Poreklo vere

[obi-wan]

Obi vane i ti imaš od mene opomenu.Na tebe nisam ni mislio .Pogledaj postove prije svoga pisanja.

A taj prijeteći ton , na njega se loži samo djete koje nema ko zaštititi.

Niti spinujem niti klevećem.To si upravo ti uradio.

evo tvog texta, da te samo podsetim...

Oprostite ali ovaj čovjek je kulturno i fino postavio pitanja .Nije vas provocirao a vi ga gore u desetak postova ismijavate.to vam je odgovor pravoslavlja.***

Milane, zbog čega si ti ateista?

(***Kao sto vrlo dobro mozes da vidis, ja sam coveku lepo odgovorio)

Jos sam presao preko ovakve bezobrazne prozelitske izjave i odustao od opomene a ti sad ovako bez i trunke obraza?

Da se vratimo onda de smo stali...

......................

bosanac prva opomena zbog klevete i vredjanja pravoslavnih clanova

mod kenobi

[Млађони]

Ево ти, Посланица филипљанима 4

4. Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.

Radujte se gospodu ne zivotu.

Не видим шта је проблем кајати се за лоше ствари у свом животу, и зашто је лоше жртвовати се за некога из љубави. То је мени сасвим прихватљиво. Зар се атеисти никад не кају и гледају само себе и своје интересе.

Nije nista lose, zavisno od mere. Al nije ni pozeljno da ti se zivot okrece oko toga.

[Иван ♪♫]

@Iuris

očigledno ne znaš mnogo o Hrišćanstvu

[logdanov]

За монотеисте Бог је један. За већину политеиста божанства нижег су само еманације врховног бога. Православци никада неће рећи да постоји "православни Бог", а да муслимани верују у "муслиманског Бога" итд. Бог је увек један, а начин на који ми верујемо у њега може бити православан или инославан. Све данашње религије које потичу из истог стабла (јеврејска, хришћанска, муслиманска) потичу из различитог односа према истом Богу. Свака од ових религија настала је у некаквом односу са старијим сродним религијама, било желећи да их употпуни или да их оспори. Бити православан, значи имати исправну веру у Бога. За разлику од православних, сви остали су инославни (ино=другачије).

Вера је увек старија од објаве (Светог писма). Авраам је Богу поверовао на реч. Јевреји су следили Мојсија пре него што су добили закон. Хришћани су веровали у васкрсење и учествовали на литургијама пре него што је иједна реч записана, а Мухамедови следбеници су му поверовали већ код првог изрецитованог ајета. Заправо, не познајем никога ко је поверовао у Бога пошто је прочитао неку свету књигу. Процес је увек обрнут. Свете књиге су упутства нама који већ верујемо, а не основно средство мисионарског рада.

Вера је однос према Богу који је иманентан хомосапијенсу на исти начин на који се деца плаше кад нешто шушка у мраку. То се не учи, већ постоји и негује се. Представници људског рода независно један од другог, у одређеном узрасту постављају себи егзистенцијална питања. Човек је биће које има свест о себи, ономе што га окружује и о односу себе, других и околине. Архетипски одговор на та питања, заједно са тежњом ка савршенству, ми називамо вером.

Будући да вера постоји независно од светих књига, питање њихове аутентичности и веродостојности разматрамо само у складу са оним у шта верујемо. Кроз целу историју хришћанске цркве постојала су два приступа Светом писму. Нови завет сви хришћани сматрају сведочанством о Христовом животу, распећу, смрти и васкрсењу, док Стари завет неки посматрају као дословни и непогрешиви фактографски приказ историје света, други у њему виде епски приказ историје наше вере, уз неке осврте на историју људског рода. Под епским приказом подразумевам да су главни обриси битних догађаја тачни, а дијалози и описи су сведочанство вере, а не историје.

Ми верујемо да Бог није неми посматрач људских судбина. Он је активни учесник у нашим животима, који са нама комуницира на различите начине. Један од начина да нам саопшти истину о себи и практична упутства за вођење исправног живота је Свето писмо. Писци Светог писма су били инспирисани (надахнути) људи испуњени Божјим духом, који су писали оно што Бог жели. Они нису били пука оловка Божија, већ активни сарадници, који су преносили божанске поруке својим речима и на начин који је био разумљив људима њиховог поколења.

Схватање Светог писма као алегорије односи се првенствено на Стари завет. Ми верујемо да је Нови завет испуњење Старог. Стари је пун обећања да ће Бог послати Месију, а у Новом је то урадио. Зато се свака реч Старог завета може тумачити као пророчанство кроз алегорију.

Прва упутства о вери верници добијају кроз домаће васпитање. То је онај најстабилнији слој вере који се најређе доводи у питање, међутим ова родитељска вера мора да прође кроз процес индивидуализације да би постала лична.

Будући да ми хришћани Бога називамо Оцем, често правимо поређења у односу човек - Бог са односом дете - родитељ. Зато ћу се сада послужити једним таквим поређењем, да бих уједно показао и наш начин размишљања у сликама, као и наш однос према Богу.

Претпоставимо да родитељ воли своје дете и ради све за његово добро. Дете прихвата родитеља здраво за готово, воли га без размишљања и ослања се на њега такође без размишљања. Онда, у процесу одрастања почне све да му смета, мисли да га родитељ спутава, да је тиранин. Када дете прође кроз своју личну еволуцију, уколико се развио у здраву личност, прихватиће свог родитеља таквог какав је и биће спреман чак и на неку врсту жртве зарад њега. Уколико родитељ има више деце, свако дете ће га доживљавати на свој начин. Свима ће им презиме бити исто, али ће однос бити увек другачији. Родитељ генерално сву децу воли исто, али се не понаша према свима једнако већ процењује према потреби, зато што је свако дете другачијег карактера.

За нас вернике Бог је давалац првог даха који удахнемо и власник последњег који ћемо издахнути. Он нам даје могућност да бирамо да ли ћемо бити добри или зли. Уколико кажемо да је Бог разлог што смо добри, морамо персонализовати разлог што смо зли. Ако смо сами по себи добри, да ли смо сами по себи зли? Зашто смо некад добри, а некад не? Потенцијал за добро и зло постоји у нама, а сами се опредељујемо слободном вољом.

И на крају, да поновим нешто што сам већ рекао. Вера се усваја у средини у којој одрастамо. Појединац који је задовољан собом, задовољан је и културним моделима који му се нуде. Веома је мали број људи који у староседелачким културама (попут наше) трагају за истином изван оквира свог миљеа.

На самом крају рекао бих следеће. Нама верницима је увек интересантно да причамо о Богу. Нама ово није губљење времена, док је људима који не верују ова тема јако досадна. Из тог разлога даћу вам једну препоруку:

Идите играјте фудбал, направите сендвич, пронађите пријатеља(ицу). Све је боље од траћења једног јединог живота пред компјутером, на форуму који је посвећен оном у шта не верујете.

[Milan Stanojevic]

Oprostite ali ovaj čovjek je kulturno i fino postavio pitanja .Nije vas provocirao a vi ga gore u desetak postova ismijavate.to vam je odgovor pravoslavlja.

Milane, zbog čega si ti ateista?

Nemam razloga da verujem u natprirodno. Jedino sto mislim da je svrsihodno (iako pogresno) u religiji je nalazenje utehe. Posto mi ne treba takva vrsta utehe, nemam nikakav razlog da verujem i da se klanjam.

Ovo pitanje je i za pravoslavne, a i za ostale vernike.

[Milan Stanojevic]

Па ево овако Милане, већ сам негде о томе писао.

Прво, када посматрамо свет око себе видимо да су неке ствари добре, неке лоше. Онда на основу тога можемо да замислимо биће које би било савршено добро. Таква идеја онда има читав низ последица, ако пажљиво размислиш - на пример, за такво биће не постоји смрт, оно је "без-смртно". О свему томе можеш да размишљаш чисто хипотетички, као атеиста или агностик, небитно. Постојање није важно. Свако може да дође до закључка какво би такво хипотетичко биће требало да буде и ту има пуно занимљивих закључака. То је философски концепт који зовемо Бог. Да би разговарали о вери, прво би требало да тај концепт добро разумемо.

Друго, онда ми посматрамо свет око себе да видимо постоје ли неки наговештаји да нам се Бог "објавио" (пошто је једна од последица његове савршености да ми не можемо да га испитујемо - једина могућност је да нам се Он јави). Има више "кандидата" у историји који су тврдили да преносе ту "објаву", а сваки човек мора да сам испита и одлучи који од њих је најсавршенији и који се најбоље уклапа у слику савршеног Бога.

Ok, objasnio si mi pojam boga - hipoteticki entitet. Svidja mi se takva definicija, mada nisam siguran je opste prihvacena, ako i postoji opste prihvacena definicija boga.

Dalje si samo naveo kako bi svako trebalo da pristupi prilikom svog "odlucivanja" kakvog boga obozava. Voleo bih da mi kazes svoja razmisljanja, makar ukratko, ako te ne mrzi.

[Milan Stanojevic]

Ja sam se svesno ogranicio na samo jedan deo tvog pitanja, kao sto mozes i sam da vidis iz toga koji sam deo citirao, a to zato sto smatram da je u tome navedenom jedna kljucna stvar gde vecina ateista pogresno skrene, i onda nastaju nepremostiva razilazenja u razgovoru.

Dakle, da bi dobio odgovore na ona ostala pitanja, potrebno je da primis k znanju (da razumes ne verujem da mozes) odakle verni crpe veru u Boga - od Njega samog.

Ovo je veoma vazno, ako zelis stvarno da dobijes odgovore na ona ostala pitanja.

Nismo se razumeli. Ako ovako mislis da mi odgovoris, necemo se ni razumeti. Ako crpis veru od njega samog, kako znas kakav je? Da li ti se on javio i opisao, ili si citao svete spise i odatle shvatao kakav je bog? Ok, postao si vernik jer si spoznao boga, ali kako si ga spoznao?

[Milan Stanojevic]

Ево, ако допушташ мени да пробам...

Из оног што си написао на овој теми рекао бих да ти имаш недоумицу око вере као такве.

Људи у начелу могу да поверују у било шта што има падне на памет, па чак и да се тога "држе" дуго времена - премда то уме да буде тешко ако сте ментално здрави.

Тако да кад питаш: "ЗАШТО православци верују у православног Бога?" - најбољи одговор је онај до којег дођеш кад се запиташ: "Зашто ја верујем да Бог не постоји?"

Баш тако. Нашли су неки разлог па верују...

Е сад, ако се не слажеш са овим мојим мишљењем онда потврђујеш моје нагађање да ти у ствари ниси начисто са појмом вере.

Nemam problema sa verom. Mene zanima zasto pravoslavac veruje u pravoslavnog boga i da li preispituje to sto "zna" o bogu. Ostali vernici slicno.

А вера није ексклузивно право оних који верују у Бога, чак нема суштинске везе ни са религијом уопште.

Вера је просто људска способност илити особина.

Када православци говоре о вери, нади и љубави - нису они ИЗМИСЛИЛИ те појмове. Те особине постоје много пре и описују способности или особине људи.

Nisu ih izmislili ali ne pricam o ljubavi i nadi. Pricam o verovanju u postojanje boga kao natprirodni entitet.

А ја бих рекао да ти уствари мислиш да православци верују а да атеисти не верују (да они знају или да им, у сваком случају, вера не треба).

Е па, грешиш.

И атеисти верују. И чврсто се држе свог веровања...

Ne, ti gresis. Svako ima neko svoje verovanje, pa i ateisti kao licnosti sigurno u nesto veruju. Ali kad je u pitanju postojanje boga, ateisti stalno preispituju svoje "verovanje" jer ga zasnivaju na opazenom i dokazivom oko sebe, dok vecina vernika zasniva veru u postojanje boga u starim spisima i recima mudrijih osvestenih lica.

[Milan Stanojevic]

Има она стара пословица:

Човек је неизлечиво религиозно биће.

Откуд моја вера? Од моје сумње.

Иначе:

http://upodobljavanj...b1%d0%bd%d0%b0/

http://upodobljavanj...b8%d1%98%d0%b0/

http://upodobljavanj...b7%d0%bc%d1%83/

Kakva je to poslovica i kakvu pouku iz nje treba da izvucem? Mislim da je to samo jedna netacna tvrdnja. A postove sa tvog bloga me mrzi da citam detaljno jer mi je tesko da uhvatim nit. Ili odgovori na pitanja koje sam postavio ili kazi da te mrzi i pusti druge da odgovaraju..

[Milan Stanojevic]

Kao sto je obi wan vec odgovorio,Boga poznajemo samo u odnosu sa njim.Bog je Licnost,a licnosno poznanje nije racionalnog vec egzistencijalnog karaktera,sto znaci da je potrebno ostvariti odnos slobode i ljubavi sa njim,kako bismo ga poznali kao svoga Oca.

Ne mozemo ga poznati citanjem bilo koje knjige,pa neka je u pitanju i Biblija.

U kom smislu?Verujemo da je Bozija rec.

Na ovo pitanje ces dobiti razlicite odgovore,ali u principu vecina teologa se slaze da je doslovno tumacenje strao pravoslavlju,jer ni oci pre hiljadu i vise godina,Bibliju nisu tumacili bukvalno.

Zavisi od toga o kom se konkretnom mestu radi.Za neke je poprilicno jasno da ih treba tumaciti metaforicki(npr.kad se kaze da Bog hoda isl).Dakle,nije sve metafora.

Da.

Naravno da preispitujemo svoju veru.Niko ne moze da tvrdi da 100% na pravi nacin poima Boga.Mi se trudimo i tezimo tome da ga shvatimo na sto bolji i jasniji nacin,ali prirodno da gresimo i menjamo stavove.

Imamo istog Boga,ali opet svako ga dozivljava na njemu svojstven nacin.Svako je posebna licnost.

Bog nije izvor moralnosti.

Da.

E to me interesovalo, hvala na odgovoru.

Potpitanje za tebe, ako si se vec pitao da li bi verovao u drugacijeg boga da nisi rodjen u Srbiji, da li si dosao do nekog zakljucka?

btw, ovo shvatam kao tvoj licni stav, a ne stav svih vernika.

[Milan Stanojevic]

Ne nasledjujemo nikakav greh,vec posledice.Priroda ne moze biti gresna po sebi,jer je greh akt jedne slobodne licnosti.

Kakve posledice greha Adama i Eve nasledjujemo? Da li zaista bukvalno verujes u Adama i Evu ili metaforicki?

[Grizzly Adams]

Милане,

Вера није "веровање у постојање Бога". Ми као хришћани не проводимо време уверавајући себе како "Бог постоји". Зато сам још на почетку рекао да ви не разумете појам Бога и шта вера представља и зато се углавном ови разговори своде на ударање главом о зид.

[obi-wan]

Nismo se razumeli. Ako ovako mislis da mi odgovoris, necemo se ni razumeti. Ako crpis veru od njega samog, kako znas kakav je? Da li ti se on javio i opisao, ili si citao svete spise i odatle shvatao kakav je bog? Ok, postao si vernik jer si spoznao boga, ali kako si ga spoznao?

Bog je naravno beskrajan, bez oblika i mere, van kategorija vremena i prostora... u suprotnom - kakav bi to Bog uopste bio?

Buduci da je tako, mi ljudi ne mozemo da znamo o Njemu nista vise od onog sto nam On sam otkrije... stavise, svaka komunikacija sa Njim bila bi nemoguca da On o sebi ne ostavi neki trag ili se javi ljudima na ovaj ili onaj nacin...

Zato je Bog ostavio tragove o sebi svuda po prirodi, i javljao se ljudima kroz vreme, iako uvek vrlo ograniceno, u skladu sa ljudskim poimanjem i mogucnostima da Ga razumeju i prihvate...

Jedino potpuno javljanje Njegovo je Rodjenjem - Bog se rodio kao covek, istovremno ostajuci i Bog, kao jedna nova nebivala i neponovljiva licnost - Bogocovek Hristos, Sin Boziji i Sin Coveciji. U tome je premudrost Njegova.

On je uzeo, dakle, na sebe oblicje covekovo, da bi kroz njega mogao da nam se obrati u najpotpunijem mogucem vidu, i da nam - koliko je to nasem shvatanju moguce - otkrije deo istine o sebi.

Kroz Hrista, dakle, On se otkrio u svojoj punoci onoliko koliko mi ljudi mozemo da prihvatimo.

I kao najvaznije, naucio nas je da se On ne upoznaje experimentalno ili nekim slicnim nacinom, nego uvek i iskljucivo licnosno - odnosom bogocovecanske ljubavi koja je most i veza nas i Njega.

To znaci, sto je nasem ljudskom umu sasvim i logicno, da Bog u svojoj sustini, kakav On zaista jeste, ostaje skriven od nas, a otkriva nam se po meri nase podvizne ljubavi kao Licnost - Boga podjednako moze da upozna i neuk i akademik, bez ikakve razlike u sustini poznanja, jer poznanje Boga, kao sto rekoh, ne zavisi od empirijskog znanja.

[игорсима]

Ne, ti gresis. Svako ima neko svoje verovanje, pa i ateisti kao licnosti sigurno u nesto veruju. Ali kad je u pitanju postojanje boga, ateisti stalno preispituju svoje "verovanje" jer ga zasnivaju na opazenom i dokazivom oko sebe, dok vecina vernika zasniva veru u postojanje boga u starim spisima i recima mudrijih osvestenih lica.

Тако сам и мислио.

Мислиш да се вера у постојање или непостојање Бога разликује од других веровања.

Међутим, ради се о истој људској способности и истом квалитету веровања.

Вера да постоји Бог и вера да сам син своје мајке су исте ствари. Ради се о поверењу у ауторитете и о поверењу у сопствене процене.

Као што верници не могу да докажу постојање Бога себи и другима, тако ни атеисти не могу да докажу себи да Бог не постоји. Они само у то верују.

[Дејан]

Kakva je to poslovica i kakvu pouku iz nje treba da izvucem? Mislim da je to samo jedna netacna tvrdnja.

Tvrdnja je tačna.ljudi su u većini religiozni ,svako na neki svoj način.

Tvrdnja ateiste da ovo nije tačno je kao kad bi homoseksualac tvrdio da većina populacije nije heteroseksualna.