Манастир Хиландар

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Тавита]

[Guest Оливера]

Манастир Хиландар

Држава: Грчка

Година оснивања:1198

Ктитор:Стефан Немања и Свети Сава

Локација:Света гора

Јурисдикција:Васељенска патријаршија

Хиландар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (гр. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора.

Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице, која и данас служи као Саборна црква. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

[Guest Оливера]

http://www.hilandar.org/

[Guest Оливера]

ЗАВРШЕТАК РАДНЕ СЕЗОНЕ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА 2009.

Хиландар, 04.01.2010.

Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.)и пиргу Светог Ђорђа.

На пиргу Св. Ђорђа, најстаријем објекту у јужном делу манастира који потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100. године, завршена је санација оштећене кровне конструкције, ојачана је круна бедемског зида и израђена хидроизолација кровне конструкције. Због лошег времена, покривање крова каменим плочама биће извршено 2010. године.

Обнова Великог конака (више о обнови Великог конака ) је по динамици радова и пројектом подељена на три фазе или вертикална сегмента. Први сегмент конака који је почео да се обнавља јесте средишња вертикала, у којој се у приземљу налази гостопријемница. Други сегмент је део који се наставља ка северозападном конаку Дохија. Трећи сегмент је део од средишњег ка улазу у манастир и конаку из 1814.

У 2009. години радови на Великом конаку су се одвијали на два сегмента. На првом делу извођени су најтежи радови на осигурању и санацији конструктивних зидова и димњака који су сачувани после пожара. Завршени су груби грађевински радови који подразумевају: израду свих међуспратних таваница, унутрашњих конструктивних и преградних зидова, завршетак кровне конструкције са покривачким радовима и малтерисање просторија. Потом се приступило инсталатерским, столарским, молерским, подополагачким, керамичарским и осталим занатским радовима.

Завршетак свих радова и пуштање првог сегмента у функцију одложено је због смањеног прилива финансисјких средстава а самим тим и смањеног обима радова. У складу са очекиваним условима, радови би требало да буду завршени до лета 2010. године.

На другом сегменту, крајем 2008. започети су радови на осигурању и санацији конструктивних зидова. Током 2009. радови су сходно могућностима настављани. До сада је у једној половини урађен већи део грубих грађевинских радова, заједно са израдом кровне конструкције и хидроизолације крова. Током 2010. наставиће се груби радови на другој половини сегмента, док ће на првој половини започети припремни радови на ентеријеру. Ако буде довољно средстава и други услови дозволе, до краја 2010. године требало би да се заврше целокупни груби грађевински  и део занатских радова на другом сегменту.

Треба посебно споменути да би обновом барем прва два сегмента Великог конака који имају велику корисну површину, у значајној мери био проширен смештајни капацитет и побољшан живот хиландарског братства.

Осим извођења радова, током 2009. израђено је и неколико пројеката који се налазе у различитим фазама. Пројекат обнове улазне зоне припремљен је за стручну контролу и тражење одобрења од КеДАКА-а (Центар за заштиту светогорског наслеђа из Солуна). Добијена је дозвола за извођење радова на новом противпожарном резервоару, урађен је и одобрен пројекат санације пирга Светог Ђорђа, настављени су радови на испитивању темеља трпезарије и на изради пројекта њихове санације.

Треба подсетити да је 2007. године обновљен први од оштећених хиландарских објеката – конак из 1814.(више о обнови конака из 1814.).

Нова, шеста грађевинска сезона на обнови Хиландара почиње крајем јануара постављањем каменог пода у гостопријемници. Остали радови почињу крајем фебруара, након прве недеље великог поста.

[Guest Оливера]

По благослову Игумана и одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара, новчану помоћ треба уплаћивати преко следећих рачуна:

РАЧУН ЗА ПРИЛОГЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА:

1. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 250 - 2615061 - 83

(EFG Eurobank, Београд)

2. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 160 - 55566 - 24

(Banca Intesa, Београд)

ПРИМАЛАЦ:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

СВРХА:

ПРИЛОГ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Напомена: физичка лица уплаћују општом уплатницом у било којој банци или пошти. Други подаци осим броја рачуна, уплатиоца, сврхе уплате и примаоца нису потребни. У случају да службеници траже позив на број наведите датум уплате без размака и тачки (нпр. 10. март 2004. навести као 10032004)

http://www.hilandar.org/