Протојереј-ставрофор др Лазар Милин

[Justin Waters]

јер онтолошка смрт подразумева одвојенст од Бога' date=' али задржавање когнитивности, стања сопствене свести. [/quote']

kako to možemo biti ontološki mrtvi, a zadržati stanje svijesti, kako to zamišljaš?

da li to za tebe identično sa stanjem u paklu, ili je ovo prvo ("zadržato stanje svijesti") zamišlja drukčije od toga?

Живети није само постојати. Живети је и постојати (бити свестан) и радовати се, љубити.

Бити мртав не значи ишчезнути. Бити мртав значи најмање и постојати, али стварно бити мртав значи и постојати и мучити се.

Дакле говорио сам онтолошком животу, и о онтолошкој смрти.

Шта је стање свести, не морам ти то објашњавати. Није само стање свести идентично паклу, већ и воља и осећање које ће карактеристи то стање. А то осећање ће бити мучно, и оно ће бити потпуно након васкрсења мртвих и свеопштег суда.

[Александар Милојков]

Постојати значи, не да осећаш себе већ да осећаш другога и да се не огледаш у себи него у другоме. Постојати значи бити личност. Бивствовање значи заједницу, а не индивидуалност (ово друго је пакао - индивидуални крик, упућен себи самоме - крик који нико не чује).

Дакле:

Не "Мислим, дакле постојим"

него "Љубим, дакле постојим"

[Justin Waters]

Постојати значи, не да осећаш себе већ да осећаш другога и да се не огледаш у себи него у другоме. Постојати значи бити личност. Бивствовање значи заједницу, а не индивидуалност (ово друго је пакао - индивидуални крик, упућен себи самоме - крик који нико не чује).

Дакле:

Не "Мислим, дакле постојим"

него "Љубим, дакле постојим"

Може да се дода:

"Мрзим, дакле постојим".

Довољан доказ су сатана и пали анђели, који не могу да оствар никакв однос са другима, осим мржње и злобе и то може да се каже "на даљину", јер нико не општи ђаво ни са ким лично. Неће Бог никоме из свести избрисати однос који је имао са другим личностима док је живео у телу, и након што га поново добије о васкрсењу.

Није ли тако?

[Иван]

Човек није створен ни смртан, ни бесмртан већ слободан да се определи између бића и не-бића.

whackado

Са друге стране, пошто је Бог Отац створио свет за Бога Сина, Адам би свакако умро (према Бибилији живео је 930 година и није победио смрт) јер свет није првенствено створен за човека већ за Богочовека. Бог би се отелотворио и да Адам није погрешио. Ако Га прародитељски гех тера на Очовечење, онда Бог није слободан.

Ово подвучено је врло озбиљна тврдња! И захтева додатно појашњење имајући у виду доле цитирано:

ПОМЕСНИ КАРТАГИНСКИ САБОР

123. правило: Сабор против јереси Пелагија и Целестија (Келестија)

При најславнијим царевима Онорију, дванаесте године, и Теодосију осме године, конзула, о мајским календама, у Картагини, у ризници цркве Фауста, председавајући сабора би епископ Аврелије, при ђаконима, који су стајали, признато је од свих епископа цркве у Картагини, који су присуствовали на овом сабору, и чија су имена и потписи у записнику (сабора): да Адам није створен од Бога као смртан. Који каже да је први човек, Адам, створен као смртан, тако да, сагрешио он или не, ипак је морао умрети телом, тј. изаћи из тела, не због казне за грех, него по неопходности природе, (такав) нека је анатема

[Александар Милојков]

Постојати значи, не да осећаш себе већ да осећаш другога и да се не огледаш у себи него у другоме. Постојати значи бити личност. Бивствовање значи заједницу, а не индивидуалност (ово друго је пакао - индивидуални крик, упућен себи самоме - крик који нико не чује).

Дакле:

Не "Мислим, дакле постојим"

него "Љубим, дакле постојим"

Може да се дода:

"Мрзим, дакле постојим".

Довољан доказ су сатана и пали анђели, који не могу да оствар никакв однос са другима, осим мржње и злобе и то може да се каже "на даљину", јер нико не општи ђаво ни са ким лично. Неће Бог никоме из свести избрисати однос који је имао са другим личностима док је живео у телу, и након што га поново добије о васкрсењу.

Није ли тако?

Можеш уместо "мислим" да ставиш било који глагол који се односи на аутоопажање, на ослушкивање себе самога, своје хемије: мрзим, певам, плачем, шкргућем зубима... Постојање је екстаза, излазак из себе, агапијски однос. Корен наше онтологије је онтологија по којој смо створени (иконе смо Божије, зар не?). 

[Александар Милојков]

Човек није створен ни смртан, ни бесмртан већ слободан да се определи између бића и не-бића.

whackado

Са друге стране, пошто је Бог Отац створио свет за Бога Сина, Адам би свакако умро (према Бибилији живео је 930 година и није победио смрт) јер свет није првенствено створен за човека већ за Богочовека. Бог би се отелотворио и да Адам није погрешио. Ако Га прародитељски гех тера на Очовечење, онда Бог није слободан.

Ово подвучено је врло озбиљна тврдња! И захтева додатно појашњење имајући у виду доле цитирано:

ПОМЕСНИ КАРТАГИНСКИ САБОР

123. правило: Сабор против јереси Пелагија и Целестија (Келестија)

При најславнијим царевима Онорију, дванаесте године, и Теодосију осме године, конзула, о мајским календама, у Картагини, у ризници цркве Фауста, председавајући сабора би епископ Аврелије, при ђаконима, који су стајали, признато је од свих епископа цркве у Картагини, који су присуствовали на овом сабору, и чија су имена и потписи у записнику (сабора): да Адам није створен од Бога као смртан. Који каже да је први човек, Адам, створен као смртан, тако да, сагрешио он или не, ипак је морао умрети телом, тј. изаћи из тела, не због казне за грех, него по неопходности природе, (такав) нека је анатема

Да Адам није погрешио то би значило да је пристао на план Божији, да се догоди Тајна Христова. Смрти, у том случају, свакако не би било.

[Иван]

Човек није створен ни смртан, ни бесмртан већ слободан да се определи између бића и не-бића.

whackado

Са друге стране, пошто је Бог Отац створио свет за Бога Сина, Адам би свакако умро (према Бибилији живео је 930 година и није победио смрт) јер свет није првенствено створен за човека већ за Богочовека. Бог би се отелотворио и да Адам није погрешио. Ако Га прародитељски гех тера на Очовечење, онда Бог није слободан.

Ово подвучено је врло озбиљна тврдња! И захтева додатно појашњење имајући у виду доле цитирано:

ПОМЕСНИ КАРТАГИНСКИ САБОР

123. правило: Сабор против јереси Пелагија и Целестија (Келестија)

При најславнијим царевима Онорију, дванаесте године, и Теодосију осме године, конзула, о мајским календама, у Картагини, у ризници цркве Фауста, председавајући сабора би епископ Аврелије, при ђаконима, који су стајали, признато је од свих епископа цркве у Картагини, који су присуствовали на овом сабору, и чија су имена и потписи у записнику (сабора): да Адам није створен од Бога као смртан. Који каже да је први човек, Адам, створен као смртан, тако да, сагрешио он или не, ипак је морао умрети телом, тј. изаћи из тела, не због казне за грех, него по неопходности природе, (такав) нека је анатема

Да Адам није погрешио то би значило да је пристао на план Божији, да се догоди Тајна Христова. Смрти, у том случају, свакако не би било.

Управо тако, Ацо. Баш због тога Николина тврдња није ми баш, хм.... Можда је брат хтео нешто друго да изрази, а не да каже да би Адам, по сили природе, умро погрешио/не погрешио

[Александар Милојков]

Људска природа сједињена са Божјом у личности Сина Божијег, не би се овако понашала како се садапонаша као независна од Бога (одвојена, аутономна).

[Иван]

Да ли је човек по природи смртно или бесмртно биће?

Позвао бих се на следеће цитате које сам већ објавио на другој теми:

Св. Теофил Антиохијски

А неко ће рећи: 'Зар смрт није била у човековој природи?' Никако. 'Да ли је он онда био бесмртан?' Ни то не кажемо. Одговориће нам се: 'Он дакле није био баш ништа?' Ни то не тврдимо. Ево: по природи, човек није био више смртан него бесмртан. Да је био створен бесмртним од самог почетка, био би створен као Бог. С друге стране, да је био створен смртним, изгледало би да је Бог узрок његове смрти. Према томе, није био створен ни као смртан ни као бесмртан већ као способан и за једно и за друго. Дакле, да ли се приклањао путу бесмртности следећи заповест Бога? Од њега је за награду требало да прими бесмртност и постане бог. Да ли се окретао смртним делима не покоравајући се Богу? Он сам је постао узрок сопствене смрти. Наиме, Бог је човека створио да буде слободан и сам свој господар

Свети Григорије Палама

Григорије Палама пише: „Првобитно човек није био само Божје дело него и његов син у Духу: ова милост му је била дата животним духом у исто време када и душа (уп. 1 Мој 2, 7); она му је била дата у својству залога: да се придржавао заповести тежећи овом залогу, могао је преко њега да оствари још савршеније јединство са Богом и да постане вечан заједно са Богом, обдареним бесмртношћу

Жан Клод Ларше се лепо изразио:

Стога, када тврде да је човек био створен нетрулежан и бесмртан, Оци не желе да кажу да он није могао да постане трулежан ни да умре, већ да је милошћу и слободним избором имао могућност да не постане трулежан и да не умре. Да би се човекова нетрулежност и бесмртност одржале и биле му дефинитивно дате, било је потребно да човек сачува милост која му је дата од Бога, да остане сједињен с Њим уз помоћ заповести коју му је Он у том циљу дао.

[Александар Милојков]

"Падом у грех људи су унели у своју природу трулеж, квареж; покајањем би се могли спасити греха, али не и трулежи, јер покајање не изводи из природног стања, већ само обуздава грехе."

Ава Јустин, Догматика 2, стр. 17

Ове Свети Ава следи мисао Светог Атанасија Великог. Ово исто говори и +Игњатије, али само њега "чувари вере прадедовске" оквалификоваше као "јеретика".

[Justin Waters]

"Падом у грех људи су унели у своју природу трулеж, квареж; покајањем би се могли спасити греха, али не и трулежи, јер покајање не изводи из природног стања, већ само обуздава грехе."

Ава Јустин, Догматика 2, стр. 17

Ове Свети Ава следи мисао Светог Атанасија Великог. Ово исто говори и +Игњатије, али само њега "чувари вере прадедовске" оквалификоваше као "јеретика".

Ово је сјајна мисао св.Јустина Ћелијског. :group111:

В.Игнатије у једном видео који се може на Јутјубу наћи, говори да творевина није могла бити створена нетрулежном, (мисли не наравно не по нужности, јер Бог је могао и то, али је хтео да се и творевина обожи по вољи човека) зато што је њена нетрулежност требала постати трулежност тек са човековим да.

Пошто је човек одабрао не, творевина је остала трулежна, и чекала је наравно оваплоћење Христово који ју је осветио и довршио Адамов задатак. Сада творевина чека такођер нову земљу када ће бити преображена и обновљена. Може ли се у ово владикино излагање убацити и мисао св.Јустина Ћелијског, са наравно и оном коју си претходно навео на другој теми, не знам сад тачно који наслов.

[Александар Милојков]

Може ли се у ово владикино излагање убацити и мисао св.Јустина Ћелијског, са наравно и оном коју си претходно навео на другој теми, не знам сад тачно који наслов.

Наравно да може, јер мисле на исто. Тачније, обојица следе Свете Оце. У конкретном случају, Светог Атанасија Великог.

[timjančica]

"Падом у грех људи су унели у своју природу трулеж, квареж; покајањем би се могли спасити греха, али не и трулежи, јер покајање не изводи из природног стања, већ само обуздава грехе."

Ава Јустин, Догматика 2, стр. 17

Ове Свети Ава следи мисао Светог Атанасија Великог. Ово исто говори и +Игњатије, али само њега "чувари вере прадедовске" оквалификоваше као "јеретика".

Ово је сјајна мисао св.Јустина Ћелијског. :group111:

В.Игнатије у једном видео који се може на Јутјубу наћи, говори да творевина није могла бити створена нетрулежном, (мисли не наравно не по нужности, јер Бог је могао и то, али је хтео да се и творевина обожи по вољи човека) зато што је њена нетрулежност требала постати трулежност тек са човековим да.

Пошто је човек одабрао не, творевина је остала трулежна, и чекала је наравно оваплоћење Христово који ју је осветио и довршио Адамов задатак. Сада творевина чека такођер нову земљу када ће бити преображена и обновљена. Може ли се у ово владикино излагање убацити и мисао св.Јустина Ћелијског, са наравно и оном коју си претходно навео на другој теми, не знам сад тачно који наслов.

koliko poznajem učenje vl. ignatia, o nebiću i tvorevini ( probat ću idući put napisati nešto konkretnije), to je posebno učenje. pod truležnošču  se podrazumjeva gore koliko shvatam prirodna propadljivost tijela. dovoditi u direktnu uzočnu vezu ovaploćenje sa besmtrnošću isto tako je upitno po meni. o tome smo pisali djelimično na temi o besmrtnosti duše.

[Александар Милојков]

Немој о томе овде. Пиши на теми "о бесмртности душе".

[timjančica]

Немој о томе овде. Пиши на теми "о бесмртности душе".

ovo i jeste tema o tome.