Наша духовна слова (чланови форума пишу)

[Marta]

Милости Боже,спусти и дај,
на ове јадне душе што вапе за Тобом,
погледај,
јер Ти си сила и снага наша,
признали то или не,
без Тебе смо ништа,прах и пепео,
Боже, смилуј се.

Погледај на све болесне,
који Те у овој ноћи траже,
надају се у Тебе,
спокој желе али га не налазе.

Господе,
нисмо заслужни да нас погледаш,
нико те не хвали и не слуша,
а Ти си тај што се за нас преда,
да нам не пострада душа.

Посети Господе,
спаси и помилуј сада,
помози једној жалосној души,
која се вечерас у Тебе нада.

Окади нас кадом са Твога олтара,
и не треба нам ништа више,
ноћас тако лепо и угодно,
кандило у моме дому мирише.

[Никола Ђоловић]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4073.msg108943.html#msg108943

[Тавита]

Господе,
ја Те љубим..
и душа те моја јецајем дозива,
моје је небо молитва,
Суза је моја пољана..
И дај ми Господе
да ти берем,
плодове свога покајања...

И везем дјела своја...
Не бих ли извезла Сунце за Тебе...
И шијем покрове..
Не бих ли се покрила добрим дјелима...
Да не одвратиш лица свога...
због сагрешења мога...

Господе,
ја се кајем!
Господе!
Ја Те љубим!!



Љубави,
ја Те волим!

[Цвеле1993]

Господе,

ја Те љубим..

и душа те моја јецајем дозива,

моје је небо молитва,

Суза је моја пољана..

И дај ми Господе

да ти берем,

плодове свога покајања...

И везем дјела своја...

Не бих ли извезла Сунце за Тебе...

И шијем покрове..

Не бих ли се покрила добрим дјелима...

Да не одвратиш лица свога...

због сагрешења мога...

Господе,

ја се кајем!

Господе!

Ја Те љубим!!

Љубави,

ја Те волим!

0442_feel 0442_feel 0705_read

isus-sinai

[Тавита]

Пошла сам...
горо Јерусалимска теби...!!
Носим кадионицу са мирисима тамјана..
не бих ли маглу заварала..
о горо Јерусалимска!

Мој љубљени у теби бијаше...
Земља му твоја љубљаше стопала...
Носим ти помен свога Господа..
попут мира да мирише уснама,
Горо Јерусалимска будна ли си??


Дишите небеса...
и нека дишу тла...

на камењу пред Тобом да подерем кољена..
и пјевајте ... јави се горо Израиља!
Славите Господа!!!!!



Терирем...
Терирем...

Теби идем!
Теби идем!

[Mиљан Танић]

Ја сам почео да се занимам за хаику.

Напросто ми је изазов стрпати једну мисаону целину у само 17 слогова.

Имам већ 15ак хаикуа... христо- и уопште богољубивих, а ево један:

*

Душа те иште.

Тело уздрхти жељом

за тобом, Христе.

[Guest свештеник Иван]

Само за Миљана  0102_laugh

Моја хаику поезија

[Mиљан Танић]

Хехе, хвала, оче.

Баш ми је фасцинантна ова форма.

Ал' хоћу да их чувам за сад док их се не накупи доста  0102_laugh

Ал' ево зато једна коју сам писао док сам био искушеник.

На Метеорима

Горећи од љубави, о Господе, према Теби,

Пењући се од земље ка небу,

Негдје на пола пута,

Нађох ја квасац том хљебу.

И надође љубав ти моја,

У малом и сићушном тијелу,

И не одговара оном што желим,

Ни у стотом, милионитом дијелу.

О Господе, узми ме себи,

Са стијене што лебди над свијетом,

Напоји ме Духом Светим,

Нахрани ме крвљу светом.

И тако у келији малој,

Гдје само петројлејка трепти,

Ти ’мјесто мене живиш,

А Дух твој над стијенама лебди.

у манастиру св. Николе на Озрену

11.07.2001. г.

[suza]

miljan iskusenik bio ,sta to znaci sad svestenik ili

[Mиљан Танић]

Trenutno ne znači ništa.  29dz8zk

[Marta]

Хвала ти што си ме чуо, јер сада су вечна врата за мене отворена. Тражила сам те у пустуњи а ти си ме пустио да лутам и да окусим живот без тебе. Сада знам да си ме нашао као и онда када си ми пружио своју милостиву руку и подигао ме са дна. Сада знам да ћеш ме чекати на тим вратима, када времена за мене нестане, када се моје очи угасе и потраже тебе ту на крају свих мојих трагања.

[Marta]

Зашто си ме пустио да паднем за једну ноћ, зашто си ме приковао за овај стуб срама? Што желим да знам све твоје тајне, што сам хтела да те упознам у свој твојој љубави а љубав је била та да си и ти био прикован на тај исти стуб срама због мене, ти који си сам стуб светлости и живиш у светлости, ти који имаш кључеве постојања.

[Marta]

Од оног дана када си се одлучила бити моја, пустиња је постала твој дом. Поставио сам те на место где се најлепши цвет калеми. Знао сам да ћеш у оскудици свега онога без чега се не може живети постати јача и лепша. Да ли си ме калемио за себе? Зашто си ме сада оставио саму, без свега? Зато да би у борби за свој опстанак тражила мене, да би схватила да живот нема смисла без мене, да би увидела колико сам ти потребан и да зависиш од мене. А ти у недостатку свега постала си јака, чврст корен си пружила у тој испуцалој земљи. Једнога дана када будеш онаква какву ја желим да те имам за себе, доћи ћу и поставићу те на најлепшем месту у мом дому, јер ти си мој најлепши цвет, ја сам те изабрао за себе. Знам, и ја сам лепа само уз тебе.

[Marta]

Biserno, silueta, prečica i sokak.

Свака твоја реч,

изречена,

као бисерно зрно

прочишћена,

у мору мудрости,

на небу,

златним словима исписана,

од оног дана,

када се твоја силуета,

појавила,

на високом маслиновом брегу,

у сенци месеца,

на гори,

на камену,

капнула је твоја суза,

крвава,

јер тамо у неком сокаку,

била је твоја душа продана,

и баш та предаја,

постаде пречица,

до мог срца.

[Marta]

Тог летњег дана сам седела на балкону и размишљала о Теби. И док сам читала странице мог дневника у којем сам се често обраћала Теби, питала сам се зашто се десио тај страшан пад који ме одвојио од Тебе па не могу да Те видим. Зашто сам се одвојила од Тебе, извора мог живота. Сунце је онако грејало полако, давало неку пријатну топлину мом телу а ја сам се питала да ли Ти живиш у њему. Појавила се огромна жеља да Те видим, да сам могла искочити из својих очију, да си ми их могао отворити бар на трен. Љубав коју сам осетила према Теби била је огромна. Док сам постављала питања у себи, зашто сам слепа па не могу да Те видим, утеха је стигла у речима "Постоји једна тајна, они који желе да ме виде видеће ме очима срца, ја ћу се уселити у њихова срца и они ће ме наћи тамо". Знала сам да су ове речи истина, јер Ти си заиста живео у мом срцу, живиш и данас негде дубоко на дну душе и то је место само Твоје и нико Те не може заменити. Сећам се дана када сам постала Твоја. Хтела сам да тај дан буде нешто посебно у мом животу. Обукла сам белу хаљину, дошла у Твој дом и свега онога што је било пре сам се одрекла. Била сам поносна и сретна. Мислим да нема већег звања на овој кугли земаљској него бити изабраница Онога чије је Небо и Земља и све створено. Јер Твоје је све и твоје је  име Љубав.