ГМО (спојене теме)

[Михајло]

благо вама када све знате...

..само немој после није ми нико рекао...

[Михајло]

ГМО за почетнике

21. 02. 2012 21:16 | Драгана Станковић - Еколошки Покрет Ниш

44

(Илустрација: Курир)

Генетски модификовани организами (ГМО) се добијају на тај начин што се страни ген убаци у генетски код домаћина. Дакле, то је организам коме је генетски материјал промењен тако да се, као такви, не могу наћи у природи (2002. г. ФДА).

Идеја о могућности пребацивања гена из једне врсте у другу, која представља основ савремене биотехнологије, рођена је у Хонолулуу, новембра 1972. године на конференцији о плазмидима. У наредне две године, у серији експеримената спроведених на Стенфорд Универзтету, научници су дошли до открића да је могуће рекомбиновати гене у нижим организмима (нпр. бактерије) и у вишим организмима (кичмењаци). Научници који су се бавили овом проблематиком одмах су схватили не само потенцијал и значај овог открића већ и потенцијалну опасност, па су у писму америчкој Националној академији наука (NAS), пренетом и у часопису „Science“, захтевали да се наметне забрана за даља истраживања у овој области. На конференцији у Асиломару, Калифорнија, 1975. године 150 научника из 13 земаља одлучује да општу забрану замени комплексом правила где су и даље забрањена сва истраживања на рекомбинацији гена, док се не прикупи довољно знања. Ово представља једини случај да научна заједница себи намеће забрану због безбедности и етичке регулативе.

Ради лакшег дефинисања појма ГМОа навешћу укратко поступак настанка ГМО-а који износи Џефри Смит (Jeffrey Smith директор Института за одговорну биотехнологију) у свом делу „Семе уништења“.

Према речима Џефрија Смита, један од уобичајених начина убацивања страног гена у ДНК домаћина је такозваним генским пиштољем: “Научници пресвуку хиљаде комадића злата или волфрама страним геном, затим их упере у посуду која садржи хиљаде ћелија које ништа не слуте и пуцају надајући се да ће бар неки страни ген завршити на правом месту у ДНК“. Овај потпуно непредвидив поступак научници шаљиво упоређују са операцијом на мозгу лопатом (проф. Димитријевић, генетичар). Након што се страни ген упуца у ћелије, само мали постотак заврши у ДНК. Како би открили која од хиљаду ћелија у посуди има страни ген у свој ДНК, научници на страни ген причврсте маркер ген за отпорност на антибиотике (Anibiotic Resistant Marker-ARM). Ако oвај пакет гена уђе у ДНК, ген АРМ учиниће ћелију неуништивом за иначе смртоносну дозу антибиотик.а Према речима бројних научника ( проф. А. Пустај, проф .Димитријевић…) овај поступак убацивања гена је потпуно неизвестан, a исход генетске модификације је-изненађење (Џефри Смит). Међутим, оно што је сигурно и што је чак и америчка ФДА признала је да је убацивање отпорности на антибиотике преко ГМО у људски ланац исхране, веома опасно. Наиме, истраживање из 2002. г. (прво истраживање на људима), показало је да се АРМ гени преносе у бактерије унутар пробавног система човека који једе ГМ храну. Ово истраживање потврдило је забринутост научника. Ако се АРМ ген преноси с једне врсте на другу, то може резултирати новим и опасним болестима отпорним на антибиотике.

Према речима генетичара проф. Димитријевића, сваку насилну промену, геном доживљава као агресију, и реагује на три начина: најпре проба да исече убачени ген, па кад то не успе, покуша да га затвори (да не може да да свој протеин) и на крају, ако и то не успе, следи фаза у којој убачени ген мења биљку, што је потпуно непредвидив посао и траје генерацијама. Овде долазимо до још једног проблема са генетски модификованим организмима, као највећој претњи екологији. Утицај ГМОа на животну средину се уопште не контролише. Када се једном пусте у природу више се не могу опозвати. САД, Мексико, Ирак, Индија, Аргентина, и многе друге ризнице семена сада су трајно контаминиране ГМ организмима. Чак је нуклеарни отпад „бољи“ од ГМО-а, јер ће се кроз хиљаду година разложити, ГМО одпад прети да будућим генерацијама оставимо зелене пустиње са џиновским бубашвабама (један од могућих сценерија). Министарство пољопривреде САД-а, једно од три министарства које би требало да се бави безбедности од ГМО-а, није урадило ни једну једину процену ризика, нити се бави проверавањем ГМОа, што је такође њихов посао.

Многи заговорници биотехнологије ће рећи да се човек одувек бави генетским модификацијама и да је ово само природни наставак. То није истина. Не ради се овде о мешању две исте биљке, различитих карактеристика, већ о мешању потпуно несродних врста, а постоји веома добра природна баријера која онемогућава риби да се укрсти са парадајзом. Поред тог, рекомбинацијом гена долази до стварања нових гена. Не зна се какве ће особине дати тај ген. 2001. године, белгијски научници су у соји пронашли један такав ген. Био је то други пут да је откривено да је Монсанто прећутао да пријави непознати ген када је пријављивао свој патент. Монсанто се тада правдао да је ген неактиван и уверавао јавност да је производ сигуран, без обзира што не знају порекло гена, јер је 5 година на тржишту и још се нико није жалио.

Када говоримо о ГМО, срећемо се са бројним контроверзама и потпуно супротним мишљењима. Док нас са једне стране уверавају да не постоји никакав проблем од коришћења ГМО-а, други нам износе чињенице које говоре супротно. Ову дилему нимало не решавају државне институције којима је поверено да испитују исправност хране и лекова (ФДА), јер је од 1992. године донета одлука о суштинској еквивалентности (“substantially equivalent“), по коме се ГМ биљке третирају исто као и конвенционалне (природне) биљке, па за њих не постоје посебне категорије, додатна истраживања исправности, нити се обележавају. Jаmes Maryanski који је био задужен за регулацију биотехнологију у то време, отворено признаје да је то у потпуности била политичка одлука, а не научна. Ова одлика се не односи само на храну већ на све производе биотехнологије (документарни филм, „Свет према Монсанту“).

Све што је потребно да би се одобрио нови ГМ патент је да компанија која га произведе достави ФДА документ о карактеристикама новог патента и доказ о исправности ( резултат интерног експеримента, који није обавезан) . ФДА не врши додатна испитивања нових ГМ биљака већ их аутоматски одобрава. А чињеница да се ови производи не обележавају умногоме отежава праћење ГМО-а, јер се поједине алергијске реакције, појава неких болести и дуг развој болести не могу повезати са ГМО јер није обележен.

„Суштинска еквивалентност“ је главни изговор Монсанта (водећа мултинационална комранија за произвдњу ГМОа) зашто не врши експерименте исправности на људима.

1992. године на америчко тржиште појавио се први ГМ производ, парадајз ФлаврСавр (FlavrSavr, са убаченим геном рибе). Али је убрзо повучен из употребе, јер се није допао купцима. Иако до 1995.године не постоји истраживање о сигурности ГМОа 1996.године почиње се са комерцијалним гајењем кукуруза, соје, уљане репице и памука. 1998. године проф. Арпад Пустај долази до открића да ГМ кромпир утиче погубно на експерименталне животиње, (смањен раст пацова због чега долази од ретардације, пад имуног система, бела крвна зрнца слабије реагује, проблеми са репродуктивним органима, озбиљна оштећења унутрашњих органа, паторгени раст ћелија, стерилитет). Иако је ово истраживање изазвало велику буру, ГМ биљке нису повучене из употребе али професор Пустај је добио отказ. Касније је научна заједница стала уз проф.Пустаја и он је враћен на место које му припада.

Постоје истраживања руских научника која су објављена у бројним научним часописима и која говоре о генетски модификованим организмима. Један пример је руске научнице, доктора биологије Ирине Ермакове, која је 2005.године на симпозијуму Руске националне асоцијације за генетску безбедност (НАГС) обелоданила резултате свог истраживања које је спровела на мишевима. У овом истраживању је анализирана дефектност потомства мишева који су храњени генетски модификованом сојом. Мишеви су ГМ соју, отпорну на хербициде, почели да једу две недеље пре зачећа, затим за време трудноће и дојења. Другој гупи је дата органска соја (немодификована) а трећа уопште није храњена сојом. Сви младунци женки храњених ГМ сојим били су мањи за око 20%, унутрашњи органи су им били мањи, укључујући и мозак. Чак 55,6% је угинуло, док је смртност оних који су били храњени органском сојом био 9% Они који нису храњени сојом имали су смртност 6,8%. За наставак истраживања, међутим, није било средстава.

Да ли ћемо да палимо и крчимо воћњаке по Србији?

Алексеј Суров је недвосмислено доказао да је трећа генерације пацова храњених ГМ храном стерила, и да се тек у трећој генерацији види сав ефекат конзумирања ГМОа јер долази до разних болести и деформитета( неких и крајње бизарних попут раста длака у устима).

Истраживања генетски модификованих организама која спроводе мултинационалне компаније, попут Монсанта, имају једну карактеристику – обавезно су позитивна, тј. не показују никакве веће проблеме. Џефри Смит наводи бројна таква истраживања. Једно од њих је Монсанто спровео 1996.године где су, наводно, испитивали учинак њихове соје на пацовима, сомовима,пилићима и кравама. За ово испитивање проф. А.Пустај каже:“Очито је истраживање осмишљено тако да се избегне откривање било каквех проблема. У научном конзорцијуму су сви то знали“.Нпр. користе старе пацове, да се проблеми не би одразили на раст и развој, не врше се обдукције животиња, ГМ храна се у великој количини разблажи, догађало се да од 40 испитиваних пацова пријаве 7 која су се разболела а „забораве“ да спомени 7 која су умрла,термички обрађују узорке док не униште све протеине….) Џ.Смит: „Чини се да је примарни критеријум коришћен у оцени деловања генетски модификованог кукуруза на одрасле мишеве тај да животиње нису угинуле“. (о бројним лажираним истраживањима Монсанта говори Мари Моник( Мari Monique) у документарном филму „Свет према Монсанту“, Вилијам Ендгел (VILIJAM ENDGAL: „Семе зла“), документарни филм „Будућност хране“….

Једно истраживање које ми је посебно привукло пажњу обавио је Монсанто за свој Бт кукуруз МОН 864. По том истраживању, Бт кукуруз(кукуруз који,ради што никада ни један није радио, производи свој пестицид) МОН 864 безбедан је за исхрану и од 2005.г. одобрен је, и налази се на тржишту.

Када је Сералин( Séralini G, Cellier D, De Vendomois JS. New analysis of a rat feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity. Arch EnvironContam Toxicol 2007;52:596–602 ) поновио исто истраживање 2007.г. на Бт кукурузу МОН 864 дошао је до битно другачијег закључка. Експерименталне животиње су били пацови. Резултати су указивали на знаке тровања јетре и бубрега. Код женки уочено је повећење триглицерида у крви од 24-40% у урину мужјака нађена је повећана концетрација фосфора и натријума 31-35% .

Из ових података се могло закључити да ова сорта кукуруза није требала бити одобрена јер није безбедна. Сералин и његови сарадници кажу да је потпуно невероватно да је процена ризика, извршена на 40 пацова који су 90 дана били храњени Бт кукурузом МОН 864 и да истраживање није поновљено нити пролонгирано већ је такав производ одобрен. ( journal homepage: www.elsevie r.com/locate/envint)

Нажалост, ова Бт сорта (Бт кукуруз, МОН 864) се појавио илегално и у нашој земљи, продаје се под именом Декалп( DekalB).

Иначе, Бт сорте, заузимају значајан удео у генетским модификацијама ( Бт кукуруз, Бт памук, Бт соја, Бт кромпир) Заправо, ради се о убаченој бактерији Bacillus thuringiensis (отуда Бт) и тада биљка почиње да производи свој пестицид. Бт кромпир се води као пестицид, не као биљка. Бт кукуруз преко корена у земљу испушта отров па касније ту не могу да расту природне биљке. Када човек поједе овакву храну, бактерије из ње загаде бактерије у људским цревима и тако човек у свом стомаку добије фабрике за производњу отрова. Студија у Канади је показала да је 93% трудница које су јеле овакву храну, имале су тај токсин у пупчаној врпци и постељици. Што је још страшније, труднице су јеле месо од животиња које су храњене овим ГМО сортама. http://www.dailymail.co.uk/health/article-1388888/GM-food-toxins-blood-93-unborn-babies.html А експерименти на животињама показале су да се у мозку мишева проналази Бт токсин, за који Монсантови „научници“ кажу да се уништи у пробавном систему.

Свет према Монсанту

У Индији где животиње пасу на обраним пољима Бт памука добијају озбиљне здравствене проблема и највећи део њих умре. Људи пријављују алергије, проблеме са кожом. Али, ту није крај.

1999.године Монсанто одлази у Индију где купује значајну фирму за производњу семена. 2001.године Индијска влада одобрава гајење Бт памука, чије семе се уз велика обећања продаје 4 пута скупље од природног семена памука. Пошто сељаци немају новац за то семе, позајмљују га са великим каматама. 2006. године појављује се болест која захвата само ГМ памук и уништава жетву што доводи до банкрота сељака који су у великим дуговима, због кредита и камата и они почињу масовно да извршавају самоубиства. Анализа ових трагичних догаћаја показује да се највише догађају у регијама где се сади Бт памук, тако је од пролећа 2005.г. до пролећа 2006.године било 600 самоубистава, а 2007. г. 680 за само шест месеци.

Упркос контраверзама, број парцела под ГМО из године у годину је све већи. 1996.г. парцела засађених под ГМО износио је 1,7милиона, 1997.г. – 11мил. а 2007.г. овај број се попео на 114,3мили. хектара.( Soc. ekol. Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2Željko Kaluđerović: GMO prvih dvanaest godina – stanje i perspektive).

Наш лист „Печат“ наводи да је „према процени организације ИСААА( ISAAA,International Service for the Acquisition of Agri-Biotech Applications) која прати овај развој, од 2009. године само у ГМ соји, кукурузу и памуку остварен је промет од 150 милијарди долара.Треба истаћи да су 2009.г. површине на којима се гаје генетски модификовани организми (ГМО) повећане са девет милиона хектара на 133 милиона хектара“. Убедљиво највећи произвођачи су САД, а следе Аргентина, Бразил, Канада, Кина. У земљама Европске уније због рестриктивне политике ГМО има мали значај.

Овај тренд упорног повећања површина под ГМО, упркос томе да не постоји апсолутно ни један једини рационални разлог за то, је због политике САДа. Наиме, САД је већ 1992.године своју политику окренуо ка извозу биотехнологије, ( Х.Кисинџер:“Kо контролише храну конртолише људе“), од тада САД милом, а и силом, намеће ГМО. ( парола да ће ГМО исхранити свет је најлицемернија лаж коју су могли да смсле). Одтуда не чуди посета Бајдена 2009.године Србији када је рекао да је „веома забринут због нашег закона о ГМО“ и да се нада да ћемо то променити, а Ђелић одмах обећао промену тог закона. И, имамо закон у припреми који ће потпуно дозволити, промет, узгој, увоз ГМО.

2010.године у Србији је 98% испитаних површина под сојим било је генетски модификовано. Кукуруз и пшеница нису ни проверавани.

У једном селу у околини Прокупља, једна жена је причала да њене животиње одбијају да једу кукуруз, што је поуздан знак да је генетски модификован. Међутим, ове године вести су много горе. Наиме, сазнала сам да су по селима продавали семе за које не постои етикета, ни произвођач. Не зна се ко је то продавао, али сумњамо на Монсантове раднике, јер се њихов оглас за посао могао наћи прошле године. Довољно је да само једна ораница буде под ГМ пшеницом и она ће поленом загадити све остале. У Мексику је забележена контаминација кукуруза на 1600км даљине од ГМ кукуруза.

Ово појава је већ устаљени метод у земљама широм света. Исто се десило у Порторику. Илегално увозе семе, дистрибуирају га, затим проверавају, па када виде да су огромне површине под ГМО кажу да је најбоље да се одобри, јер је већ ту!

Затим, крену проблеми са патентима.

Пошто је полен загадио оранице, семе попадало на све стране(намерно, случајно) на све стране биће ГМ пшеница а пошто је ГМ пшеница патентирана сви који нису платили да је саде, а нађе се на њиховој земљи, мораће да плате огромне казне због тога.

Тамна страна неолиберализма овде показује свој пуни смисао. Демонтирање социјалне државе, енормној експлотацији и уништавању институција колективне солидарности, сад се придружују и одузимање човеку право да једе здраву храну, да пије чисту воду и дише чист ваздух. Не постаје ли човек роб у „друштву сектакла“ који притом треба да мисли да је слободан, док га „глобални медији као актери симболичке моћи“(проф.Љубиша Митровић) припитомљавају и држе у анестезији док се уводе закони који за циљ имају популациони раст нула.

Чиме ли нас то прскају?

[Михајло]

Крајњи резултат генетски модификоване хране је смрт

30. 04. 2012 20:00 | Вестинет.рс

48

Заједнички експеримент у склопу неколико института и научника открили су да хрчци храњени са генетски модификованом храном производе потомке који нису у стању да произведу четврту генерацију потомака.

Научник Алексеј Суров је описао експеримент где су посматрали понашање хрчака,њихово добијање на тежини и наталитет у неколико генерација. После рођења друге генерације хрчака, приметили су спорије стопе раста и сексуалне зрелости. Следећа генерација је била стерилна.

Технички, крајњи резултат ГМО би био крај глади у свету, јер не би било више људи. Руски научници нису једини који су упозорили на здравствене ефекте које проузрокује генетички модификована храна. Не заборавимо на научнике који су били отпуштени одмах након што су открили серије здравствених болести или симптома на животињама хранећи их генетски модификованом храном.

Верујући у потенцијал ГМ хране, Игнацио Чапела и Арпад Пустаи експерти за биљке које су генетски модификоване, одлучили су да спроведу прво независно истраживање на животињама које се хране генетски модификованом храном.

Истраживања су показала симптоме као успорен раст, оштећење имуног система, крварење желуца, абнормални и потенцијални канцерогени раст ћелија у цревима, оштећење крвних зрнаца, изобличене ћелијске структуре у јетри, панкреасу и тестисима, промена на експресији гена и метаболизму ћелија, јетре, бубрега, делимично атрофирана џигерица, мање развијене органе, смањени дигестивни ензими, висок шећер у крви, упала плућа, повећана стопа смртности и већи морталитет потомства.

Свет посматра Монсанто и америчку власт како промовишу раст и континуирану експанзију њиховог генетски модификованог програма. Они су патентирали свиње, лососе и друге врсте и пројектовали њихове гене да се произведе потомство са више меса. 75% прерађене хране у свету садржи неки облик генетски модификованих састојака. Да ли смо спремни да ризикујемо животе наше будуће деце и унучади да би открили да се ови симптоми не показују само на животињама? Која је вероватноћа да ћемо искусити исте здравствене проблеме на нама самима, док будемо конзумирали још више генетски модификованих организама против наше воље?

Да ли они покушавају да нахране свет или желе да контролишу популацију тако што ће да смањи бројност човечанства? Монсанто и ФДА могу да одговоре на ово. А да ли ћемо ми сазнати одговор? Руски научници су доказали да генетски модификовани организми убијају сисаре, тако што животиње хранећи се генетски модификованим намирницама губе способност за репродукцију.

То су показали следећим експериментом:

У прву групу нису додали ништа, хранили су их намирницама коју користе на фармама, друга група је храњена са сојом која није садржавала ништа од ГМ састојака, пронађена је са великим тешкоћама у Србији, трећа група је храњена са неким од садржаја ГМ организама, а четврта са повећаном количином ГМО. Добро сте прочитали, само још понегде у Србији, али не свуда постоји соја која није генетски промењена.

Пратили су њихово понашање, добијање на тежини и рађање младунаца. Првобитно, све је ишло глатко. Међутим, приметили су прилично озбиљан симптом када су изабрали нове парове од њихових младунаца и наставили да их хранимо као и раније. Њихова стопа раста је била спорија и постигли су своју сексуалну зрелост знатно касније.

Када су добили њихове младунце, опет су формирали парове, сада треће генерације. Нису успели да добију младунце од парова који су храњени генетски модификованим намирницама. Доказали су да су ови парови изгубили способност да створе сопствене младунце, каже др Алексеј Суров.

Само престанак коришћења ових намирница може довести и до престанка свих ових симптома. Сходно томе, научници сугеришу изрицање забране за употребу генетски модификоване хране, све док не тестирају њихову свеобухватну сигурност. Резултати руских научника поклапају се са истраживањима колега из Аустрије и Француске. Када је француски научник доказао да је генетски модификован кукуруз штетан за сисаре, Француска је истог тренутка забранила производњу и продају.

Професор Нилс Скакебек, са универзита у Копенхагену, описао је проблем толико важан као и глобално загревање, упозорава да пораст нивоа мушког стерилитета постао толико озбиљан. Неки иду још даље. Ако се овако настави, мушкарци су на путу да постану потпуно неплодни у року од неколико генерација.

Извештаји тврде да чак један од пет здравих мушкараца старости од 18 до 25 година производи абнормалне количине сперме. Само 5 до 15% њихове сперме је довољно добар да буде класификован као „нормалан“ по правилима Светске здравствене организације. Овим доказујемо да неплодност није само женски проблем. И заиста, проблем са мушком плодношћу у потешкоћама зачећа код парова је око 40%.

Али жене које покушавају да затрудне се сусрећу са запањујућом тврдњом: да је основни проблем мушке плодности још у материци и за то постоји све више доказа. Фактори који утичу на плод, између осталог, исхрана са пуно генетски модификованог меса током трудноће, што значи да конзумирају храну богату полицикличним ароматичним угљоводоницима (ПАХ) које су потенцијално штетне хемикалије.

Па онда је ту проблем гојазности жена током трудноће, жене изложене дуванском диму, пестицидима, саобраћајним испарењима, пластици, па чак и соји, која има генетски модификоване организме. Научници налазе све више доказа да жена још у почетку трудноће, носи мали мушки фетус који ће бити стерилан.

Стручњаци говоре о томе да развој сперматозоида у тестисима почиње са растом плода у материци, а завршава се у првих шест месеци живота. Проблем у овом периоду је тај да беба дечак никад неће бити у стању да направи своју децу.

Документарни филм Храна (српски превод)

[Juan Valdez]

Крајњи резултат генетски модификоване хране је смрт

Крајњи резултат ГМ хране је велика нужда.

[Иван Недић]

Ја нигде до сада не нађох медицински утемељено објашњење опасности генетски модификоване хране. Мени се чини - протеини к'о протеини, шећери к'о шећери, масти к'о масти, шта сад ту има... А овамо само нека застрашивања, држање људи у страху - најуспешнија тактика савремених властодржаца

[Млађони]

благо вама када све знате...

..само немој после није ми нико рекао...

Благо теби кад све верујеш .

....само немој после да буде - љубио сам нисам знао да си туђа жена.

Ја нигде до сада не нађох медицински утемељено објашњење опасности генетски модификоване хране. Мени се чини - протеини к'о протеини, шећери к'о шећери, масти к'о масти, шта сад ту има...

Управо.

Антизападњаци ће без проблема да верују у сваку теорију која се између осталог форсира директно са тог запада.

[DYNABLASTER]

mrzi me da pisem jedno te isto pa evo

https://www.pouke.org...е/page__st__276

[DYNABLASTER]

bas mi nesto pade na pamet pa razmisljam odakle motivi i sta nagoni na dvostruke arsine, recimo zeolit, jos nikakve price ni u indicijama nije bilo o stetnosti, a o GMO(i sve sto ide uz to) ima i vise nego dovoljno indicija, i sad tolko je negativnog misljenja prema zeolitu na ovom forumu, a GMO sasvim suprotno... izgleda je i to povezano sa autosovinistickim prozapadnjastvom, sve sto ti servira EU i SZO to je istina i superiska a sve sto je prirodno i nase to je djubre, mislim ljudi u kom ste fazonu, ja to ne mogu da pojmim, suvise mi je ogranicen um za tako nesto?!(ovo nije bilo pitanje jer smislen odgovor dati ne mozete, nego samo razmisljam naglas i ne mogu cudu da se nacudim)

tudje sladje, leba preko pogace, hemija i GMO umesto prirode itd.

[DYNABLASTER]

ajde to mi tolko i ne smeta, jer svako ima pravo na svoje misljenje, ali ono sto mi izuzetno smeta i cega ne mogu da budem postedjen ni jedan jedini dan na ovom forumu, jeste ton kojim se sveznalci wannabe naucnici obracaju nizim sortama, konstantno se provlaci neko ismevanje, ruganje, nipodastavanje, fazon- ja sam svetski covek otvoren, najpametniji sve znam, a ti si tolko glupav i zatucan da je tvoje misljenje samo za ruganje i podsmeh, i bas uzivam da se velicam tako sto cu tebe da ponizim, to je nesto ogavno cega u toj kolicini nema ni na kojim drugim forumima, a ovo je navodno hriscanski forum... znaci eto okle motivi, u pitanju je egomanija i teret ugrozene licnosti... mnogi imaju traume iz detinjstva pa se ne ponasaju tako, znas onu foru, kad neko nesto pocne da luduje, pa ga ti pitas: "ko te diro?" e tu lezi resenje za shvatanje problema

hteli ne hteli, na nasim prostorima je kolevka evropske kulture, i ne treba meni neki priuceni teoreticar da prosipa fore sta je za mene dobro i da mi kroji kapu, jer ja imam u kolektivnom nesvesnom osecaj i informaciju koja se ne da izmeriti i nije podlozna stranim modifikacijama

[Михајло]

Крајњи резултат ГМ хране је велика нужда.

за чим нужда?

ево пре неки дан у америци ..на фарми крава...мутирала ГМО трава и пустила неке отрове..

побила сва стада!

то је обична лаж индустрије за што мањим улагањима..а што већим профитима...

нико од њих неће ни да помисли да једе ГМО храну!

[RYLAH]

Брате Михајло, нужда, нужда као нуспроизвод хране која се избацује из организма, разумеш? Како бре не разумеш?

[Михајло]

Моргелони су ми од живота направили хорор

СОМБОР – Недовољно истражена и позната кожна болест на нашим просторима, моргелони, већ више од месец дана чини прави пакао од живота двадесетдвогодишњем студенту Милошу Д. из Сомбора, који због озбиљних кожних промена не успева да води нормалан свакодневни живот везан за обавезе на факултету и према породици.

01.07.2012. Правда

Како у исповести за „Правду“ каже Милош, који из разумљивих разлога није желео да се слика, од краја априла када је открио чудне пликове на кожи свет му се окренуо наглавачке.

- Све је почело са ситним осипом по рукама који сам приметио, али нисам у први мах томе придавао претерану пажњу јер сам мислио да је у питању алергија на сунце или на храну. Како осип ни после недељу дана није престајао и почео да се шири уз свраб, отишао сам код лекара који ми је дао неке креме на бази кортикостероида, уз речи да се ради о кожном екцему. Осип је из дана у дан постајао све јачи и проширио ми се и по грудима, а толико ме је сврбело да сам их чешајући раскрвавио – присећа се Милош почетка својих здравствених тегоба.

Да је враг однео шалу наш саговорник је увидео кад му је усред предавања на факултету кожа почела да пуца на месту где се налазио осип, а из красти почела да излази беличаста нит налик на влакно.

- Мислио сам да сам полудео када сам из отворених красти почео да извлачим ту беличасту твар налик на свилену нит која се који трен након тога стврдњавала и подсећала на најлон. Напустио сам предавања и одмах отишао кући, али ништа нисам говорио родитељима и сестри као ни девојци. Био сам у паници јер нисам могао уопште да схватим о чему се ради и шта ми је, да ли је то заразно и колико је опасно. Следећа два дана сам буквално преседео у кући са изговором да сам покварио стомак, а све време сам у паници гледао у сада већ потпуно црвене и отворене красте ишчекујући шта ће из њих изаћи. На крају сам, немајући куд, рекао и показао ране на кожи родитељима, који су ме одмах послали код дерматолога који ми је рекао да се ради о атипичном екцему, последици неке јаке алергије, а било је сумњи и на опасну системску болест – лупус.

Да је изгледа реч о моргелонима, рекао ми је после неколико дана један приватни дерматолог код кога сам отишао на додатне прегледе. Након тога почео сам да на интернету пратим све везану за ово обољење и сазнао да се ради о болести повезаној са ГМО храном. Тада сам видео и текст у „Правди“ о госпођи Аранки Лукач из Новог Сада, са којом сам ступио у контакт и разменили смо искуства о моргелонима и како се од њих заштитити – каже Милош.

Овај млади Сомборац, који студира у Новом Саду а и активан је спортиста, признаје да не може ни да претпостави на који начин су моргелони ушли у његов живот, јер се здраво храни и води здрав живот без коришћења стероида или било којих других штетних производа.

- Волео бих да се коначно у нашој јавности почне отвореније говорити о моргелонима и свим другим болестима модерног времена, а не да се сви понашају као да то не постоји и да ми сви измишљамо симптоме. Сада ми је много боље, осип се скоро потпуно повукао, али се питам шта када и ако се врати, јер заиста не желим да поново проживљавам сцене као из хорор филмова – искрен је Милош.

[Sophrosyne]

Da li je GMO hrana opasna po zdravlje? – pitali smo dr Gordanu Šurlan- Momirović, profesorku Poljoprivrednog fakulteta u

Beogradu i šeficu Katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka.

Sa naučne tačke gledišta, ne bih mogla da kažem da su genetički modifikovani organizmi, koji se koriste u ishrani ljudi i kao stočna hrana, opasni po zdravlje, otrovni ili da ih treba zabraniti. U poljoprivredi postoje tri vrste proizvodnje, konvencionalna, organska i biotehnološka, koja se zasniva na genetski modifikovanim organizmima i biljkama. Nauka je iskorišćena da bi dala adekvatan odgovor na sve veći broj stanovnika na našoj planeti i narasle potrebe za hranom. Ali, sa druge strane, ne mogu da kažem ni da je GMO hrana stoprocentno sigurna, jer

danas ništa nije sigurno. Pa i konvencionalno proizvedena hrana nije sto posto sigurna zbog pesticida, antibiotika i drugih štetnih materija. U ovoj činjenici se ogledaju prednosti GMO hrane, jer u sebi ne sadrži pesticide zbog svoje povećane otpornosti na štetne mikroorganizme i insekte.

Koje se sve vrste namirnica proizvode upotrebom genetskog inženjeringa?

Danas se u svetu mogu kupiti i koristiti mnogobrojni GMO proizvoda, poput soje, paradajza,pasulja, krompira, kukuruza, tikvica, pšenice, pirinča, pamuka, repice…, kao i njihovih derivata – skroba, sirupa, stočne hrane… Prema odredbama zakona Evropske unije, GMO hranu bi trebalo ispitivati pet godina pre izdavanja dozvole za upotrebu. U stvarnosti se te dozvole dobijaju nakon dve godine. Takođe, proizvodi koji sadrže genetski modifikovane sastojke u većem procentu od 0,5 odsto, moraju biti vidno označeni. Međutim, to se retko čini, iz bojazni da bi potrošači te proizvode mogli bojkotovati.

Da li je kod nas GMO hrana dozvoljena?

Upotreba GMO hrane u Srbiji je zakonom zabranjena. Amerikanci su investirali u razvoj genetičkog inženjeringa, poznatijeg kao agrobiznis, sa glavnim motivom da od toga profitiraju. I naravno da danas vrše pritisak na male zemlje da ukinu zakonsku zabranu i dozvole uzgajanje GMO biljaka. Koliko znam, uskoro ćemo i mi ublažiti postojeći zakon.

Ali to ne znači da se kod nas ne obavljaju eksperimenti sa genetski modifikovanim organizmima, zar ne?

U Srbiji se već godinama obavljaju naučni eksperimenti sa genetski modifikovanim mikroorganizmima, kukuruzom i sojom. Mi imamo dovoljno naučnog kadra, ali nemamo odgovarajuće laboratorije. Ipak, glavni problem u Srbiji je to što naše stanovništvo nije dovoljno obrazovano, što mediji nisu na pravi način informisali javnost o GMO hrani, pa su ljudi zbunjeni. Ima čak i manipulacija, kao što je veličanje organske proizvodnje hrane, sa ciljem da se GMO hrana unizi ili proglasi opasnom. A zapravo, sa razvojem nauke, i organska poljoprivreda će koristiti genetski modifikovano seme, pogotovo ono otporno na viruse!

Znači li to da ne treba odbacivati GMO hranu?

Naravno, ali sve treba da bude pod kontrolom i regulisano zakonom. GMO hrana je takođe jedna vrsta selekcije u poljoprivrednoj proizvodnji.Biotehnologija će sve više da se koristi u ishrani.

U čemu je prednost GMO hrane?

Najveća njena prednost je u skraćivanju procesa selekcije. Za klasičnu selekciju sorti i hibrida potrebno je najmanje 10 godina, a genetskim modifikacijama to vreme se znatno skraćuje. Zatim, gajene GMO biljke su otpornije na insekte, parazite i korove, pa se time smanjuje upotreba pesticida. Osim toga, GMO biljke stvaraju vlastite toksine i supstance, koje uništavaju viruse. Da pomenem i činjenicu da su pojedine GMO biljke, važne za ljudsku ishranu, obogaćene korisnim materijama i vitaminima. I najzad, prinosi GMO gajenih kultura su veći, sa dužim periodom sazrevanja i produženom svežinom.

A koji je njen najveći problem?

Najveći problem sa GMO hranom je potencijalna opasnost da se izazovu alergije, da GMO biljke budu alergeni. Takođe, važno je da se ne proizvode biljke rezistentne na antibiotike, jer to bi značilo da bi i ljudi koji ih koriste postali otporni na antibiotike. Potencijalna opasnost postoji i u lancu ishrane! Da se gen za otpornost ne ubaci u neku divlju vrstu, neki korov, koji će postati otporan na herbicide i insekticide i tako zauzeti prostor na štetu gajenih biljaka.

[Sophrosyne]

Под лупом: ОПЕТ О ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОЈ ХРАНИ

Мало правих информација и мноштво заблуда

У Србији је забрањено гајење биљака добијених генетичким инжињерингом, али из новосадског Еколошког покрета стижу најаве да ће њихов увоз, продаја и производња добити зелено светло за пролаз у наше крајеве, што опет министар пољопривреде негира

Др Алексеј Тарасјев

Прича о генетски модификованој храни и семену бар код нас још нема крај. Остаје да се прецизира у закону шта сме а шта не сме да се нађе у производњи и промету и тако дефинитивно усагласи са европским прописима и правилницима. Заговорници здраве хране и еколози увек врло бурно реагују на свако помињање дозволе за гајење генетски модификованих усева на нашим њивама, препознајући опасност свуда. И где је има и где је нема. Протеклих недеља опет се много говорило о тој теми.

Фитиљ је запалило драматично упозорење Удружења „Стоп ГМО у Србији” у коме је истицано да је „Министарство пољопривреде припремило Нацрт закона о генетички модификованим организмима (ГМО) чијим би се усвајањем дозволио њихов увоз, продаја и производња”. Бура је наступила одједном, иако је по важећем Закону из 2009. године у Србији забрањена производња и промет генетски модификованих биљака и семена у комерцијалне сврхе, а уз посебне дозволе могући су само огледи.

Еколошки покрет Новог Сада се у упозорењу, између осталог, позвао и на изјаву Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције, после недавне посете Бриселу тврдећи „да ћемо имати измене и допуне Закона који ће боље регулисати генетски модификоване организме”. У исто време министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин негира измене важећих прописа. И шта сад, да ли се то нешто „иза брда ваља” или не? Да ли су и зашто генетски модификовани организми толики баук и постоји ли разлог увођења ГМО који би био од користи националној економији у време када се свет окреће органској производњи хране?

Једни бране, други нападају

Генетски инжењеринг, као ретко која област, изазива многе недоумице. Почев од оних моралних, до научних које тврде да је поље у вези са генима најмање истражено и да се не може са сигурношћу знати неће ли у будућности мутирати и довести до непредвиђених последица. Већ је било и случајева да резултати експеримената буду потпуно супротни од очекиваних. Међутим, заговорници ГМО наводе да ће се њиховом комерцијализацијом решити проблем глади у свету. Укрштањима гена настале би врсте отпорне на болести, коров, штеточине, сушу, мразеве и врсте земљишта…

– Највећи проблем настаје због мањка информација и мноштва заблуда – тврди др Алексеј Тарасјев, виши научни сарадник на Одељењу за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања у Београду, експерт УН за биолошку сигурност, уз напомену да је садашњи закон у супротности и са европским прописима и са правилима Светске трговинске организације (СТО).

Нацрт измена ранијег, савезног закона из 2001. био је на јавној расправи и добио позитивно мишљење стручне јавности. И нацрт и стари закон су омогућавали добијање дозволе за комерцијално гајење ГМО, с тим да, захваљујући строгом справилнику, ниједна дозвола није издата. Зато је нешто требало предузети. Написан је нови предлог закона и послат посланицима у скупштину. Међутим, у току правне процедуре, без учешћа стручних тела, нацрт је значајно измењен и такав усвојен – каже наш саговорник. – Тако да је на снази пропис који је рестриктиван, али не и безбедан. Он дозвољава контаминацију генетски модификованим материјалом од 0,9 одсто, што „личи” на европске прописе, али нема, као у ЕУ, додатних одредби, које кажу да та контаминација мора бити ненамерна и технолошки неизбежна, и то већ одобреним ГМО или оним ГМО који има позитивну процену ризика.

Примера ради, приликом увоза по сада важећим прописима, у пошиљци могу да се нађу и било који живи генетички модификовани организми у количини од 0,9 одсто, па и мањој, али сасвим довољној да се рашире. Што значи да су без наведених ограда, широм отворена врата уласку нетестираних и потенцијално штетних ГМО у Србију. Зато је доношење ваљаних прописа у интересу свима, код нас и у Европи.

Случај по случај

Процена потенцијалних ризика по животну средину и здравље људи од ГМО је регулисана и међународним актима – Картагенским протоколом о биолошкој сигурности уз Конвенцију о биолошкој разноврсности чији је потписник и наша земља.

– Процена се заснива на предострожности, али се по принципу „случај по случај” ризици морају разматрати посебно за сваки модификациони догађај, животну средину и сваку планирану употребу ГМО. Не може се говорити о општој опасности од ГМО, ни о томе да су они сви безбедни. У процени ризика иде се „корак по корак”, што значи да се ГМО мора прво тестирати у експерименталним условима, затим у пољским огледима, па се тек на бази тако прикупљених информација може разматрати његово евентуално ослобађање у животну средину – објашњава др Тарасјев и додаје да се треба угледати на прописе у Европи.

– ЕУ није увела мораторијум на ГМО већ је процедуру ради предострожности успорила, толико да је СТО имала примедбу да се намерно развлачи са применом генетичког инжињеринга. Аустрија је пример земље која поштује прописе ЕУ о ГМО и у складу са њима се штити од „новајлија” тако што је поједине регионе регистровала за органску пољопривреду па у том случају нико у околини не може садити ГМО усеве. Национални паркови и резервати природе су такође заштићене зоне. Поред тога што је процедура која се користи у ЕУ добра и за нас, треба имати у виду и неопходност усаглашавања. Рецимо у Румунији је било дозвољено гајење модификоване соје. Када је наш сусед постао члан ЕУ, забрањено је гајење овог модификованог усева на тамошњим њивама да би се ускладио са прописима Уније.

– Десет одсто Европске уније користи храну органског порекла, а то је 50.000 потрошача. Зато би за Србију било боље да не уводи ГМО већ да остане заштићена зона за органску производњу – каже професор др Миладин Шеврлић са Пољопривредног факултета у Београду.

Спас или уништење

„ГМО – семе спаса од глади”, једна је од светских реклама која у нашој земљи нема упориште, јер Србија може да прехрани и себе и још две земље сличне величине и без ГМО. Да ГМ неће решити кризу хране стоји и у извештају Светске банке из 2008. године у коме се наводи да је повећање производње биогорива узрок повећања цене хране.

Иначе ГМО се први пут нашао на њивама у САД 1996. године, када је на два милиона хектара засађена соја генетски отпорна на хербициде. Ова култура се гаји на великим површинама као монокултура уз најсавременију агротехнику, временом су фармери имали све више проблема са коровом. Научници су дошли на идеју да произведу семе соје које ће бити отпорно на хербицид на који су све остале биљке осетљиве. Тако је почело а данас се широм света комерцијално гаје биотехнолошки добијени соја, кукуруз, уљана репица, памук и шећерна репица на око 134 милиона хектара.

Остало гајено биље, воће, поврће и цвеће генетски модификовано још увек није стигло на тржиште. Изузетак је на вирус отпорна папаја која се гаји на Хавајима годинама и која заузима 90 одсто локалних поља

И док се у земљама у развоју бележи стални пораст ГМО, у развијеним посустају јер најављена очекивања нису испуњена: приноси не само да стагнирају већ и опадају, а повећава се унос хербицида, расте цена семена које се мора узимати заједно са одређеним хербицидом. При том се од многобројних најава о ГМ биљкама отпорним на сушна подручја или пак салинитет у земљишту што би било пожељно, није отишло даље од отпорности на хербициде и инсектициде.

На етикети не пише

– Људи су селекционисали биљке и животиње више од 10.000 година уназад. Традиционална биотехнологија је такође прилично изменила и извесне биљке – тврди др Тарасјев. – Ми смо од једне једине врсте направили и келерабу, купус, кељ, карфиол, броколи. Са биолошке тачке гледишта, и у прошлости су у производњи пољопривредних култура биле коришћене драстичне методе. Преношење генетичког материјала даје велике могућности да се потребне културе производе брже, у временском распону које се мери годинама а не деценијама или стотинама година. Веће могућности које даје нека технологија захтевају и већу стручност, као и пажљивије проучавање могућих ефеката.

Е, ту смо већ на клизавом терену, јер генетички инжињеринг оставља простор и за злоупотребу. Научна истраживања су скупа, а они који их финансирају очекују и корист. Инсистира се на што бржој примени нових ГМО, без детаљније провере, што се у појединим случајевима показало врло опасно. Зато не чуди да су се „зелени” широм планете побунили против примене, па и биотехнолошких истраживања. Један од аргумената су и резултати експеримента др Инга Пустаија на пацовима. Он је једној групи давао ГМ парадајз а друга је јела природан парадајз, са истим хранљивим састојцима и протеинима. Код пацова који су јели ГМ парадајз црева су расла много брже, бубрези и јетра били су оштећени, величина им је била мања, а мозак се није правилно развијао.

У пет америчких држава фармери су имали идентичне проблеме, њихове крмаче се нису прасиле. Траг их је навео на то да су све крмаче јеле један те исти генетски модификовани кукуруз. Употреба генетичким инжењерингом добијеног хормона за повећање млечности крава такође је показала и своје „наличје” – веће обољевање крава.

Све то наводи на сумњу да је и људско здравље озбиљно угрожено и да са биотехнологијом треба бити обазривији. Мада је у САД-у дозвољено комерцијално гајење ГМО без претходних провера утицаја на људско здравље, то није све. Стручњаци тврде да је од укупних површина под сојом – 90 одсто она модификована која се налази у многим намирницама у тамошњим супермаркетима. Присуство ГМО у храни се не означава тако да потрошачи немају могућност избора јер не знају шта узимају, за разлику од ЕУ, где присуство ГМО у храни мора да буде јасно обележена.

Природа на удару

Занимљиво је да су наши људи листом против ГМО, али се модификована соја због отпорности на коров ипак прошверцује на њиве, а када је инспектори открију, онда се њено уништавање брани свим расположивим средствима! Тешко је у зрну које се на изглед ни по чему не разликује од класичног, препознати опасност, супербиљку која нема природног непријатеља, а отпорна је на хербициде... Џаба упозорења, забране, свест и савест су једина брана. Треба знати да је поред здравствене безбедности по човека и животиње, веома важно да се очува разноврсност локалних сорти пољопривредних култура које могу бити угрожене не само применом ГМО, већ и страних, инвазивних врста (попут амброзије или кинеских бубамара), баш као и масовном употребом једне врсте хибрида. Пример је и свиња мангулица која је била пред нестајањем, јер су се произвођачи опредељивали за стране крупније расе попут јоркшира, занемарујући домаће. Слично се догодило и са јабукама, све је теже наћи стабло колачаре или будимке, јер су их потиснуле „грени смит”, „јонаголд”, „златни делишес”... Ко се још сећа кукуруза „осмака” од кога се прави најслађа погача, који је укуснији и од кукуруза шећерца?

[Sophrosyne]

Šef Katedre za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo i predsednik Komisije za međunarodnu saradnju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Gordana Šurlan-Momirović kaže za “Akter” da genetski modifikovani organizmi, koji se koriste u ishrani ljudi i kao stočna hrana, nisu otrovni.

“GMO su potpuno bezbedni i sasvim je sumanuto plašiti narod. Izjave iz lekarske komore da se zbog genetski modifikovanih organizama dobija rak ili neke druge bolesti su potpuno besmislene, kao da na fakultetu nisu učili genetiku”, kaže profesorka Šurlan, i dodaje da su takve reakcije javnosti bile i kada je nauka otkrila hibride, a sada ih svi gaje.

Ona tvrdi da su prednosti GMO višestruke u odnosu na konvecionalni način uzgoja kultura.

“Gajene GMO biljke su otpornije na insekte, parazite i korove. Tako se praktično smanjuje potreba za pesticidima koji su i te kako štetni. Naučnici genetskim inženjeringom stvaraju biljke koje su sposobne da stvaraju vlastite toksine i supstance, koje uništavaju viruse ili štetne insekte. To ne znači da su te biljke otrovne i za ljude. Primer za to je gusenica kukuruza. Genetski modifikovani kukuruz nije otrovan za stoku koja se njime hrani, a kamoli za čoveka koji je tek treći u tom lancu, ali je otrovan za gusenicu koja uništava useve. Biotehnologije doprinose većoj produktivnosti, odnosno većoj proizvodnji hrane”, objašnjava profesorka Šurlan-Momirović.

Ona objašnjava da kada se radi o opasnostima GMO biljaka pre svega treba obratiti pažnju na lanac ishrane, odnosno da se ovakve biljke moraju kontrolisati, te da je zato neophodno da sve bude regulisano zakonom.

Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, Nikola Aleksić kaže da je 800 nаjuglednijih nаučnikа iz 84 zemlje uputilo jаvno upozorenje svim vlаdаmа zemаljа svetа o “genocidnim” posledicаmа GMO

“Cela stvar podseća na prohibiciju alkohola. Naizgled je zabranjeno, a svi piju. To je slučaj i kod GMO. Fitoinspekcija može da otkrije ko gaji GMO biljke i da kazni, ali se teško kontroliše eventualni uticaj na ekosistem. Uvek postoji opasnost da se gen za otpornost ne ubaci u neku divlju vrstu, koja će postati otporna na herbicide i insekticide i tako zauzeti životni prostor gajenih biljaka. Takođe, može da se ugrozi lanac ishrane ako se ugrozi neka vrsta insekata. U Africi, Indiji i Kini se već naveliko sadi GMO pamuk, ali se ne gaji soja jer je ona poreklom sa tih prostora, dok se u Meksiku ne gaji GMO kukuruz da se ne bi ugrozila autohtona vrsta i lanac ishrane. GMO biljke se gotovo nikad ne gaje na području porekla”.

Komentarišući povike protiv GMO, profesorka Šurlan-Momirović navodi da je po sredi politička ujdurma i da bi vlada trebalo što pre da promeni zakon o GMO.

“GMO može da bude velika šansa za Srbiju, ali Evropska unija će najverovatnije izvršiti pritisak da se taj zakon ne promeni. Zapravo radi se o tome da postoje dva lobija, američki agrarni lobi i evropski lobi hemijske industrije. Bilo kako bilo, činjenica je da se u Sjedinjenim Američkim Državama mnogo više ulaže u nauku i da su na ovom polju daleko ispred evropskih država. Uz to američka Agencija za hranu i lekove - FDA ( Food and Drug Administration) sprovodi rigorozne kontrole”, kaže profesorka Šurlan-Momirović.