Трагичне последице медикаментозних терапија у психијатрији?

[ego]

его, дико, григорије, да ли би понели крст некоме ко види ова ваша писања и одустане од лекова, налазећи се оправдан овим текстовима?

Одвикавање од ове врсте медикамената није уопште наивно, спроводи се постепеним смањивањем дозе и при томе је неопходна стручна лекарска помоћ.

Стручњаци тврде да овако константно узимање ових лекова води "стварању зависности, односно таблетоманији". Тачније: "За три месеца и дијазепам (бенседин) и бромазепам могу да створе зависност", износи психијатар др Јован Марић. Доза је: три бенседина од 10 милиграма дневно или три бромазепама од шест милиграма. Шта се дешава кад особа хоће да се одвикне? "Неопходан је велики напор, уз строго праћење лекара, месец до два. Али то није нимало једноставно, јер пацијент упада у апстенцијалне кризе."

Др Марић

Одвикавање од лекова за смирење

На срећу, постоје методе које ефикасно ублажавају тегобе тако што делују на узроке поремећаја, уместо да делују само на симптоме. Не само да ублажавају апстиненцијалну кризу у првом периоду, већ и касније директно утичу на превазилажење проблема. О томе је већ било речи.

"Акупунктура је продужена рука модерне медицине јер има много болести које се савременим методама не могу излечити. То су, на првом месту, алергије, поремећаји имунитета, бронхитис, бронхијална астма, главобоље, мигрене, ишијалгије и други болни поремећаји. Осим тога, акупунктура је веома ефикасна и у домену гинекологије, нарочито када је реч о болним менструацијама и поремећајима насталим услед хормонског дисбаланса, док код деце помаже у спречавању ноћног мокрења. У психијатрији је показала одличне резултате у лечењу тешких психоза и неуроза. Акупунктура се, такође, примењује и у хирургији, посебно као анестезија за болеснике који не могу да се подвргну класичној анестезији."

др Весна Маринковић-Мичић из Центра "Виталис", један од пионира акупунктуре у нашој земљи, оснивач и председник Удружења акупунктуролога Србије

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2328.msg450400.html#msg450400

Такође су изузетно благотворне све методе које је препоручио др Петар Станковић: 

Медицина, али природна

Додатно и ароматерапија повољно делује на бржи и лакши опоравак:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2328.msg337190.html#msg337190

Наравно да се за пун и трајан опоравак не сме занемарити духовна страна, али ту нема целисходнијег и благотворнијег избора од Православља.

[laetitia]

Ја из сопственог искуства могу да кажем да није било психијатријских медикамената (са трагичним последицама), сада не би било ни мене. Након потпуног излечења и престанка узимања терапије, болест се никада није повратила, а никаквих нежељених последица није било.

[Дика Израиљева]

Ево примјера, једнога, о немогућности психијатрије не само да лијечи, него да уопште дође до спознаје узрока психичких болести.

Жена која је имала абортус:

Дјевојка затрудни нежељено, и абортира. То је "чишћење" како се говорило, и шта ту има проблем, ријешиш то и ајмо даље. Млада, лијепа, весела, мало те трзавице "љубавне". И након 3-4 године сахвата је нека туга, нека чамотиња. Повуче се од свијета. Мало-помало скоро фобија да излазиш међу људе. Сви су нешто криви, а све то "оптуживање" је из страха неког од људи.

Почне да се запушта физички, да не спава, губи ритам и мијеља дан з аноћ. Па оде узме таблетице за спавање. па након неког времена узме још таблете за УСПАВљивање. Имају једне (има их стотине) што успављују, имају друге што одржавају сан. Па све већа чамотиња. Па оде на савјет пријатеља психијатру, и овај на прву - депресија. Имамо ми таблетице. То се дешава због "биохемијског дебаланса у мозгу", фали одређених супстанци, а некх има вишка, имају таблете да то рехулишу.

Прође неко вријеме, дјевојка почне да ваља глупости. Туга прераста у неку другу стварност. Психоза. Е имају таблетице за психозу - антиспихотици, или ти неуролептика. Антипсихотици врате дјевојку из психозе (халуцинационих стања) али поново стање чамотињ, туге и разне социо-фобичности.

Прође још годину дана, понови се психоза, па промијену друге антипсихотике. Па опет након 7-8 мјесеци психоза, па добије треће, и тако је ишто то пар година у круг без излаза....и онда су је једно вече нашчи са пјеном на устима, попила је око 200 таблета, тијело укочено, већина ћелија у мозгу спржена.

Очи отворене, али мртве. Комлетна укоченост, чак ни очни капци се нису мицали. Снимак мозга - тамна мрља.

Након 6 мјесеци коме, укочености, буди се и не зна ни да прича. Мрља на мозгу се смањује, и сјећање се враћа, ријечник се враћа. Рехабилитација тијела креће. Након годину дана ПОНОВО је у истом оном стању - туга, чамотиња, дпресија. дакле: 200 таблета доза није могло а спржене су ћелије у мозгу, није могло ништа болесте! ШТА је болест???? Ђе је? Ђе су силни стручњаци што режу ћелије, теоретишу, паметују кад спржиш ћелије а болест остје, дакле НИЈЕ болес ту. Ђе је?

Опет то депресија, психоза, и сл...и долази епилог:

На Видовдан - дакле око 7 година медикаментозних терапија, и потпуно истог кружења, дјевојка у по бијела дана чује гласове. По љој гласови долазе из самога пакла, не може да их слуша. Јавља јој се дијете које је абортирала и говори: нека си ме убила никава мајка не би била (наравно да је то ђаво). Пошто дјевојка жели да живи, каје се што сеприје хтјела убити, сада имамо ово. На Видовдан неко јој из пакла јавља да она није нико и ништа, и баш на велики разник. Ђаво, да мисли да је од Бога, и да је баци у очај.

Пошто не може да издржи те глесове страшне које чује миотлуда, нешто јој буквално "савјетује" да попије течност за спавање. да заспи и прекине агонију. И пије мало. Ништа. Пије још мало, ништа гласови јачи. И попије читаву бочицу - то би оборило 4 коња камо ли не човјека - ТЕОРИЈСКИ  и НАУЧНО није могуће да неко не заспи под тиме - није заспала. да је заспала не би се пробудила. И шта се дешава? Пада на под, тијело се руши, али не заспива. И неко звони на врата, и она допуже и откључа. Кмшиница наишла. Дошла је хитна и извршено испумпавање.

Да је заспала не би се никада пробудила.

И данас је под антипсихотицима, јер је ОВИСНА од њих. Пришла је Цркви, пости и причешћује се, и не запада већ дуго у психозу.

Ето једнога примјера, живог доказа, о небулозама психијатрије која има каталог и по симтомима дијели хемикалије!

Е сада, у Србији има око 200 -300 000  таквих жена. Многе неће западати у то јер ће "рађањем дјеце се спасити" (Павле), али колико њих ће имати страшне проблеме. Наравно није само то и није само то, и е мора ЛИЧНИ гријех бити узрок. И има на стотине оболеља.

Али: фобије, депресије, психозе....то благе везе нема са лјечењем таблетама, још ови сада што их по судовима разоткривају како се милијарде зарађују на нечијој муци.

Није депресија и психоза исто, нема ту шаблона...али узрок је ДУШЕВНЕ природе и то се не лијечи хемијом.

[Дика Израиљева]

Ја из сопственог искуства могу да кажем да није било психијатријских медикамената (са трагичним последицама), сада не би било ни мене. Након потпуног излечења и престанка узимања терапије, болест се никада није повратила, а никаквих нежељених последица није било.

А како знаш да те не би било? Прозорљивост или шта?

[laetitia]

Не, него сам била на корак од смрти јер сам касно отишла код лекара, али хвала Богу, терапија је врло брзо почела да делује и у року од шест месеци сам постала сасвим нови човек.

[Дика Израиљева]

Не, него сам била на корак од смрти јер сам касно отишла код лекара, али хвала Богу, терапија је врло брзо почела да делује и у року од шест месеци сам постала сасвим нови човек.

Не желим да омаловажавам твоје тегобе, нити да правиш пијац од тога, не, али НИЈЕДНО душевно оболење не изазива смрт! Тако да та прича не може да стоји. Бојим се да не причамо о истим стварима.

Друга ствар ако се ради о неком психо-соматском оболењу. Мад које осим анорексије, а она се и текао може сматрати под психосоматским оболењима, и наравно да је више него потребна медикаментозна терапија.

Рецимо по мени, из онога што сам видио, и манодепресивцима треба. Проблем је што се ослања само не хемију.

Примјер: манодепресиван човјек, има породицу. Ухвати га манија, има кредите, кућу, и оде купи поршеа на креди и слупа. Он мисли кад има 100 евра да може свијет да освоји. А након тога падне у депресију не смије на улицу да изађе.

Али, нико не каже, да би се ти, рецимо, ако је анорексија, не би излијечила у манастиру код неких сетрара за 3 мјесеца. Нико не каже да ти НИСИ требала да дођеш на границу смрти већ да се требало реаговати прије.

Немој да мијешамо ствари. Да трпамо несаницу са шизофренијом, или алсајмерову са мутацијом.

Манодепресивни људи пију таблете цио живот. Ко каже да се ти људди, а јако су разумни кад аих прође криза, не би у неком болничком комлексу при манастиру излијечили за годину дана, да постану дио литургијске заједнице, и да буду подучавани православљу, подржавани од породице, друштва и свештеника...па кад затреба и неку таблетцу када је акутно, за смирење. Мада боље пола литра вина.

[laetitia]

Не доводе до смрти, али итекако доводе до самоубиства.

Ја сам само хтела да кажем да не могу довољно да нагласим колико су мени лекови помогли, али видим да сте ви одлично упућени у то кроз шта оболели пролазе, онда ваљда боље и знате како треба да се лече.

[Дика Израиљева]

Не доводе до смрти, али итекако доводе до самоубиства.

Ја сам само хтела да кажем да не могу довољно да нагласим колико су мени лекови помогли, али видим да сте ви одлично упућени у то кроз шта оболели пролазе, онда ваљда боље и знате како треба да се лече.

Чему иронија...добар показатаљ да си добро.

Многи су прошли кроз кризе самоубилачких помисли, велика већина њих се није убила, и осим кафетина нису попили никаву таблету.

Не одагнава таблета жељу да се неко убије, него подршка. Ја знам људе који су инсценирали самоубијство а нису ни имали намјеру да се убију, само како би привукли пажњу на себе.

Онај ко хоће да СЕБЕ убије, тај то уради смишљено и не опмиње и не разглашава на сва звона. А зна се ко наговара на самоубијство. Не одвраћају таблете самоубицу од тога, него смисао за живот. А смисао се стиче.

Самоубице су слабићи - сентименталност из акоје се крије гордост, и све прераста у слабост - није све било како они хоће, тежак им био крст, нису били борци и ајде да завршим. Па лако је "заспати" треба стати злу и ђаволу на црту. Треба бити јак, треба помоћи ближњем, треба помоћи своме народу, треба бити човјек и борац.

Колико мајки је сахранило своју дјеу, па су поново храбро изнијеле крст животни?

[laetitia]

Мислим да ваш пост потврђује да не увиђате разлику између тешког живота, немања смисла и психичке болести.

[Дика Израиљева]

Мислим да, када психијатрија разријеши термин "болест", одакле она, и када је освијетли правим свјетлом тада ће да и лијечи људе.

А зар Јуда није био болестан? Нема веце болести него Бога издати, и још се убити. Има ли?

Зар самоубијств није последица НЕМАЊА смисла живота? И зар то није болест?

А је ли теби болест када неко "не зна шта чини"? А, па што не кажеш...али када су Стефана каменовали он је просвијетљен Духом Светим викао "не знају шта чине". зар убити другоа НИЈЕ болест?

Што не нађу таблете за убице? За силоватеље? То нису болести? Како ћеш ти убиједити икога да си болеснија ти или ја кои САМО себе оћемо убити, од оних који хоће да убију хиљаде људи?

Како је болеснији психотичар који ваља пар глупости, никоме није опасност, од рецимо Хенри Кисинџера који уз осмијех оржи народе?

Зар то није болест?

Шта је болест? Шта јој је узрок?

100-200 000 душевних болесника су убили у предратној Љемачкој...нису они сами себе убили. Ја сам упознао 20ину потенциалних самоубица: ретане вене на рукама, дјевојку кја је резала жилу на врату, вјешање...аман свуда је очај. Па то је познато од вајкада. "Тежак живот" велиш. Како ти тумачиш да сједе у једној соби и пију кафу Швеђанин који је аристократа и свира клавир, и арапкиња из шатора (Либанон), обоје накљукани истим таблетама и пбоје се хтјели убити?

Стефан имао све, јединац ко на длану воде држан, и Сици није иала ништа одрасла међ 10оро браче и естрара?

ИСТА болест prst ka dole , иста дијагноза, исто лијечење а ништа исто није? Како сад то?

[Милан Меденица :)]

зар не мислиш да је Бог управо помогао летицији, упутивши је на оне који ће је спасити?

мислиш ли да је летиција мање због тога захвална Богу?

[Sinergija]

Знам неколико особа којима су искусни духовници саветовали да не престају да узимају терапију коју им је лекар преписао.

[Дика Израиљева]

Знам неколико особа којима су искусни духовници саветовали да не престају да узимају терапију коју им је лекар преписао.

Па свако нормалан то савјетује. То је много опасно пекинути....јер ипак не ради то неко - медикаменте - да трује народ, иако су опасни нису смртоносни. Осим тога дугховнику је битно да неко приђе Цркви, а Свето Причешће је јаче од антипсихотика. АЛИ, ја знам неколико таблетомана којима други психијатри помажу да се скину са таблета.

Мој друг је био на свему: на трави, хашишу, екстазију, кокаину (хвала Богу није на хероину), имао теко дјетиљство, био силован као дјечак, касније је он у дому силовао дјечаке - страшно. И наравно почео "да луди".

Кљукали су га свачим. На крају је дошла нека Румунка, шеф клинике, и скинула га са свега. дала му је таблете за смирење (сасвим други вид терапије и са опасном овисношћу, али не врши такве промјене као неуролептика) и лик је ок данас. Скинуо се са свега.

Проблем код вас неких који кадапричате о овоме је став: или-или! А нема појма о или-или! Саврмени антидепресиви и антипсихотици су рађени и базирани на профиту. Питај сваког искусног психијатра, и рећие ти да стара неуролептика постиже боље ефекте.

Ништа се није напредовало на том пољу. Добар напредак је код средстава за смиреље - дају се кратке терапије, дјелују тренутно - и ту се одстранило доста онога што изазива овисност. Остало је чисто тровање. Знам људе који су 10-15 г на модерним антипсихотицима и зомбији су, а они  који су узимали старије доста су добро.

Депресије све се могу личити уз духовно водство и средства за смиреље по потреби...евентуално з аспавање. А за спавање је добар РАД! Да умориш тијело, и то је одлична психо-терапија и другачијег ефекта, не само сна.

Треба да се зна да се НЕ могу вршити клиничка испитивања кад су у питању антидепресиви и антиспихотици. да се даје један лијек за МАСУ болести. рецими антипсихитик се даје за све видове шизофренија, психоза (за неурозе не знам, тај термин сам овдје упознао код Јеротића)...а то је разлика небо и земља од човјека до човјека.

Генерално - тешки психотичари се "замрзну", али то остаје трајно. такве атње имају ти људи и породице. Е то је квака. Нема друге алтернативе, тј. НИКО је не прообава, Црква је неспремна ради необразованог свештенства и неискусних монаха...и имамо шта имамо.

То је проблем којем ће се тек прићи јер се полако руши тај погрешан мит о узроку болести. Кад се он сруши онда се враћа све на вријеме Христа. Али има наука. Када она добије другу смјеницу даће резултате.

Истраживања води фармација - индустрија! Не може неки професор, ма ко да је, када нема паре да намеће своје терије и да њима сруши прву индустрију свијета. А руши се тај дио. И већ водеће компаније се одричи БИЛО каквог уплива у област психијатрије.

[Passenger]

Мислим да, када психијатрија разријеши термин "болест", одакле она, и када је освијетли правим свјетлом тада ће да и лијечи људе.

А зар Јуда није био болестан? Нема веце болести него Бога издати, и још се убити. Има ли?

Зар самоубијств није последица НЕМАЊА смисла живота? И зар то није болест?

А је ли теби болест када неко "не зна шта чини"? А, па што не кажеш...али када су Стефана каменовали он је просвијетљен Духом Светим викао "не знају шта чине". зар убити другоа НИЈЕ болест?

Што не нађу таблете за убице? За силоватеље? То нису болести? Како ћеш ти убиједити икога да си болеснија ти или ја кои САМО себе оћемо убити, од оних који хоће да убију хиљаде људи?

Како је болеснији психотичар који ваља пар глупости, никоме није опасност, од рецимо Хенри Кисинџера који уз осмијех оржи народе?

Зар то није болест?

Шта је болест? Шта јој је узрок?

100-200 000 душевних болесника су убили у предратној Љемачкој...нису они сами себе убили. Ја сам упознао 20ину потенциалних самоубица: ретане вене на рукама, дјевојку кја је резала жилу на врату, вјешање...аман свуда је очај. Па то је познато од вајкада. "Тежак живот" велиш. Како ти тумачиш да сједе у једној соби и пију кафу Швеђанин који је аристократа и свира клавир, и арапкиња из шатора (Либанон), обоје накљукани истим таблетама и пбоје се хтјели убити?

Стефан имао све, јединац ко на длану воде држан, и Сици није иала ништа одрасла међ 10оро браче и естрара?

ИСТА болест 0442_feel , иста дијагноза, исто лијечење а ништа исто није? Како сад то?

Ne znam koliko je tebi stalo do suprotnih misljenja, jer vidi se da si zadrt (vidi se, ne moze to da se sakrije)

Kada se testira neki lek u medicini on prolazi rigorozna klinicka ispitivanja koja u proseku traju oko pet godina. Ta klinicka ispitivanja u sebi imaju nekoliko duplo slepih randomizovanih testova koja na konkretan nacin treba da pokazu da li lek deluje dalje od placeba. Istovremeno se strogo pazi na side efekt leka. Zanimljivo je da je vijagra prvo testirana za probleme sa srcem, da nije davala rezultate, ali da je doktorima bilo sumnjivo sto pacijenti ne zele da se odreknu svoje doze.

U prvoj fazi se najvise radi na otkrivanju nezeljenih dejstava leka.

Sve u svemu, strogo se vodi racuna i o bezbednosti i o efikasnosti leka.

Ali ne leci medicina sve. Na zalost i neke bolesti koje su svakodnevne za nju su jos uvek misterija. Grip na primer. No, sustina je da medicina daje najbolje rezultate kada se uporedi sa alternativnim metodama. Dakle zasto medicina nesto ne sprecava nije najbolje pitanje. Pravo pitanje je, da li je medicina najbolja u sprecavanju i lecenju bolesti.

Npr, u slucajevima depresije, ukoliko je ona blaga, problemi se mogu tretirati i kantarionom. Klasicna medicina nema problem da prizna dejstvo samog kantariona i on je toliko potvrdjen u duplo slepim testovima da se vise ne dozivljava kao alternativni lek. Elem, potvrdili su ga testovi u kojima je ucestvovao ogroman broj ljudi koji su na sistematizovan nacin uvedeni u proceduru. Tu je najvaznija poenta, ovde se ne radi o licnom iskustvu, ovde se radi o nadziranim iskustvima.

Nevolje sa kantarionom nastaju kada se on koristi za druge slucajeve depresije, narocito one koji onemogucavaju osobi da funkcionise. Tada on nema nikakvog efekta, i ukoliko se depresija ne leci medikamentima, ishod moze biti fatalan.

Zakljucak je jednostavan. Medicina ne leci sve, medicina zna da zakaze zbog greske ili nesavesti lekara. Ali medicina je najefikasniji i najbolji sistem koji imamo za lecenje ljudi. Ona ima pravila kojih se strogo pridrzava i koja postoje zbog zdravlja pacijenata. Zbog odsustva tih pravila u nadrilekarstvu ona se pokazuje kao najefikasniji i najiskreniji alat koji ce pomoci nasem zdravlju. Pure and simple.

[Дика Израиљева]

Ко прича о медецини? Чак ни о читавој психијатрији која има неких резултата (набоља је да збрине болесне људе јер не може да их лијечи).

Кажи како се врше клинички тестови за антипсихотике? На коме?

Пента јесте у томе што сви знају да се то НЕ може лијечити (говорим о психозама) и сама фармација каже: ми не лијечимо болест, већ третирамо симтоме. Е сада настаје пробелм: ако неко трајно или садавећ 10-15 година (јер толико или до 20так) узима антиспихотике и нема опоравка, а људи су зомбирани - куда то води? капираш?

И друга ствар аа показало се код многих опасне контриндикације - доказане осуђене - питање ј еда ли ће ти људи да умиру као зомбији 10 или 20 година прије? Ко то може да зна када су на трајним терапијама. И ко то може да зна када то није вријеме провјерило. Иако има озбиљних назнака да многи умиру раније.

Неће медицина имати против било ког лијека ако јој кажу да лијечи. Узме га сам аи прави, и фармација зарађује паре. Причамо о одређенох групи болсети. депресија се лијечи али милионе људи буде депресивно па без таблете 2оздрави". данас је све депресија. Причамо о психотичарима који уопште нису за трајни третман.

Јер постају ОВИСНИ и нема скидања са тога.

па замисли ти да 15 година пијеш то. психотичари нису луди људи, савим су нормални. Али су зомбирани. Проблем је шта када западне у психозу (кратак период)?

Али шта да се тим људима пустило да "одлуде своје" годину дана можда би оздравили сами од себе.

Јеси ти видио човјека на антиспихотицима? Стаклене очи, надуо, подбуо, укочен...сви зазиру од њега. Тинеџера од 17 г. са 110 кг. а 30 кг је добио за 2 мјесеца. брате о чем причамо овед. Који клинички тестови. Које провјере.