Роба, ропство Јевреја и ропство Јеврејима

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Увод

Карл Маркс када објашњава феномен робе каже да када се нека ствар постаје роба - узима са примјер астал - сто - трпезу доживљава такву трансформацију (транссупстанцијацију, трансфигурацију, преображење, "трансцeнденцију") уз обиље теолошких и филозифских začkoljica da bi se manje cudo, manja magija, manje iznenadjenje desilo sa je astal- sto- trapeza- presto sam poceo da se pomjera da hoda na svojim nogama!

Dakle tramsformacija stvari - predmeta - u robu je svojevrsna liturgija "sveta tajna" preobrazenje cudo vjere, jos cemo vodjeti koje! Na dalje po Marksu tek takvo stanje stvari, [drzava] robno stanje fizisa omogucuje pojavu novca koji je ne samo sretstvo placanja nego takodje roba, tako dobivamo poredak kapitala koji se tice svega bica - ontologiju kapitalizma

 "Pare pare pokrecu svjet politiku i nogomet"

wenders " so zemlje" krv svjeta je novac. O teologiji novca vidjeti i kod Basare u " Fami o Biciklistima" gdje se uzgred receno u popisu sekte biciklista nalazi pokojni Zizijulas.

Dakle imamo vagu na jedmom tasu su sve robe , sve vrjednosti ovoga svjeta svo zlato , srebro dijamanti, drago kamemje, kuce palate, umjetnicka djela, njive vocnjaci, krave, konji, pasnjaci, svo zito, sav nas hljeb nasusni koji od Boga istemo danas, a na drugom tasu sve  pare papirne i digitalne, svi vrjednosni papiri, obveznice, izvodi, surogati, surogati surogata, izvodi izvoda, surogati izvoda, obveznice surogata i tako u beskonacnost.

Sve stvarmo fizicko i materijalno za sve apstraktno prividno i "duhovno".

Sve za nista sto nije cudno ako se zna metod da samo nista otkriva sve.

Ovo je otprilike ono sto nas Sarajevski rabin Elijazar Papo naziva ekonomskim antisemitizmom  a profesor Balaban egipatskom кабалом crnom magiom koju uz pomoc sotone sprovede proizvodjaci novca.

Te se postavlja pitanje da li je Izael u egipatskom ropstvu pokorava sebi narode ili su narodi u svetoj poslusnosti starijemu bogovidnom bratu који гледа нестворене логосе односно купину несагориву.

Или је брат заблудио и изабрани се изгубио како тврде сви који не по тијелу него по правој вјери претендују да су изабрани - првина, Аврамово сјеме, Изабрани Божији Боговидни Народ.

Бог ти је оно чему посветиш већину свога дана или свој живиот, како производјач новца гледа на оне који за његов производ који он "ни из чега" или од ничега прави трче и раде по ваздан, препириу се, варају једни друге, или своје родитеље и дјецу стављају у други трећи план, него као непосвећене и ниже од робља, јер роб служи господару, а ови за господара мрзе или у бољем случају не хају, а за господарев производ чине све. И кад му такви кажу да је заблудио може само да се смије, јер су далеко већем блуду они сами, јер на долару пише "ми у Бога вјерујемо" а ви у у наш долар, а не у Бога јер реално њему служите.

"Супернаут" други стих преводи са "све једноме из масе", упоредимо ову слику-новчаницу  са сликом-иконом Цркве и лешином око које се окупљају орлови, са епископом у литургији, са св Савом на црквено-народном Жичком сабору. Слици икони се служи, а сличице-новци ти служе - али те уствари робе. Кокош када се претвори у робу постаје све неприроднија. Робни закони и њу и Јевреје и нас доводе у конц-логоре и онда сједим на врелу Боснеи чекам да ми баце у сву ту љепоту абомбу.

"Све једноме из масе", је метод гдје се неко безначајан, неко из масе, аутсајдер, осреднјак, окити доларима и онда изазива доларску, новчану грозницу код масе, умјесто златне грознице.

Новац је само један метод владања Изабраних од Бога или Народа или самихсобом постављених самодржаца владара, господара, а господара нема без робова, а узајамни однос господара и роба је у танчине описао Хегел.

Ропство је Економија, Господарство је Економија, Црква је Економија и горе наведено је Економија.

Домаћинлук, поредак и устројење спасења, света тајна извођења хљеба из земље.

Зато узмимо наш хљеб свагдашњи не сано  онај о којем живимо литургијски логосни, него и сав хљеб са којим се хранимо и анализарјмо га и видићемо у шта заиста вјеујемо и коме се покоравамо и клањамо, а за тај поредак смо само ми одговорни.

Однос Цркве и државе, Израиља који у купини која несагорјева и Изралела који око себе сагорјева и претвара  у прах и пепео. Јевреји имају "свјест о Злу" знају шта их чека ако се само за тренутак опусте, неће као и Срби да буду вођени као овце на клање.

Мало знамо о унутарјеврејским односима, Хазарски рјечник и рјечник по тијелу синова Аврамових колико су усклађени?

Постоје мишљења да је у другом рату текао обрачун међу њима, по завршетку Хана Арент након 6.000.000 жртава, даје интервиу за Њујорк тајмс у коме каже: "гдје год се вршио прогон Јевреја то је увјек било уз сарадњу Јевреја"

Часопис Национан Географик издао је број посвећен подземном Јерусалиму, зна се у археологији да се ниво града подиже нпр 10 цм за педест година, па видимо у Солуну нпр старе цркве као да су укопане два метра, ниже од садашњег нивоа, ако би рачунали врјеме изградње Соломоновог Храма добили још већу дубину, рекох блажене успомене Атанасију: Ко им брани да служе испод Ал Аксе? -Мали добро размишљаш.

Јевреје треба бранити и од Јевреја се треба бранити, само није лако разлучити кад како и шта, највећа несрећа је убити светога, а није љепо ни да те сатанизова будала убије.

Драгош Калајић говори о Христу који је срушио Банк-ове тезге у Храму, и банкарима који му се свете, Езра Паунд пјесник Јевреј-фашиста (фашизам је Христос д.о.о. - корпоративна личност)  са мусолинијевог радија