Religioznost novijih srpskih vladara

[Јаков.]

Mislio sam da se ograničim u kratkom osvrtu na ove vladare iz naše epohe, ali bih proširio to i na Karađorđeviće, jer nije to bilo baš tako davno.

Unazad ću...

Boris Tadić (izrazit inetelektualac, svojim prisustvom raznim bitnim dešavanjima u SPC, kao i verskim učestvovanjem u njima, pokazao da je umereni tradicionalista i da svoju veru ne izražava tek radi reda i iz političkih razloga. Mislim da je u oblikovanju njegove religioznosti više uticala njegova bivša žena, sada monahinja, nego porodica u kojoj je rastao. I sam je rekao da ga nije začudilo što je njegova bivša žena sada monahinja jer je čitav njen život i razmišljanje vodilo ka tome.

Vojislav Koštunica (izrazite intelektualac, ispoljavao je više religioznost od sadašnjeg predsednika Tadića, ali je sveopšti utisak o njemu lošiji nego o Tadiću. Uglavnom zbog političke ambivalentnost i neznanja da bude lider.

Slobodan Milošević (veoma interesantan za analizu što se tiče religioznosti. Njegove političke greške i intelektualne brljotine svakako su za nerazumevanje, ali je pokojni Milošević kao ličnost veoma zanimljiv). Sin sveštenika koji se navodno ubio, rastao je verovatno pod tim pritiskom kroz celu svoju mladost i to je pretpostavljam bio glavni razlog da Miloševića odalji od Crkve. Kasnija ljubav sa ženom iz komunističke i antickrvene porodice još više je Miloševića odvela u ponor anticrkvenog. Postavlja se pitanje šta bi bilo kad bi bilo, ali to je neozbiljno, jer verovatno tada ni Milošević ne bi bio to što je bio.

Josip Broz (preskačem ga jer nije pravoslavac, čak ni nominalni)

Kralj Petar II  (Godine provedene u inostranstvu kao i nepoznanica o njemu, uzrokovana uglavnom DeBeovskom gvozdenom zavesom i isceniranim vestima, predstavlja zapreku da bi znali nešto više.)

Namesnik Pavle (Čini se da je bio dobar čovek, ali isto kao i kod Petra II, DeBeovske zavese i laži sprečavaju da se zna nešto više o njemu kao o religioznom)

Kralj Aleksandar I  (mislim na osnovu nekih njegovih tako pogrešnih odluka da je SPC doživljavao više kao breme nasleđa u Kraljevini, nego kao potporu svojoj vlasti.)

Kralj Petar I (ne znam ništa o njemu, sem da ga je narod voleo. Čuo sam da je bio glavni čovek iz senke koji je stajao iza ubistva Kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ali ne mogu da to znam). Ne volim Karađorđeviće tako da bolje da ne pričam o njima, jer ću uvek gledati da ih ocrnim. Tako da ako neko bolje zna o njihovoj religioznosti neka kaže.

[marko_13]

Колико знам отац Слободана Милошевића је био катихета, наводно је завршио ПБФ са патријархом Павлом, а након укидања веронауке је радио као професор руског језика.

Краљ Петар II је био верујући човек, али је био изузетно лабилна и слаба личност, народски речено - млакоња. Ове карактеристике су утицале на то да буде растрзан приликом америчког раскола и као и много пута у животу због своје "природе" није био велики ауторитет нити је смео заузети јасан став. Међутим, редовно је недељом и празницима био на богослужењима.

Кнеза Павла не бих коментарисао.

Александар је сасвим сигурно био масон и то је утицало на његов став према Цркви, а био је и ужасно горд и сујетан човек, што је опет утицало на однос према хришћанским вредностима, али и православној визији краља/цара.

Краљ Петар 1. је био искрено верујући. Готово народски, простодушно је прилазио вери, као дете. Та његова непосредност се очитовала и у међуљудским односима, што је био узрок његове велике популарности. Такође, редован је био на богослужењима и то не само Литургијама.

[gloria west]

moram se prijavim za temu osecam da ce bidne veoma zanimljiva 

[Evgenik]

Реално, и без лагања - српски политичари су тотално и апсолутно вјерски неписмени.

За почетак Премијер Србије је на устоличењу Патријарха одбио нафору сматрајући да му нуде мезе,

што само свједочи да Срби далеееееко више знају о католицизму, будизму итд него о вјери својих предака,

а и кад крену да "уче", онда то чине наопако, искривљено и у духу донедавног партијског ревновања.

На крају баладе - нико не инсистира да нама требају вјерници за вође, него просто барем људи који показују толики ниво културе и цивилизованости да имају најосновније информације о вјери народа којим владају.

[Јаков.]

Držao bi se ipak lidera zemlje (predsednika). Onih koje je narod birao, a ne tamo nekih partijskih službenika.

[Бартендаз]

Da se prijavim

[feeble]

Ја мислим да је Коштуњави био једини верник од тих наших бираних владара. Могуће да је то била медијска представа за прикупљање бодова, али сумњам.

[Јаков.]

Zaista. Oni pred-turski srpski gospdoari i kraljevi svi su bili religiozni i utrli su put SPC i pravoslavlju. Što uvođenjem vere u Srpsku kraljevinu, što dizanjem brojnih hramova koji su i danas na diku celom rodu.

Od ovih nakon turaka, ništa bre.

Što se tiče nekih građevinskih dela, u zadnjih 100 godina ističu se... Crkva u Topoli (Oplenac) i sada Hram Sv.Save. Možda bi i hram Sv.Marka mogao da stane u tu vrstu. Zaista je 3 reprezentativna hrama malo za 100 godina.

Mislim da bi zadatak budućih crkvenih i državnih lidera trebao da se zasniva na konzervaciji i obnavljanju. Na žalost desilo se Kosovo i rušilački tornado šiptarskog besa. Pored toga i oni pre-turski monumentalni hramovi su u lošem stanju, tako da što se tiče građevine ima posla.

Ali dok ne dođe do duhovne obnove i nekog novog Nikolaja Žičkog, ne može se ni ovaj vidljivi (građevinski) deo sprovoditi. Po zidanju Svetosavskog hrama na Vračaru se to najbolje vidi. 26 godina, i ko zna koliko za ukrašavanje...mnogo je kume..

Rusi podigoše onaj srušeni na Crvenom Trgu za ... valjda godinu-dve.

[marko_13]

Реално, и без лагања - српски политичари су тотално и апсолутно вјерски неписмени.

За почетак Премијер Србије је на устоличењу Патријарха одбио нафору сматрајући да му нуде мезе,

што само свједочи да Срби далеееееко више знају о католицизму, будизму итд него о вјери својих предака,

а и кад крену да "уче", онда то чине наопако, искривљено и у духу донедавног партијског ревновања.

На крају баладе - нико не инсистира да нама требају вјерници за вође, него просто барем људи који показују толики ниво културе и цивилизованости да имају најосновније информације о вјери народа којим владају.

Вероватно се бојао, јер није имао телохранитеља поред себе да му он први проба, да га не би отровали. 

[мирођија]

Ја мислим да је Коштуњави био једини верник од тих наших бираних владара. Могуће да је то била медијска представа за прикупљање бодова, али сумњам.

          Да,он је прави верник.

[marko_13]

Zaista. Oni pred-turski srpski gospdoari i kraljevi svi su bili religiozni i utrli su put SPC i pravoslavlju. Što uvođenjem vere u Srpsku kraljevinu, što dizanjem brojnih hramova koji su i danas na diku celom rodu.

Od ovih nakon turaka, ništa bre.

Što se tiče nekih građevinskih dela, u zadnjih 100 godina ističu se... Crkva u Topoli (Oplenac) i sada Hram Sv.Save. Možda bi i hram Sv.Marka mogao da stane u tu vrstu. Zaista je 3 reprezentativna hrama malo za 100 godina.

Mislim da bi zadatak budućih crkvenih i državnih lidera trebao da se zasniva na konzervaciji i obnavljanju. Na žalost desilo se Kosovo i rušilački tornado šiptarskog besa. Pored toga i oni pre-turski monumentalni hramovi su u lošem stanju, tako da što se tiče građevine ima posla.

Ali dok ne dođe do duhovne obnove i nekog novog Nikolaja Žičkog, ne može se ni ovaj vidljivi (građevinski) deo sprovoditi. Po zidanju Svetosavskog hrama na Vračaru se to najbolje vidi. 26 godina, i ko zna koliko za ukrašavanje...mnogo je kume..

Rusi podigoše onaj srušeni na Crvenom Trgu za ... valjda godinu-dve.

Не знам колико се то може поредити. Ипак је државна философија у то време била базирана на симфонијским односима са Црквом. Код нас још није прошла генерација хварских и кумровачких ђака и све док је њих и њиховог полустидљивог односа према вери биће тако.

Са друге стране Руси су имали капацитет, али и током СССР владала је у одређеном облику та империјална мисао, тако да је код њих дошло до веома брзе рестаурације, а за разлику од нас могли су то под Путином апсолутно несметано радити.

[Милан Меденица :)]

неважно је за државника да ли ће бити религиозан, верник или атеиста.

далеко је више важно какав је народ који бира.

[Zeebedee]

Postoji snimak u kome Kostunici dok je bio premijer daju papir sa Ocenasem da ga procita jer ga ne zna napamet. Mislim bas onako odlika jednog ultra mega giga verujuceg coveka.

Otac S Milosevica nije bio svestenik; igrom slucaja je bio veroucitelj.

Petar II Karadjordjevic je bio notorni alkoholicar ; znaci bolestan covek i tesko je reci nesto o njegovoj religioznosti.

Kraj Aleksandar I je svakako imao svojih mana; ali reci da je bio gord i sujetan bez ikakvog osnova  vise govori o onome koji iznosi takva zapazanja.

[Crveni Baron]

Mislio sam da se ograničim u kratkom osvrtu na ove vladare iz naše epohe, ali bih proširio to i na Karađorđeviće, jer nije to bilo baš tako davno.

Unazad ću...

Boris Tadić (izrazit inetelektualac, svojim prisustvom raznim bitnim dešavanjima u SPC, kao i verskim učestvovanjem u njima, pokazao da je umereni tradicionalista i da svoju veru ne izražava tek radi reda i iz političkih razloga. Mislim da je u oblikovanju njegove religioznosti više uticala njegova bivša žena, sada monahinja, nego porodica u kojoj je rastao. I sam je rekao da ga nije začudilo što je njegova bivša žena sada monahinja jer je čitav njen život i razmišljanje vodilo ka tome.

Vojislav Koštunica (izrazite intelektualac, ispoljavao je više religioznost od sadašnjeg predsednika Tadića, ali je sveopšti utisak o njemu lošiji nego o Tadiću. Uglavnom zbog političke ambivalentnost i neznanja da bude lider.

Slobodan Milošević (veoma interesantan za analizu što se tiče religioznosti. Njegove političke greške i intelektualne brljotine svakako su za nerazumevanje, ali je pokojni Milošević kao ličnost veoma zanimljiv). Sin sveštenika koji se navodno ubio, rastao je verovatno pod tim pritiskom kroz celu svoju mladost i to je pretpostavljam bio glavni razlog da Miloševića odalji od Crkve. Kasnija ljubav sa ženom iz komunističke i antickrvene porodice još više je Miloševića odvela u ponor anticrkvenog. Postavlja se pitanje šta bi bilo kad bi bilo, ali to je neozbiljno, jer verovatno tada ni Milošević ne bi bio to što je bio.

Josip Broz (preskačem ga jer nije pravoslavac, čak ni nominalni)

Kralj Petar II  (Godine provedene u inostranstvu kao i nepoznanica o njemu, uzrokovana uglavnom DeBeovskom gvozdenom zavesom i isceniranim vestima, predstavlja zapreku da bi znali nešto više.)

Namesnik Pavle (Čini se da je bio dobar čovek, ali isto kao i kod Petra II, DeBeovske zavese i laži sprečavaju da se zna nešto više o njemu kao o religioznom)

Kralj Aleksandar I  (mislim na osnovu nekih njegovih tako pogrešnih odluka da je SPC doživljavao više kao breme nasleđa u Kraljevini, nego kao potporu svojoj vlasti.)

Kralj Petar I (ne znam ništa o njemu, sem da ga je narod voleo. Čuo sam da je bio glavni čovek iz senke koji je stajao iza ubistva Kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ali ne mogu da to znam). Ne volim Karađorđeviće tako da bolje da ne pričam o njima, jer ću uvek gledati da ih ocrnim. Tako da ako neko bolje zna o njihovoj religioznosti neka kaže.

Cisto da se ne zaboravi, Milosevic je bio na vlasti kada je obnovljena izgradnja Hrama na Vracaru. Ckrebic, jedan od ondasnjih komunisticxkih funkcionera je dobio i orden Svetog Save od nase Crkve zbog pomoci prilikom izgradnje. Kupola je na Hram podignuta za 2 meseca a koriscene su  specijalne pneumatske dizalice koje je napravila Prva Petoletka, ondasnja vojna fabrika iz Trstenika.

[Михајло]

Све по заслузи...

Када Србија заслужи бољег владара....тада ће и да добије...