5. oktobar, dan kada su Srbi pobedili Srbe i "oslobodili" Kosovo

[Јанко]

Мени се то десило 9-ог марта скоро деценију раније

 

Тад сам служио војску у Бањој Луци, па нисам мог`о уживо да сазнам...

Ал` боље икад него никад...

[Ignjatije]

Сећам се к`о да је јуче било....

Банусмо у БГ а тамо... Свратисмо до економског - сви студенти на факсу. Београђани пролазници нас гледају бело типа што смо дошли да им демолирамо град... Око 14 сам сазнао тачну сатницу кад ће шта бити...и кад сам видео да је тако било више се нисам окретао на ту страну, него гледао како многи и многи београђани излазе око 21 да прошетају и виде шта се то догађа па да се врате на спавање... Сликали смо се са Аљошом Вучковићем и још некима... И заувек се решили заблуде да се дешава народ...

Хвала Богу, тога се само сетим о годишњицама, са тугом колико човек може да буде у заблуди и једно види, а друго се догађа.

Интересантно, то доноси велики мир души...

 

Био сам клинац тада. Пред полазак у средњу школу. Толико сам се радовао том догађају. Изашао напоље са комшијама, наздравили пивом и надали се како ће се живети лепо као раније за време Тита Касно сам заспао те вечери, одн. јутра од узбуђења.

 

Реч демократија није се скидала са усана грађана. Причају људи како ће сада ЕУ и приватизација. Има да буде као у Немачкој где је приватник и где се зна ред, а не ко ови директори које фирме нису занимале него само једу и пију на рачун радника и распродају имовину. Приватник цени фирму јер је његова. Зна се радно време, посао, плата... биће као на Западу.

 

И доживесмо још горе стање. Пропаст и материјалну и духовну и моралну... Баш ми жао што сам испао тако глуп и наиван. Али, ја сам био дете тада. Тиме се некако тешим и правдам пред самим собом и другима када ме зезају због залагања за ЕУ и демократију у то време.

 

Тек сада видимо како криза потреса и тај, тада неуништиви, Запад. Сазнао сам и узрок тог вештачког богатства и стандарда.

 

И где смо ? На коју страну идемо ? Где се налазимо ? Стварно не знам. Изгубљени смо као гуске кроз маглу. Једни као теже као ЕУ, други ка Русији... а уствари желимо потпуну слободу, независност и несврстаност коју смо тако лепо користили и у којој смо уживали. А то више није могуће. Али шта нам остаје, кад свако гледа свој интерес на обе стране.

 

Народ каже "Најтеже је имати па немати, и бити па не бити" Ваистину је у праву. То осећамо на сопственој кожи.

[Ignjatije]

onomad sam bio protiv tih demonstracija. Danas bi ih podržavao.

 

Шта би подржавао ? Те демонстрације против Слобе, или нове против Томе ?

[Тања1]

Inače, i sestra po ujaku mi je bila na demonstracijama. Nazovem je, ona: Uuu, al' se lepo provodimo, svi se vesele, partyyy... A u Austriji i Nemačkoj sve vesti kao da su poslednji dani, kao samo malo fali da izbije građanski rat. Hm!

 

 

Жива истина, и мене су позвали телефоном: Ууу волели би да се одмах вратиш, све вести као грађански рат,.. а у Београду...Боље што ниси био на party!

[Милан Ракић]

"Памтим то, као да је било данас..." - др Неле...

 

Још током лета се Павковићеви послушници из КРВ разлетели по аеродромима... Код мене у ескадрилу дошао покојни генерал Бане Петровић, покој му души... Каже: "Децо! Ја нећу и не могу да вас натерам за кога да гласате, али вам препоручујем да гласате за патриотске снаге, а оне су оличене у СМ!" Ми оно, преврћемо очима... Додуше, били смо подељени, ови старији за СМ, млађи против...

 

Ал` неће ни ови стари да попусте, да признају да ипак, иако га воле, учинио је доста грешака... Не верују чак ни својим очима... Ево анегдоте... Старији колега-били смо заједно у безброј екипа и посада и преко Дрине и за време бомбардовања и после...

 

Почетком октобра стигне нама наредба да одемо у Ниш са екипом и да тамо погледамо једну Газелу, коју је војска наменила да да Милету Драгићу у компензацију за униформе и панцире... И 3. октобра ујутро одемо ми аутобусом у Ниш. Читаво тај дан и поподне се машина прегледали, мајстори мењали неке делове и агрегате, како би машину довели у стање пловидбености... Договор био да, ако се све заврши, сутра, 4-ог октобра те 2000-те године, ујутро направимо пробу и ако машина ваља да летимо назад за Батајницу... 

 

Све добро прошло и ми кренемо... Од Наиса-ишке наплатне рампе, па даље ка северу уз ауто-пут, колоне људи... Неки пешке, неки у некаквим камионима, приколицама, вијоре се заставе Србије, ДОС-а... Ту и тамо путем по неко возилу у каналу, код Поајата 2-3 шлепера изгурана са пута... Код скретања за Пожаревац на ауто-путу, кордон полиције... И народ, пуно народа...

 

Направим се луд и "пецнем" колегу "који воли СМ" речима, "Где ли је кренуо овај силан народ?"... "Да беру кукуруз!", одговори он љутито... Кад смо слетели, остали још на послу да напишемо извештај и попијемо кафу и ракију-две, кад он мени рече: "Јес, мајку му! Не ваља ово ништа! Ал` неће да ваља ни оно после СМ!"

 

Мени беше драго што је човек промен`о мишљење, ал` не беше ми дреаго да чујем крај његове изјаве... Сутрадан беше шта беше... Ја замишљ`о да ће СМ бити овешан на Теразијама, Павковић по хитном поступку смењен, а Џо отићи багером на Дедиње да сруши Пинк... 

 

Немам више речи... Опростите.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мени се то десило 9-ог марта скоро децениј

 

Bio sam na straži tada u gardijskoj brigadi naredjeno nam je bilo oružje na gotovs.

 

Razmišljam ako se desi narod pridružiću se. (dok stražarim pored žice ležeći sakriven u tami)

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мени се то десило 9-ог марта скоро децениј

 

Bio sam na straži tada u gardijskoj brigadi naredjeno nam je bilo oružje na gotovs.

 

Razmišljam ako se desi narod pridružiću se. (dok stražarim pored žice ležeći sakriven u tami)

[Sir Oliver]