Осврт на недавну посету папе римског Загребу- Епископ бачки др Иринеј

[Александар Милојков]

Ne postoji u SPC niko ko bi nesto ovako, lepo, mocno, emotivno i istinito napisao. Ne znam za vas ali meni je Vladika Backi najveci zivi teolog SPC.

Један од највећих... Не и једини.

[marko_13]

Ne postoji u SPC niko ko bi nesto ovako, lepo, mocno, emotivno i istinito napisao. Ne znam za vas ali meni je Vladika Backi najveci zivi teolog SPC.

Не бих се сложио. На основу чега то тврдиш?

Moje subjektivno misljenje. Ne bih da se raspravljam o tome.

Наравно, нема проблема. Можда је међу пет највећих живих.

[Teleskop]

Cirkovic o vladici Irineju:

Irinej Bulovic ima veoma visok cin u UDBi (i nemoj da neko ispravlja, jer doticna danas postoji isto kao i 1950, u vreme kad je mladi Bulovic otpocinjao svoju bezbednosnu karijeru u istoj). Veoma je zasluzan za pacifikovanje antikomunistickih tendencija medju gradskim stanovnistvom Vojvodine. U doba 8. sednice je, kao i ranije, bio odlicno obavesten i prelomio na pravu stranu, nakon cega - a posebno pomenute jogurt-revolucije - njegov uspon pocinje da biva meteorski. Inace, monasi sa Fruske Gore to odlicno znaju i u vise navrata ga nisu, uprkos pretnji i kletvama, pustali da ulazi u njihove manastire, inace je tamo poznat kao "crveni vladika". Trgovao drvenom gradjom sa nekih od crkvenih imanja oko Fruske. Uglavnom, lik mracan da mracniji tesko moze biti...

http://forum.b92.net/topic/58991-spc-militantna-sekta/page__st__765

[Александар Милојков]

Cirkovic o vladici Irineju:

Irinej Bulovic ima veoma visok cin u UDBi (i nemoj da neko ispravlja, jer doticna danas postoji isto kao i 1950, u vreme kad je mladi Bulovic otpocinjao svoju bezbednosnu karijeru u istoj). Veoma je zasluzan za pacifikovanje antikomunistickih tendencija medju gradskim stanovnistvom Vojvodine. U doba 8. sednice je, kao i ranije, bio odlicno obavesten i prelomio na pravu stranu, nakon cega - a posebno pomenute jogurt-revolucije - njegov uspon pocinje da biva meteorski. Inace, monasi sa Fruske Gore to odlicno znaju i u vise navrata ga nisu, uprkos pretnji i kletvama, pustali da ulazi u njihove manastire, inace je tamo poznat kao "crveni vladika". Trgovao drvenom gradjom sa nekih od crkvenih imanja oko Fruske. Uglavnom, lik mracan da mracniji tesko moze biti...

http://forum.b92.net/topic/58991-spc-militantna-sekta/page__st__765

А кога би озбиљног ово требало да интересује?

[Zeebedee]

Njegova licna biografija:

Njegovo Preosveštenstvo Episkop novosadski i bački, somborski i segedinski gospodin dr Irinej rođen je 11. februara 1947. godine od oca Mihaila Bulovića i majke Zorke, rođene Bulović, u Stanišiću, u Bačkoj, dobivši na krštenju ime Mirko.

Ova dileja Cirkovic o Bulovicu:

visok cin u UDBi (i nemoj da neko ispravlja, jer doticna danas postoji isto kao i 1950, u vreme kad je mladi Bulovic otpocinjao svoju bezbednosnu karijeru u istoj)

Vladika Irinej je vazio za najboljeg djaka u osnovnoj skoli, srednjoj skoli, najboljeg studenta... nemam informacija o vrticu; ne sumnjam da je i tamo bio odlican. Sad bas da je bio toliko napredan da ga sa tri godine UDBA regrutuje u svoje redove tesko je verovati...

[Andre Williams]

трогодишњи удбаш! facenew22222222

опасан играч тај Ћирко

[Дејан]

Vladika Irinej je duhovno izgrađen od strane starca Porfirija Kavsokalivita,oca Justina Popovića,svetogorskih podvižnika.

Biće da je udba veoma dobra obaveštajna služba kad je uspela da infiltrira špijuna među ove prozorljive starce  facenew22222222

[Evgenik]

Саопштење је уравнотежено , истовремено и коректно и одрешито. За мој укус могло је бити и оштрије, реч "контроверзно" није довољно снажна, као ни констатација да је папина изјава о Степинцу изазвала "болну недоумицу". Није у питању болна недоумица него озлојеђеност и запрепашћење. Све скупа, ипак је врло добро, а и овог пута се потврдило да владика Иринеј поседује изузетан стил, без премца у СПЦ.

Потпис.

[Zeebedee]

Samo zahvaljujuci tome, sto je Vladika najveci diplomata od svih nasih episkopa ( o tome ne vredi ni diskutovati to je naprosto cinjenica) i sto je uvek znao kako se postvaiti u svakom trenutku stekao je taj nadimak.

Inace kako se poslovi rade pokazao je na ovom saboru.Artemitska sekta zivi za sabore. Prljavim vesom, lazima, svadjama regrutuje nove clanove i sa nestrpljenjem su ocekivali novi sabor. Naravno dok je Patrijarh Pavle bio ziv, a bolestan; vladike kojima je jezik brzi od mozga i srca su davale dosta razloga raznoraznim smutljivcima za pocetak ovih prica pa su sabori licili na narodne vasare sa kojih je svaki dan dolazilo po deset traceva.

Ove godine sa Blagoslovom Patrijarha i Sinoda, Vladika Irinej Backi je bio jedini kontakt sa medijima. Sve je proslo bez ikakve pompe; minimalnim glasinama i dobro prikrivenim raspravama kojih je verovatno bilo. Artemiti su ostali bez svoje duhovne hrane koja im omogucava i da se hrane brojcano; a svaki sledeci sabor ocekivanje istog bice manje interesantno narodu; a Artemitima predvidjam jos dva sabora da se kao ameba podele na jedno sest najistinitijih i jedinih srBBBBskih crkava.

[Макрина]

Саопштење је уравнотежено , истовремено и коректно и одрешито. За мој укус могло је бити и оштрије, реч "контроверзно" није довољно снажна, као ни констатација да је папина изјава о Степинцу изазвала "болну недоумицу". Није у питању болна недоумица него озлојеђеност и запрепашћење. Све скупа, ипак је врло добро, а и овог пута се потврдило да владика Иринеј поседује изузетан стил, без премца у СПЦ.

facenew22222222

[Макрина]

Samo zahvaljujuci tome, sto je Vladika najveci diplomata od svih nasih episkopa ( o tome ne vredi ni diskutovati to je naprosto cinjenica) i sto je uvek znao kako se postvaiti u svakom trenutku stekao je taj nadimak.

Inace kako se poslovi rade pokazao je na ovom saboru.Artemitska sekta zivi za sabore. Prljavim vesom, lazima, svadjama regrutuje nove clanove i sa nestrpljenjem su ocekivali novi sabor. Naravno dok je Patrijarh Pavle bio ziv, a bolestan; vladike kojima je jezik brzi od mozga i srca su davale dosta razloga raznoraznim smutljivcima za pocetak ovih prica pa su sabori licili na narodne vasare sa kojih je svaki dan dolazilo po deset traceva.

Ove godine sa Blagoslovom Patrijarha i Sinoda, Vladika Irinej Backi je bio jedini kontakt sa medijima. Sve je proslo bez ikakve pompe; minimalnim glasinama i dobro prikrivenim raspravama kojih je verovatno bilo. Artemiti su ostali bez svoje duhovne hrane koja im omogucava i da se hrane brojcano; a svaki sledeci sabor ocekivanje istog bice manje interesantno narodu; a Artemitima predvidjam jos dva sabora da se kao ameba podele na jedno sest najistinitijih i jedinih srBBBBskih crkava.

facenew22222222

[коЖељ њацИ]

Не знам како би сад ревнтељи уклопили ону слику са кардиналом Бозанићем и + Иринејем ге се види портрет Алојза Степинца и причама о тајном бискупу,са овом изјавом преосвештеног епископа Иринеја.

Ех баш си наиван , па онај ко оће увек ће наћи нешто ...

Просто ће рећи да је добио директиву из тајне језуитске ложе да сад мало као напада РКЦ да би придобио ако је могуће и оне изабране који су у малом стаду преостали па да их на крају некако смунта и крај , значи оно тотална апокалипса...

Те приче са Бу92 нису неке приче од јуче , то су старе приче због породице владике Иринеја , и сам владика је у доба комунизма имао великих проблема када се је замонашио јер потиче из једне комунистичке породице и у то време је оно што је он урадио био изузетан подвиг, то што су га касније ( и ако су га удбаши) оставили на миру је најчешћи разлог за спекулације тог типа.

На крају мени се лично поверавао као у "поверењу" један удбаш као је лично читао извештаје које је владика Иринеј писао о владики Атанасију УДБи ...

Но без конкретних доказа све је рекла казала, а доказа неће бити.

Но чак и да је тако ( а чисто сујмам) ја опет имам максимално поверење у владику Иринеја.

( уосталом и удбаши су били Срби , само прелешћени)

[berđajev bijeli]

Ne treba smetnuti sa uma da su Udbu svojevremeno išli najbolji sinovi našeg naroda, kao onomad u janjičare.

Veza SPC i UDBE nije uopšte diskutabilna, danas je to manje više opštepoznata stvar. Još u januaru 1943. prilikom smotre Četvrte krajiške divizije u Jasenici pod Grmečom na kojoj je bio i sam Broz organizovan je i prvi skup pravoslavnih sveštenika koji su bili u partizanima. Poslije rata naravno čuveno Svešteničko udruženje, pa Komitet za vjerska pitanja...Bila je to simfonija Crkve i Države u najboljoj tradiciji Vizantije. Naivno je pomisliti da je nestankom Udbe kao zvaničnog organa nestalo i svih onih ljudi koji su bili njen sastavni dio, pa i u redovima Crkve...

Iskreno, raduje me ovo "zahlađenje" u odnosima sa papistima. Mi zaista ne treba da žalimo što su oni pokazali šta zapravo misle (pametni ljudi su to svakako znali i ranije) već to naprotiv treba da shvatimo kao nešto dobro, kraj iluzija o plućnim krilima. Naravno da sa tom vjerskom zajednicom treba da održavamo normalne međuljudske odnose i da razgovaramo npr. o zagađenju vazduha, a ne o dogmatskim pitanjima.

Papa Benedikt se ovom izjavom pokazao ipak kao inteligentan čovjek. Zaključio je da višegodišnja predstava nije dala rezultata tj. da ga Srbi ne vole pa ne vole i odlučio je da u poslednjem činu odigra pravu ulogu. Zato meni, za razliku od vladike Irineja nije žao što se predstava Vatikana pod nazivom "Papa voli Srbe" završila na ovakav tragikomičan način. Razumijem, žalosno je igrati u komadu, i to jednu od glavnih uloga, a onda shvatiti da je pozorište promijenilo repertoar.

[Фарисеј]

Мислим да овакво писмо , највећег српског икуменисте, ће имати велику тежину у Ватикану .

[коЖељ њацИ]

Одговор епископу бачком Иринеју

Младен Шварц 

субота, 09. јул 2011.

Ваше преосвештенство, епископе бачки г. Иринеју, поштовани некадашњи колега Мирко Буловићу!

Примио сам ових дана Ваше саопштење о посети папе Бенедикта Хрватској, па желим да укратко одговорим на Ваше тезе.

У духу легитимног хришћанског екуменизма Ви сте принципијелно отворени за Папине поруке, па му уводно упућујете похвалу за оно што је рекао у прилог и подршку хришћанској породици и омладини, и ту са своје стране немам ништа да додам или да одузмем, сем напомене да говорим у своје име, са свога сопственог становишта: философски метафизичког (блиског хришћанству, мада не и хришћанског), а политички десног, десно-конзервативног, па у том смислу и сам прихватам Папине речи.

И, да одмах апсолвирам оно у чему се слажемо: наравно да је и Балкан део Јевропе, да је то и некадашња Румелија, да је то Србија, а свакако би било беспредметно међусобно се убеђивати у то како стара јелинска, у ствари грчко-римска култура, уз хришћанство јесте конституишући темељ нашега јевропског континента. Ја бих још додао и модерну, која започиње са ренесансом и реформацијом, па онда просветитељством и револуцијом, и траје до наших („постмодерних“) дана – јер је несумњиво да је и она, у добру и/или злу, обликовала Јевропу каква је данас.

    Хрватски народ понео је из обеју Југославија поразна искуства, и свако смештање на Балкан он већ и несвесно, инстинктивно доживљава као притисак у смеру нових југословенских или југоидних интеграција.

Али ту већ почињу и неспоразуми, несагласности, неслагања. Географски (мада и око тога има спорова), па, разуме се, и културно (у наведеном смислу), и Хрватска може да буде сматрана као део Балкана (али и средњејевропског и средоземног региона). Када Хрвати изражавају одређени противубалкански афект, онда је то зато што реч „Балкан“ схватају у једном, такође употребљаваном, погрдном значењу (као што постоји и одређени, познати нам погрдни смисао „византинизма“, упркос оној величанственој историској чињеници коју Византија са својом хиљадугодишњом историјом свакако претставља). Хрватски народ понео је из обеју Југославија поразна искуства, и свако смештање на Балкан он већ и несвесно, инстинктивно доживљава као притисак у смеру нових југословенских или југоидних интеграција. Уз то му се сада намеће и оминозна синтагма, штавише пројект „западни Балкан“, под којим он може да замисли само југо-рестаурацију, коју рефлексно одбацује. То је тако и то треба разумети.

Са друге стране, и Србија, Албанија, Румунија, Бугарска... (Турска је посебно питање!), балкански народи, земље, државе – сигурно припадају Јевропи. Без њих нема целовитог континента беле расе, а плаусибилна је и Ваша примедба да се Јевропа, у смислу традиционалних вредности и културе, као духовни простор шири и на подручја других континената.

При томе, међутим, имам на уму принципијелни став, историске околности и питање наших корена, ништа друго. Јер, Јевропа и данашња „јевропска заједница“ нису исто! Зато сам се (можда сте читали мој говор о томе) оштро супротставио и Папиној поруци Хрватима да ће их подржати у процесу придруживања том јудео-масонском, техно-бирократском, ненародно-пљачкашком удружењу лажног имена Јевропа. Папа очигледно сматра да ће Хрватска у „ЕУ“ да брани хришћанску цивилизацију. Опет antemurale? Али за то неће у „унији“ имати гласа, нестаће и она и њен глас. Таква „Јевропа“ не треба Хрватима, таква не треба ни Србима, и зато сам, у комуникацији са неким Србима, увек истицао уверење да нам је, без обзира на хрватско-српска непријатељства из прошлости и, можда, будућности, тренутни (а вероватно и врло трајни), маркантни и препознатљиви заједнички непријатељ та псевдо-Јевропа космополитизма, материјализма, слободне трговине и профита.

    Проблем је у томе да многи Хрвати и Срби (можда чак њихова „демократска већина“) нису свесни опасности и, штавише, пропасти које их чекају у „ЕУ“.

Проблем је у томе да многи Хрвати и Срби (можда чак њихова „демократска већина“) нису свесни опасности и, штавише, пропасти које их чекају у „ЕУ“. Али на то не морамо да се обазиремо: важнији су национална судбина, национално преживљење, од демократске идеологије и процедура! Безбожни карактер „ЕУ“ посебно је питање, о коме Вама није потребно посебно разлагати. Што се мене тиче, спомињем само толико да ми, сама по себи, не смета изолована, и за секуларно удружење по себи разумљива околност одсутности Свевишњега из „ЕУ“-устава: Богу је место in excelsis, а не у ефемерним хартијама земаљских уредби.

Пишете и о загребачком надбискупу (српски: архиепископу) Степинцу. Сећам се како су Вам својевремено код куће замерили када сте се у Загребу фотографисали са кардиналом Бозанићем под Степинчевом сликом. Сада сте показали да сте према овоме сасвим критички расположени. Не треба посебно наглашавати како је Алојзије Степинац сложена, па и противуречна, за неке свакако контроверзна личност. Овде мислим и на његову улогу добровољца на Солунском фронту, на краљев пристанак да Степинац наследи загребачког надбискупа Бауера итд. У Хрватској је поштован са свог родољубља, јер је прихватио Државу Хрватску и због отпора Титовим притисцима поднео мучеништво. Да је заиста био активни сарадник усташких власти (нарочито у ономе што је друга Ј. приказала као злочин), Тито би му несумњиво судио одмах после рата. Истина је да је Степинац у НДХ стално нешто критиковао и био је у поприличној мери persona non grata. (Али Павелић му, за разлику од Тита, ипак није судио.)

У ствари би се, с обзиром на Степинчев став према НДХ и став посматрача према њему, схематски могло да разликује четири виђења Степинца: (1) Склон је НДХ, дакле је добар (хрватски нацоналисти); (2) Несклон је НДХ, дакле је добар (званични претставници данашње Хрватске); (3) Склон је НДХ, дакле је лош (Југославија, Срби); најзад, (4) Несклон је НДХ, дакле је лош (критичари из редова радикалних хрватских националиста).

    Српска православна црква у Хрватској је доживљена, свакако не без сопствене кривице, као продужена рука београдског хегемонизма.

Војни је викар у ратној Хрватској био de facto Вилим Цецеља (кога сам, узгред, познавао као изузетно моралну и мирољубиву личност, имао је надимак „светац“); уосталом, зашто би та служба била нечасна? А да је Степинац деловао као посланик у Хрватском државном сабору, то ми је прва вест. Али су зато унутра били четворица хрватских православаца. Као што знате, поглавник Павелић устројио је 1942 Хрватску православну цркву према општеприхваћеном начелу аутокефалности цркава гркоисточног обреда. Знате свакако како је под Титом скончао стари метрополита Гермоген, као и епископ Спиридон Мифка. Баш ових дана интензификује се у Хрватској иницијатива за обнову ХПЦ. Српска православна црква у Хрватској је доживљена, свакако не без сопствене кривице, као продужена рука београдског хегемонизма.

На крају, из перспективе своје скромне, неконфесионалне философиске теологије, радо прихватам Ваш упечатљив finale furioso: Бог је помиритељ како га Микеланђело приказује. Помиритељ прошлог са будућим. [И садашњим, додао бих, јер је из вечности. У вечности, под окриљем неуништиве трансценденције, мире се димензије времена; у њој мире се и сви народи, колико год се на овоме свету мрзели и тукли и сваки за себе био у праву у сразу национал-егоистичких импулса и интереса и митологија.] Ви пак кажете напослетку и ово: Бог је наш Исток и Запад, Бог је Север и Југ, Бог је – Све! [Јесте Бог Све, све друго је Ништа, а Нешто јесте само по ономе Свему. О томе, о Свему, као и о свему (свему метафизичком), моја књига „Искон и Есхатон“, која је у завршној фази.]

Како видите, нисам се одлучио на цепидлачке и бесплодне расправе о темама о којима, по природи ствари, не мислимо исто, нити се можемо међусобно успешно уверавати. Сваки народ има своју самосвест, своје народне осећаје и своју националну вољу. Нације и национализми природни су и богомдани састојци нашега света. (Од Псевдодионисија Ареопагите смо научили да је Бог створио народе према својим анђелима.) Тако и Ви, иако високи свештеник једне хришћанске цркве, учествујете у националној судбини свога српског народа, па и по цену одређене једностраности, пристрасности и некритичности. Тако чине и остали народи. Сви они умањују своје мане и кривице, претерују са туђим кривицама и сопственим жртвама. Сасвим је друга тема оно што је могуће утврдити на плану „објективне историске истине“, јер противуречни ставови не могу једнако да буду истинити.

(Аутор је председник Нове хрватске деснице) 

NSPM