Одакле знање?

[Милан Меденица :)]

мало мање сувопарности на овом подфоруму је потребно, па реко за промену да мало размишљамо уместо да прежвакавамо и глођемо (се).

ок, сви знамо да су ватра, храна, вода, ваздух и здравље сваком потребни и да је то основа живота, просто речено - тековине цивилизације.

али, човек се просто запита кад укапира да су бетон, батерија и планетаријум већ два-три пута измишљени ... и то је оно што знамо тек сад, пошто копамо и откривамо да нисмо ни први пут стигли довде, још мање да су они пре нас били глупави и/или нецивилизовани, можда чак и напреднији.

какав анахронизам, да ти неко каже да је све већ било измишљено пре него си га ''изумио''.

бетон је постојао још пре инка (постоје трагови по јужној америци), али је очигледно заборављен рецепт све до римљана, па је опет касније ''измишљен''. батерија је постојала још у 7. веку нове ере, застрашујуће прецизни грчки бронзани астрономски сат по геоцентричном моделу је постојао још 100-150 година пре нове ере, а ко зна шта ћемо још пронаћи ...

да не помињем технологију која је употребљена у изради, освешћеност знања и просвећености која је тада очигледно постојала, а о којој ми очигледно ништа не знамо, нисмо је свесни.

само неки од примера ране просвећености:

http://en.wikipedia.org/wiki/Baghdad_Battery

http://en.wikipedia.org/wiki/Antikythera_mechanism

http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_eclipse_of_April_8,_2024

ок, није баш ни свет изгледао као данас, ал ко каже да је ово најдаље што смо стигли, из ко зна ког пута?

ко каже да нећемо да ископамо сутра нуклеарни реактор, како смо кренули ... или још горе, нешто до чега још нисмо стигли?

хоће ли нам то бити оправдање да смо насукани, ванземаљци или једноставно рекурзивни до (постигнућа?) перфекције?

елем, одакле долази то знање, шта у свом постулату преображава овај свет?

одакле писменост, артикулација мишљења и језика, просвећеност?

јел вера та непросвећеност, али је ли потрага за истином наука?

мислите ли да је наука из истог извора као вера, гаји ли вера науку или обрнуто, или су само два паралелна и равна принципа?

а где су ту критеријуми културе или хаоса?

да ли уствари паразитирамо на старим проналасцима или поново долазимо до истог решења једначине и закуцавамо?

да ли то онда значи да смо аутодеструктивни по природи, радимо ли у корист своје штете и гајимо ли потајно патолошко понашање и зато свака цивилизација пропадне?

зашто је стално за веру употребљавана градња која је преживела еоне и векове - бетон, камен, последња реч технике, а цивилизација успевала да нестане нетрагом понекад јер су за себе људи градили куће од блата и не тако вечног материјала, чак толико да некад ни не знамо на шта је личио свакодневни живот, али можемо до детаља да отелотворимо верски?

како то да је наука увек била у служби вере, зашто?

да ли је тако и данас?

да ли је вера угасила те цивилизације, и што је још важније - каква је то гасећа вера била?

сетимо се и дисфункције другог светског рата - превелики напредак науке у односу на културу, социологију, философију, веру - до чега доводи.

и на крају, трик питање: куда идемо и хоће ли нам технологија помоћи у томе - да ли је проблем у освешћености или напретку, или можда у нечем трећем?

да ли је баш све онако како мислимо да јесте, поред свих очигледних и/или научних доказа са којима баратамо?

колико пута је промењена теорија, знање и просвећеност иза нечег што је већ примењено?

[Juan Valdez]

Хух, колика тема...

Хајде одавде да кренемо.

пошто копамо и откривамо да нисмо ни први пут стигли довде, још мање да су они пре нас били глупави и/или нецивилизовани, можда чак и напреднији.

Глупави сигурно ниси били. О томе мислим да не треба уопште расправљати, сулудо је. Нису случајно бројне Платонове идеје васкрснуле у физици двадесетог века...

Е сад, да ли су били, цивилизованији и напреднији... Степен цивилизованости зависи од степена друштвеног уређења, односа између људи, технологије... Лично бих тврдио јесмо цивлизованији. Некима су, пак,  цивлизованији Душанов законик или шеријатско право од модерних устава и закона, некоме је цивилизованије да, рецимо, жене немају никаква права и буду третиране дословно као ствари, него ово што имамо данас, барем у западном свету, некоме је цивилизованији расизам викторијанске епохе, па чак и хитлеровски, од данашњег већинског (надам се) схватања, али и знања, да су сви људи једнаки...

Али не бих сада много о овоме, да не би опет дошли до тога да

прежвакавамо и глођемо (се).

Напреднији свакако јесмо, што је очигледно за све, осим за поједине постмодернисте који би и математику успели да релативизују. Барем технолошки. Без обзира што су неки сјајни изуми бивали повремено откривани и у давним временима, њима су највише фалиле две ствари:

- научни поглед на свет, па и на саме изуме, који је омогућио да се изуми не само насумично појављују у главама појединих генијалаца, већ да се систематски осмишљавају и унапређују;

- тржишна економија, која је омогућила да ти изуми постану доступни свима.*

Без ова два нема модерне цивилизације, па макар била састављена од све самих платона.

*Говорим о тржишној економији искључиво као о економском уређењу. О етици и естетици овог уређења не бих да детаљишем, само укратко: моје лично мишљење да је њена етика углавном боља од претходних (ако се изузму поједине, за мене зверске идеје, да је здравље људи роба и да је образовање роба на коју имају право само они који имају пара, а остале ко шиша); њена естетика је, по мом најдубљем осећају, углавном далеко назаднија од естетика других уређења. Шта је разлог овоме, ни сам не разумем потпуно, али тако је.

[Милан Меденица :)]

а шта подразумеваш под термином цивилизација, како вреднујеш то, по ком критеријуму?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8523.msg238500.html#msg238500

[Juan Valdez]

а шта подразумеваш под термином цивилизација

http://www.civilization.com/  klapklap

Шта да ти речем, немам математичку дефиницију... У мојој глави то укључује културу, науку и међуљудске односе (у друштвеном смислу). Ово прво и друго би требало да буду релативно јасни појмови (као што рекох, постмодернисте бих игнорисао из хигијенских разлога), а ово треће... Мени је углавном јасно, али не бих да расправљам са носталгичарима за средњим веком, феудализмом, робовласништвом...

[Милан Меденица :)]

с тим што ја не бих никако изоставио духовну сферу, можда условно речено философију за атеисте, па чак ни хаос који квантитативно, не и квалитативно, чини једну цивилизацију.

шта мислиш о очигледној репетативности науке, да не кажем цивилизације?

или о том својеврсном раскораку у времену, па чак и у територији, како се пале и гасе лампице?

[DYNABLASTER]

stvar je vise nego jednostavna, civilizacije propadaju zbog ne drzanja Bozijih zaveta i saveta

[Aragorn]

Koliko li je znanja propalo sa spaljivanjem Aleksandrijske biblioteke i kasnije Konstantinopolja...Ovde bih podsetio da su Grigorije iz Nise i Maksim Ispovednik prvi uoblicili i izrazili korpuskularnu prirodu materije,daleko pre razvoja moderne nauke...Koliko li je toga zaboravljeno u vremenu iza nas...Mislim da je kljucno ono sto je Ivica pomenuo,a to je sistem u kome se razvija i unapredjuje nauka i ne zavisi od pojedinacnih izleta genijalaca.Naravno i pored svega toga,svaki iskorak u nepoznato ide iskljucivo preko bas tih istih genija koji ruse sve sisteme,ali je sistem jako bitan i zbog uticaja na civilizaciju i zbog provere rezultata napretka...Kao sto je vec receno,mnogo se tema ovim otvara...

[Милан Меденица :)]

мене тај мит о генијалцима нервира јер испада да је резервација за сто попуњена унапред, а највише се ради о човеку који је спреман да преиспита све оно иза њега што је настало размишљајући out of the box.

нисам ни хтео да тема крене у правцу наспрамности науке и религије, већ да се учини један сасвим другачији корак на овом форуму - допуњавање.

као електротехничар, више него ценим науку и имам лични однос са знањем које не престаје, али ме фасцинира да сваки пут исту ствар човек пронађе, јер више нисам способан да кажем ''измисли''.

одатле и ово питање ОДАКЛЕ знање.

за мене је Бог ниво инспирације и отелотворења знања, просто кречана се прочисти и ствари постају очигледније, онда тек долази и урођена пријемчивост према неким стварима, што би рекли дар.

моје сећање каже да постоји и илузорна концепција и неки немушти пристанак на сферу знања, колективизма својеврсног или поткачености фиктивним системима сфера битисања одакле знање и прилази, па одатле и трипови попут аура, астрала и сличног.

уместо да сагледавамо учињено, можда да покушамо да сагледамо беспрекидну границу знања којом баратамо и којој тежимо.

иначе, просто ме фасцинира геоцентрични систем на коме је заснован антикитера механизам, који најнормалније у дан и сат крајње прецизно и тачно одређује помрачење сунца, а у зависности од тога како се подеси.

јел се знање налази у очигледном око нас?

а онда и глупо питање, шта је то ''очигледно'' што пропуштамо?

[sqny]

Ovo je samo mali isecak - celo Hostaderovo predavanje:

- Analogy as the core of cognition (pocinje oko 13og minuta)

Kako vam se cini? Daglas prica o tome kako su analogije (u sirem smislu ih definise) osnovni pokretac novih ideja.  Osim pomenutog Ajnstajna, i kad razmislimo o nekim drugim znacajnim otkricima - od Ajnstajnove jabuke, do Darvinovog citanja Maltusa o populaciji - naizgled se cini da ideja ima osnove.

[Милан Меденица :)]

како то да људи очигледно измишљају наново исте идеје?