Прво искуство са линуксом

[Justin Waters]

Управо сам прешао на линукс, убунту 11.04. 0102_laugh 0102_laugh

Био сам присиљен на овакав корак, јер ми је рикнула лиценцирана виндовс 7-ца, немам појма због чега, а нисам запамтио ни кључ да је реинсталирам. Имам некакав чудан лаптоп који као да има некакав запис у бут сектору, па не дозвољава да се инсталирају пиратске верзије виндовса. Нисам могао никако да сконтам у чему је фора. Уопште није хтјео бутабилан xp цд да покрене, а хоће седмицу. Но кад крекујем седмицу, кад рестартујем најдаље се покрене до црног екрана и тако остане. Исто није могло ни са крекованом вистом. Тако да ми је остало да пробам да инсталирам једну од дистрибуција линукса.

Дугогодишњи сам корисник виндовса, и даље стојим на мишљењу да је виндовс најбољи оперативни систем за десктоп рачунаре. Виндовс 7 је одличан оперативни систем, са врло лијепим графички окружењем, много је стабилнији од својих претходника, лаган је за кориштење, и наравно подржан је разним професионалним софтвером који нема алтерантиву на линукус, осим да се користи кроз виртуалне машине, што је свакако спорије него директно преко хардвера.

Линукс је поразио виндовс на свим осталим уређајима иначе, али овдје га још није достигао. Међутим мислим да линукс има свјетлу будућност и на кућним рачунарима, с обзиром да све већа распрострањеније кориштење интернета све већег броја људи одређује највећи процеант кориштења рачунара, линукс већ у овом стадијуму може да се покаже као добар оператвини систем за просјечног савременог човјека који користи рачунар. Ја сападам у групу људи који користи професионалне софтвере попут CAD-a, међутим могао бих да кажем да и ја кући 80% рачунара користим за интернет, 10% за прегледање филмова, музике и слика и 10% за куцање и читање текста. За све те ствари постоје добре замјене на линуксу. CAD користим на послу углавном. Колико га учестало користим кући, толико се може и преко виртуелних машина, а опет не бих га ни могао користити када би се код нас поштовала аутроска права и не би користили крековани програми.

Тако да сам скинуо убунту 11.04, направио копије старих фајлова и бацио се на инсталацију. Побрисао све виндовс партиције и формирао нове за линукс. Инсталација линукса је иначе врло занимљива јер кад скинеш инсталациони пакет кога нарежеш на ЦД, ти уствари добијеш преинсталиран ОС на ЦД, са могућношћу да покренеш иснталацију ако ти се свиђа. Тако учиташ преко ЦД читав оперативни систем, прегледаш га мало, и ако ти се виђа, само кликнеш инстал. И тако је и било, и могу да кажем да је иснталација у потпуности аутоматизована за разлику од ранијих верзија када је била права ноћа мора за просјечног корисника да инсталира. Дкле инсталација је лагана као у виндовса.

Линукс користи гноме графичко окружење, мада убунту 11.04 долази са новим unity графичким окружењем које врло добро. Тренутно сам на гному гдје ми баш ретзолуција, боје и фонтови нису као на видновсу али је подношљиво.

Шта има даље? Све је аутоматизовано, и подешено за лаган рад. Инсталација програма је лагана, ради се све из једног центра. Инсталација је као на видовсу, скини и покрени, не мораш ништа преко терминала радити као раније. Подешавање радног окружења је лагано исто као у виндовсу. Подешавање интернета лагано, подешавање свега соталога је врло лагано и прилагођено обично кориснику.

Иамо сам један мали проблемчић и по томе се види да линуксаши морају још мало порадити на томе. Када сам инсталирао све драјвере да могу да покренем боље графичко окружење unity, нешто се нисам могао навићи одамх на ово, и одем па искљуим unity реко да се вратим на гном, кад оно нестадуоше све иконе и панели са десктопа...остао само празан десктоп, као да је гумицом све побрисано било...и онда чачкај, тражи, гдје шта како и онда, једино сам могао нету приступити десним кликом на празан десктоп, па као да мијењам позадину, па бирам да ми тражи онлајн неку другу и тако покренем хром, и онда тражи по форумима како да повратим панеле и иконе...и успјем некако наћи да преко терминала треба командом gnome-panel враити старо окружење...Ето то је оно што би просјечном кориснику, који бап није толико вичан твиковању могло да загорча кориштење линукса.

Иначе на убунту имам све оно што сам користио и на седмици. Хром, адобе реадер, флеш, скајп, ћириличну тастуру, прегледач слика, прегледач филмова, двд резачи и све остале алтернативе. Има беспалтан офисе пакет, либре офис који може да прегледа чак и docx, i xslx формате. И на крају сам инсталирао ни оракле виртуал бокс и на њега метнуо windows xp тако да повремено могу да користим CAD i други специвичан софтвер који не постоји на линуксу. Ево како то изгледа.

Само убунту десктоп са старим гном окружењем:

Убунту десктоп, са хромом и поукама учитаним, а десно је windows xp на виртуал машини. :bla:

На крају могу да само кажем да сам презадовољан убунту 11.04 дистрибуцијом, и дајем му највишу оцјену могућости кориштења на кућним рачунарима за просјечне, па чак и мало захтјевније потребе, поврх свега је и легалан.  0102_laugh

[Душко Дугоушко]

Наравно, за "слабије" рачунаре постоји варијанта Убунтуа са LXDE графичким окружењем: http://lubuntu.net/.

А за чистунце (неки би рекли верске фанатике ) постоји http://trisquel.info/.

Уколико не желите да "режете" ISO слике на дискове, онда можете користити http://unetbootin.sourceforge.net/.

И моја препорука http://www.linuxmint.com/.

http://apt.pearsoncomputing.net/cdimages/index_desktop.html

[Justin Waters]

Свиђа ми се на убунту инсталирање новог софтвера. Доста добро прилагођено за просјечне кориснике. Јесте да се не ради о богзнакаквим програмима, али опет доста тога може послужити. Инсталирање се врши преко убунту софтвер центра, и гдје има листинг програма по категоријама и који се могу прегледати прије инсталације, погледати слика итд...све је то дио оперативног система. Ако ти се свиди, само кликнеш и инсталира ти се. Послије га на исти начин можеш и скинути.

Сад када сам мало проучио, овај unity окружење и није баш нешто, треба још да се доради да би било функционлано, а гледам и коментар на интернету нешто људи нису одушевљени, и када се покрене тај унити декстоп ти се претвори у ајфон окружење. За сада је бољи гном.

[Zayron]

Meni je Mandriva što se tče grafike mnogo bolja a ovu moju krntiju i haraburdi od Della mi nevjerovano ubrzalo pa sad izgleda kao da imam 70 godišnjeg djeda akrobata na skateboardu. Imam ja i bolje PC ali najzanimljivij je efekat na tim starim PC koliko se ubrzaju i rade bolje. Meni je Mandriva najdalje otišla u perfekciji, dorađenosti i pouzdanosti. Ubuntu ne ganja perfekciju ali masovnost i široku user bazu - mora bit mnoštvo programa itd. a grafika i ostalo nije bitno. Malo tko ocijeni to što ima Mandriva, ja sam prešao na Mageiu  koja je njen ortodoxni GNU/Linux fork, odnož, račvanje. Oni su se odvojili u septembru prošle godine jer se Mandriva sve više komrcijalizuje, previše na to da bi se mogla nazvati "slobodnom platformom".  Nainstalujte Mageiu a bićete vrlo prijatno iznenađeni. Prva njena stabilna verzija je izašla sad 01.06.2011.

http://mageia.org/

Ali prvo pročitajte ovo što sam napisao. Tek su počeli pa im je repozitorij s programima poluprazan, trebaće im vremena da se napuni, zato ako vam je pna prvom mjestu da morate imati na dispoziciji ogromnan broj raznih programa kao u Ubuntu ne prelazite, pričekajte radije još malo kojih pola godinu do godine dana da postave programe, sad im je tamo još dosta velika promaja i prazno. Inače onima kojima treba samo za nternet, gledanje videa, slušanja muzike, pisanje i računanje i takve uobičajene stvari biće to onda odličan izbor. Ti takvi na Mageiu preći mogu odmah danas. Osjećaće se kao čovjek koji iz stare škode presedne u najnoviji tip BMW. Hvala oboma na vrlo zanimljivim člancima, i Justinijanu i Aleksandru Bogdanoviću, oba dobijete od mene zahvalnicu.

RASKOL U MANDRIVI:

Istina je je samo jedna - Linux je samo jedan - Distro Mageia

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,13755.0.html

[Justin Waters]

Након извјесног времена кориштења убунту 11.04, мој закључак је да ако не користиш рачунар у професионалне сврхе и при том ти треба софтвер који нема адекватну замјену на линуксу попут CAD програма или других, те ниси неки залуђени игроман, линукс је сасвим пријатељски и врло симпатичан ОС. Чак ми се и либре офис свиђа и у потпуности замјењује мајкрософт офис до нивоа једноставног и чак мало напреднијег кориштења докуемната.

За интернет, за прегледање слика, гледање филмова, пуштање музике, па и кориштења неких програма који могу да понуде професионални садражј, попут гимпа и још мноштов другог садржаја, убунту је већ раван са виндовсом, а у неким стварима је и бољи.

[C.A._R.I.A.]

Након извјесног времена кориштења убунту 11.04, мој закључак је да ако не користиш рачунар у професионалне сврхе и при том ти треба софтвер који нема адекватну замјену на линуксу попут CAD програма или других, те ниси неки залуђени игроман, линукс је сасвим пријатељски и врло симпатичан ОС. Чак ми се и либре офис свиђа и у потпуности замјењује мајкрософт офис до нивоа једноставног и чак мало напреднијег кориштења докуемната.

Проблем са Оpen/Libre office-om,je што је Microsoft Office значајно бољи,а посебно се то огледа у компатибилности са doc фајловима. Libre i Оpen office се слабије сналазе са тим. А имао сам и проблема са њиховим otd фајловима,али највише са doc фајловима.

Рецимо много ми се допада Audacious,не знам да ли има за Ubuntu,док ми Amarok не даје тако добар звук кроз sound blaster.

Највећи проблем код Линукса је гледање филмова,никада не могу да добијем квалитетне титлове као у Kmplayeru. Да не помињем проблеме са српским фонтом који мало мало,па се јаве. У сваком случају, Km player има опције сенке иза фонта и слично што још увек не постоји у Линуксу (oсим преко wine). И наравно,compiz je dosta dobar,макар је у lighthouse puppy KDE 4.3.3 добро изведен. Штета што су касније верзије баговане.

Проблем је једноставно - да ли желите да се навикнете на виндоус багове,или Linux bagove. Koд Linux-a,је можда у багован дистро,а можда и програм,а у windowsu je у највећем броју случајева програм тај који багује.

Проблем светле будућности на Linuxu је колико добро развије Wine tj симулатор за виндоус. Наравно поред свих својих квалитета,људи су ипак везани за виндоус програме.

[Justin Waters]

Након извјесног времена кориштења убунту 11.04, мој закључак је да ако не користиш рачунар у професионалне сврхе и при том ти треба софтвер који нема адекватну замјену на линуксу попут CAD програма или других, те ниси неки залуђени игроман, линукс је сасвим пријатељски и врло симпатичан ОС. Чак ми се и либре офис свиђа и у потпуности замјењује мајкрософт офис до нивоа једноставног и чак мало напреднијег кориштења докуемната.

Проблем са Оpen/Libre office-om,je што је Microsoft Office значајно бољи,а посебно се то огледа у компатибилности са doc фајловима. Libre i Оpen office се слабије сналазе са тим. А имао сам и проблема са њиховим otd фајловима,али највише са doc фајловима.

Рецимо много ми се допада Audacious,не знам да ли има за Ubuntu,док ми Amarok не даје тако добар звук кроз sound blaster.

Највећи проблем код Линукса је гледање филмова,никада не могу да добијем квалитетне титлове као у Kmplayeru. Да не помињем проблеме са српским фонтом који мало мало,па се јаве. У сваком случају, Km player има опције сенке иза фонта и слично што још увек не постоји у Линуксу (oсим преко wine). И наравно,compiz je dosta dobar,макар је у lighthouse puppy KDE 4.3.3 добро изведен. Штета што су касније верзије баговане.

Није то проблем са либре офисом. Напомињем да је либре офис добар за једноставно и мало напредније кориштење докумената. Свакако је проблем ако се професионално бавиш неким послом, ту је мајкрософт офис незамјењив. Либре офис је компатибилан и са docx новом офисовом екстензијом која је почела са 2007 серијом, и што ме је јако пријатно изненадило. 

Audacious има и за убунту. Е сад кад помињеш звук да није добар на Амароку, ту већ испољаваш нешто што већини људи није од великог значаја осим појединцима који се разумију у музику или макар доста пажње томе посвећују.

[C.A._R.I.A.]

Није то проблем са либре офисом. Напомињем да је либре офис добар за једноставно и мало напредније кориштење докумената. Свакако је проблем ако се професионално бавиш неким послом, ту је мајкрософт офис незамјењив. Либре офис је компатибилан и са docx новом офисовом екстензијом која је почела са 2007 серијом, и што ме је јако пријатно изненадило.  

Не разумем,како мислиш да није до libre office-a ? Ако ја желим да имам документ у doc формату,и да га не мењам због компатибилности због давања истог документа другима,проблем ми прави форматирање у doc fајловима,а пар пута су ми били упитници уместо слова.

Проблем је што више људи на различите начине дефинише професионално бављење Office-om. Ja се бавим аматерски,а рецимо смета ми што некада ћиричне фонтове лоше отвара Libre Office,а рецимо такав исти фајл је Open Office отварао добро. Фајл који прави проблем је *.odt фајл,dакле изворни фајл који би требало добро да се отвара у Libre Office.

Што се компатибилности тиче,то је нешто доста старо,већ више од годину дана од изласка Оpen office 3,постоји подршка за docx фајлове.

Имам неинтегрисану Sound Blaster audigy карту,тако да ми је звук битан. Предпостављам да не тражим пуно,тј не треба ми подршка за ЕМU картице од 100 евра или Sound Blaster монструме од картица,већ једну од најјефтинијих звучних карти. Ту је линукс нешто слабији,за разлику од драјвера у windowsu,али побољшава се. Само ме чуди што је Amarok тако слабији са звуком.

[uros]

Након извјесног времена кориштења убунту 11.04, мој закључак је да ако не користиш рачунар у професионалне сврхе и при том ти треба софтвер који нема адекватну замјену на линуксу попут CAD програма или других, те ниси неки залуђени игроман, линукс је сасвим пријатељски и врло симпатичан ОС. Чак ми се и либре офис свиђа и у потпуности замјењује мајкрософт офис до нивоа једноставног и чак мало напреднијег кориштења докуемната.

Проблем са Оpen/Libre office-om,je што је Microsoft Office значајно бољи,а посебно се то огледа у компатибилности са doc фајловима. Libre i Оpen office се слабије сналазе са тим. А имао сам и проблема са њиховим otd фајловима,али највише са doc фајловима.

Рецимо много ми се допада Audacious,не знам да ли има за Ubuntu,док ми Amarok не даје тако добар звук кроз sound blaster.

Највећи проблем код Линукса је гледање филмова,никада не могу да добијем квалитетне титлове као у Kmplayeru. Да не помињем проблеме са српским фонтом који мало мало,па се јаве. У сваком случају, Km player има опције сенке иза фонта и слично што још увек не постоји у Линуксу (oсим преко wine). И наравно,compiz je dosta dobar,макар је у lighthouse puppy KDE 4.3.3 добро изведен. Штета што су касније верзије баговане.

Није то проблем са либре офисом. Напомињем да је либре офис добар за једноставно и мало напредније кориштење докумената. Свакако је проблем ако се професионално бавиш неким послом, ту је мајкрософт офис незамјењив. Либре офис је компатибилан и са docx новом офисовом екстензијом која је почела са 2007 серијом, и што ме је јако пријатно изненадило. 

Audacious има и за убунту. Е сад кад помињеш звук да није добар на Амароку, ту већ испољаваш нешто што већини људи није од великог значаја осим појединцима који се разумију у музику или макар доста пажње томе посвећују.

Justo overi cxoffice

[uros]

Највећи проблем код Линукса је гледање филмова,никада не могу да добијем квалитетне титлове као у Kmplayeru. Да не помињем проблеме са српским фонтом који мало мало,па се јаве.

Probaj mplayer (smplayer gui). Ako imas nvidia kartu onda ce da ti sljakaju i 1920x1080 filmovi bez ikakve utilizacije procesora (bukvalno) bez ikakvih dropova i na najslabijoj masini (nvidia vdpau).

Ako ti trebaju setinzi za mplayer + cirilicu u fontovima javi. Moze sve da se namesti, i boja i pozicija i font i da ti crta antialiasovane titlove ispod filma u "crnom" delu ako je format filma uzi od monitora.

[C.A._R.I.A.]

Probaj mplayer (smplayer gui). Ako imas nvidia kartu onda ce da ti sljakaju i 1920x1080 filmovi bez ikakve utilizacije procesora (bukvalno) bez ikakvih dropova i na najslabijoj masini (nvidia vdpau).

Ako ti trebaju setinzi za mplayer + cirilicu u fontovima javi. Moze sve da se namesti, i boja i pozicija i font i da ti crta antialiasovane titlove ispod filma u "crnom" delu ako je format filma uzi od monitora.

Пробао сам,не иде. Знаш ону "црну траку" коју даје Kmplayer ? Па онда сенка на титловима и одређивање дебљине овира слова,opacity самих слова и црне траке... тога нема у mplayery. На страну што је увек проблематично направити читање наших латиничних слова. Макар је раније било тако,дигао сам руке од пробања тих видео плејера. Не треба ми "црни" део испод филма,већ да фонт приказује испод слике,али ако је већи број речи у реченици,онда покрива саму слику. Као у Kmplayer-u