ГМО (спојене теме)

[Crveni Baron]

Evo za nase "pametne" sta rade "ludi" austrijanci...

 

"Proizvodnja nezagađene, na prirodan način gajene, takozvane organske hrane u svetu je potreba, a ne samo trend. U Austriji, gde je 15 odsto poljoprivredne prozvodnje organska hrana, može se dobro i zaraditi. Međutim, u Srbiji gde je svega jedan odsto hrane proizvedeno kao organska, pitanje je koliko je to sada i isplativo. 

Organska hrana se u svetu sve više traži, pa ne čudi što i interesovanje za njenu proizvodnju raste. U Srbiji ova proizvodnja zauzima tek jedan odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Proveravali smo koliko je ovakav način gajenja poljoprivrednih kultura isplativ. 

Na 105 hektara Elmer Fišernojberg uzgaja čak 65 različitih kultura. Godišnje proizvede više od 1.000 tona šargarepe, još toliko celera i luka, 600 tona krompira, a tu su i paradajz, krastavac, patlidžan, začinsko bilje. Hladnjaču i skladišta izgradio je pomoću kredita. Kamata je bar pet puta niža nego u Srbiji, a rok otplate do 20 godina. 

„Proizvode dostavljamo na kućnu adresu, spakovane u gajbice, a subvencije države i EU su 800 evra po hektaru, ali ako se zna da je naš obrt godišnje devet miliona evra, onda može da se vidi koliko je ta podrška mala, jer ja u proizvodnju svake godine ulažem od 500 hiljada do milion evra, pošto moram da pratim najnovije standarde”, kaže Fišernojberg. 

Da od organske proizvodnje može da se živi i ako obrađujete malu površinu tvrdi Robert Brodnjak, nekada kuvar, pa radnik u softverskoj firmi u Beču. Pre dve godine kupio je dva hektara zemlje i preorjentisao se na poljoprivredu. 

„Većinu proizvoda prodajemo na imanju, a jednom nedeljno idemo u Beč na pijacu. Neke kupce moram da odbijem, jer nemam dovoljno robe. Ipak, ne želim da povećavam površinu. Mesečno u proseku mogu da zaradim oko 2.200 evra”, ističe Robert Brodnjak, proizvođač povrća. 

Za razliku od Roberta, Marija Hufer, planira da svoj zasad vinograda sa sadašnjih 20-ak hektara proširi koliko god bude mogla. Godišnje proizvede 100 hiljada litara organskog vina. Čak 70 odsto proizvodnje izvozi. 

„U Austriji je dozvoljena proizvodnja 6.000 litara kvalitetnog vina po hektaru. Mi proizvodimo manje - do četiri i po hiljade litara vina po hektaru, jer zaista mnogo vodimo računa o kvalitetu”, kaže Marija Hufer, vinogradar i vinar. 

Organska proizvodnja u Austriji zauzima 15 posto ukupne poljoprivrdne proizvodnje i iz godine u godinu sve se više proširuje. Povrće, voće, žitarice proizvedene na ovaj način sve se više traže. Što ne čudi ako se zna da upotreba organske hrane ovde postaje način života. 

U Srbiji je proizvodnja organske hrane tek u začetku, a na jugu zemlje gotovo da je i nema. Od učenika koji su obišli proizvođače u Austriji očekuje se da podstaknu takav način proizvodnje. 

„Počela bih da se bavim organskom proizvodnjom zato što je zdravija od konvencionalne, jer se ne tretira pesticidima i hemikalijama”, kaže Kristina Stošić učenica uz Leskovca. 

Organska proizvodnja se u Srbiji sporije širi, jer poizvođači često nemaju prave informacije. 

„Ima straha od gubitka neke ekonomske dobiti u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i činjenica je da se dobija malo manji prinos proizvoda, ali zato je kvalitet bolji, cena može da se prilagodi tome”, kaže Ljubinka Santaj, vođa projekta „Podrška proizvodnje organske hrane u Južnoj Srbiji”. 

Ovako proizveden paradajz ili patlidžan mogu da koštaju i do sedam evra po kilogramu, paprika i preko osam evra, a jabuke skoro četiri i po evra. Iako skupa za naše potrošače organska hrana sve je popularnija u svetu. I kako kažu stručnjaci, tržište će se samo proširivati. (RTS)"

 

 

 

Serbian Cafehttp://www.serbiancafe.com/lat/vesti/9/117190/organska-hrana-hrana-buducnosti.html

[Дејан]

Страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер не постоје научни докази о њеној штетности, оцењује министар пољопривреде Драган Гламочић и поручује да је либерализација у вези са ГМ храном од националног интереса за Србију.
  
Министар пољопривреде Драган Гламочић тврди да страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер, према његовим речима, за сада не постоји ниједан валидан научни доказ о њеној штетности.
Изјава Драгана Гламочића за РТС

"Ја то тврдим као одговоран човек и као неко ко је научник", рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић гостујући на РТС-у.

Што се тиче измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), Гламочић оцењује да је либерализација у вези са ГМО од националног интереса за Србију и напомиње да ће о томе Влада заузети став.

Гламочић каже да садашњи српски прописи, који забрањују узгајање и промет ГМО, нису у складу са прописима ЕУ, Светске трговинске организације и Картагена споразумом о биолошкој сигурности, и да је у интересу потрошача да се промет те хране и законодавство у Србији уреди.

Министар пољопривреде поручује да потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности.

Објашњава да прописи треба да омогуће да потрошачи сами одлуче да ли ће купити ГМО и истиче да у садашњим прописима има пропуста који доводе до злоупотребе.

"Овога тренутка може да се деси да (потрошачи) конзумирају ГМО, а да тога нису ни свесни", упозорава министар пољопривреде.

Министар је потврдио и да су измене прописа потребне због чланства Србије у Светској трговинској организацији.

Јасна разлика између органске и ГМ хране

Упитан како ће промет ГМО утицати на производњу органске хране, која је потенцијал српске пољопривреде, министар Гламочић подсећа да је Србија одучила да иде у правцу ЕУ, и да мора да поштује њено законодавство, које је, каже, веома уређено.

"Ако је Европска унија проценила да је тако нешто добро за њихове грађане, ја сам уверен да је то добро и за грађане Србије", каже Гламочић.

Министар потврђује да је производња органске хране потенцијал Србије, да ће Министарство "бацити акценат" на производњу органске хране, да би се она развила, а производи пласирали на тржиште ЕУ.

Сматра и да треба направити јасну разлику у цени између органске хране и ГМО.

Увођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у Европску унију, али јесте за приступање Светској трговинској организацији.

То пише и у извештају Европске комисије која због тога захтева од Србије да што пре промени законе о генетски модификованој храни.

Противници такве хране тврде да је она нездрава и да државе које је гаје могу да изгубе органско семе и постану економски потчињене мултинационалним компанијама.

Генетски модификована храна ушла је у Србију пре 13 година и, мада нема званичних доказа да је штетна, јер су потребне око три деценије за испитивање, широм света воде се кампање против ње.

Иначе, министар Гламочић учествује на форуму "Храна за Европу" у Суботици, на којем ће за два дана бити одржано неколико панела који треба да укажу на то да су потенцијали српске привреде у аграру велики и да би инвестиције у овај сектор могле бити вишеструко враћене.

Бруто вредност ове индустрије у Србији износи око 4,5 милијарди евра, а њен потенцијал је 12 милијарди евра, што показује да се улагање у аграр исплати.

Форум организују Економски институт и друштва аграрних економиста Србије, а после извештаја Европске уније неки од учесника већ су се изјаснили и упозорили да закон не треба мењати и да би производња и промет ГМ хране уништили српску пољопривреду. Тако да се полемика о ГМО свакако наметнула као тема скупа.

 

РТС

[Raymond Red Reddington]

"Овога тренутка може да се деси да (потрошачи) конзумирају ГМО, а да тога нису ни свесни", упозорава министар пољопривреде.

 

Ово говори да влада није способна да заштити тржиште.

Како ли ће тек штити када ГМО буде у редовној процедури?

[Тихон]

"Ако је Европска унија проценила да је тако нешто добро за њихове грађане, ја сам уверен да је то добро и за грађане Србије", каже Гламочић.

 

 

  Господин министар није навео који је то религиозни ауторитет кога је цитирао.

[Млађони]

Realno najveca opasnost od GMO je u njenoj proizvodnji a ne u njenoj konzumiranju. 

Proizvodnja moze da unisti zemlju i to je jedina realna briga.

 

Sve ostalo je za sada iracionalno.

 

 

 

[nana]

Увођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу

Ово гура кроз иста врата две сасвим различите ствари.:право потрошача да им се приушти конзимирање ГМО хране (по жељи ) и  дозвола да се легализује ГМО производња 

[Баба]

Realno najveca opasnost od GMO je u njenoj proizvodnji a ne u njenoj konzumiranju. 

Proizvodnja moze da unisti zemlju i to je jedina realna briga.

 

Sve ostalo je za sada iracionalno.

 И ја тако нешто мислим само није ни то све. Јербо чим нетко натура ГМО као обавезно преко наше корумпиране власти ( значи неко је узео паре а нисмо ја и ти Милосављевићу што је велика штета за нас) значи да тај има неку вајду отога.

 

Дакле овде је опет неки лоби по среди.

А то о земљишту сам нешто мало чито, и заиста је могуће да гмо биљке униште земљиште па и друге биљке око себе.

[Милан Ракић]

Јел` постоји овде на форуму неки образовани пољопривредник-пољопривредни техничар ил` инжењер, а који се бави својом струком, и који би лепо "узео" и објаснио нама овде све нејасноће гледе ГМО, и свега што се тиче те приче!? 

 

Дакле, лепо, "љуцки", све онако како треба-једно сведочење! Без цитата милистора, Википедије, итд... Значи из прве руке! Овако, мислим да много брате лутамо.

 

А зашто ово питам? Када сам био "мали деца", одрстао сам на селу и сећам се да су се свињама нпр,, пре 30 и кусур година давалае тзв. сплачине, односно остаци људске хране, умешани у топлу воду са додатком самлевеног зрна кукуруза, Кокошкама је било довољно бацити шаку кукуруза, у зрну или млевеног, а оне су остало "добијале" кљуцајући по дворишту... И сећам се укуса тих свињских одрезака и тог печеног пилета....

 

Сада, иако живим у граду, моје везе са селом нису престале и колико видим данас владају неки нови трендови у исхрани животиња за људску исхрану. Поред основе, која је остала иста као и у време мог детињства, додају се неки "Сугији", углавном, не знам то стручно да кажем, али се животињама које људи користе у својој исхрани, додају некакве твари, које личе на пудинг у праху, чак тако и миришу (оно што сам ја видео-мирише на јагоду)... Колико сам схватио, то су тзв. "концетрати". Концетрат је постојао и у "моје време". Али, колико се сећам, то је била мешавина коштаног и рибљег брашна, којем су додате љуспице соје и сунцокрета, ако се не варам... "То" је служило као додатак исхрани... Данас је то некакав прашак... И данас, када купим у маркету кило свињског меса и "бацим" тај одрезак да се испече, он се скврчи и изгуби чини се пола своје масе. А пилићи, као голубови...

 

Дакле, оно што сам хтео да питам неког ко се разуме и које ту материју учио, а још боље, данас је примењује у свом домаћинству, дакле да нам објасни шта је то? И шта ми то једемо? И да ли то има везе са ГМО? И ако има, и ако нема-свеједно, шта ми то данас једемо?

 

Мислим да је то боље питање, него да се расплињавамо гледе ГМО-а, уласка у СТО, а тиме да додајемо примесе завера или пак својих погледа на политичку ситуацију у Србији данас!

 

Исто важи и за поврће, јер се и оно третира којекавим хемијама, зарад боје, облика, овог-онога, ал` ја не поједе ниједан парадајз "свог детињства" ове године...

 

Дакле, молим пољопривреднике, образоване техничаре и инжињере, који своје знање спроводе у пракси, да ми/нам објасне и ГМО и поменуте "прихране" и "прскање" поврћа, тј. све оно што данас једемо, хтели или не, а личи на "пластику". Овако, бранећи ил` кудећи Расима, Јанка, Марка, министра, државу-само млатимо празну сламу....

 

п.с.

 

Брат Игњатије је једном поменуо своје искуство, а и ја имам слично... Игњатије је говорио за поврће, а ја имам искуствои и са поврћем и са свињама. Да поједини људи у нашој земљи који се баве пољопривредом "прскају" и "прихрањују" своје свиње-пилиће-парадајзе-паприке-додај по жељи, и то износе на пијацу и продају нама, а за своје потребе, односно за "своју "кућу", све поменуто "третирају" исто онако, како сам и ја као дете упамтио.

[Баба]

Види ГМО је генетски модификовано живо биће. Измењен му је неки ген, или додат да би био дебљи, јачи, отпорнији, да више рађа, мање болује, дуже траје итд.

 

А прехрана стоке је нешто друго и нема везе са генетским инжињерингом.

 

Противници ГМО сматрају да тако измењена створења( биљке и животиње) могу бити штетни за исхрану човека.

Најбизарнија је тврдња да тако ГМО рецимо месо кад испечеш и поједеш може да утиче и на промену твоје генетике.

Ем што је глупо бизарно је до даске.

 

Што се тиче концентрата, ја рецимо кокошима дајем чисту прекрупу и још по нешто житарица и остало препуштам њима самима по дворишту да чепркају. Јаје и месо кокошке из мог дворишта није за поредити са куповним. Куповно има укус као вода, тј. нема укуса.

Истина јаја од мојих кокошију су нешто мања, али кога брига, барем знам шта једем.

Иначе товљени пилићи и во времја када је концентрат био само од рибљег брашна су се осећали на рибље брашно кад их испечеш.

 

Данас су ти концентрати чиста хемија и често се дешава кад сам негде у гостима и неко кува или пече таку кокош да супа има укус као онај некадашњи сируп за кашаљ.

 

 

Рецимо користио сам неки ГМО кромпир то је чудо од кромпира, мало посејеш роди ко лудо а има супер укус.

Али су после забранили и сад Маџари више не доносе то семе. Проблем је што такав прираст има само у првој генерацији већ свака наредна вуче ка обичном кромпиру тако да ти је за сваку годину потребно куповно семе ако хоћеш такав род.

[Милан Ракић]

Значи, из твог искуства и са аспекта логике, иако ниси "школовани" пољопривредник прича о ГМО је "надувана"!? 

[Баба]

Значи, из твог искуства и са аспекта логике, иако ниси "школовани" пољопривредник прича о ГМО је "надувана"!? 

 

Па и није. Иза тих производа стоје одређени лобији. А опет постоје и лобији који су насупрот њима. Сви остали су само корисне будале.

 

П.С. не морам бити школовани пољопривредник да бих знао шта је генетика

[Перса]

 

Жељко Рецимо користио сам неки ГМО кромпир то је чудо од кромпира, мало посејеш роди ко лудо а има супер укус.

 

А укус и није супер... Скоро су донели из америке ГМ бели лук ... Што је огроман 4 главице 1,350кг, личи и мирише али када боље пажљивије конзумираш осетиш није то то, није  онај наш здрав анти грип бели лук!

Предност: Добро се и брзо чисти, огроман је, један чешањ је доволјан за два ручка, ко наша већа главица... и све се свело у величини.

Алииииииии када га стиснеш кроз пасир... више воде него суве материја , тј нема је колико од 1 мајушног нашег чешнја!

Али нама тај Амер Бели  репродуктивну моћ. Ако оћеш да га садиш поново, мораш од њих да га купиш.

Па јово наново, сади једи, купи.

 

Живео наш бели НЕ гмо лук! Ја гласам са Српко-бали љути здрави лук!

 

Ко воли ГМО нек изволи.Не бранимо избор!

 

А нама нека остави на вољу да бирамо шта ми волимо.

 

Књига о семену да ли јесте или није.. али свако има осећај укуса шта му прија а шта не: Seme uništenja http://tinkturedrsulca.wordpress.com/tag/gmo/

 

 

[Ромејац]

Лондонска студија шокирала и Монсанто – ГМО изразито канцероген!

 

Напокон је објављена дуго очекивана прва студија о Монсантовом ГМО сјемену и средству за третирање корова коју је обавило Краљевско свеучилиште у Лондону, те је донијела шокантне резултате.

Разне студије су већ доказале како ГМО сјеме и храна узрокују тзв. трансгенетски дефект, но бројни познати подржаватељи ГМО-а су бурно реагирали наводећи како се ‘Руска академија знаности не смије узимати у обзир прије западних студија’. Паришко свеучилиште су својевремено оцрнили с етикетама ‘шарлатанства’ и ‘губитка угледа’. Примјере таквог наступа смо видјели и у Хрватској гдје је молекуларни генетичар Мирослав Радман прозивао противнике ГМО-а да ‘живе од страха људи’, а Хрватску не жели видјети као једини ‘оток без ГМО-а’, нарочито јер ‘Хрватска може профитирати од ГМО затуцаности ЕУ-а’.

 

 

Но, овим резултатима ће многи бити демантирани. Студија која је за задатак имала проучити дуготрајне ефекте Монсантовог НК 603, сјемену које уједно третира и коров, открила је да се штакорима, који су изложени минималним количинама средства, развијају тумори и тешка оштећења јетри и бубрега. Мужјаци их добивају већ након четири мјесеца док се женкама појављују симптоми након седам мјесеци.

- Ово истраживање доказује изузетан број тумора који се развијају раније и агресивније, нарочито код женки. Шокиран сам негативним и екстремним здравственим тегобама – изјавио је др. Michael Antoniou, молекуларни биолог Краљевског свеучилишта у Лондону и члан CRIIGEN-a, независног знанственог вијећа које је подржало истраживање, преноси The Grocer.

ГМО усјеви су раније остварили допуштење за људску примјену након студија које су проучавале прехрамбени циклус код животиња у тромјесечном року. Ова студија је тај циклус сматрала ‘неповољним’ јер је то стадиј адолесценције код штакора, те су сматрали да ће репрезентативнији закључци доћи након цјеложивотног проматрања.

 

 

“Тешко се може оспорити кредибилитет овог најисцрпнијег истраживања”

Свеучилиште у Caenu је обавило прелиминарна истраживања након којих су устврдили да штакори храњени НК603 производима или водом која садржи његове елементе унутар двије године умиру знатно раније од оних на уобичајеној храни. 50% мушких и 70% женских штакора умрло је раније, с тим да су се тумори брже развили код мужјака који су унаточ томе дуже живјели. 30% штакора у другој групи је такођер добило туморе.
- Штакор је увијек служио као сурогатни субјект за истраживања токсичности према људима. Све нове фармацеутске, агрикултурне и прехрамбене твари су, прије одобрења, тестиране на штакорима. Ово је најбољи индикатор да је ГМО сјеме и хербицид озбиљан проблем за људско здравље – додаје Antoniou.

Та изјава је директна импликација на критички поглед према студији од стране ГМО поборника који већ дуже вријеме сматрају како је ово ‘можда истинита, но небитна нуспојава која је недоказана код људи’ и све више сумњи пада на тестирање штакора. Но исто тако је битно нагласити лицемјерје јер штакори нису проблем када је у питању истраживање неког новог и врло профитабилног лијека или хране.

 

 

- Ово је најисцрпније истраживање икада објављено о учинцима на здравље везаним уз ГМО усјеве, сјеме и хербициде проведено на штакорима и тешко се може оспорити кредибилитет – закључио је др. Antoniou.

Професор Gillers-Eric Seralini био је руководитељ студије проведене у десет група с мужјацима и женкама штакора тијеком једног животног циклуса. Три групе су добиле Монсантове производе у води и житарице настале из усјева третираних хербицидом. Свака група је изложена различитој разини ГМО-а од 11 до 33 %, а резултати ће недвојбено узроковати прави потрес у знанственој заједници.

Монсанто је знаковито одговорио службеном изјавом како ће ‘студија бити темељито знанствено преиспитана, као и било која друга студија која укључује Монсантове производе и технологије’. Судећи по политички недефинираној објави, јасно је како је овај мултинационални див остао ‘без текста’.

[МилошБГ]

cek evo umesto njih

 

teorija zavere

dveri

lazu

gmo je zdravija od prirodne i organske

nacisti

fasisti

 

ziveo gmo!

 

 

Aj sad normalna diskusija,da vidimo sta cemo sa tim otrovima...

[Млађони]

 

Aj sad normalna diskusija,da vidimo sta cemo sa tim otrovima...

 

Naravno videcemo kada se pojavi legitimna naucna studija koja to potvrdjuje.Kada se to pojavi - nema problema. Moze da pricamo o tome sta  da radimo sa necim sto je otrov.

 

Cak i sve da je tekst tacan, da neka namirnica izaziva rak kod pacova ne mora da znaci da izaziva rak kod ljudi.

Na isti taj nacin mogu da ti dokazem da ne trebas da jedes cokoladu jer pas kada pojede cokoladu on ocoravi.

 

A tekst je u najmanju ruku sumnjiv, na drugoim mestu pise francuski naucnici.

http://canadanewslibre.com/2012/09/19/french-scientists-monsanto-gm-corn-caused-tumors-in-rats/

 

 

Inace kada ti neki tekst pocinje sa "naucnici dokazali" odmah nemoj da mu verujes.  Meni je trebalo dosta vremena da provalim, ali kada novinar oce da plasira neku glupost i da joj da na legitimitetu prvo sto napise - NAUCNICI DOKAZALI.

 

Tako valjda deluje ko istinito.