Шта је то тако страшно урадио Александар Конузин?

[nishizawa]

  On 18. 9. 2011. at 22:19, obi-wan рече

Ovo nije nikakav odgovor...

Pa svi uzimamo u obzir realnost, o njoj sve vreme i pricamo, ali joj ocigledno prilazimo sa sasvim drugacijih strana...

ОК, онда ти вероватно неће бити тешко да укратко образложиш како то тачно замишљаш да се реално деси тај препород народа о којем причаш...

[Walter]

Шта је страшно урадио.. Ништа ..у принципу ништа није урадио него је рекао.. А то што је рекао ми и сами знамо .. него боли брате..али је тако... Показао је нехтедимице, сву силу и моћ праве и истинске речи...

Да се само и ми угледамо на њега па ствари да полако почнемо ЗВАТИ ПРАВИМ ИМЕНИМА... ми смо утивили у главу да је дипломатија повлађивање другима на штету својих интереса и то траје већ неопростиво дуго... не од Милошевића, не ..много пре.. Још од несрећног краља Александра..у пуном замаху своје власти ..(читај слепила)...и тадашњих политиканата и још слабовидије ''елите''..од којих су неки дигнути на ниво ''божанства''.. И то ни мање ни више него у сумњиво комунистичко време.. (Никола Пашић на пример)...

Ништа он није ново рекао још од времена Авве Јустина, који свећом тражи србе и закључује, да је много бивших срба..притом не заборавимо да ове речи немају Никакав уско национални смисао или ти не дај Боже националистички

Сама наша збуњеност, кад се помене реч ''СРБИН'' - као такав..управо говори о квалитетно одрађеном послу на тлу расрбљавања срба.. Да ми просто и сами незнамо шта ћемо сад с' тим... Ми сами одмах полемишемо и реагујемо опаскама и депласирањем самих себе..

Отуд изненађеност, збуњеност и недоумица...

А слично је говорио и Рајс.. Др Арчибалд... и њега су којекакви савременици ..све наши срби интелектуалци и елита.. осуђивали и потискивали и на крају и у гроб отерали..

Морамо схватити да је посао расрбљивања заиста веома успешно урађен... и порадити на томе.. не јевтино и наказно ко Слободан - Мире, Милошевић и његови ЦРВЕНИ - Академици и демагози, него истински... суштински и коренито ..

[obi-wan]

  On 19. 9. 2011. at 7:20, nishizawa рече

ОК, онда ти вероватно неће бити тешко да укратко образложиш како то тачно замишљаш да се реално деси тај препород народа о којем причаш...

Pre svega da pocnemo od toga da verujemo da ce nam biti bolje, da se obodrimo i osvezimo duhom, sve ostalo kazace nam se samo, jer je ziv Gospod Bog... a neke kokrente smernice su na temi ovde vec pomenuli Evgenik i jos neki, da se ne ponavljam sad, vrni se samo stranu-dve unazad...

[Marjanovic]

  On 19. 9. 2011. at 10:07, obi-wan рече

Pre svega da pocnemo od toga da verujemo da ce nam biti bolje, da se obodrimo i osvezimo duhom, sve ostalo kazace nam se samo, jer je ziv Gospod Bog... a neke kokrente smernice su na temi ovde vec pomenuli Evgenik i jos neki, da se ne ponavljam sad, vrni se samo stranu-dve unazad...

Тешко да ће нам бити боље уз "неке конкретне смернице" попут дизања војне револуције и слично.

[Evgenik]

  On 18. 9. 2011. at 19:46, Marjanovic рече

Опрости нисам хтео да те увредим. Само размењујемо мишљења. Није ништа лично иако је тако изгледало.

Знаш како изгледа твој "дијалог", тако што станеш човеку чизмом на главу и онда кажеш: "Пардонирам, ништа лично".

То што си ти у својој глави још прије пет година отписао Косово (а сјећам се твојих опаски још са Верујем) јесте твоја лична ствар

и ничим ти не даје право да малтретираш оне који мисле другачије, (а у те спада и Патријарх Иринеј).

Ти имаш слободу да радиш шта хоћеш, али немој да тероришеш друге да буду као ти, то везе са православљем нема.

[obi-wan]

  On 19. 9. 2011. at 10:55, Marjanovic рече

Тешко да ће нам бити боље уз "неке конкретне смернице" попут дизања војне револуције и слично.

Na tu opciju uopste nisam mislio, ne znam sta si se za nju zalepio... imas lepo na prethodnim stranama, kao sto rekoh...

[Marjanovic]

  On 19. 9. 2011. at 11:01, Evgenik рече

Знаш како изгледа твој "дијалог", тако што станеш човеку чизмом на главу и онда кажеш: "Пардонирам, ништа лично".

То што си ти у својој глави још прије пет година отписао Косово (а сјећам се твојих опаски још са Верујем) јесте твоја лична ствар

и ничим ти не даје право да малтретираш оне који мисле другачије, (а у те спада и Патријарх Иринеј).

Ти имаш слободу да радиш шта хоћеш, али немој да тероришеш друге да буду као ти, то везе са православљем нема.

У име православља и не говорим, већ у своје лично име. А и овде није реч о православљу већ о политици.

Није терорисање и малтретирање других ако различито мислимо. Верујем да теби различитост мишљења смета, али шта да радим, ето не мислим као ти. Не знам откуд ти да ја малтеритарм Патријарха, нигде нисам нити спомињао нити критиковао било коју патријархову изјаву.

Уосталом, у моменту кад сам можда претерао ја сам се извинио. Што теби и теби сличнима никад није пало на памет а вређали сте ме и псовали максимално колико год сте могли, чим се не мисли исто.

А што се тиче Косова, ја га нисам отписао, нити могу све и да хоћу. Без обзира што ти мислиш да знаш шта је у мојој глави.

[Михајло]

стање је веома јасно и господин Александар Конузин је то потврдио...

Срби треба да батале шизофрену спољну политику и да се одлуче...

нема седења на две столице...није ово хладни рат!

Или Русима или са НАТО...и да се једном одлучимо...

Ако идемо са НАТО фашистима...да спремимо 20 000 војника за Либију,Ирак,Афханистан,Сирију и Иран..

да се поздравимо са КиМ,РСК и РС..и да ко прави савезници први нападнемо Сирију....

Ако идемо са Русима...лепо рећи амбасадорима США,ГБ и ЕУ да купе прње...да докле год се њихове трупе налазе на КиМ да нема никаквих односа са њима...

све усмеримо ка Русији и Кини..и ћао...

Тада ће нас цене и НАТО и Руси...

[Михајло]

наравно сазвати Црквено-народни Сабор и шта се одлучи ...тога се држати...

[berđajev bijeli]

Skoro sam čitao knjigu Ustanak u Bosni 1875-1878 od Milorada Ekmečića koji opisuje sličan odnos snaga i slične prilike po Srbe kao što su ove današnje. Ono što me je zaprepastilo je lakovjernost srpskih ustaničkih vođa u odnosu na politiku Srbije i Rusije prema njima. Rusi su, što Ekmečić u knjizi i dokumentima dokazuje, pustili ustanike u Bosni niz vodu na samom početku ustanka i u tajnom sporazumu sa Austrijom prepustili ne samo Bosnu već i Srbiju pod austrijsku zonu interesa. To i ne bi bilo tako strašno da nominalno i dalje nisu podržavali ustanike, Vladu Obrenovića dajući im nerealne nade da će se zazeti za njih da bi na Berlinskom kongresu istupili sa projektom Sanstefanske Bugarske, zanemarujući u potpunosti interese srpskog naroda. I pored takvog izdajstva Rusije, srpski ustanički vođe su pjevali pjesme o Rusiji, neki su kasnije odbijali i austrijske penzije kao Trivo Amelica u znak odanosti ruskom caru. Tako da taj odnos Srba prema Rusiji treba istražiti prije svega na nekoj drugoj, više psihološkoj ravni i ne treba mu tražiti racionalna objašnjenja.

S obzirom da već godinama živim u Rusiji u potpunosti sam svjestan kakvu percepciju Rusi imaju o Srbima. Sem što znaju za Tita, Borovo cipele i Vegetu teško da ih išta više asocira na Srbiju tj. Jugoslaviju. Govorim o prosječnim Rusima. Kremlj je svjestan da mu proruska Srbija na Balkanu može biti samo preostali pion u poleđini, ali da su mu glavne figure na sasvim drugoj strani. Pitanje je da li Srbija želi istinski da bude taj zadnji pion Kremlja. A zna se koliko se žali za pionima kad ih pojedu. Zbog piona se nikad ne žrtvuje ni konj, a kamoli kraaljicu. Skoro se zbog Gadafija nisu ni počešali.

Međutim ono što je Konuzin govorio domaćim političarima ima malo veze sa svim ovim što sam rekao, tj.odnosom Rusije prema Srbiji. Ono što je on rekao ima veze sa odnosom Srba prema Srbiji, ili da budem precizniji odnosom srpske političke elite prema sopstvenoj zemlji i narodu. Držati konferenciju o bezbjednosti zajedno sa onima koji ti u tom momentu zaposjedaju državnu granicu, fizički razdvajaju narod u jednoj državi je vrhunac besmisla, bezobrazluka, bestidnosti onih koji vode ovaj narod. Kapitulacija, okupacija su razumljive stvari, ali pristajanje na taj lažni maskenbal koji okupator nameće je dokaz moralnog sunovrata onih koji misle da svojim postupcima vode ovaj narod u ljepšu budućnost. Nema ljepše budućnosti zasnovane na laži. Ukratko, ako većina jedne nacije nije u stanju da zaštiti manji deo svoje nacije, onda svaki pojam nacije kao zajednice gubi smisao. Realno, te solidarnosti sa Srbima na Kosovu nema. To se prosto ne da sakriti. Tadić je samo personifikovan izraz opšteg stava srpskog naroda, jer ga je taj narod dva puta i birao. Znači, Srbija ne želi da rizikuje sopstvenu stabilnost, da ulazi u novi rat zbog Srba na Kosovu i tu je kraj priče. Stranci to znaju i upravo zato ovako bez ustezanja rade ono što rade. Nije nam u toj priči kriv ni Konuzin ni Rusija. Rekao je samo naglas ono što nas sve boli i na šta smo osjetljivi, a to je da smo izdali Kosovo. Možemo mi to prebacivati uvijek na imaginarne druge, Tadićeve, Čedine, žute ali zbog te izdaje sopstvenog naroda račun ćemo plaćati i mi i naši potomci.

[Михајло]

http://www.srpskikulturniklub.com/ambasadori#more-757

Мироје Јовановић: Амбасадори, амбасадори . . .

19.09. 2011 Српски културни клуб

Има она маестрална сцена из филма „Мајстори, мајстори“ снимљеног 1980-те године у режији Горана Марковића, у којој Александар Берчек, у пијаном стању изговара стихове песме „Мајстори у кући“ Александра Секулића.

Тридесетједну годину након снимања наведеног филма, у својој земљи, а на основу објављених дипломатских депеша, затекох амбасадоре западних земаља како нам руше кућу, и уместо ње праве викендицу у којој ће се опуштено башкарити.

Нико од тренутних политичких лидера владајуће коалиције није се од наведених депеша нити најмање узнемирио, чак су задовољни, јер депеше нису објављене пред саме изборе, а они рачунају на потврђено кратко памћење српских бирача.

Дакле, у Србији је успостављено правило да страни амбасадори и друге дипломате са Запада, овде несметано могу да постављају услове, министре и деле пацке, а домаћа политичка елита то хвали и аминује, све како би у светлу обећане па оспорене кандидатуре и у следећем изборном циклусу, упловили у мирне воде партијске поделе плена под именом Србија.

Своју привженост пријатељству са државама које су отворено подржале терористичке акције ОВК, а потом признале достигнућа те исте организације у области формирања државе, ових дана је поново демонстрирала Соња Лихт, што и не чуди имајући у виду да је она годинама водила огранак Сорошевог Фонда за отворено друштво у Србији.

У смислу описаног пријатељства са отвореним непријатељима, Фонд за политичку изузетност из Београда чији је госпођа Лихт председник, је у Београду приредио скуп под називом „Београдски безбедносни форум“, у трајању од 14 до 16 септембра.

И све је требало да прође у пријатељском „ја тебе бедниче“ (они нашима) „ти мене војводо“ (наши њиховима) стилу, и таман је Србија почела незаустављиво да граби ка Бриселској благодети, а Русија уместо да се угледа на млађу сестру, поново је све „забрљала“.

Ствар је у суштини много једноставнија. Амбасадор Руске Федерације, А.Конузин, испровоциран шукетањем званичника земаља које су признале Косово и пре него што је независност проглашена, узео је микрофон и рекао шта он лично, као и већина грађана Србије мисли о том скупу и његовој „агенди“.

Тек, реакција амбасадора Конузина је проглашена за дипломатски скандал, односно за „увреду скупа“ а посебно итересантна је обзервација његовог понашања коју је дала Соља Лихт. Наиме, она је изјавила да „Његов гест значи да Русија не жели да се у Србији говори о глобалном контексту и регионалним темама, јер сматра да су глобалне теме резервисане за Русију“[1].

Изгледа да је госпођа Соња заборавила, да западне дипломате не само да Србији бране да се изјашњава о глобалној безбедности, него се Србија не пита ништа и на тему сопствене територијалне организације и безбедности. Чак и да је Соња Лихт у праву када наводи „грехе“ Конузина, а није, она у потпуности занемарује недвосмислен западни аутократски однос који је пројектован према Србији.

Једноставном анализом „агенде“ наведеног скупа, односно сесије под бројем 3. од дана 14.09.2011. године, под називом „Русија и Европа: Партнери или конкуренти?“ долази се до закључка о покушају импутације закључка да Русија није део европске територијалне, културне, економске и политичке стварности.

Значи, сам назив састанка на коме је, између осталог, требало осветлити укупност односа Русије и ЕУ, намерно је, у режији Соње Лихт, преименован у однос РФ и наводно читаве Европе. И то све са дебелим, тендециозним и непотребним знаком питања.

Већ из дефинисања теме у којој је било говора о односу Русије и ЕУ, јасно је да је ово форумско чедо Соње Лихт, у својој бити идеолошки продужетак „Стратегијска војне конференције за партнере“ која је под капом НАТО пакта одржана у Београду у јуну ове године.

Посматрајући држављанства и функције претежног дела учесника предметног „Форума“ лако се долази до закључка да већину излагача чине дипломате, аналитичари и обавештајни посленици из земаља које су, углавном, међу првима, признале Хашиму Тачију право једне нације да кроз терористичке акте освоји територију.

Нисам приметио да је Соња Лихт икада, тако оштро као сада Конузина, критиковала бројне америчке и бриселске дипломате због изјава којима се јавно и отворено омаловажава Република Србија.

Такође, на листи учесника скупа и оних који су предвиђени да говоре нисам уочио било кога из Републике Српске, па „политички изузетни“ шаљу поруку да је Србији за регионалну стабилност важнија Холандија и арапске земље од нпр. Срба преко реке Дрине.

Са друге стране, на скуп је позван Министар одбране БиХ, Селмо Цикотић, па одсуство представника политичког естаблишмента из Републике Српске постаје потпуно јасно.

Посебно је интересантно реаговање Ивана Вејводе, извршног директора

Балканског фонда за демократију, који је амбасадору Конузину, у тренутку док је овај говорио, саопштио да му је истекло време

. Нисам баш сигуран да је И. Вејвода било када прекинуо чак ни Јелка Кацина, а камоли неког високог дужносника ЕУ или САД, а они су познати по изјавама након којих је проглашење дотичног провокатора непожељном особом, најслабија могућа реакција.

Сетићемо се покојног амбасадора СР Немачке у Србији, Андреаса Цобела, који је још априла 2007. године, дакле пре једностраног проглашења независности Косова, најавио будуће српске теме на Западу, и то речима „могли би да буду отворени проблеми у Војводини и Санџаку”[2].

Једини проблем за наведеног немачког дипломату је био тај што је одмах после његове тендециозне и безобразне изјаве уследио оштар протест Владе, па се Немац јавно извинио земљи домаћину. Закључујемо из наведеног простеста да је власт у наведеном периоду вршена барем са минимумом државничког поноса и интегритета

Новински коментари типа „Конузин је говорио у лично име..“ и тсл., разуме се нису тачни, већ је сасвим извесно да му је његова службена дужност налагала да реагује на двосмислене констатације које су испаљивали модератор Вејвода и његови саговорници.

И заиста, на скупу који је посвећен питањима безбедности, нити једном отворити питање угрожавања регионалне безбедности, која је са тешком муком успостављена на Балкану, а чија су највећа претња терористи у државничим фотељама, јесте крајње полтронски и у напослетку некоректно према грађанима Србије.

Тања Мишчевић, такође учесник овог скупа, по занимању државни секретар у Министарству одбране Србије, као јавни функционер има по уставу обавезу да штити територијалну целовитост државе чији је чиновник, а не да снисходљиво, на пријему после одржане „Сесије“, спуштеног погледа полугласно изрази слагање са западном „политиком реалности на Косову“.

То ћемо вероватно читати у неким новим депешама, а моје нагађање о понашању Т. Мишчевић се базира на понашању свих других представника власти, који су уредно денунцирани од стране америчких пријатеља.

1

У светлу наведеног понашања државних функционера Републике Србије према дипломатама којима је „Милосрдни анђео“ био хуманитарна интервенција, иступ Александра Конузина јесте, ван сваке сумње, одмерена реакција на учестале покушаје САД да се однос Србије и Русије још више релативизује и поквари.

Стога закључујем да Александар Конузин, није амбасадор (мајстор из песме) који нам руши кућу, није онај који нам наређује, није представник земље која нас уцењује територијом. То што се нешто повишеним тоном обратио мојим сународницима питањем: „Има ли међу вама овде Срба“ није за осуду.

Само, чини ми се да је питање везано за националну припадност учесника скупа Соње Лихт било реторичко.

И Конузин је знао да тамо Срба нема.

[Walter]

  On 19. 9. 2011. at 11:55, berđajev bijeli рече

Rusi su, pustili ustanike u Bosni niz vodu na samom početku ustanka i u tajnom sporazumu sa Austrijom prepustili ne samo Bosnu već i Srbiju pod austrijsku zonu interesa. To i ne bi bilo tako strašno da nominalno i dalje nisu podržavali ustanike, Vladu Obrenovića dajući im nerealne nade da će se zazeti za njih da bi na Berlinskom kongresu istupili sa projektom Sanstefanske Bugarske, zanemarujući u potpunosti interese srpskog naroda. I pored takvog izdajstva Rusije, srpski ustanički vođe su pjevali pjesme o Rusiji, neki su kasnije odbijali i austrijske penzije kao Trivo Amelica u znak odanosti ruskom car...

Ono što je Konuzin govorio domaćim političarima ima malo veze sa odnosom Rusije prema Srbiji. Ono što je on rekao ima veze sa odnosom Srba prema Srbiji, ili da budem precizniji odnosom srpske političke elite prema sopstvenoj zemlji i narodu.

Е то је то... зато смо ми и изнели став (ми који смо га изнели ) о половичности тога што се зове ''у потпуности у праву''

[Walter]

  On 19. 9. 2011. at 11:55, berđajev bijeli рече

Držati konferenciju o bezbjednosti zajedno sa onima koji ti u tom momentu zaposjedaju državnu granicu, fizički razdvajaju narod u jednoj državi je vrhunac besmisla, bezobrazluka, bestidnosti onih koji vode ovaj narod.

Kapitulacija, okupacija su razumljive stvari, ali pristajanje na taj lažni maskenbal koji okupator nameće je dokaz moralnog sunovrata onih koji misle da svojim postupcima vode ovaj narod u ljepšu budućnost.

Nema ljepše budućnosti zasnovane na laži. Ukratko, ako većina jedne nacije nije u stanju da zaštiti manji deo svoje nacije, onda svaki pojam nacije kao zajednice gubi smisao. Realno, te solidarnosti sa Srbima na Kosovu nema. To se prosto ne da sakriti. Tadić je samo personifikovan izraz opšteg stava srpskog naroda, jer ga je taj narod dva puta i birao. Znači, Srbija ne želi da rizikuje sopstvenu stabilnost, da ulazi u novi rat zbog Srba na Kosovu i tu je kraj priče. Stranci to znaju i upravo zato ovako bez ustezanja rade ono što rade. Nije nam u toj priči kriv ni Konuzin ni Rusija. Rekao je samo naglas ono što nas sve boli i na šta smo osjetljivi, a to je da smo izdali Kosovo. Možemo mi to prebacivati uvijek na imaginarne druge, Tadićeve, Čedine, žute ali zbog te izdaje sopstvenog naroda račun ćemo plaćati i mi i naši potomci.

... ... algabacaju

[Grizzly Adams]

Ма ок, у реду је све то што он критикује нас. Да не ваљамо, не ваљамо. Само што ни Руси нису били баш Руси када је требало да се "стане на црту".

Ми смо потпуно беспомоћни и сви се они сад иживљавају над нама - Запад вуче на једну страну, ево сада и Руси на другу. Између та два нема пуно разлике. Ако Мр. Конузин хоће да буде прави Рус или већи Србин од Срба, па ено има тенкове, авионе, нуклеарне бојеве главе. Што нас гологузе, да извинете, за*ебава? Напред генерале.

[nishizawa]

  On 19. 9. 2011. at 10:07, obi-wan рече

Pre svega da pocnemo od toga da verujemo da ce nam biti bolje, da se obodrimo i osvezimo duhom, sve ostalo kazace nam se samo, jer je ziv Gospod Bog... a neke kokrente smernice su na temi ovde vec pomenuli Evgenik i jos neki, da se ne ponavljam sad, vrni se samo stranu-dve unazad...

И поред најбоље воље - ја стварно нигде на овој теми не видим које су конкретне смернице поменуте по питању тога како да се оствари преображај народа (осим ако под тиме не подразумеваш протеривање Чеде код Шиптара и констатцију да морамо да урадимо нешто)...

Евгеник је једини рекао нешто конкретно, мада више на тему тога шта је требало и шта се могло урадити, док је Соломон изнео ставове и предвиђања који су далеко црњи од мојих...

Истина је да прво треба веровати. Једино што нам недостаје је нешто на основу чега бисмо веровали...