ДУХОВНО ПУСТОШЕЊЕ МАНАСТИРА МАНАСИЈЕ

[Предање]

ДУХОВНО ПУСТОШЕЊЕ МАНАСТИРА МАНАСИЈЕ

Томислав Животић

Последњи пут сам био у манастиру Манасији 2007. године. Период, рекло би се, не тако велики. Али за то време догодиле су се у манастиру многе видне промене. Оно што ме је, такорећи, на првом кораку запрепастило био је чудан „иконостас“ у храму. Стоје само бетонски носачи са свега једном иконом, иконом Господњом. Икона врло чудна, онаква какву ја у своме животу још нисам видео (а седамдесет и две ми је године). Нема ни царских, а ни јужних ни северних двери.

Слика 1

Слика 2

Слика 3

Слика 4

У храму такође нема више крста са Гроба Господњег, који је дуго година у храму стајао, и који смо са побожношћу много пута целивали.

По изласку из храма упутили смо се према конаку како бисмо посетили једну стару монахињу, чедо богомољачког покрета, иначе нашу дугогодишњу познаницу. Приликом приближавања конаку наишли смо на једну таблу за натписом: „ПРИВАТЕ“.

Слика 5

Да не бисмо повредили тај "приватан простор", како је на табли било написано, ми смо га пажљиво заобишли и упутили се према конаку. Но, још једно изненађење било је пред нама. Још једна забрана! На овој табли писало је „Није дозвољено силажење пред конак“.

                                                                       

Слика 6

Имали смо утисак да се крећемо по минском пољу. Већ смо били у страху да неку забрану не прекршимо. Крећући се обазриво, наставили смо кретање према конаку. Не прекршивши ни једну од наведене две забране успели смо да дођемо до конака. Из конака нам је у сусрет изашла једна монахиња. Питала је кога тражимо. Одговорили смо да тражимо нашу познаницу стару монахињу. Монахиња је одговорила да сачекамо, а она ће је довести. У том тренутку наишла је и друга монахиња из дворишта у пратњи једног цивила. Ушавши у предсобље у коме смо били, упитала је:

„Шта ово треба да значи?!“

Сестра из наше групе одговорила је да смо дошли да посетимо стару монахињу и да смо се већ најавили. На то је монахиња одговорила дрско да морамо изаћи напоље из конака и да тамо сачекамо. Наше питање је потом било:

„Зашто да изађемо напоље. Зар не можемо да сачекамо у сали, како смо то и раније у сличним приликама чинили. Напољу је велика врућина, како ћемо тамо стајати са старом монахињом, а нигде хлада нема.“ (касније смо и од других ходачасника чули, да у манастирску салу не бива нико примљен, већ сви седе напољу без обзира на временске прилике и неприлике).

Монахиња је наставила дрско да не можемо ући јер игуманија у сали већ има госте. Ово рекавши пошла је љутито низ ходник. Једна сестра из наше групе је тада у револту рекла:

„Све имате, само љубав немате!“

На то се монахиња (име јој је Павла, после смо сазнали) окренула и поново дошла до нас. Пришавши рекла је:

„Шта хоћете! Зашто не изађете напоље?!“

Ја сам је тада упитао:

„Зашто да изађемо. Ми смо овде долазили још док се Ви нисте ни родили. Ово није Ваша дедовина. Нисте Ви све ово овде донели.

Монахиња Павла ми одговори: „Али ми сада овде живимо“! На то ја одговорих:

„Ако тако наставите, нећете дуго“. На то ми монахиња Павла рече:

„Шта ти хоћеш матори, срам те било! Једна ти је нога у гробу а друга на земљи!“

Поштовани читаоче, морам ти рећи како сам се тада осећао. Имам 72 године и нико ми тако нештоу животу није рекао. Обишао сам све манастире, био у богомољачком покрету Светог Владике Николаја. Пешице сам као дете са оцем прелазио десетине километара приликом одласка на богомољачке славе и скупове. Био сам раме уз раме са чувеним вођама богомољачког покрета братом Драгетом Живановићем из Крњева и братом Драгетом Милетићем из Крагујевца. Угостио сам са великим задовољством у својој кући неке од наших садашњих епископа и многе свештенике. Рецимо,  Владику Артемија и владику Иринеја Буловића. У манастиру Ћелијама  сретао сам се са јеромонасима Атанасијем, Амфилохијем, Артемијем и Иринејем. Седели смо код оца Јустина и дуго разговарали. У Паризу смо у основаном богомољачком братству оца Јустина резали колач и славили славу. Организовали смо богомољачке скупове и многа предавања. Овим се не хвалим, већ Богу благодарим што ме је недостојног удостојио незаслужене части да будем са духовним горостасима богомољачког покрета. А сада одједном у манастиру, у који сам долазио пре него што се ова лажна монахиња и родила, избацују ме напоље као последњег уличара. Жалосно стање! Када сам ја био у годинама монахиње Павле, „маторима“ као што сам ја љубила се рука у знак поштовања. Пред седом главом смирено смо и с поштовањем стајали. У домовима и манастирима се знало „ко коси а ко воду носи“. Али очигледно је да је сада неко друго време. Тешко ми је стезати срце док ово пишем. Срце некако и стежем, али сузе теку саме.

Чувши шта се догађа у ходнику, испред врата пријемне сале појављује се игуманија и пита шта се то догађа. Монахиња Павла игуманији одговара:

„Ови што су дошли, вређају ме“. На то игуманија рече:

„Хајде уђите унутра“.

Монахиња Павла наставља да неразговетно хистерише. Игуманија јој љутито каже да ућути пошто је она сада ту. Позвала нас је унутра, а ми смо је упитали зашто се монахиња Павла тако понаша према нама, када смо ми испоштовали манастирски ред како смо то и раније чинили. Рекли смо јој да смо из породице која је дала нашој мајци Цркви на службу и монаха и монахиња и свештеника, те да знамо како је ред понашати се у манастиру. На то је игуманија само љутито одговорила:

„Хајде, хајде, седите!“

Морамо рећи да смо послужени од стране једне монахиње без да је рекла изволите. Ћутећи је поставила пред нас послужавник са празним чашама и флашом сока не отвореном. Осећали смо се веома бедно и понижено. Као кад се псету баци коска, Боже ме прости! Игуманија нас више није удостојила ни једне речи.

Оно што смо већ у ходнику и сали приметили јесте да су поскидане са зидова све иконе које су ту стајале. Остала је само једна икона у сали са кандилом и фотографија владике Игњатија.

Морамо напоменути једну важну чињеницу која лако објашњава шта се у манастиру догађа. Осам монахиња је од постављања новотарске управе у манастиру (игуманија има нешто више од 30 година) напустило манастир преселивши се у други.

И после свега, уместо да из манастира изађемо у духовној радости, изашли смо препуни јада и чемера у намери да више у манастир Манасију не долазимо док је садашња новотарска управа у њему.

Са пуном одговорношћу сведочим и пред Богом и пред људима, да у манастиру влада духовна пустош. Ако се овоме не стане на пут у најскорије време, и ово мало вере у народу што је остало угасиће се. Бог нека нам је свима у помоћи!

У Великом Градишту

дана 25. августа / 7. септембра 2009.       

Раб Божији                                             

Томислав Животић     

[sasluzitelj]

mislim da je predhodno izlozen tekst sasvim ne kriticki osmisljen i predstavlja jedan individualni stav i zapazanje koje ima teznju da svoje stanoviste proglasi opstim, te s tim u vezi mislim da nema nekakav misionarski vec sasvim suprotan doprinos

[sasluzitelj]

igumaniju manastira Manasija mati Varvaru licno poznajem i mislim da je sasvim ozbiljna i odgovorna i kao monahinja i kao nastojateljica manastira, i na kraju kao licnost- covek

[sasluzitelj]

ne bih rekao da slike opravdavaju u najmanju ruku ostre izjave i zalkljucke autora teksta. ispade da slike vezano za ikonostas a to je cini se ponajveca smetnja imaju direktnu vezu sa ponasanjem izvesnih manastirskih sestara.

Ne vidim zasto je lose da monahinje upozore poklonike da se ne setkaju tamo amo po porti i oko konaka jer ima slucajeva da su poneki upadali znatizeljno cak i u monaske kelije. E sada sa druge strane tolika ogorcenost na ophodjenje da bi se na kraju konstatovalo kako je uprava novotarska i td...

ne vidim sta je cilj pisanja teksta:

Da li ogorcenost postupkom monahinje sto ako je tako bilo, a uzecemo na veru da jeste zaista nije bilo u redu

i sam sam svedok mnogih neljubaznih monaha i monahinja no to meni nije ni vazno jer sam u svetinji zbog nje same a ne zbog zitelja

Ili da se dokaze kako je eto to posledica novotarenja ili cega vec jer se to non stop provlaci

Ako je autor teksta bio ovako ostar u pisanju moze se pretpostaviti kakav je bio u zivoj prilici, u krajnjoj liniji tipik manastira i red koji vazi vezano za fotografisanje i sl ako postoji mora da se postuje i tu nema pogovora.

Razumem da je spomenuti bogomolitelj povredjen sto ne znaci da treba tako ostro da karakterise stvari jer rekoh skoro sam tamo bio uredno celivao svete ikone, kivot i bio sasvim lepo primljen tako da slicnih problema nisam imao. Da li znaci da je zbog utiska iz jedne poosete moguce reci da je situacija u Manasiji zaista tako losa kakvom se predstavlja?

[sasluzitelj]

izgleda da je poenta citave price upravo ikonostas a ne odnos monahinje koji je prividna tema. Ako je nas najveci problem danas manasijski ikonostas a ne opste duhovno stanje naseg naroda, onda se pitam kuda  i cemu tezimo.

[мирођија]

У понашање монахиње и мати игуманије не би смо требали да дирамо, по фотографијама видим да се манастир одлично одржава што је јако битно , види се да и гости долазе , па шта ћемо ми људи мирјани више,све је то како треба ,ником није лако па ни монасима у манастиру. Треба доста времена самовати са братијом и Богом , да би се умилио свакоме . Све је по Божијем допуштењу. Мислим да би лепа реч и осмех био исто тако узвраћен обострано . Само људи када смо у манастиру треба да знамо да  сем што смо у Светињи ми смо и у нечијем дому , па треба поштовати нечији кућни ред ... А то око олтара, па можда је и на некој рестаурацији , а и да није да ли је вама добри људи јасно да је по мени најбитније да се у манастирима и црквама служи служба , да људи долазе, да се окупљамо , дух саборности и православља не могу да угрозе никакве измене око олтара и царских двери. Само то могу да ураде невера , неслога , дивљаштво. Ми који идемо ка старијим годинама и старији људи православци треба да схватимо да се свет мења , да се служба и положај двери и шта знам чега , да ми Господ опрости , мењао кроз векове , и шта се десило , да ли нам је неко отео веру нашу православну.Није. О том начину богослужења мука ми је више да слушам од преплашених људи. Ми треба да у овом времену очувамо нашу веру ,да се окупимо око наших дивних свештеника и монаха , да им помогнемо као што они нама помажу. Морамо више да верујемо младима , па на њима остаје овај свет када нас нестане. Тако сам се и ја нешто замислила читајући по новинама о неким као новотаријама у цркви , онда ми је син одржао слово па сам схватила. Људи моји прочитајте нешто из историје пре него нешто осудите из историје цркве првенствено , научите оно што сте кроз школовање пропустили па онда размислите и судите о нечему. Ту је СПЦ ту је Свети Синод ,ту је све где треба да буде , а ја сам се много расписала оће ручак да ми загори, а и треба када ја морам да се латим ове тастатуре и пишем на овакав начин .  Молим вас Браћо и Сестре нас Срба и православаца је ионако мало на овим просторима прети нам нестанак па зар мора непријатељ људског рода да се слади нашом неслогом . Дајте да се ујединимо , да се не делимо зарад наших угрожених земаља и опстанка на њима .Дајте да се помажемо и умножимо да наше земље наше људе и наш језик сачувамо . Једна мисао један вапај ка небесима да пошаљемо Волимо те Господе помози нама грешнима.

[sasluzitelj]

izgleda da je poenta citave price upravo ikonostas a ne odnos monahinje koji je prividna tema. Ako je nas najveci problem danas manasijski ikonostas a ne opste duhovno stanje naseg naroda, onda se pitam kuda  i cemu tezimo.

??, ????? ?????????, ????? ?? ????? ??????? ????? ????? ???????

????? ??? ?? ?????? ????? ??? ?? ?? ???? ???? ???? ????????.

?????? ?? ????? ?? ? ?????? ????? ?????????? ?? ?????? ??????? ???? ? ?????????? ?????? ? ????????

??????????????? ????? (??? ?????? ?? ?? ?????? ????????? ?? ?????? ???????? ????? ???? ???? ???????????? ????? ?? ???? ?,?,?,?, ? ?????? ????????? ??? ?????? ????????).

ocigledno je da je crkvena svest naseg naroda jako mala, a daje to problem koji je danas marginalizovan u samoj crkvi, ima izgleda prijoritetnijih stvari

sto se tice pisanja ovako pisem jer pored bavljenja forumom radim jos nekoliko stvari koje to iziskuju i mislim da je to od manjeg znacaja i za forum i njegovu poentu

[sasluzitelj]

potpuno se slazem sa tobom, delati, delati i samo delati to mora da bude bazicno zanimanje

[сербон]

Е у том смислу не постоји разлог који би могао оправдати бахато понашање младе монахиње (да ли и игуманије), према гостима који су дошли по Живу Реч Утехе.

Свако оправдавање понашања које се према опису може назвати свакао али никако хришћанско,

има за последицу удаљење народа од Цркве, а у том случају одговорност је на клирицима и онима којима је дато да благодет божју деле.

Сећате ли се приче оне монахиње из неког манастира (дал беше Боговађа), која је отерала из порте младића са запаљеном цигаретом, речима "ми овде кадимо тамјаном а ти дуваном кадиш непомјанику".

А онда јој се у сну јави мајка Божја и каже јој да је пуно времена провела доводећи га у Храм Божји а она га тако за час отера!

[сербон]

И ја бих волео да је старац од 72 године, претерао.

Али се плашим да није тако, а поготову се плашим од израза Литургијска обнова.

народ који је литургију сасвим заборавио треба сада да присуствује некаквој обнови.

Чему прича о новотарцима и старовремцима, јел то смисао литургијске обнове,

да се срби поново поларизују?

[sasluzitelj]

? ? ??? ?????? ?? ??????? ?????? ???? ?? ????? ????????? ?????? ???????? ????? ???????? (?? ?? ? ?????????), ????? ??????? ???? ?? ????? ?? ???? ??? ?????.

????? ??????????? ???????? ???? ?? ????? ????? ???? ??????? ?????? ??? ?????? ??????????,

??? ?? ????????? ??????? ?????? ?? ?????, ? ? ??? ??????? ??????????? ?? ?? ????????? ? ????? ?????? ?? ???? ?? ???????? ????? ????.

?????? ?? ?? ????? ??? ???????? ?? ????? ????????? (??? ???? ????????), ???? ?? ??????? ?? ????? ??????? ?? ????????? ?????????, ?????? "?? ???? ?????? ???????? ? ?? ??????? ????? ???????????".

? ???? ??? ?? ? ??? ???? ????? ????? ? ???? ??? ?? ?? ???? ??????? ??????? ???????? ?? ? ???? ????? ? ??? ?? ???? ?? ??? ?????!

nisam branio niciju bahatost ni jednog trenutka

[Дејан]

Мени овај иконостас изгледа као да се рестаурира а име ове теме ми се никако не допада.

[И.стојковић]

Осим "чике" од 72 године, би ли ко браћо од вас скоро у манастиру Манасија?

[sasluzitelj]

bio sam skoro sasvim su sestre bile korektne i ljubazne

[sasluzitelj]

niko ni ne opravdava bilo koga tu, ali se ne slazem da se se stre i situaciju u citavoj svetoj obitelji naziva  pustosom, to je ipak preterano i sasvim subjektivno