САМОХРАНИ РОДИТЕЉИ - ЈЕДНОРОДИТЕЉСКЕ ПОРОДИЦЕ

[Зоран]

ДВЕ САМОХРАНЕ МАЈКЕ У КУРШУМЛИЈСКОМ СЕЛУ ВИСОКА ПОДИЖУ ПЕТОРО ДЕЦЕ БЕЗ ИКАКВИХ ПРИХОДА

31 August, 2009 by svetosavlje.org

ПРАЗНИК ЈЕ КАД ЗА СВЕ ИМА ПАРЧЕ СУВОГ ХЛЕБА

У трошној кући живе мати и кћи, Марина (47) и Радица (24) са својом нејачи • Не примају социјалну помоћ и дечји додатак, јер немају 70 евра за лична документа.

На око десетак километара од Куршумлије, у селу Висока, живи седмочлана породица Игрутиновић која није само још једна од сиромашних породица у овом крају. Они живе и испод прага сиромаштва. Две самохране мајке, 47-годишња Марина и 24-годишња Радица издржавају петоро малолетне деце, једногодишњу Душицу, трогодишњу Данијелу, петогодишњег Саву, седмогодишњег Данијела и 17-годишњег Милоша. Занимљиво је да ове две жене, које на плећима носе породицу у којој нико није запослен, нису ни сестре, ни јетрве, него мајка и ћерка које улажу надчовечанске напоре да обезбеде макар довољно хлеба за петоро деце.

Игрутиновићи живе у трошној кући, летвари, грађеној пре 50 година, смештеној на брду и поприлично удаљеној од центра села.

У кући затичемо Радицу, мајку троје малолетне деце, Данијела, Данијеле и Душице, која је умесила тесто и спрема се да испече хлеб. Окупљени малишани љубопитљиво посматрају непознате госте док Радица, и сама помало збуњена, каже да је њена мајка Марина отишла у брање печурака још у рану зору и да очекује да се ускоро врати.

- Морала сам да се вратим код мајке пре пола године јер ми је заједнички живот с мужем, у селу Баце, постао неиздржив. Мој муж се пропио, па су деца била више гладна него сита. Свакодневно малтретирање и деце и мене постало је неиздрживо... Овде, код мајке, бар имамо мир, а за хлеб и нешто уз хлеб некако се снађемо - говори уз уздах Радица Игрутиновић.

И док нам Радица доноси хладну изворску воду, трогодишња Данијела тражи од мајке нешто за јело. Она јој даје парче бајатог хлеба, што изазива плач седмогодишњег Данијела. Жели и он. Радичиној деци придружује се и петогодишњи Сава, њен млађи брат, али и ујак њене деце и пет малих Игрутоновића крупним залогајима у сласт поједоше корице преостале од претходног дана, све до последње мрве. Једино најстарији Милош седи у углу собе и ћути.

- Пре неколико дана нисмо имали брашна. Није било хлеба чак ни за децу. Некако смо се снашле, мајка је позајмила у комшилуку. Тешко је деци објаснити да нема ни хлеба, а они траже да се бар паштетом или машћу намаже. Кад нам се кућа испразни, прескочимо понеки оброк, најчешће мајка и ја. Хвала Богу да сад има печурака па смо од њихове продаје купили џак брашна, а позајмљено смо вратили комшијама - објашњава нам Радица која се за тренутак извињава јер треба да стави тепсију са умешеним хлебом да се пече.

Пола сата после нашег доласка у кућу породице Игрутиновић, из шуме се вратила и Марина, мршава жена, на чија плећа су пала, поред два сина и ћерка са троје деце. Доноси полупразну торбу, каже да данас једва да је набрала килограм печурака.

- Није било кише ових дана па нема ни печурака. Ваљда ће бити да се прода килограм колико сам данас набрала. Није за бацање ни 200 динара, колика је цена за килограм печурака сада - каже Марина.

Објашњава нам да је сада сезона печурака и добар начин да се заради неки динар. Ако их не буде, отићи ће у село да одраде неки пољопривредни посао код богатијих мештана за надницу. Најстарији Милош већ заради по неки динара кад има посла у шуми.

- Највише се бринем за најстаријег унука Данијела. Неухрањен је, не може ни да потрчи са другом децом. Зато и није пошао ове године у школу, иако му је било време, већ има седам година. Лекари су препоручили појачану исхрану, али како, са чим да му обезбедимо? - Слеже раменима резигнирано Марина.

Пре неколико година Марини је преминуо супруг Милорад. Од тада и почиње тежак живот ове породице. У кући нико нема стална примања, чак немају ни социјалну помоћ, а деца не примају ни дечје додатке. Објашњавају нам да су им личне карте истекле. Безвалидних личних докумената не могу ни ово право које им припада да остваре. Новца за вађење нових докумената немају. Оно мало што се заради надничењем мора да се утроши на најважније - на храну.

И док напуштамо ову сиромашну породицу, носимо у себи слику најмлађих Игрутоновића којима за разлику од већине деце не само у овом крају, радост представља и корица хлеба кад је има. Већина њихових вршњака толико се не радује колачима и чоколадама.

Глад не зна за страх

Кад је Радица извадила тепсију, од мириса свежег хлеба деци се шире ноздрве. Сава је најнестрпљивији и она му одломи парче врелог хлеба. Дечак га чврсто граби и одгриза велике комаде, као да од страха да ће брзо нестати из тепсије не осећа врелину која оставља црвене трагове око усана.

Контакт адреса

Седмочланој породици Игрутиновић потребна је помоћ пре свега у животним намирницама. Такође, њима је потребно 6.000-7.000 динара (70 евра) да изваде нова лична документа како би могли да остваре право на социјалу помоћ и дечје додатке.

Људи добре воље могу да се јаве на телефон: 00381 / 64 332 83 81

или на адресу: Марина Игритиновић, село Висока, 18430, Куршумлија.

ИЗВОР: ВЕСТИ - Хуманитарни Мост, 3.07.2009.

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

[email protected]

[konstantin]

Ajo braco svak koliko moze...da se srpska nejac podignu :smiley:

[Маша]

Каква је сад ситуација, има ли ко информацију?

[Зоран]

????? ?? ??? ?????????, ??? ?? ?? ????????????

????? ??????? ??????????? ??? ????? . ??????? ?? ??? ???? ????? ????? ?? ????.  0205_whistling

[Никола Поповић]

Све више самохраних мајки – сада их има готово 300.000. – Жене све старије ступају у брак

Готово свака трећа породица у Србији нема дете, а највећи број брачних партнера који овом свету неће оставити наследнике живи у руралним срединама, гласи најалармантнији податак Републичког завода за статистику, који је изведен из последњег пописа становништва. Увид у демографске графиконе сведочи да 33,3 одсто брачних парова у сеоским срединама нема наследника породичног домаћинства, док сваки четврти брачни пар у градским нема потомство. Готово 300.000 мајки само гаји дете, а највише их је у Београду – 17 одсто. На другој страни, свега 3,6 одсто очева сами подижу децу.  

Чињеницу да сваки трећи брачни пар у Србији није оставио наследнике породичног презимена демограф Иван Маринковић са Института друштвених наука тумачи као логичну последицу чињенице да Срби спадају у стару популацију – различити параметри говоре да смо ми пета или десета најстарија популација на свету.

„С обзиром на то да је број старијих од 65 година за 12 одсто већи од броја млађих од 15 година у нашој земљи, мислим да ће следећи попис становништва показати још катастрофалније резултате и указати на чињеницу да расте број породица без деце. Припадници „беби бум” генерације, која је рођена после Другог светског рата, за собом су оставили највећи број наследника, а у Србији се већ две деценије бележи негативан природни прираштај. Томе треба додати и чињеницу да велики број породица има само једно дете – све већи број жена након 30 године ступа у брак, због чега се њихов репродуктивни период скраћује на девет година”, упозорава Маринковић. 

„Када се подаци о броју породица без деце укрсте са бројем самохраних очева и мајки и бројем ванбрачних заједница, то јест са бројем жена које на порођај одлазе без бурме, долазимо до закључка да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју. Али, то није српски феномен већ је европски тренд – у скандинавским земљама, примера ради, половина партнера живи у ванбрачној заједници, а бележи се и значајан пораст једнородитељских породица. Због тога се у психологији више не говори о категорији потпуних или непотпуних породица, већ о функционалним или нефункционалним породицама”, истиче Спомена Милачић, психолог и извршни директор Удружења грађана „Лунета”.

Она додаје да иако нема доказа да је потпуна породица гаранција за ментално здравље детета – има безброј супротних доказа који говоре о томе да у комплетним породицама влада комплетни хаос, а неретко и насиље.

Спомена Милачић објашњава да у психологији нема „једначина” које би гарантовале да одрастање у комплетној породици „даје” ментално здраву личност.

„Иако нас развојна психологија учи да је за развој детета потребно присуство оца и мајке, потпуну психолошку негу може дати и само један родитељ. Квалитет присности и емоционална клима у породици не зависе од броја чланова – боље је да има више одраслих особа које воле дете, али сам број не гарантује мир и стабилност у породици”, истиче овај психолог. 

Непотпуна породица јесте фактор ризика у оним срединама у којима нема потпорних система у заједници и сервиса подршке самохраним родитељима. Тешко је гајити дете ако не постоји социјална и материјална подршка – терет родитељства је понекад толико тежак да га мајка и отац деле са бакама, декама, теткама и ујнама, примећује наша саговорница. Она, међутим, скреће пажњу на чињеницу да је терет самохраног родитељства тежи у патријархалним срединама у којима околина не посматра благонаклоно мајку која сама гаји дете и емпатију гаји само према удовицама са децом.    

 

Катарина Ђорђевић

објављено: 09.12.2013.

 

Извор: ПОЛИТИКА

[Дијана.]

Posebno su dirljive i potresne ove price kad djeca ostanu bez majke, a otac preuzme brigu o njima. Ovom covjeku treba pomoci... Da je srece, primio bi podrsku od drzave, a ne da uzme djecu od njega ako ne uspije da im pruzi odgovarajuce uslove, ili da se djeca u medjuvremenu pate.

http://www.telegraf.rs/vesti/2722079-petoro-srpske-dece-zivi-u-bedi-samohrani-otac-ih-jedva-izdrzava-ali-su-se-srbi-ujedinili-da-im-pomognu-pred-vaskrs-foto