Renesansna filozofija i Frensis Bekon

[Тавита]

Uzima se da period renesanse obuhvata 14, 15 i 16. vek. U toku tog perioda evropska kultura izlazi iz srednjevekovlja. Preokupacije ljudi se menjaju. Dok je srednji vek bio usmeren ka nadzemaljskoj sreći i ka spasenju kroz veru, renesansni čovek se vraća ovozemaljskim vrednostima. Javlja se pokret humanizma koji predstavlja ponovno otkrivanje kulture Stare Grčke. U svim granama umetnosti javljaju se izuzetni autori.

Slika sveta koju je srednji vek preuzeo od Aristotela i prilagodio je sebi, biva dovedena u pitanje pojavom novih naučnih teorija o strukturi kosmosa. Nikola Kopernik (1473-1543) postavlja hipotezu o nebeskom sistemu u kome zemlja kruži oko sunca koja nailazi na otpore u crkvi. Teoriju prihvataju drugi izuzetni naučnici. Galileo Galilej (1564-1642) sistematski upotrebljava eksperimente da bi utvrdio zakone kretanja nebeskih tela i tela na zemlji. Johan Kepler (1571-1630), takođe na osnovu iskustvenih posmatranja, utvrđuje da se planete ne kreću po idealnim krugovima kako je nalagalo idealizovanje nebeskih prilika koje datira još od pitagorejaca, već po elipsama.

Paralelno sa ovim promenama u nauci menja se i svakodnevni život. U tom periodu otkriva se štamparska mašina, kompas, prve naočare i teleskopi, barut, a krajem 15. veka ljudi postaju svesni postojanja Novog sveta - Amerike, koja kao da pruža nove neslućene mogućnosti.

ve promene u svojoj filozofiji sažima jedan Englez - Frensis Bekon (1561-Frensis Bekon1626). Bekon je primetio da je potrebna Obnova nauke na sasvim novim osnovama. Prvo treba promeniti njen cilj. Dok je ranije nauka prvenstveno služila obrazovanju ličnosti, sada njen cilj treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom i dolaženje do otkrića koja će unaprediti svakodnevni život. Bekon to kaže kroz kratku izreku: "Znanje je moć". Pomoću znanja čovek treba da postane gospodar prirode, koji će njene zakone okrenuti u vlastitu korist.

Da bi dobili takvo korisno znanje moramo promeniti i metod nauke, dati joj nova "oruđa" za rad ili "Novi organon", kako se zvala jedna Bekonova knjiga. Ranije su metafizička razmatranja prevashodno koristila metod dedukcije - izvođenja iz pretpostavljenih prvih principa stvarnosti. Ali, Bekon je smatrao da naš duh nije najpre ispunjen Idejama koje nam istinito predstavljaju stvarnost, nego radije Idolima, zabludama kojima nekritički verujemo. Zbog toga dedukcija neće biti najbolja metoda nauke, jer će izvođenje iz pogrešnih principa dovesti do pogrešnih zaključaka. Naš razum i njegova tumačenja prirode treba moći korigovati, a to možemo postići novom metodom indukcije, koja predstavlja postupno izvođenje teorija iz posmatranja i eksperimenata.

S druge strane, sklonost da se nekritički pridržavamo već naučenih istina, ili da verujemo pojmovima koje spontano i najčešće stvaramo, objašnjava i otpor na koji nailaze nove ideje i sporost u dolaženju do novih otkrića. Bekon naziva ove pojmove "Idoli", zato jer mu smisao koju ta reč ima u Bibliji omogućava da ukaže da su te predrasude nešto pogrešno, čega se treba osloboditi.

Postoje četiri vrste idola koji su izvor zablude. Idoli plemena su pogrešne predstave kojima je sklon ceo ljudski rod. One se odnose na našu sklonost da svet prilagodimo svojim željama i svojim moćima razumevanja, čime ga najčešće činimo jednostavnijim nego što on jeste. Idoli pećine su idoli koji su različiti od pojedinca do pojedinca i vezani su za način na koji je svako od nas formirao svoja mišljenja, preko događaja koje smo iskusili i autoriteta koji su delovali na nas. Idoli trga su vezani za probleme koji nastaju iz korišćenja staroga jezika, koji je formiran prema starim idejama, za izražavanje novih ideja, dok su Idoli pozorišta vezani za društvene autoritete, tradiciju i religijska verovanja koji često od ljudi traže pristajanje bez razmišljanja.

Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Čovek se sada tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum, što znači da predstavlja biće koje je sposobno da otkriva istinu, daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje mišljenje. Iako jednako raspodeljen svim ljudima, kako će kasnije reći Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokušati da se on poboljša i usavrši. To nas dovodi do pitanja metode, odnosno do pitanja o pravilima za dobro služenje razumom. Oko tih pitanja trude se: racionalizam, u okviru koga ćemo obraditi Dekarta, Spinozu i Lajbnica, i empirizam, koji ovde predstavljaju Lok i Hjum.

[LukaZ]

nova "oruđa" za rad ili "Novi organon

ja mislim da je novi organon ustvari nešto kao, u prevodu na srpski: novi prirodoslov. dakle ne ili nego i - oruđa za rad i novi organon.

[Млађони]

Лично највише готивим Хјума, Лока и Декарта, мада су сви редом допринели развоју свих грана филозофије, па и саме науке. 

[JESSY]

Ima ljudi koji nalaze uživanje u nestalnosti, a držati se utvrđenog
verovanja smatraju ropstvom.

Da li iko sumnja da kada bi se iz ljudskih umova povadila sva gorda
mnenja, laskave nade, lažne vrednosti, neobuzdana maštanja, ili tome
slično, da bi umovi jednog broja ljudi splasnuli i ostali jadni, puni sete,
rđavog rapoloženja, neprijatni sami sebi?

Najživotniji delovi tela nisu i najosetljiviji.

Slava pripada onome koji pređe preko uvrede.Ono što je bilo, prošlo je
i neopozivo ; a mudri ljudi imaju dosta posla oko stvari sadašnjih i
budućih.

Nema čoveka koji tvori zlo radi zla, on to čini da pribavi sebi dobit,
ili zadovoljstvo, ili čast, ili tome slično.Pa zašto da se ljutim na nekoga
zato što više voli sebe nego mene?

[JESSY]

Neki, kada se svete, žele da stranka zna otkuda dolazi osveta.To je
plemenitije.Jer zadovoljstvo kanda ne dolazi toliko od nanošenja ozlede
koliko od kajanja protivnikova.

Često se vidi da rđavi muževi imaju vrlo dobre žene; da li to dolazi otuda
što tako skače cena muževljevoj dobroti kada je ukaže, ili se pak žene
diče svojom strpljivošću….

Opazićeš da između svih velikih i valjanih ljudi nema nijednoga koji
bi u ljubavi bio zaveden do ludila.

Duh ljudski više veseli i krepi dobit u sitnim stvarima negoli stajanje
u mestu u krupnim.

Ljudi koji nemaju prijatelja da pred njima otvore dušu, ljudožderi
su sopstvenih srca.

[JESSY]

Ima nekih koji misle da im je duh zaspao ako ne ispale ponešto
zajedljivo što pogađa u živac.

Onaj ko ima satiričnu žicu, te se drugi plaše njegove duhovitosti,
treba i sam da se plaši tuđega pamćenja.

Razgovor treba da bude polje u kojem svako može da šeta, a ne kao
put koji vodi nečijoj kući.

Prevlast navike je svuda vidljiva; toliko da se čovek može začuditi
kad čuje kako ljudi izjavljuju, uveravaju, obavezuju se, besede krupne
reči, a onda rade isto onako kao što su radili ranije; baš kao mrtvi kipovi
ili mašine koje samo pokreću točkovi navike.

[JESSY]

Navika je najsavršenija kada počinje u mladim godinama: to nazivamo
vaspitanjem, a ono je u stvari samo rana navika.

Ljudima su toliko dozlogrdila odgađanja i varakanja onih koji se prime
da im pomognu, da su doista zahvalni onima koji imaju toliko običnog
poštenja da kažu odmah da im neće pomoći.

Zanimanja prelaze u narav.

Najveća je slava onde kad čovek uspe gde su drugi promašili.

Ko god izgubi strpljenje gubi vlast nad svojom dušom.Ljudi se ne
smeju pretvoriti u pčele: Živote ostavljaju u ranama koje zadaju.

Ako je čovek ljubazan i uslužan prema naznancima, to pokazuje
da je on građanin sveta i da njegovo srce nije ostrvo odsečeno
od drugih zemalja no kopno koje je vezano s njima.

https://zoricazoricblog.wordpress.com/category/eseji-ili-saveti-fransis-bekon/