Парада поноса

[Александар Милојков]

Један нас Господ везује.

[chkaloff]

Ми имамо ову песму

не жури да нас покопају

Још увек имамо ствари

у нашој кући читав трупа деце

и само жели да живи.

[chkaloff]

Имамо плаве се зове педерасты. Они су се тукли на улици. Дакле, они не иду са заставама

[chkaloff]

Они су сви седели код куће и нос не показују - убијени

[chkaloff]

Иако је наша платформа геј, али они само били смијеха и шале о њима састави. Песницама добре помоћ против њих, ако не разумете његов грех

[chkaloff]

Довиђења. Надам се да ћу бити много вам боравак дана

[Зоран]

Gej bomba u Beogradu

Ivica Dačić izjavio da je Parada ponosa visoko rizičan događaj kakav odavno nije bio u Srbiji, protest homoseksualaca podelio političku scenu Protest homoseksualaca, odnosno Parada ponosa, koja će se 20. septembra održati u centru Beograda, biće jedan od najrizičnijih skupova koji je u poslednje vreme organizovan u Srbiji, upozorio je ministar policije Ivica Dačić. On je rekao i da će policija učiniti sve da obezbedi ovu vrlo rizičnu manifestaciju. Koliko je tenzije podigla povorka homoseksualaca u Beogradu, najbolje govori i podatak da je politička i javna scena podeljena u podršci, odnosno osudi ovog događaja

даље: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=79845&sectionId=37

[Зоран]

Лепо се сад види ко је ко .

[Маша]

Тадић је дакле јавно за геј параду.

Баш фино.

[Маша]

Владика Амфилохије осудио и поворку и нападе

16. септембар 2009. Извор: Танјуг

БЕОГРАД - Митрополит црногорско-приморски Амилохије поручио је данас да Црква Божја, као чуварка светиња живота и љубави и радионица вечног живота, не може прихватити ни одобрити "поворку срама - за поворку поноса", поготову када се њеним наметањем врши јавно насиље над онима који не мисле исто.

"Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оних који бирају наместо пута живота - пут бесловесности и смрти", наводи се у митрополитовој поруци уочи најављене, како се наводи, такозване "Параде поноса" у Београду.

Амфилохије, који замењује српског патријарха Павла, истиче да Црква, као чуварка светиње живота и љубави, и као радионица вечног живота и чистоте, непролазне љубави, осуђује свако насиље и има обавезу и дужност да сваког човека, свако људско поколење, па и ово данашње, непрестано подсећа на потребу "разликовања Бога и Сатане, светлости и мрака, зла и добра, истине и лажи, природности и противприродности, смисла и бесмисла".

Зато, указује Амилохије, Црква "као таква не може прихватити нити одобрити поворку срама - за поворку поноса, поготову кад се њеним наметањем, као у овом и сваком сличном случају, врши јавно насиље над инакомислећим".

Подсећајући на народну изреку "Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси...", Амфилохије каже да Црква "Поворку поноса" не одобрава утолико пре што се она организује у граду који је под "вековним покровом Пречисте, Преблагословене Деве Богородице, која је нетрулежно Бога Љубави родила - за живот света".

Одржавање "Поворке поноса" најављено за недељу, 20. септембра, а заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да ће тај догађај обезбеђивати неколико хиљада полицајаца.

"Поворка поноса" је, каже митрополит, у ствари "поворка срама, поворка Содоме и Гоморе - само је потврда оне народне: Ко се Бога не боји ни људи се не стиди".

http://www.rtv.rs/sr_ci/vesti/drustvo/drustvo/2009_09_16/vest_151709.jsp

[Александар Милојков]

Благодарим нашем Високопреосвећемом митрополиту. Овим јасним речима враћа духовни мир нама којим је ово насилно наметање срама и смрада узбуркало најинтимнија и најискренија људска осећања. На многаја љета, нешем архијереју и пастиру Цркве Христове.

[Александар Милојков]

Ево комплетног текст са сајта СПЦ:

Поворка срама

16. септембар 2009 - 17:45

поводом најављене  тзв. „Параде поноса“ у Београду

Најављена за 20. септембар у Београду тзв. „Поворка поноса", уствари поворка срама, поворка Содоме и Гоморе - само је потврда оне народне: Ко се Бога не боји ни људи се не стиди.

Давно је речено: Све ми је слободно, али није ми све на корист. Заиста, слобода нас је створила, човјек је за слободу створен. Но, само истина је она која ослобађа човјека, тј. истински начин живљења, постојања и понашања. Лажни, посуновраћени начин живљења човјековог јесте слободан али он не гради него разграђује људско достојанство. Право значи ићи правим путем и живјети на прави, праведан начин.

По датој слободи, човјек има право и на самоубиство; по сатанској филозофији живота, човјеку је „закон што му срце жуди". Човјек је биће обдарено тјелесним и душевним силама. Све што човјек јесте и има, само онда кад се употребљава на прави начин, остварује своју сврху и постиже свој истински смисао. Човјек, по слободи, има право, може и да злоупотреби богодане силе и дарове. Тако, иста рука, иста снага и вјештина човјекова оперише и лијечи зли тумор на човјековом организму, али и закоље човјека и дијете у колијевци...

То што важи за све психофизичке силе и дарове човјекове, за могућност њихове употребе и злоупотребе, важи и за богодани дјетородни нагон човјеков. Употријебљен на прави и здрави начин, он љубављу мужа и жене рађа и ствара нови живот; њиме се испуњује заповијест Божја и благослов уграђен у мушку и женску природу: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њом..."

Може ли се прогласити за врлину и човјека достојно право - гажење и скрнављење тог и таквог закона људске природе, самог богоданог смисла човјековог постојања и вјечног смисленог Закона Божјег? Не претвара ли се чедоморством (абортусом) материна утроба, створена да буде радионица живота, у радионицу смрти? Исто тако и бесловесно распаљивање похоте мушког на мушко и женског на женско, не представља ли обесмишљење велике и сверодне тајне брачне љубави како у времену тако и у вјечности? Љубав је дата човјеку да рађа; свако рођење је рођење за вјечност, а не за смрт и ништавило. А „дрво које плода не рађа сијече се и у огањ баца". Да ли је јалова љубав - љубав? А таква је мужеложничка, геј-лезбијска љубав која неће и не може наслиједити Царства Божијега, јер је бесплодна и јалова. (ср. 1Кор. 6, 9) Јер њен ерос води у смрт и самоубиство,истовјетан је са смрћу. Содома и Гомора су у древна времена сами себе уништили, сагоревши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у противприродно (ср. Рим. 1, 26), самоуништавајуће.

Љубав које јесте Бог и која је дата човјеку да њоме познаје Бога, остварујући свој вјечни смисао и пуноћу постојања, постаје, злоупотребом, извор егзистенцијалног помрачења ума и сљепила, содомије. Такве, морално и духовно ослијепеле, „предаје Бог у срамне страсти" (ср. Рим. 1, 26)

Са горе укратко наведених разлога, видовита Црква Божја не може и не смије прихватити противприродност за природност, гријех за врлину, бесловесност за разумност, античовјечност за човјечност, самоуништење и обесмишљење љубави као најсветије сфере живота, за радост живота, праведности, за избор пута који води у истинско људско живљење.

Наравно, Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оних који бирају намјесто пута живота - пут бесловесности и смрти. Она, међутим, као чуварка светиње живота и љубави, и као радионица вјечног живота и чисте, непролазне љубави, осуђујући свако насиље, има за богодану обавезу и дужност да сваког човјека, свако људско покољење, па и ово данашње, непрестано подсјећа на потребу разликовања Бога и Сатане, свјетлости и мрака, зла и добра, истине и лажи, природности и противприродности, смисла и бесмисла. Као таква, она не може прихватити нити одобрити поворку срама - за поворку поноса, поготову кад се њеним наметањем, као у овом и сваком сличном случају, врши јавно насиље над инакомислећим. Утолико прије што се таква поворка организује у граду који је под вјековним покровом Пречисте, Преблагословене Дјеве Богородице, која је нетрулежно Бога Љубави родила - за живот свијета. По народној: Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси...

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Амфилохије

[Александар Милојков]

Са друге стране, наша "демократска" власт (узгред, од мене више никада глас добити неће, а гласао сам за њих), у лику министра за мањинска права, господина Чиплића, каже (парафразирам): Парада поноса ће бити парада слободе...Желимо да овај конзервативни део друштва (то мисли на нас глупе и заостале који ћемо у недљу бити на Литургији) приближимо овом демократском и напредном (то су ови репрезенти "демократског" и "напредног" и "модерног" - сав овај срамни шљам који се поноси ониме чега се паметан стиди).

Браћо и сестре, оно што осећам јесте мешавина беса, туге и понижења. Осећам се пониженим као човек, после ове изјаве господина Чиплића.

[Guest Оливера]

Lezbijka sam i ne stidim se toga

Majda Puača, mlada Beograđanka, mirno će protestvovati protiv diskriminacije homoseksualaca na gej paradi koja će se 20. septembra održati u Beogradu. Porodica je prihvatila njeno pravo da voli žene, pa zašto to ne bi učinio i ostatak Srbije.

Majda Puača (30) se ne plaši da javno kaže da je lezbijka. Ipak, to ne znači da tek tako sme da se prošeta Beogradom držeći se s devojkom za ruku, a o poljupcu na javnom mestu da i ne govorimo. Iako ona zaista ne deluje bolesno, prema istraživanju CESID-a 70 odsto populacije u Srbiji misli da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti i istrebiti. Zato će Majda u nedelju učešćem u „Povorci ponosa“ pokušati da skrene pažnju na diskriminaciju homoseksualaca. Povorku će podržati i njen otac, a majka će ostati kod kuće i, kao i svaka majka, brinuti da njeno dete ne dobije batine.

Bez obzira na roditeljsku podršku koju sada ima, Majda se seća da su je oni, kada im je saopštila da je lezbijka, poslali kod psihijatra.

- Imala sam 18 godina kada sam rekla mami. Bilo je sasvim spontano, tokom jednog razgovora, i čini mi se kao da se ona u prvi mah nije iznenadila. Posle nekog vremena rekla je tati. Dugo su tražili grešku u sebi, bili su zbunjeni, nisu znali šta da rade. Trebalo im je dve-tri godine da to sasvim prihvate, a mami je bilo teže. Prvo su me poslali kod psihijatra. Sećam se da mi je on postavljao veoma glupa pitanja poput „nosiš li oduvek kratku kosu?“ – priča ova topla i nežna devojka koja samo na prvi pogled deluje muškobanjasto.

Majda se od najranijeg detinjstva družila sa dečacima, nije volela da nosi haljine, a kad je kao tinejdžerka prvi put pokušala da se našminka, shvatila je da joj se to uopšte ne dopada. Iako je još tokom puberteta osetila da je drugačija, nije odmah bila sigurna zašto se razlikuje od svojih vršnjakinja.

− Sa 18 godina najbolji drug i drugarica pokrenuli su razgovor o tome sa mnom. Rekli su: „Slušaj, očigledno je da ti se sviđaju devojčice. Hajde da vidimo šta ćemo s tim“. Tada sam postala svesna da sam lezbijka – kaže, ali dodaje da je ipak odlučila da proveri privlače li je i dečaci. – Bila sam sa jednim momkom pre prvog odnosa sa devojkom, i to je bila potpuna katastrofa.

Tek posle tog iskustva Majda je bila sa ženom. Prva ljubav se dogodila na Malti, gde su, kako ova otvorena devojka priča, gotovo svi biseksualni. Marta, u koju se Majda tada zaljubila, bila je udata i imala je dete. Bila je to kratka, ali lepa ljubav.

− Tamo su homoseksualni odnosi mnogo slobodniji nego ovde. Kod nas se to skoro uvek krije. Nekad čak i ja, kad me osoba koju sam tek upoznala pita imam li dečka, odgovorim da nemam, umesto da kažem kako imam devojku – priznaje Majda, koja je već godinu dana u vezi sa Sofijom (na slici), Amerikankom koju je upoznala na jednom festivalu u Sloveniji. Kad govori o njoj, osmehuje se kao i svako ko je srećan i zaljubljen.

− Bila je to ljubav na prvi pogled, ali smo vezu započele tek posle nekoliko meseci dopisivanja i upoznavanja preko interneta. Sofija je u to vreme živela u Turskoj. Dolazila je nekoliko puta do sada u Beograd, a ove godine smo bile zajedno i na moru. Nadam da ću dobiti američku vizu jer smo odlučile da živimo zajedno – kaže.

Odlazak iz Beograda vidi kao neminovnost, ukoliko mora da se krije samo zato što voli žene. To što su neki prijatelji prestali da joj se javljaju otkako im je rekla da je lezbijka nije je mnogo pogodilo, ali ne može da prihvati da joj nije dozvoljeno da bude to što jeste.

− Za nas su izlasci opasni, a ni najminimalnije nežnosti ne smemo da pokažemo javno. Pravno nam ništa nije omogućeno. Iako nisam pristalica braka, zašto ne bih mogla da podelim i to iskustva sa osobom koju volim, ukoliko to ikada budem poželela. Volela bih da imamo ista prava kao i ostali − pravo na okupljanje, nasledstvo, zajedničku imovinu… To je ono za šta se borim − kaže.

Blic, 15. 09.

Kakva promocija...strašno... dada

Žao mi je što sam objavila...ali strašno  crvenilo

[Guest Оливера]

????????. ????? ?? ?? ?? ???? ????? ??? ??????? ????

????. ?????? ?? ????? ???.  :smiley: