Kroniku je napisal na niemeckim jazykie i jest to jedina pismenost napisana človiekom znajučim wendskij jazyk i zato imaje veliku važnost.

Ј.П.Шултзе је был једним из последних живучих говорников словіенскего (вендскего) јазыка (древјанскиј јазык ).

В јего дних је был древјанскиј јазык на крају својеј с’мрти. Добро знајучиј біедну ситуацију својего роднего јазыка и јего постепне умираније, Јоханн је написал “ Древјанску кронику”, кдіе можеме читати јего изреченије : “ Мојим наміером и замысљом јест в тутим летіе 1727 списати житије и обычаје вендских словіенов а словник јих речи. Тако је хотіел предложити околнему свіету вендскиј јазык и спасити јего про будучи генерације. Кронику је написал на ніемецким јазыкіе и јест то једина писменост написана чловіеком знајучим вендскиј јазык и зато имаје велику важност.

Smutnij zapis iz kroniky : “ Moj died i moj otec je znali velma dobro wendskij i takože niemecskij jazyk. No v jih dobah niejaki ljudi uže sut govorili miešaninoj niemecko-wendskego jazyka. Ja jesm starij četyrideset i sedm let i kogda mnie i ještie trih osob iz našego sela više nebude, nikto nebude znati jako se govori na našem jazykie slovo „pes” i naša reč bude m’rtva.

Смутниј запис из кроникы : “ Мој діед и мој отец је знали велма добро вендскиј и такоже ніемецскиј јазык. Но в јих добах ніејаки људи уже сут говорили міешаниној ніемецко-вендскего јазыка. Ја јесм стариј четыридесет и седм лет и когда мніе и јештіе трих особ из нашего села више небуде, никто небуде знати јако се говори на нашем јазыкіе слово „пес” и наша реч буде м’ртва.

Dielo J.P.Schultze, mudrego seljaka i letopisce je velma važno i kaže nam ljubiti a obranjati naših materskih jazykov i čestiti a respektovati druge inostrane jazyky. V museie pod otkrytim nebom v gradie Lubeln http://www.zkracovatko.cz/pK0XfM, posviečanim drevjanskej architekturie je možno vidieti dom J.P Schultze. Na stenie doma je doska kdie sut napisani imena vsih učenikov zasviečavših svoje žitije poznaniju drevjanskego jazyka

Na p’rvim miestie meždu vsimi je učenij jezuita, filolog, istorik i osnovitelj českej slavistiky Josef Dobrovský. http://www.zkracovatko.cz/2cUmvM

Діело Ј.П.Шултзе, мудрего сељака и летописце је велма важно и каже нам љубити а обрањати наших матерских јазыков и честити а респектовати друге иностране јазыкы. В мусеіе под открытим небом в градіе Лубелн посвіечаним древјанскеј архитектуріе је можно видіети дом Ј.П Шултзе. На стеніе дома је доска кдіе сут написани имена всих учеников засвіечавших своје житије познанију древјанскего јазыка.

На п’рвим міестіе между всими је учениј језуита, филолог, историк и основитељ ческеј славистикы Јосеф Добровскы.

Drevjansko / Древјанско

Drevjansko (niemecskij nazev Drawehn ili Drawanenland, dnes Hannoversches Wendland ) jest krajina okolo reky Jasna (Jatzel) obkružena lesami. http://www.zkracovatko.cz/zyeqGi

V krajinie je možno naiti mnogo miest imajučih slovienske korieny.

Naprimier Buckau, Breese, Grabow, Grabau, Klenow, Clenze, Jabel, Liepa, Tiesau, Varbitz, Breselenz, Lensian i mnogo drugih. Древјанско (ніемецскиј назев Дравехн или Драваненланд, днес Ханноверсхес Вендланд ) јест крајина около рекы Јасна (Јатзел) обкружена лесами.

В крајиніе је можно наити много міест имајучих словіенске коріены.

Наприміер Буцкау, Бреесе, Грабов, Грабау, Кленов, Цлензе, Јабел, Ліепа, Тіесау, Варбитз, Бреселенз, Ленсиан и много других.

http://www.zkracovatko.cz/Aqshgp

http://www.zkracovatko.cz/EYuNQa

http://www.zkracovatko.cz/TLug02

http://www.izviestij...ultura/152-wend

[suza]

iron maiden

[Zayron]

Otče naš v drevjanskom jezyke, kdie jest možne vidieti i niekoje niemecke, germanske slova, napr. BRINGEN:

Aita nos, tâ toi jis wâ nebesai,

sjętü wordoj tüji jaimą; tüji rik komaj; tüja wüľa mo są ťüńot kok wâ nebesai tok no zemi;

nosę wisedanesnę sťaibę doj nam dâns; a wütâdoj nam nose greche,

kok moi wütâdojeme nosim gresnarem;

ni bringoj nos wâ warsükongę; toi losoj nos wüt wisokag chaudag.

Pritü tüje ją tü ťenądztwü un müc un câst, warchni Büzac, nekąda in nekędisa. Amenn.

[Zayron]

Ave Maria - Zdravo Marija na lužičkosrpskom:

Strowa sy Marija, hnady połna,

knjez je z tobu, žohnowana sy mjez žónskimi

a žohnowany je płód twojeho žiwota, Jězus.

Swjata Marija, Maći Boža,

proš za nas hrĕšnikow

nĕt a w hodźinje našeje smjertće. Amenn.

[Zayron]

Dudáci z Bautzen - Baraban 08.mpg

Lužícko-srbští Dudáci z Budyšína (Bautzen - SRN) - Baraban 2008 Cvikov

[Zayron]

Zaboravio sam gore napisati da su dudaci ustvari gajdaši ali to ste već sigurno pogodili i sami. Dude su gajde a dudaci - gajdaši.

A sad jedna serbska folklorna grupa s njihovim lužičkosrpskim igrama i plesovima - tancima.

Hanka

Wir sind eine sorbische Folkstanzgruppe. Unsere Tänze haben alle einen Ursprung in der sorbischen Kultur. So wie auch die Tänze stammen auch die Melodien aus dem sorbischen Brauchtum. Wenn sie noch weitere Fragen haben sollten helfen wir Ihnen selbstverständlich weiter. Mit freundlichen grüßen Die Sorbische Folkstanzgruppe Schmerlitz

[Zayron]

Izbor iz lužicke poezije - Výběr lužické poezie

03-04-2009 Redakce

Básně Kita Lorence jsou uvedeny chronologicky podle zařazení do sbírek, jsou vybrány ukázky z každé dekády jeho tvorby. Převzato ze sbírek Struga (1967), Serbska poezija (1979), Ty porno mi (1988, název není do češtiny přeložitelný, neboť slovo porno znamená v horní lužičtině současně substantivum a předložku proti) a Suki w zakach (1998, V kapsách). Přeložil Milan Hrabal, stejně jako básně Benedikta Dyrlicha. Básně Róžy Domaškové jsou z prvních dvou sbírek Wróćo ja doprědka du (1990, Jdu nazpět vpřed) a Pře wšě płoty (1994, Přes všechny ploty). Přeložil Radek Čermák.

Kito Lorenc

Slepjanske pěsnje

Kóždu noc dźije so mi, zo sy

ty spała při mni … Lětko

stoji ta woda tam, hdźeš k tebi ja dźěch,

judahej.

Myjach sej lico a w hłubokosći

widźach štom Rjana róža, widźach

štomaj Nalika, Muškota, widźach

třeći štom Jědojte jabłučko.

Pod nim třo hólcy hołbje pasu.

Při nim je holičo šło

trawku žnjeć.

Přestrěj swój płašćik, přiwjazany

za lipu je kóń.

Tam, praji šapar, w pjeńku dubowym

dźěćo leži, přikryte z ćernjom.

A Kito, z karu łučwa

sem z hole, chichotacy: Daj mi jedno jajko –

sydom lět dyrbjach wandrować,

na fórmanskej dróze

lubku zhubich, naša rola

leži pusta.

Ale kóždu noc dźije so mi, zo sy

ty spała při mni … Lětko

stoji ta woda tam, hdźež k tebi ja dźěch,

judahej.

Melodija

Tak ćicho je, tak ćicho je,

a jara so mi spěwać chce.

A štož ja spěwam, słyšiš ty,

hačkuli njewěm, hdźe a hdy.

Tak ćicho je, tak ćicho je,

a ja sej myslu na tebje,

hačkuli njewěm, štó ty sy,

a štó ja sym, wěš jeno ty.

Tak ćicho je, tak ćicho je,

a wšitko jónu nimo dźe.

A wšitko znowa budźe hdy:

Tón ćichi spěwa Ja a Ty.

Telefonat

Njesłyšiš mje? Ja će widźu,

kak z nachilenej šiju

słuchatko dźeržiš,

je wćipna k wuchu tłóčiš

pod kudźerkami,

we wóčku smějate złoćawki –

ow ty žałbowana liška,

njeswjata Marja Častochcyća,

wusłyš mje!

Eksistuje druha rěč

Zady kromy chroma

na tamanej stronje komy

w njezrudnych łukach

pódla hale rudulijernje

blisko Rudijoweje halelujarnje

hdźež pod tamariskami Tamara

z Maratu pusěruje

a mudna skomla

na mutnu skomdu skomlaka

mutěruje

tam eksistuje dotal

total druha rěč

z mulom mulata

a z nutellu nule

na mutličce

rěč prosta kaž prostata

a bjeze wšeho abscesa zrozumliwa

w prěnjej druhej třećej wuwitej wosobje:

ja du

ty duješ

wonja

Benedikt Dyrlich

Spěw lubosćez Prahi

Twój posměwk chwalu:

Zjědźe mi pod kožu

Před pomnikom Jakule

Z toho časa čuju so

Njebity

Twojej woči chwalu:

Kałatej pomjatk

Samo w nocy chcu

Će wobjeć

Na hasy Jana Nerudy

Twoje kudźerje chwalu:

Błyšća so dale

W ćěmnych pincach

Katedrale swjateho Wita

Twoje nadra chwalu:

Kołsaja so

Pod přitulnej jupku

Hradčanow lóšt padnje

Na čerwjene třěchi

Stareho města

Twój jazyčk chwalu:

Šwižoli hač do switanja

W komorce poezije

Naměsta swjateho Wjacława

Lubuju će

Chwalu złotu Prahu:

Dwójki najrjeńši són!

Praska meja 2004

(po basni Vítězslava Nezvala)

Witaj

Europski ptak přizemi   Wuhraje znowa

Nad Wołtawu horjenki

Kontinent rosće

 Hermank pisanych kłobukow před a za nim

  Wječor wuwaleja woči

    Najwšelakoriše sowki

Sutanje drapow?

Witaj

Europski ptak strowi Wuhraje znowa

Jakulu a wšěch potomnikow delenki

Čěskeje króny

 Krupjana kołbasa Delanskeho řeznistwa

  Słodźi Praskim přećelam

    A njeznatym z Brüssela

Kaž doma?

Witaj

Europski ptak hawroni Wuhraje znowa

Na ćmowej hasce muzy

Při Łužiskim seminarje

 Dana, Karola a ty

  Karusel z wami wjerći so bjez kónca

    Stysk začuwaš jako móšk

Ahoj basniko

Róža Domašcyna

Zeleny swět

prjedownikow pohrjebachmy

w trawniku namrěchmy

wšo a ničo

bě dosć!

přeborkachmy zelenosć pod

a nad nami narosće lětam zerzawc

ze zelenej nadróžnej jězdźimy

do apotekow po zelo

powětr słodźi

za cigaretami z mentolom

na pasku dypa žołmak stereo

bjez disonancy nazeleń

su budma medalje

na našej hrudźi

znaki w mlě

Wołanja ze Sodoma

Kaž dołho mój sy, sym ja swoja.

Zemrěći njerejuja reju za mortwych.

Haleluja zaklinči z wotzynkom wotzynka.

Lětow row je stary kaž wužłobjeny kamjeń.

Móžemoj doprědka a dozady chodźić,

posledni puć dyrbimoj hić.

Njeznaju ničo, stož je twjerdše hač čas,

jón njepřetoča ani wčerawši ani jutřiši dźeń.

Spytowanje do paradiza

cuzbnika smej ty a ja

(Mato Kosyk, Chicago 1884)

sćěna to je jenož koža

naju dźěli swětłoćěmna

budźe swědčić wo naju žadliwosći

hdyž ju dožiwimoj atlantiski swjatk

namaj budźe hdyž so zetkamoj

jako ranjomnaj rěznikaj zwěrjet

kotrajž sej mjasne woprujetaj

a z kreju ćěło wopluskataj zo byštaj byłoj

jenakaj pod wočomaj zemrětych

kiž su swoje bydło w preriji mjez njebjom

a paradizom wopušćili ze swojich rubow

zestawali zo bychu widźeli

kak namaj so žiwjenje zrodźi

čłowječe nětkopój

mojej sćehni stej napjatej na płachće

Kito Lorenc

Slepjanské písně

Každé noci mívám sen,

že spíš vedle mě … Už rok

stojí voda tam, kudy já chodil za tebou,

holahou.

Myl jsem si tvář a v hloubce

uviděl strom Krásná růže, viděl

stromy Hvozdík, Muškát

a třetí Jedovaté jablíčko.

Pod ním tři mládenci pasou holuby.

Kolem nich děvče šlo

travičku kosit.

Prostři svůj pláštík, k lípě

je přivázaný kůň.

Tam, praví pastýř, v kmeni dubovém

děťátko leží trním přikryté.

A Kito s károu dříví

z lesa se pochechtává: Dejte vejce malovaný –

sedm let jsem vandrovati musel,

na formanské cestě

lásku tvou jsem ztratil, naše pole

leží holé.

Ale každé noci mívám sen,

že spíš vedle mě … Už rok

stojí voda tam, kudy já chodil za tebou,

holahou.

Melodie

Tak ticho je, tak ticho je,

a velmi se mi zpívat chce.

A co já zpívám, slyšíš ty,

ačkoli nevím kde a kdy.

Tak ticho je, tak ticho je,

a já hned myslím na tebe,

ačkoli nevím, kdo že jsi,

a kdo já jsem, víš jenom ty.

Tak ticho je, tak ticho je,

a všechno jednou pomine.

A vše se znovu přihodí:

Ten tichý zpěv a Já a Ty.

Telefonát

Neslyšíš mě? Vidím tě,

jak se skloněnou hlavou

držíš sluchátko,

zvědavě ho tiskneš k uchu

pod kadeřemi,

v oku smějící se červánky –

ó ty mazaná liško,

nesvatá Marie Častochtivá,

vyslyš mě!

Existuje jiná řeč

Za okrajem chromu

na ztracené straně krajky

v nesmutných lukách

vedle haly kovolijny

poblíž Lianiny alejujárny

kde pod tamaryšky Tamara

s Martou flirtuje

a z koulí muňka

na kalnou prodlevu hudrala

mutuje

tam dosud existuje

extrémně jiná řeč

s mulem mulata

a s nutelou nultě

na měchačce

řeč prostá jako prostata

a bez všího abscesu srozumitelná

v první druhé třetí rozvité osobě:

já jdu

ty duješ

oni voní

Benedikt Dyrlich

Zpěv lásky z Prahy

Velebím Tvůj úsměv:

Sjede mi pod kůži

Před památkou na Jakulu

Od té chvíle cítím se

Svobodný

Velebím tvé oči:

Vbodnuté do vzpomínky

V noci tě chci

Obejmout

V uličce Jana Nerudy

Velebím tvé vlasy:

Svítí do dálky

V temných sklepeních

Katedrály svatého Víta

Velebím tvá ňadra:

Kolébají se

Pod přiléhavou halenkou

Příchuť Hradčan padá

Na červené střechy

Starého Města

Velebím tvůj jazyk:

Šveholí až do svítání

V komůrce poezie

Náměstí svatého Václava

Miluji tě

Velebím zlatou Prahu

Dvojitý nejkrásnější sen!

Pražský květen 2004

(na báseň V. Nezvala)

Vítej

Evropský pták přistane   Vyhraje znovu

Nad Vltavou svršky

Kontinent roste

 Jarmark barevných klobouků před ním za ním

  Večer vyvalí oči

    Nejrozmanitější sůvy

Trápení sebranky?

Vítej

Evropský pták zdraví Vyhraje znovu

Jakulu a všechny následníky spodky

České koruny

 Krupičné klobásy z Delanského řeznictví

  Chutnají pražským přátelům

    A neznámým z Bruselu

Jako doma?

Vítej

Evropský pták se potlouká Vyhraje znovu

V tmavé uličce múzy

Při Lužickém semináři

 Dana, Karla a ty

  Kolotoč se s vámi točí bez konce

    Stesk pociťuješ jako chmýří

Ahoj básníku

Róža Domašková

Zelený svět

předky jsme pohřbili

pod drnem zdědili

všechno a nic

bylo dost!

rozryli jsme zeleň pod

a nad námi narostla rokům rez

zelenou tramvají jezdíme

do lékáren pro bylinky

vzduch chutná

po mentolových cigaretách

na pásku chraptí zelenáč stereo

bez disonance nazelenalé

jsou mateřská znamínka medaile

na našich prsou

značky v mlze

Volání ze Sodomy

Dokud jsi ty můj, jsem já svojí.

Zemřelí netancují tanec pro mrtvé.

Aleluja zazní ozvěnou ozvěny.

Hrob roků je starý jak kámen omletý.

Můžeme chodit dozadu dopředu,

musíme jít svoji poslední cestu.

Neznám nic tvrdšího než čas,

ten neobrousíš ani včerejším, ani zítřejším dnem.

Pokušení do ráje

cizinci jsme ty i já

(Mato Kosyk, Chicago 1884)

zeď to je jen kůže

co nás dělí světlotemná

bude svědčit o naší žádostivosti

až ji zakusíme v atlantickém svátku

vzájemného setkání

dva zranitelní žreci

kteří sobě obětují tělesno

a potřísní se krví aby byli

stejní pod očima zemřelých

kteří opustili své místo

v prérii mezi nebem a rájem

povstali ze svých pláten aby viděli

jak se v nás zrodí nový život

člověče teď už pojď

moje stehna jsou napjatá na prostěradle

http://www.literarky...k=2006&cislo=32