Jump to content

Косовски завет - личне дилеме


Препоручена порука

Ни један ни други нису ништа одабрали, него су, услед различитих околности, били приморани да поступе како су поступили, сваки у свом тренутку.

Управо то.

Мислим да је ово у суштини одговор на дилему коју је поставио Иван на теми.

Tako je. Kosovski zavet, ako tako nesto uopste postoji, jeste biti Hristov uvek i svuda. I kao heroj i kao porobljen. I kao nezavisan i kao vazal. I kao bogat i kao siromasan. I kao brojan i kao malobrojan. I kao jak i kao slab.

Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. (Јн 16,23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 60
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Косовски завет се вазда обнавља: ко је вера, а ко невера.

Ево тумачења косовског завета из пера Његошева:

Бог се драги на Србе разљути

за њихова смртна сагрешења.

Наши цари закон погазише,

почеше се крвнички гонити,

један другом вадит очи живе;

забацише владу и државу,

за правило лудост изабраше.

Невјерне им слуге постадоше

и царском се крвљу окупаше.

Великаши, проклете им душе,

на комате раздробише царство,

српске силе грдно сатријеше;

великаши, траг им се утро,

распре сјеме посијаше грко,

те с њим племе српско отроваше;

великаши, грдне кукавице,

постадоше рода издајице.

О проклета косовска вечеро,

куд та срећа да грдне главаре

све потрова и траг им утрије;

сâм да Милош оста на сриједи

са његова оба побратима,

те би Србин данас Србом био!

Бранковићу, погано кољено,

тако ли се служи отачаству,

тако ли се цијени поштење?

О Милоше, ко ти не завиди?

Ти си жертва благородног чувства,

воинствени гениј свемогући,

гром стравични те круне раздраба!

Величаство витешке ти душе

надмашује бесмртне подвиге

дивне Спарте и великог Рима;

сва витештва њина блистателна

твоја горда мишца помрачује.

Што Леонид оће и Сцевола

кад Обилић стане на поприште?

Ова мишца једнијем ударом

престол сруши а тартар уздрма.

Паде Милош, чудо витезовах,

жертвом на трон бица свијетскога.

Гордо лежи велики војвода

под кључевма крви благородне,

кâ малопред што гордо идјаше,

страшном мишљу прсих надутијех,

кроз дивјачне тмуше азијатске,

гутајућ их ватреним очима;

кâ малопред што гордо иђаше

к светом гробу бесмртног живота,

презирући људско ништавило

и плетење безумне скупштине.

Бог се драги на Србе разљути:

седмоглава изиде аждаја

и сатрије Српство свеколико,

клеветнике грдне и клевету.

На развале царства јуначкога

засја света Милошева правда,

окруни се слава вјековјечно

Милошева оба побратима

и лијепе ките Југовићах.

Српској капи свуд име погибе.

Постадоше лафи ратарима,

истурчи се плахи и лакоми -

млијеко их српско разгубало!

Што утече испод сабље турске,

што на вјеру праву не похули,

што се не хће у ланце везати,

то се збјежа у ове планине

да гинемо и крв проливамо,

да јуначки аманет чувамо,

дивно име и свету свободу.

Све су наше главе изабране!

Момци дивни, исто кâ звијезде;

што су досад ове горе дале,

сви падали у крваве борбе,

пали за чест, име и свободу.

И наше су утирали сузе

вјешти звуци дивнијех гусалах.

Просте наше жертве свеколике

кад је наша тврда постојбина

силе турске несита гробница.

Што је ово ево неко доба

те су наше горе умучале,

не разлежу ратнијем клицима?

Почину ни рђа на оружје,

остаде ни земља без главарах.

Некршћу се горе усмрдјеше...

Уједно су овце и курјаци,

здружио се Турчин с Црногорцем,

оџа риче на равном Цетињу!

Смрад уфвати лафа у кљусама,

затрије се име црногорско,

не остаде крста од три прста!

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Косовски завет се вазда обнавља: ко је вера, а ко невера.

Ево тумачења косовског завета из пера Његошева:

Бог се драги на Србе разљути

за њихова смртна сагрешења.

Наши цари закон погазише,

почеше се крвнички гонити,

један другом вадит очи живе;

забацише владу и државу,

за правило лудост изабраше.

Невјерне им слуге постадоше

и царском се крвљу окупаше.

Великаши, проклете им душе,

на комате раздробише царство,

српске силе грдно сатријеше;

великаши, траг им се утро,

распре сјеме посијаше грко,

те с њим племе српско отроваше;

великаши, грдне кукавице,

постадоше рода издајице.

О проклета косовска вечеро,

куд та срећа да грдне главаре

све потрова и траг им утрије;

сâм да Милош оста на сриједи

са његова оба побратима,

те би Србин данас Србом био!

Бранковићу, погано кољено,

тако ли се служи отачаству,

тако ли се цијени поштење?

О Милоше, ко ти не завиди?

Ти си жертва благородног чувства,

воинствени гениј свемогући,

гром стравични те круне раздраба!

Величаство витешке ти душе

надмашује бесмртне подвиге

дивне Спарте и великог Рима;

сва витештва њина блистателна

твоја горда мишца помрачује.

Што Леонид оће и Сцевола

кад Обилић стане на поприште?

Ова мишца једнијем ударом

престол сруши а тартар уздрма.

Паде Милош, чудо витезовах,

жертвом на трон бица свијетскога.

Гордо лежи велики војвода

под кључевма крви благородне,

кâ малопред што гордо идјаше,

страшном мишљу прсих надутијех,

кроз дивјачне тмуше азијатске,

гутајућ их ватреним очима;

кâ малопред што гордо иђаше

к светом гробу бесмртног живота,

презирући људско ништавило

и плетење безумне скупштине.

Бог се драги на Србе разљути:

седмоглава изиде аждаја

и сатрије Српство свеколико,

клеветнике грдне и клевету.

На развале царства јуначкога

засја света Милошева правда,

окруни се слава вјековјечно

Милошева оба побратима

и лијепе ките Југовићах.

Српској капи свуд име погибе.

Постадоше лафи ратарима,

истурчи се плахи и лакоми -

млијеко их српско разгубало!

Што утече испод сабље турске,

што на вјеру праву не похули,

што се не хће у ланце везати,

то се збјежа у ове планине

да гинемо и крв проливамо,

да јуначки аманет чувамо,

дивно име и свету свободу.

Све су наше главе изабране!

Момци дивни, исто кâ звијезде;

што су досад ове горе дале,

сви падали у крваве борбе,

пали за чест, име и свободу.

И наше су утирали сузе

вјешти звуци дивнијех гусалах.

Просте наше жертве свеколике

кад је наша тврда постојбина

силе турске несита гробница.

Што је ово ево неко доба

те су наше горе умучале,

не разлежу ратнијем клицима?

Почину ни рђа на оружје,

остаде ни земља без главарах.

Некршћу се горе усмрдјеше...

Уједно су овце и курјаци,

здружио се Турчин с Црногорцем,

оџа риче на равном Цетињу!

Смрад уфвати лафа у кљусама,

затрије се име црногорско,

не остаде крста од три прста!

говор мржње, нетолерантност, нефлексибилност, клерофашизам, верска искључивост, можда и креационизам, мислим страаашнооо...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...

Brate moj, dosta si mudrih stvari rekao ovde, sa kojima bih se slozio. Osvrnuću se na njih kasnije. SAda bih samo dao jednu opasku glede tog "pravoslavnog bugarskog naroda".

TAj isti bugarski pravoslavni narod je 1915-1918 godine palio i žario čitavom Srbijom istočno od Velike Morave i južno od JAstrepca kao i u celoj vardarskoj Makedoniji. Palio, žario, pljačkao, ubijao, kasapio, satirao, silovao većinu žena na okupiranom području, istim intezitetom kao i ustaše u NDH i/ili A-U jedinice u Mačvi i Podrinju... Pri čemu je sestrinska Bugarska Crkva toliko glasno ćutala, kao što je to radio Stepinac i ne samo što je ćutala, već je i vredno slala svoje sveštenike...

A ista kraljevska vlast u želji da odbrani suverenitet (ah kako to divno zvuči), nije dozvolila AU agentima da sprovode istragu u vezi Ferdinandovog ubistva. Super smo postupili! Nismo dozvolili da nam švapski policajci vršljaju po Srbiji, ali zato su Vražije divizije, domobranske pukovnije i ostale verne jedinice uništavale sve ono što se naziva srpskim. Cena suvereniteta? Prava sitnica: 28% stanovništva, 55% vojno sposobnih muškaraca! Propuštena prilika da se teritorije stečene 1912. učine stvarno delom države...

Izjedem ti takav suverenitet!!!

Elem, bolje mi je rumunski primer od bugarskog. Bugari su dvostruki zločinci...

Amin, brate. Ako ti, bolje poznaješ rumunsku istoriju i odnos prema okupaciji i okupatorima, prema neprijateljima, ja kažem amin.

Kad sam pisao o bugarskom pravoslavnom narodu, nisam mislio na bugarske "pravoslavce" koji su se "mača latili" i bili okupatori i zločinci (jer ja u "koncept pobožnog nasilja"-ne verujem!  o tome sam pisao na nekim drugim temama), već na prost pravoslavan narod koji nije tako "jogunast i ne da da mu se kaže i odgovara nasuprot" i kači se sa svima u svom ponosu i inaćenju.

Pošto živim na jugu Srbije primetio sam da moj narod ima dosta negativno mišljenje o toj karakternoj crti bugarskog naroda, kao npr. oni su ponizni, poslušni, uvek na strani jačeg, ... nisu kao mi: ponosni, uvek spremni da kažemo "istinu" direktno u lice, da se posvađamo, pa i zaratimo čak i sa najačim za "istinu".

Ali... hvala brate. smej.gif

"NIJE ISKREN,

NITI PRAVEDAN,

onaj ko govori istinu u lice, niti onaj ko je obznanjuje pred svetom,

no onaj ko  IMA LJUBAV i ISTINIT ŽIVOT, i KAD TREBA GOVORI S RAZUMEVANJEM."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sta ste navalili toliko na Despota Stefana i na to vazalstvo?? Sta bi radio sa Madjarima, da nije bio turski vazal???

I objasnite mi kako svi vi vidite to "vazalstvo"?

Не знам на кога мислиш? tuzansmajli8904

Па ја управо високо вреднујем Стефанову мудрост и способност очувања и изградње државе и очувања супстанце српског народа...

Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. (Јн 16,23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
Спрдња с историјом

 

Има ли страшнијег питања од питања бити или не бити? Данас се Србија суочава са овим судбинским питањем у свој његовој оштрини. Или ћемо бити оно што јесмо - Срби или више нећемо бити Срби него неко ново кукавељско евроунијатско поколење. Граница са Косовом јесте то страшно питање.

 

123786_milorad-vucelic-01_if.jpg?ver=135

Милорад Вучелић

 

Не можемо побећи, већ морамо одговорити. Нема одлагања, нема илузија да данас можемо изабрати бруку, срамоту и понижење, а да ћемо онда сутра поново бити људи и јунаци. Бити или не бити?

 

Одговор ће свако од нас дати онако како мисли да би требало. У своје име, али и у име данашњих нараштаја. Највећа одговорност ипак пада на двојицу људи којима је Србија поверовала. То су председник Републике Томислав Николић и потпредседник Владе Александар Вучић. Очи Србије су упрте у њих. Одговор у име Србије на страшно питање бити или не бити даће они.

 

Ништавило бриселског Запада омамљује не би ли се Србија преварила и сама себи ставила омчу око врата и направила границу са Косовом. С друге стране, народ се у дубини своје душе нада, а то активно и показује, да ће одговор гласити "бити", да ће Србија изабрати живот, а не превару, ништавило и смрт. Зна Србија да се на муци познају јунаци. И то је овај тренутак. Сада или никад Србија би требало да подигне своју славну главу и да одбаци границу са Косовом. Када се на Западу већ унапред радују да су коначно сломили кичму Србији и да је она здробљена, као муња мора да нас осветли истина да нема границе са Косовом.

 

Време ће се код Срба надаље рачунати од када је Србија одбацила границу или од када је себе толико понизила да је направила границу са Косовом. Сами бирамо, и требало би се још уздати у то да ћемо изабрати пут којим су Срби ишли, пут на којем је и већина људи у Србији.

 

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

1878. смо признали као међународну границу код Подујева, Рашке, Бујановца, Нове Вароши...

1912. смо за три месеца променили стварност.

 

А Вучела немој да *ере, јер се његово дете школовало у иностранству, за разлику од 99% деце у Србији.

Њега косовизирање ништа не кошта.

Оне мученике на КиМ кошта и то много. Превише за те несрећне људе

Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. (Јн 16,23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Има тема, одлично. Да је освежимо... Ја бих само пар речи: Косовског завета нема ван Новог завета, ван литургије. Једино Живи Бог и Његово евангелије је параметар по коме се Косовски завет мери, и Косовски завет унутар Православља параметар по коме меримо себе као народ, као народ Божији. Све остало су злоупотребе и манипулације.

Нађох неке текстове, пребацићу их овде, јер ко велим мнооого више од мене могу рећи. Много.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...