Четири Ангела при реци Еуфрат

[Михајло]

Русија неће дозволити војну акцију против Сирије

10. 06. 2012 10:00 | Бета / АП

3

Сергеј Лавров (Фото: Курир)

Москва – Русија у Савету безбедности УН неће дозволити војну акцију против Сирије, изјавио је данас руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је такав сценарио назвао „катастрофичним”.

„Нећемо дозволити Савету безбедности УН да прибегне сили”, казао је Лавров на конференцији за новинаре у Москви.

„То би имало тешке последице по цео регион Блиског истока”, наставио је руски министар, чија је земља стална чланица Савета безбедности УН са правом вета.

Он је казао да је Русија забринута због све жешћих сукоба у Сирији, али нагласио да ће Москва наставити да се противи употреби силе.

„Ситуација у Сирији постаје све више алармантна”, рекао је Лавров, и поновио предлог Москве о одржавању међународне конференције о Сирији на којој би била ојачана међународна подршка плану специјалног изасланика УН и Арапске лиге за Сирију, Кофија Анана.

„Забринути смо због реакције неких спољних чинилаца који отворено подржавају наоружане групе (у Сирији) и истовремено траже од међународне заједнице конкретне потезе за промену режима у Сирији”, истакао је Лавров.

Лавров је рекао да се Москва не противи интервенцији да би заштитила режим сиријског председника Башара ал Асада, него зато што у Сирији живе припадници различитих верских заједница, и зато што неки од оних који се залажу за војну интервенцију желе да то промене и земљу претворе у бојно поље како би тамо доминирао исламски свет.

Лавров је подсетио и на два недавна напада у Дамаску на аутобус у којем су се налазили руски специјалци, и на бомбашки напад на зграду у којој су такође били Руси.

Како наводи агенција Франс прес, говорећи о међународној конференцији о Сирији, Лавров није поменуо Иран као једног од учесника.

Агенција Интефакс је међутом данас пренела речи заменика министра спољних послова Русије Генадија Гатилова који је рекао да Иран има „пуно право” да присуствује тој конференцији, на основу важности улоге те земље у региону, и посебних односа Техерана и Дамаска.

Према подацима УН, од марта прошле године када су почели масовни протести Башара ал Асада и његове владе, у Сирији је погинуло најмање 9.000 људи.

[grigorije22]

„Амерички ваздушни напад на Сирију већ припремљен у детаље“

14. 06. 2012 15:36 | Русија Данас

4

Напад на Сирију већ припремљен? (Фото: Русија Данас)

Вашингтон – Познати извор за војне и безбедносне информације, DEBKA File, је известио да је амерички план напада на Сирију већ у потпуности испланиран. Њихова анализа, за коју тврде да су добили из поверљивих кругова, објављена је и на Русија данас, и поред чињенице да је кредибилитет DEBKA File-а понекад сумњив.

Али, ако узмемо у обзир да је руски канал Русија Данас директно везан за политику извршне руске власти, чињеница да су објавили детаље анализе DEBKA File-а можда упућује на већи кредибилитет самог извора конкретне анализе.

Извештај тврди да је амерички председник Барак Обама наредио морнарици и ваздушним снагама да се припреме за „ограничену ваздушну офанзиву против Асадовог режима“ након успостављања зоне забране летење изнад Сирије. Мисија је рушење режима војних командних центара како би се онемогућило сиријској војсци да користи ваздушне снаге у борби против побуњеника.

DEBKA File преноси изјаву извора који тврди да се Обама одлучио на овај корак након што је чуо изјаву руских званичника који су навели: „Москва би подржала одлазак председника Башар ал Асада уколико становници Сирије то желе“. Овај став је, наводно, протумачен на два могућа начина предузимања акције:

1) Наоружавање побуњеника и организација истих у професионалну снагу која би сама срушила власт. Први део овог процеса већ је виђен 8. јуна када је по први пут Слободна сиријска армија, са око 600 бораца, извела напад на сиријску војску у Дамаску. Један од циљева је био и аутобус у коме су се налазили руски специјалци.

2) Изабрати групу војних официра који би, под притиском ваздушне офанзиве, били спремни да Асада свргну с власти или изведу војни удар којим би Асада и његову породицу послали у егзил. Америчка операција била би усклађена са развојем ситуације на терену. Али, Вашингтон није сигуран како би Москва реаговала и дали би прихватили процес промене режима у Дамаску и инсталацију војне власти.

DEBKA File тврди да је и план ограниченог ваздушног напада већ донет. На њиховим страницама објављен је и видео снимак која приказује детаље:

[grigorije22]

Иранске камиказе против САД и НАТО-а

15. 06. 2012 6:40 | Сведок

5

(Фото: Вести)

У току су последње припреме САД, Велике Британије и Израела за напад на Иран! Припадници војних јединица ових земаља већ више месеци су на физичким и психичким припремама. За агресију. Акценат је бачен на ваздушне и морнаричке припреме, на обуку оних јединица које ће прве ступити у акцију.

Време до агресије се, за сада, може мерити недељама, а на сцени је нова формула колективних арапских фобија – што је неко ближи Техерану, више се боји иранских нуклеарних амбиција, или што је ближи Израелу, боји се израелских нуклеарних бомби?!

У току је пребројавање савезника САД и Израела који ће кренути у дуго најављивани обрачун са јединицама Иранске армије.

А, проблема на претек: избори у Француској и пораз ратоборног Саркозија, уз Велику Британију кључног европског савезника САД, у великој мери су утицали на будуће учешће Француза у агресији.

Није без утицаја ни губитак поверења канцеларке Меркел код великог броја Немаца (немачки авиони „Торнадо“ који вуку системе за провокацију радарских система на земљи и француски ловци „Мираж“ по опробаном рецепту НАТО нападају први).

Стање у Сирији такође не иде планираним током, Башар Ел Асад „само што није“, али никако да падне, што додатно отежава унапред планирану агресију Израела преко територије Сирије.

Понашање Турске није у складу са жељама САД, превасходно се то односи на сукоб Турске и Израела. Тај сукоб Турска користи као изговор за неучествовање у агресији, јер је председник владе Турске Таипи Ердоган обећао Иранском верском вођи Али Хамнеију да Турска неће учествовати у агресији на Иран.

Ту је и велико руско „њет“ и „не“ Кине овој агресији. Уз све то не може се занемарити ни снага Иранске армије, која би могла да буде огромна препрека брзом завршетку рата.

С обзиром на то да САД и Израел имају у плану и копнену офанзиву – нови проблем: иранска пешадија, како сами ирански званичници истичу, у овом тренутку располаже огромном ватреном моћи. А, како истичу ирански званичници, у случају удара Иран ће бити у стању да мобилише и наоружа преко 10 милиона људи. Да ли је Иран способан да стварно у борбу уведе овај број људи или не, још увек није познато, али чињенице говоре а потврђује и званичан Пентагон да Иран на Блиском истоку нема премца у војној снази и броју војника.

То као да посебно не забрињава САД и Израел. За њих је, чини се, најбитније да обезбеде подршку међународне заједнице, и јединство у СБ УН за напад на Иран, која, за сада, изостаје. Оно што једноставно може да убрза агресију на Иран је тврдња обавештајних служби Запада да је Иран при крају програма кад може да произведе атомску бомбу.

Много је оних земаља које сумњају да се агресија на Иран спрема због иранског нуклераног програма. Све једноставно подсећа на увод у напад на Ирак, где се такође тврдило да Ирак развија нуклеарни програм и у фази је израде атомске бомбе. На крају, испоставило се – велика обмана јавности. Без обзира на то што никад није доказано да је Садам Хусеин нешто скривао, Ирак је нападнут, Хусеин свргнут са власти и убијен?!

По истом рецепту се данас форсира и истрага око иранског нуклеарног програма. Шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију Јукио Амано је у потпуности посвећен истраживању иранског нуклеарног програма, вероватно ће он бити тај који ће дати зелено светло да Иран нешто крије поводом нуклеарног програма и да због тога заслужује да буде кажњен?!

Пре напада на Ирак, тадашњи шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, Ел Барадеј рекао је фамозну реченицу: „Ирак нешто крије“.

И на крају Ирак ништа није крио, али је нападнут.

За сада се све своди на то да се Иран примора да потпише споразум којим ће се инспекторима Међународне агенције за нуклеарну енергију дозволити да посете нуклеарне објекте у Ирану под сумњом да се користе за тајни програм развоја нуклеарног оружја. Инспектори ће, као и у Ираку, вероватно бити обавештајци неких западних земаља и САД које ће мало интересовати некакав ирански нуклеарни програм, и на крају ће рећи: „Ето, Иран нам није дозволио да видимо све“. То је заправо жеља агресорских земаља.

Остало знамо.

Оно што је сигурно то је да је Исламска Република-Иран држава са потпуно другачијим стубовима државности од Ирака, и свакако да неће бити ни мало лак залогај земљама које планирају напад на њен суверенитет. У Ирану одлично знају шта је прави циљ агресора, то је у више наврата и сам председник Ирана Махмуд Ахмадинеџад истакао високим председницима земаља међународне заједнице и новинарима: „Један од главних циљева непријатеља на Блиском истоку, каже он, јесте да поделе земље у региону на разноразне групе како би њима лакше владали. Током последњих деценија, непријатељи су стварали игру типа „лево-десно“ у региону како би обманули муслимане, тврди Ахмадинеџад, додајући да непријатељи спроводе политику „завади па владај“, уз антииранску и антишиитску пропаганду. Све државе у региону би треба ду буду опрезне и не би смеле да дозволе извесним западним владама да спроводе своје империјалистичке циљеве у региону, тврди председник Ирана Ахмадинеџад.

Гледано из угла председника Ирана, садашња збивања око Ирана подсећају да се на простору Блиског истока спроводи нама добро позната политика САД и Запада, која је једноставно разорила бившу СФРЈ, посвађала народе, притом створила низ државица којима се лако управља из Вашингтона и Брисела.

Извесно је такође да Иран одавно развија свој нуклеарни програм, који су средином педесетих покренуле САД. Високи представници Исламске републике тврде да је реч о цивилном програму, чији је циљ производња струје, САД и савезници тврде да је Иран при крају програма након кога је извесна производња атомске бомбе. Обичан свет ће последњи сазнати шта је у питању, ако икада званично сазна.

Треба нагласити да су САД и НАТО савезници ратом у Ираку и Авганистану створили велику територију која се граничи са Ираном и са које ће се, сигурно је, извршити пешадијски напад на Иран. Велики број америчких база у земљама Персијског залива су такође велика претња, ту је и подршка већих арапских земаља попут Саудијске Арабије која подржава агресију.

Уз повлачење војника САД из Ирака, ускоро се очекује и почетак повлачења из Авганистана, дакле, са великих ратних попришта где је стационирано више стотина хиљада војника САД и савезника из НАТО савеза, што управо говори о великом спремању за обрачун са Ираном.

Дакле, САД и Израел спремају агресију на Иран и то комбиновану: ваздушно-водено-копнену офанзиву, у којој ће бити употребљена сва средства.

По проценама Пентагона, биће то, у историји ратовања, најскупља, до сада, агресија у којој ће бити употребљена најсавременија борбена техника и највећи број људи.

Питање је само да ли је прави повод за рат нуклеарни програм, како тврде САД, Израел и савезници, или је прави, можда, иранска нафта?! Јер, Техеран, после Саудијске Арабије, има највеће резерве.

Или ће на светлост дана изаћи, како Иранци тврде, потпуно разбијање и подела Ирана ради стварање великог Азербејџана, преко кога би се лакше дошло до самих граница Русије на Кавказу, одакле се може контролисати читава планета, а у будућности угрозити и сама Москва!

Јасно је да планери у Пентагону и Белој кући никад не врше агресију само са једним јединим циљем. О томе се на Западу и САД ћути, али се у Ирану – све зна.

Војним аналитичарима са Балкана није тешко да закључе да су збивања око рата СРЈ – НАТО идентична са припремом рата САД, Израела и Велике Британије са Ираном. САД је преко рата против СРЈ имала за циљ стварање Велике Албаније. А рат Алијансе против Ирана има за циљ стварање Великог Азербејџана. Медији су ударне игле агресора. Тако је било и у случају распада СФРЈ.

Недавни боравак репортеру „Сведока“ у Ирану био је довољан да он схвати суштину будуће агресије САД, Израела, Велике Британије и савезника на Иран: стварање Великог Азербејџана.

Како у Министарству иностраних послова тврде: у Азербејџану живи 8,5 милиона Азера(Азербејџанаца), а у Ирану живи 22 милиона. Циљ агресора с обзиром на добре односе САД и лош однос Русије и Азербејџана јесте стварање Великог Азербејџана државе са 30 милиона становника (Азера), која би у будућности могла да представља озбиљан проблем Русији.

Дакле, ако је циљ напада на Иран нуклеарни програм ове земље, можда ће неко рећи има оправдања, али ако је циљ разбијање још једне суверене државе, онда оправдања за напад на Иран не постоји.

У току је медијски рат, који се ових дана интезивира, против Ирана.

Да је Азербејџан већ сада уплетен у сукоб САД-Израел-Велика Британија-савезници против Ирана говори сазнање иранских обавештајних служби да је Израел у Азербејџану закупио неколико аеродрома? Ипак, мало је вероватно да ће због добрих односа Турске и Азербејџана искључују могућност да Турска, која Азербејџан сматра својом зоном одговорности дозволи Израелу (са којим у последње време има затегнуте односе) присуство на Кавказу.

У Ирану се тврди да се зна да Израел одавно Азербејџану продаје војну технику, али о томе писаних докумената, наравно, нема.

Засад бомбе не падају, али је рат нерава у току, као и дилема: ко ће први ударити? Неке процене иду чак дотле да се очекује да Иран први крене у чишћење терена око себе.

САД и Израел мучи чињеница да нису сигурни у понашање Турске која је по свим атрибутима ближа Ирану? Савезници, истина, рачунају да Турској с обзиром на њене амбиције према блиском истоку одговара и војно и економски слаб Иран. Уз то стварањем Великог Азербејџана Турска би с обзиром на добре односе са Азербејџаном проширила своју зону одговорности.

Изазов, нема шта, само још да Русија на то пристане!

Репортеру „Сведока“ у Ирану је предочено да се Иран спрема озбиљно за агресију о којој се све отвореније говори. Али и да Иран више година тестира моћ агресора.

Иранска армија је са својих 1500 војника у садејству са Хамасом из Либије напала Израел у жељи да Иран сазна одговор и снагу удара израелских борбених јединица. Сличне нападе Иранска морнарица је изводила и у Персијском заливу. „Чамцима самоубицама“ нападани су бродови Пете америчке флоте, неколико разарача је притом озбиљно оштећено.

Репортеру „Сведока“ у Ирану је речено да ће, буде ли дошло до агресије на Иран, у одбрани Ирана у Персијском заливу учествовати више хиљада чамаца самоубица, од којих ће морнарица агресора тешко моћи да се одбрани.

Реч је о Иранским камиказама.

Иранска армија, посебно пешадиске снаге, велика су непознаница за агресора, јер, једноставно, тешко је утврдити број људи који ће учествовати у одбрани Исламске републике. Уз то, Иран није Ирак, територија Ирана је више од седамдесет осто брдовита, лакше је организовати одбрану.

Аналитичари са тањим знањем, или дубоким џеповима, склони су да величају снагу авијације агресора, али питање за милион долара јесте сме ли агресор да бомбардује иранске нуклеарне централе укључујући и сам ирански нуклеарни програм, а да при том не изазове планетарну катастрофу?

Све су ово детаљи са којима ће се агресор, хтео то или не, срести у случају напада на Иранску исламску републику.

Ближи смо тврдњи неких арапских аналитичара да би рат са Ираном Американци могли платити губитком глобалне доминације. Можда је најбољу оцену о нападу САД, Израела и њихових савезника на Иран дао Раџаб Сафаров, директор руског Центра за изучавање савременог Ирана, који је рекао: „Да су САД, Израел и НАТО сигурни да рат против Ирана не би био авантура са непредвидљивим последицама, у њу би се одавно упустили“.

На једном самиту НАТО-а слично је рекао и Леон Панета, министар одбране САД, који је признао да би војни удар по Ирану имао озбиљне последице по цео свет. Зато ће тежиште даљих антииранских дејстава Запада бити срачунато на – подривање Ирана изнутра.

Иранске обавештајне службе, чини се, одлично знају за намере САД и из тих разлога су уназад неколико година формирали специјалне јединице за борбу против унутрашњег непријатеља.

У Ирану већ делују стотине и стотине агената западних специјалних служби. Већина њих су пореклом Иранци или становници других исламских земаља.

Разбијање земаља изнутра је проверена доктрина САД, којој се по старом и добром обичају прибегава у фази припреме агресије. На крају, тако је разбијено више земаља у Свету па и СФРЈ, а од скоро и неколико земаља севера Африке, тако се покушава да разбије Сирија.

Очигледно да богати Запад води искључиво рачуна о својим интересима, и не рачуна да и Русија, рецимо, има својих националних интереса и да Руске обавештајне службе одлично знају за намере Запада и САД. И да ће и из тих разлога Русија бранити и данас Сирију и сутра Иран, јер Русија се брани у овим земљама.

Уз то за сада се још увек не зна да ли је Русија продала Ирану ракетне системе С-300-400, чиме би се Иран значајно заштитио од могућих напада САД и Израела, и добио би на времену да заврши атомску бомбу.

„Шахаб-3д“ и „шахаб-3м“ плаше Израел

Без обзира што обавештајне службе САД и Запада тврде да знају тачан број иранских ратних бродова, они трезвенији тврде да се тај број још увек не зна и да је циљ обавештајаца с обзиром на величину Персијског залива да охрабре морнаричке јединице у нападу на Иран.

Западни обавештајци тврде да Иранци на мору располажу са 26 ратних бродова, три подморнице, 170 ракетних и торпедних чамаца и са више од 200 противбродских ракета.

Израел се највише прибојава иранских ракета. Јер, Иран има две бригаде балистичких ракета „шахаб-3д“ и „шахаб-3м“ са дометом до 1300 километара, али, засад са само 32 лансирне рампе. Тако бар мисле на Западу и у САД.

Још 2009. године Иран је „шахаб 3“ модернизовао. Та земља је лансирала ракету „шахаб 3“, домета од 2000 километара, која може да досегне до циљева у Израелу и америчких база у Персијском заливу.

Има још две бригаде опремљене оперативно-тактичким ракетама „шахаб-1“ (домет 285-330 километара) и шахаб-2 (500-700 километара). И овде су дефицит лансирне рампе јер их обе бригаде имају само 64.

Овоме треба додати и једну бригаду тактичких ракета мањег домета.

Иначе, шест иранских ракетних дивизиона налази се у саставу Оружаних снага, а још осам под командом Корпуса чувара Исламске револуције.

Израел највише плаши могући узвратни удар најдалекометнијих „шахаба“ (до 1300 километара). Рат би још непредвидљивијим учинило активирање проиранског војног покрета Хезболах на територији Либана.

Очигледно да је Иран спремио Израелу и удар с леђа уколико Израел крене на Иран.

Иранци нанишанили радаре у Турској

На претњу, претњом!

Без обзира на наводно добре односе са Турском, Иран је ових дана упозорио Турску да ће Армија Ирана нишанити део антиракетног штита НАТО инсталиран у Турској уколико САД или Израел нападну Исламску Републику. Упозорење је изрекао генерал Амир Хаџадизех, командир ваздухопловних јединица Иранске револуционарне гарде.

Он је објаснио да је то упозорење део нове одбрамбене стратегије Ирана, како би се одбио све већи број претњи из САД и Израела. Ирански генерал је навео да ће Иран одговарати на претње претњама, радије него дефанзивном позицијом.

Техеран сматра да је сврха радарске станице НАТО за рано упозоравање у Турској заштита Израела од иранских ракетних напада у случају избијања рата.

Иначе, Турска се у септембру сагласила са тим да се радар инсталира као део антиракетног одбрамбеног система НАТО. То војно постројење постављено је у граду Куреџик, на око 700 километара западно од иранске границе.

Артес и Пасдаран

Према Иранским извештајима оружане снаге Исламске Републике Иран састоје се од редовне војске Артес и Револуционарне гарде Пасдаран.

Наведене снаге, без полиције, обухватају 945.000 активних припадника. Све гране оружаних снага спадају под команду Врховног штаба оружаних снага. Министарство одбране и логистике је задужено за планирање логистике и финансирање оружаних снага и није укључено у извршно војно заповедништво.

Редовне оружане снаге Ирана састоје се од Копнене војске, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране. Те снаге обухватају 820.000 људи; Копнена војска 650.000, Ратна морнарица 70.000, те Ратно ваздухопловство 100.000 људи.

Новостворена противваздушна одбрана одвојила се од ратног ваздухопловства у 2009. години. Револуционарна гарда према претпоставкама броји 125.000 чланова у пет грана: сопственој ратној морнарици, ратном ваздухопловству, копненим снагама.

Оно чиме се Иран поноси су јединице „Басиџ“. Реч је о волонтерској паравојски под командом Револуционарне гарде. Број чланова „Басиџ“ је споран; ирански извори тврде како паравојска броји 12,6 милиона људи (укључујући жене), од чега је 3 милиона способно за борбу. Речено нам је да се паравојска састоји од 2.500 батаљона, од којих је део стално запослен.

Неки западни извори, али из далеке 2005., наводе како Басиџ има 90.000 активних чланова, 300.000 резервиста, те милион чланова који могу бити мобилизовани за рат.

Процене западних обавештајних служби о снази војске Ирана, без броја војника: Војска Ирана има до 300 лансирних рампи за тактичке, оперативно-татктичке и противбродске ракете.

Кад су у питању оклопно-механизоване јединице Запад претпоставља да Иран располаже са 3000 тенкова. У саставу артиљериских јединица иранска армија има од 1800 до 3200 пољских топова и до 900 вишецевних ракетних бацача.

У саставу ваздухопловних снага процене су да Иран има од 260 до 306 борбених авиона, и од 300 до 375 хеликоптера.

Снага Иранске армије је њен ракетни арсенал који располаже са око 200 лансирних рампи за ракете ваздух-ваздух и 1500 противвавионских топова.

Азери

Азери, народ туркијског порекла, који претежно живи у Азербејџану, где чини око 93 одсто становништва и Ирану, чини око 24 процента становништва и где представља други народ по бројности после Персијанаца.

Азери су исламске вероисповести (шиити), а говоре азерским језиком, који припада турској групи алтајске породице језика.

Азера укупно има око 33 милиона. У матичној држави Азербејџану живи 8,5 милиона Азера.

Србија – Азербејџан

Оно што је за грађане Србије непознаница – то је сарадња Србије и Азербејџана, која се, једноставно, појавила ниоткуда, и изненада и која се у последње време интезивира, и која је релативно брзо резултирала да се у Новом Саду изгради и открије споменик великом азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију.

Без жеље да се негативно коментарише поступак српске власти, поставља се питање да ли је пријатељски и далеки Азербејџан стварно толико задужио Србију да се споменици културних посленика ове земље ад хок подижу у Србији или је у питању нешто друго.

То друго се најлакше може проверити у руским политичким круговима, који су ћутке испратили поступак српске власти, где се овај поступак сматра непромишљеним или чак малом провокацијом с обзиром на однос Русије и Азербејџана.

Очигледно неко се у овој земљи дебело труди да покаже како је Србија у потпуности независна у односу на Русију, а да ли је и у односима са САД у чијим круговима је и рођена идеја о интезивирању сарадње Србије и Азербејџана, није тешко закључити.

Очигледно да се Србија смишљено и лагано увлачи у неке игре које нису и наше.

А што се великог азербејџанског композитора тиче, њему и азербејџанском народу свака част, али сумњамо да било ко о Узеиру Хаџибејлију, осим можда неких српских музичара и композитора, зна толико, а још мање политичари да би се његов споменик нашао у Новом Саду?

[Justin Waters]

Иранске камиказе против САД и НАТО-а

15. 06. 2012 6:40 | Сведок

5

(Фото: Вести)

У току су последње припреме САД, Велике Британије и Израела за напад на Иран!

Aко Израел, САД и ВБ крену заједно на Иран, од Ирана ће остати само ране.

[obi-wan]

Aко Израел, САД и ВБ крену заједно на Иран, од Ирана ће остати само ране.

Mozda, kad bi iranci samo sedeli i posmatrali...

[Justin Waters]

Mozda, kad bi iranci samo sedeli i posmatrali...

Браниће се они, али џаба им. Пошто ако Израел буде укључен у акцију, онда Иран мора доживјети пораз, иначе побједа Ирана прелила би еуфорију на остале арапске земље и покренула их на Израел, а тад је питање да ли би Израел успио да се одбрани, мада сам Израел је заједно способнији од читавог арапског свијета, али кад их је ипак превише.

[obi-wan]

Браниће се они, али џаба им. Пошто ако Израел буде укључен у акцију, онда Иран мора доживјети пораз, иначе побједа Ирана прелила би еуфорију на остале арапске земље и покренула их на Израел, а тад је питање да ли би Израел успио да се одбрани, мада сам Израел је заједно способнији од читавог арапског свијета, али кад их је ипак превише.

Ne bih bas rek`o da je dzaba... ne zaboravi da su po slicnom principu isli i u Vijetnam, pa nije ispalo kako su mislili da `oce. Jeste ovde geografija nesto drukcija, ali nije ni u cemu nepovoljna za one koji se brane...

[grigorije22]

Русија, Кина, Иран и Сирија ће одржати највеће војне вежбе на Блиском Истоку

19.06.2012. - 90 хиљада војника, 400 авиона и 1000 тенкова

Иранска новинска агенција "Fars" известила је, позивајући се на неименоване информативне изворе, да ће руски, кинески, сиријски и ирански војници наредних недеља одржати велике заједничке вежбе на територији Сирије.Према извештају, ове вежбе ће бити највеће на Блиском Истоку, где ће учествовати око 90 хиљада војника, маринаца и пилота. У вежбе ће се укључити и око 400 авиона и хиљаду тенкова.

У извештају се наводи, да је Египат дао дозволу за пролаз кроз Суецки канал, за 12 бродова војске Кине, који ће у наредне две недеље да пристигну на обале Сирије. Руске нуклеарне подморнице, разарачи и носачи авиона, а такође и ирански борбени бродови ће стићи отприлике у исто време.

Сирија у току вежби планира да тестира ракете ''земља-море'' и ваздушне одбрамбене системе, саопштила је агенција.

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

[obi-wan]

http://www.jpost.com/MiddleEast/Article.aspx?id=274425

[grigorije22]

Сирија оборила турски Ф-4, пилоти заробљени!

22. 06. 2012 15:53 | Русија Данас / Земан / Васељенска ТВ

Сирија оборила турски Ф-4? (Фото: Земан)

Дамаск – Према још непотрвђеном извештају, два турска авиона Ф-4 су покушала да пробију сиријски ваздушни простор. У том покушају је један авион оборен, док је други успео да избегне неоштећен.

Ова информација се проширила друштвеним мрежама. У међувремену, турски днвени лист Земан преноси да је турска команда изгубила везу са пилотом и да у овом тренутку нису успели да утврде локацију авиона.

У међувремену, Русија Данас јавља да су оба пилота заробљена од стране сиријских снага

[obi-wan]

Turska ima mnogo novije i bolje avione od ovog, F4 su sad kao i svuda na zapadu samo u izvidjackim akcijama.

To znaci da je ovo otprilike samo provokacija, ispipavanje kako i koliko ce sirijci da reaguju na uljeze...

[Михајло]

Нека Сирија само реагује...

па макар и Ф4

има ракета...донели Руси

[Михајло]

Број погинулих америчких војника у Авганистану прешао две хиљаде

22. 06. 2012 16:35 | Танјуг

Расту амерички губици у Авганистану (Фото: АП)

Вашингтон – Од почетка сукоба у Авганистану и обарања талибанског режима од стране Сједињених Америчких Држава 2001. године, настрадало је 2.005 америчких војника, објавио је „Вашингтон пост”.

Само у последње три недеље у сукобима и од нагазних мина у Авганистану је погинуло 15 војника и официра САД, наводи лист.

Од укупног броја настрадалих, 1.580 је погинуло у сукобима, док је 425 изгубило живот у неборбеним дејствима.

Током рата у Ираку, и каснијег осмогодишњег боравка америчких трупа у тој земљи, до краја прошле године, настрадало је 4.409 припадника америчке војске.

[Михајло]

петак, 22. јун 2012, 15:57 -> 17:31

Сирија оборила турски "фантом"

Турски војни авион оборен у сиријским територијалним водама. Извињење Дамаска. Пилоти спасени.

17.22 - Сиријске власти упутиле извињење Анкари због обарања турског војног авиона.

Нови инцидент на граници између Турске и Сирије прети да погорша ионако рђаве односе две земље. Турски извиђачки авион Ф-4Е оборила је сиријска против-ваздушна одбрана.

Турски Ф:4Е

Извиђачки Ф-4Е срушио се, како тврде турски медији, у сиријским територијалним водама, па је Анкара, наводно, тражила, и добила, дозволу Дамаска да покрене акцију спасавања.

Турско министарство одбране је читавог дана тврдило да је авион пао у турским територијалним водама, да би се, касније, испоставило да то није истина, као ни теза да је летелица пала због квара.

Током опсежне акције спасена су оба члана посаде.

Либанска телевизијска станица Ел Мајадин прва је јавила да је турски авион оборен ватром сиријске противваздушне одбране.

Операција спасавања пилота

[Михајло]

ТУСКИ БОРБЕНИ АВИОН СРУШЕН ИЗНАД СИРИЈЕ, ПИЛОТИ У ЗАРОБЉЕНИШТВУ- “РУСИЈИ ДАНАС” ИЗЈАВИО ОЧЕВИДАЦ…

РТ- Русија Данас, ФБР превод (М. Новаковић)

Published: 22 June, 2012, 17:28

F-4E 2020 Terminator (Image from www.simwolfs.com)

TRENDS:Syria unrest

TAGS: Conflict, Military, Syria, Planes

Турски борбени авион је “пао” изнад Сирије, наводе медији. Локални очевидац је изјавио арапском дописнику Русије Данас, да је авион “пао” на Сиријску територију, и да су два турска пилота заробљена.

Ф4 авион је према овом очевицу погођен од стране сиријске ПВО, и потом је “пао”. Либанска ТВ Ал-Мајадин такође наводи да је авион пао након што је сиријска против-ваздушна одбрана отворила ватру. У овој фази то су све још непотврђени извештаји.

Званична верзија Турске је- да су изгубили контакт са пилотима, када су летели изнад Медитеранског мора, југоисточно од провинције Хатај, која се граничи са Сиријом. Према турским изворима, авион је “пао” осам миља изван Сиријских вода.

Турски “Дневни Хуријет” такође тврди да су пилоти спашени од стране турских хеликоптера.

Та наводна операција спашавања је почела, након што је Турска војска изгубила радарски и радио контакт са посадом авиона, у 11:58, по локалном времену. Авион је оригинално полетео са аеродрома Ерхак у источној провинцији Малатија, да би учествовао у “ратним маневрима”, који су у току (на сиријској граници?).

Сличан инцидент се одиграо у четвртак, када је сиријски пилот са својим борбеним авионом пребегао у Јордан. Авион је морао да се принудно спусти одмах по прелетању границе, где је пилот потом затражио политички азил.