" Фирма је у питању "

[Дијана.]

Занима ме да ли бисте , као послодавац, жртвовали (отпустили, суспендовали) свог најбољег, оданог, дугогодишњег радника (иако знате да је савесно и поштено радио свој посао и, баш због тога, био жртва интриге) не бисте ли заштитили тренутне интересе своје фирме ?

Имајте у виду да би његова породица била компромитована и остала без средстава за живот.

Ovako postavljeno, ne bih. Zato i nemam firmu (niti cu je imati). Kao sto rekose, biznis i sentimentalnost ne idu zajedno; a hriscanski principi tesko... Vrlo je moguce da bi neki (lokalni) ili veci mocnik imao pik na nekog recimo takvog pa bi bilo ili interes ili ljudskost.

[Лидија Миленковић]

Ево шта ме је подстакло да отворим ову тему :

Недавно сам имала врло стресну ситуацију на послу. Богу хвала, све се добро завршило, али ми је остао неки бљутав осећај.

Имала сам двадесетак десетогодишњака, на рођендану. Мој посао је да их чувам, анимирам, послужим...Две девојчице су сваки час излазиле напоље да телефонирају. Како је немогуће да сама пропратим и њих, и остале (А ИМАМ И НАРЕЂЕЊЕ ПОСЛОДАВЦА ДА ДЕЦА НЕ СМЕЈУ БЕЗ НАДЗОРА ДА ИЗЛАЗЕ,НИТИ ДА СЕ ОДВАЈАЈУ ОД ГРУПЕ), забранила сам им да излазе без договора са мном.(Наравно да сам им лепо објаснила зашто).

Онда су љутите другарице својим родитељима испричале гнусне, језиве, лажи, а ови су, позвали мог послодавца.

Кад сам се позвала на осталу децу, на људе који су славили рођендан детету, и на камере које су свуда постављене, добила сам одговор :"Ма шта ти је,шта причаш, знамо ми да то није истина, али ФИРМА ЈЕ У ПИТАЊУ."

Кад сам се суочила са оцем једне девојчице, извинио ми се пред послодавцем и пред својим дететом,шта више одао ми је признање, а родитељи друге се нису ни појвили. Треба ли да нагласим да су и једни и други лекари, виђенији њуди у граду?

Сад газда збија шале на рачун тога, али мени и даље стоји грч у стомаку, не толико због отказа који ми је био над главом, колико због љаге која је била натоварена на на мене,а самим тим и на моју породицу.

Дугујем ОГРОМНУ захвалност оцу Ивану који ми је веровао, утешио ме ( zru ), и молио се Богу за моју породицу и мене.

[игорсима]

Богу хвала, све се добро завршило, али ми је остао неки бљутав осећај.

Тога у послу имаш колико хоћеш. Мислим, тих бљутавих осећаја...

Посебно што си ти можда имала илузију да ћеш радом са децом да избегнеш све те стресове.

А онда ти да га забибере баш деца.

Не бих ја овде осуђивао ни родитеље ни послодавце. Барем по овоме како си ти испричала.

Крива су или деца или ти.

А родитељи и надређени су то ипак некако средили.

То што је теби за твој могући отказ тешко било да оптужиш децу, јер забога деца никад не могу да буду крива - то је твој проблем. Или си ти лоше поступала са децом или су деца кварна. А деца су личности и пред Богом одговарају за своје поступке.

Проблем је настао међу вама.

И ту се и решава.

И ту се и решио.

А да онда одговорим и на твоје право питање - да, то баш јесу ти "тренутни интереси моје фирме". Додуше, они увек лако могу да постану и егзистенцијални интереси фирме". Очас посла....

И не, да сам ја твој послодавац ја те не бих отпустио. Муљао бих, љигавио пред родитељима, извињавао се у име фирме и у твоје име, говорио како ћеш бити кажњена, укорена,... срао около ко грлица.

Можда бих ти и дао отказ, да сам послодавац у Америци. Тамо је таква клима.

Али, овде још не.

[игорсима]

Али, да питам сад мало ја тебе.

Шта си ти очекивала од свог послодавца у овом случају? Да се испрси и родитељима каже: "Господо, сви докази говоре да ваша деца лажу. Видимо се на суду." ?!?

Кад родитељи поверују својој деци и крену да траже правду - они прво куцају на врата твог газде. И захтевају казну, задовољштину. А муштерија је увек у праву. Иначе, нећеш имати муштерије...

Да се родитељи нису дозвали памети - ниси ваљда очекивала од твог послодавца да их дозове памети?

Није му то посао. Његов посао је да све прође без проблема и да родитељи, као они који плаћају, буду задовољни и услужени.

Ти си у том тренутку (у клинчу између родитеља и послодавца) проблем. На суду би се можда и доказало да ти ниси крива, али брука би пукла одмах. Добила ти отказ или не добила - предузеће има проблем. Лош глас далеко се чује.

Узгред, како ја видим ствари - твом послодавцу никако није у рачун да ти да отказ јер тиме поручује да је запослио лоше људе. То већ само по себи није добро јер ко зна какву ће следећу будалу да запосли. Ко ће више у његове кадровске способности да има поверења?

Дакле, моје питање је - шта би ти урадила да си на његовом месту?

[Лидија Миленковић]

Да сам на његовом месту,позвала бих се на људе који су закупили простор и славили свом детету рођендан, на осталу децу, на десетогодишње искуство и углед који тај мој радник има у граду. Пошто постоји видео надзор, омогућила бих им да и сами виде шта се догодило.

Ако бих, због осталих запослених, и због опстанка фирме

била принуђена да суспендујем тог радника, понудила бих му сву могућу помоћ да докаже своју невиност.(Они добро знају, и не поричу ни једног тренутка, колико квалитетно и одговорно радим )

А шта би урадио ти, да си био на мом месту ? И како би се осећо ?

Волела бих да прочитам одговор на ово, па да завршим са овом темом.

[Grizzly Adams]

Ма шта се бринеш, мене су својевремено хтели да избаце с` посла зато што сам се крстио пре ручка...

[игорсима]

А шта би урадио ти, да си био на мом месту ? И како би се осећо ?

Био бих миран ко шприцер, не бих таласао уопште, не бих ништа радио и чекао бих да прође.

Сем уколико бих посумњао да ми неко смешта. Осим деце...

А како бих се осећао није битно. Гледао бих то што пре да одбацим иза себе и наставим ко да никад ништа није ни било.

Али, то сам само ја...

[Лидија Миленковић]

Ма,било,прошло, нек су клинке живе и здраве. Мислим да нису ни свесне шта су могле да направе.

Хвала вам.

[DYNABLASTER]

nisu one, nego roditelji tj nevaspitanjei

ti roditelji su imali "srece" sto ja nisam gazda firme, jer firmi ne bi bilo nista nego bi dobili bumerang