RON PAUL - алтернатива?

[uros]

Није само Ранд, има још гомила њих, мислим да је чак велика већина атеиста што се мени лично не свиђа будући да хришћанство одбацују углавном на основу проблематичне историје РКЦ, а не на основу хришћанског учења. Узгред мислим да је либерално друштво једини модел друштва који може бити компатибилан са хришћанским учењем и принципима. Ни један други модел по мом мишљењу не може да се уклопи у хришћански поглед на свет зато што сви други модели намећу ставове друштву на силу. Ствар је слична и у супротном смеру: од свих других религија хришћанство је због урођеног принципа ненасиља као и анти-колективистичкој природи најближе либерализму. То је изузетно занимњив моменат који би мене, да сам философ попут на пример либертаријанског философа, ултра-атеисте и анархисте Стeфана Молинеа (још један пример), итекако заголицао да га прочачкам.

[Млађони]

Тачно, наука је индиферентна према емоцијама. Управо зато ми је чудно да неко ко је научник као нп. Ивица може да базира своје политичко мишљење (под предпоставком да је оно уопште политичко) на стварима које немају додирних тачака са политиком. То је као кад би одбацивао научну теорију зато што је научник који њу износи комуниста или фашиста по убеђењу.

Jel ivica amer? I kakve veze to ima sa celom pricom? Mislim da bazira svoje misljenje na relevantnom podatku koji govori nesto o ron paulu.

Politika je kao i kupovina - vise emotivan nego racionalan izbor.

[Juan Valdez]

Ствар је слична и у супротном смеру: од свих других религија хришћанство је због урођеног принципа ненасиља као и анти-колективистичкој природи најближе либерализму.

Ово у најмању руку није очигледно. ОК, ненасиље свакако (да не улазимо у злоупотребе), али хришћанство (православно и католичко) имају превише елемената колективизма. Разлика између хришћанског колективизма и нпр. комунистичког (не у етици, него у методологији, етичка разлика је огромна) је што је се у хришћански колективизам ступа слободном вољом. Али је и даље у питању колективизам. Јесте он компатибилан са либералним друштвом, јер нико никоме не може и не треба да забрани тако нешто, али либералном мислиоцу може и те како да се огади. Протестантизам је много више индивидуалистички и онај изворни би требало много више да буде близак либералу, али овај данашњи амерички је таква једна комедија да мени уопште није јасно како је могуће да неко толико обесмислио религију. Из тог разлога ми врло тешко пада да потпуно ценим (као мислиоца, не као људско биће) америчког религиозног конзервативца. То ми је као неко ко слуша Карлеушу.

[uros]

@Iuris:

Ивица је већ објаснио да се не ради о политичком мишљењу што је кул, онда ни тај мој одговор не може да се односи на њега. Али када би се односило, како онда мислиш "какве то везе има"? Па Пол је политичар, а не научник. Ни мени се лично не свиђа тај његов одговор, а још мање би ми се свиђао ако је у питању "политички компромис" у шта сумњам. Али мене и не занима његов став око те приче јер се друштвени модел који он заступа уопште не бави тим питањем, али ни најмање. Тим питањем се баве научници (и ентузијасти за науку), и тако и треба да буде. Шта се деси кад лаици крену да трипују ту причу боље да не наводим. О једном таквом има огромна тема у одељку форума "зона сумрака".

[DYNABLASTER]

mozda covek mora malo da pazi sta prica dok ne dodje na vlast i vecina se osvesti

"budite lukavi kao zmije..."

stvarno nije lako se snaci na takvom polozaju kad je neprijatelj jak

[Млађони]

Ово у најмању руку није очигледно. ОК, ненасиље свакако (да не улазимо у злоупотребе), али хришћанство (православно и католичко) имају превише елемената колективизма. Разлика између хришћанског колективизма и нпр. комунистичког (не у етици, него у методологији, етичка разлика је огромна) је што је се у хришћански колективизам ступа слободном вољом. Али је и даље у питању колективизам.

Sa ovim moram da se slozim. Ta kolektivno uredjena drustva su takva da moraju da odbijaju drugo. To je primer Komunista i Hriscana, oba drustva su slichno uredjena ali su drugacija te bi ova hriscanska komuna znatno skodila komunisticko-politickim idealima.

Протестантизам је много више индивидуалистички и онај изворни би требало много више да буде близак либералу, али овај данашњи амерички је таква једна комедија да мени уопште није јасно како је могуће да неко толико обесмислио религију. Из тог разлога ми врло тешко пада да потпуно ценим (као мислиоца, не као људско биће) америчког религиозног конзервативца. То ми је као неко ко слуша Карлеушу.

Mislim da ivica pravi fer poentu.

[Juan Valdez]

Уосталом, сам је Урке пре неки дан ово поставио.

http://mises.org/daily/3769

[uros]

Ово у најмању руку није очигледно. ОК, ненасиље свакако (да не улазимо у злоупотребе), али хришћанство (православно и католичко) имају превише елемената колективизма. Разлика између хришћанског колективизма и нпр. комунистичког (не у етици, него у методологији, етичка разлика је огромна) је што је се у хришћански колективизам ступа слободном вољом. Али је и даље у питању колективизам. Јесте он компатибилан са либералним друштвом, јер нико никоме не може и не треба да забрани тако нешто, али либералном мислиоцу може и те како да се огади.

Па не односи се слобода избора само на "ступање" у хришћанство (Цркву). Хришћанство нуди друштвени модел у чијем центру се налази милосрђе и љубав. Оно што је лепо у тој причи је што је хришћанство свесно чињенице да је милосрђе и љубав немогуће практиковати на силу. Из тога произилази да је једина аутентична алатка коју хришћанство има на располагању препорука тј. савет. Е сада, када се узме у обзир људска природа у којој је човек човеку тиранин а не брат, онда долазимо до разноразних злоупотреба које су се у хришћанском свету дешавале у историји и које се и данас дешавају. Са друге стране хришћанство нуди решење и за нас несавршене људе који нисмо до те мере корумпирани да се приклонимо клану злоупотребљавача, али смо далеко од савршених моралних тврђава. То решење је трпљење, прихватање туђе несавршености и служење свом брату за кога знамо да је исти као ми, несавршен. Међутим ако и он примењује начело трпљења према нама онда такво друштво уствари може да постоји сада и овде. И наравно, тежња је увек ка савршенству. Али оног момента када било шта од овога престане да буде израз индивидуалне слободне воље сваког хришћанина понаособ, цела прича пада у воду као кула од карата јер се удаљује од своје суштине без које не може да постоји.

Протестантизам је много више индивидуалистички и онај изворни би требало много више да буде близак либералу, али овај данашњи амерички је таква једна комедија да мени уопште није јасно како је могуће да неко толико обесмислио религију. Из тог разлога ми врло тешко пада да потпуно ценим (као мислиоца, не као људско биће) америчког религиозног конзервативца. То ми је као неко ко слуша Карлеушу.

Иако је ово уобичајена обсервација ја нисам баш сигуран да је она тачна. Зашто би протестантизам био ближи либералу од православља? Због "персонал Џизуса"? По мени је такво хришћанство једноставно у огромној мери удаљено од изворних хришћанских учења, дакле св. Писма (са аутентичним тумачењем а не тумачењем које изврће смисао текста и обликује га према нашим потребама). У пракси индивидуа у либералном друштву је у огромној мери зависна од других индивидуа под предпоставком да оне желе са њом да сарађују и тргују. На сличан начин је у православљу свака људска личност зависна пре свега од остваривања односа са другом (другим) личностима и то у егзистенцијалном смислу зависна, баш као што смо у либералном друштву у егзистенцијалном смислу зависни од пекар да би могли да се прехранимо хлебом.

Ова тема би могла баш далеко да се рашири ал сад нема времена.

[DYNABLASTER]

svaka cast!

[Juan Valdez]

У пракси индивидуа у либералном друштву је у огромној мери зависна од других индивидуа под предпоставком да оне желе са њом да сарађују и тргују. На сличан начин је у православљу свака људска личност зависна пре свега од остваривања односа са другом (другим) личностима и то у егзистенцијалном смислу зависна, баш као што смо у либералном друштву у егзистенцијалном смислу зависни од пекар да би могли да се прехранимо хлебом.

Ова тема би могла баш далеко да се рашири ал сад нема времена.

То стоји тебрице, то потпуно стоји, али где су у либерализму ”пекари” владике, ексклузивни дистребутери хлеба, које то своје право деле оклагијополагањем на ниже пекарe и тако даље, знаш већ...

[uros]

Јесте, има тога. Али владике су пастири и литурзи. Палом стаду требају пастири, педагози (које они увек могу да одбију напустивши Цркву). Њихова "моћ" би такође требала да не излази из оних горепоменутих оквира. А ако не би излазила, где је ту онда "предност" владике у односу на неког лаика? Друго је народ са етатистичким менталитетом који од владика праве феудалне кнезове, или у случају рима римске понтифексе, цезаре и императоре.

Веома занимљива тема бтв, наставићемо.

[DYNABLASTER]

evo jos jedan koji pomaze i nama i amerima

http://www.youtube.com/watch?v=YKPRMsBcOEA

http://www.youtube.com/watch?v=Zg0vQ05SaqA

[Grizzly Adams]

Ово у најмању руку није очигледно. ОК, ненасиље свакако (да не улазимо у злоупотребе), али хришћанство (православно и католичко) имају превише елемената колективизма. Разлика између хришћанског колективизма и нпр. комунистичког (не у етици, него у методологији, етичка разлика је огромна) је што је се у хришћански колективизам ступа слободном вољом. Али је и даље у питању колективизам. Јесте он компатибилан са либералним друштвом, јер нико никоме не може и не треба да забрани тако нешто, али либералном мислиоцу може и те како да се огади. Протестантизам је много више индивидуалистички и онај изворни би требало много више да буде близак либералу, али овај данашњи амерички је таква једна комедија да мени уопште није јасно како је могуће да неко толико обесмислио религију. Из тог разлога ми врло тешко пада да потпуно ценим (као мислиоца, не као људско биће) америчког религиозног конзервативца. То ми је као неко ко слуша Карлеушу.

Ово није сасвим тачно. О протестантима је тешко говорити уопштено зато што их има на хиљаде различитих, али све значајније заједнице су врло централистички уређене и имају врло јако изражен колективизам. Мада људима споља изгледају "индивидуалистички", али то је само фасада.

Православно Хришћанство, бар из мог искуства, има највеће поштовање према личности/појединцу. Мени само није јасно како још увек неко од православних мислилаца то није увидео и лепо објаснио.

[Juan Valdez]

Православно Хришћанство, бар из мог искуства, има највеће поштовање према личности/појединцу. Мени само није јасно како још увек неко од православних мислилаца то није увидео и лепо објаснио.

Напротив, најбољи православни мислиоци су углавном по правилу нагињали и нагињу ка некој врсти друштвеног колективизма, најчешће некакав православни социјализам. Чак и они који су директно страдали од бољшевика.

[Grizzly Adams]

Напротив, најбољи православни мислиоци су углавном по правилу нагињали и нагињу ка некој врсти друштвеног колективизма, најчешће некакав православни социјализам. Чак и они који су директно страдали од бољшевика.

То је тачно и мени веома чудно. Православни мислиоци јесу, али Православље само по себи доживљавам другачије. Можда слабо капирам...