Да ли се причешћујете после свађе/качења/непријатне ситуације са неким?

[-Владимир-]

Колико сам ја схватио, наравоученије текста св. Никодима светогорца није да се треба причешћивати сваке недеље по сваку цену, већ да живимо тако да будемо достојни причести сваке недеље. Једно ми само није јасно, да ли би требало да изађемо када излазе оглашени, ако већ нисмо достојни да се причестимо.

da,samo sto se on pogresno tumaci,jer je tako lakse,jel' stadaradim

kako pravilno protumaciti ovaj deo:

Речи ми молим те, ако је неко позван на гозбу, и оде тамо, опере своје руке, седне и спреми се за гозбу, а затим не једе – зар не би растужио онога који га је позвао? Не би ли било боље да уопште није долазио? Тако и ти: дошао си на гозбу, певао песме са осталима, исповедао се да си достојан (пошто се ниси удаљио са недостојнима), како можеш [после свега тога] да остајеш [на Литургији] и да се не Причестиш са те Трпезе?

Али ти кажеш: “Ја сам недостојан”. Тада си недостојан и да учествујеш на молитвама, јер Свети Дух не силази само на Свете Дарове већ и на те песме

nesiguran

Па, да треба изаћи са оглашенима ако се нисмо спремали за причест, тј. да се удаљимо са недостојнима како каже св. отац Никодим.

[anajrim]

Колико сам ја схватио, наравоученије текста св. Никодима светогорца није да се треба причешћивати сваке недеље по сваку цену, већ да живимо тако да будемо достојни причести сваке недеље. Једно ми само није јасно, да ли би требало да изађемо када излазе оглашени, ако већ нисмо достојни да се причестимо.

da,samo sto se on pogresno tumaci,jer je tako lakse,jel' 0102_laugh

Сам аутор каже

Не говорим то да бисте се ви тек тако причешћивали, већ да бисте се учинили достојним.

Једини стварни предуслов за учешће у Светим Тајнама јесте чланство у Цркви и, обрнуто, да се чланство у Цркви испуњава у учествовању у Светој Тајни Цркве. Свето Причешће се дарује "ради опроштења грехова", "ради исцељења душе и тела", и стога претпоставља - покајање, свест о сопственој потпуној недостојности, као и поимање причешћивања као небескога дара који ниједно земаљско биће никада не може "заслужити". Читав смисао припремања за причешћивање, какво је установила Црква није, наравно, у томе да помогне човеку да он себе осети "достојним", већ, напротив, да му открије бездан Божије милости и љубави ("Нисам достојан Владико и Господе.... али будући да си Ти у љубави Својој... узжелео да обитаваш у мени, ја смело приступам. Заповедио си, и отворићу врата... и доћи ћеш у љубави... и просветлићеш мој помрачени ум. Верујем да ћеш то учинити"). Пред Трпезом Господњом једина "достојност" причасника јесте да он буде свестан своје бескрајне "недостојности".

О. Александар Шмеман

a kako da budes svjestan svoje nedostojnosti ako ne drzis sve postove,srijedu i petak,kako da umrtvis svoje tijelo i da smeksas srce svoje...Hristos nista nije radio uzalud,pa tako ni postio nije dzaba...a kad smeman kaze da pricesce pretpostavlja pokajanje,to bi tako trebalo da bude,ako vec prilazis znaci da se kajes...ALI ovo sto danas gledam nema blage veze sa pokajanjem,vec se eto,prosto tako mase nekim citatima,i pogresnim tumacenjem istih,i nalaze se opravdanja za sopstvene slabosti...

[SANJA]

Meni je moj parohijski sveštenik rekao da ako hoću da se pričestim, treba da držim strogi post nedelju dana. Pošto njega smatram svojim duhovnim ocem, niko živ me ne može ubediti da se mogu pričešćivati kad mi padne na pamet. Uostalom, sveštenik uoči pričešća poziva ONE KOJI SU SE PRIPREMILI da priđu Čaši- i nema tu neke priče. Nisam ja valjda pametnija od njih pa da tu nešto menjam. Zna se da su neophodni post, ispovest i pokajanje da bismo pristupili Putiru.

S obzirom da sam grešna i nedostojna i da mi je zaista potrebno očišćenje postom i molitvom pre pričešća, smatram da bi bio bezobrazluk pred Bogom da nadmeno i "na svoju ruku" priđem i pričestim se Svetim Tajnama. To bi značilo da nemam elementarno poštovanje prema svom Stvoritelju i kao što sam već i napisala- bezobrazluk.

Toliko o tome na ovoj temi i neću se više javljati pošto se sa većinom forumaša ne slažem u vezi pričešćivanja svake nedelje.

Tavita, veliki 0102_laugh

[дибидусрус]

Ајмо, мало логике. Будимо послушни логици. Литургија се служи,многе се ствари осим освећивања Дарова дешавају, али некако Причешћивањем се све то аминује. У многим књигама, и много тако кажу да се Литургија служи ради Причешћивања. Дакле, ако ја сад треба да имам неку посебну припрему за Причешће,негира се све оно што се ради до , например Епиклезе. Ако сам мпостио да би се Причестио, читао она сва правила, могу се слободно појавити кад свештеник изађе са Чашом. Што би ја слушао Јеванђеље, Трисвето, велики ход....

Према томе , припреме за свето Причешће, ја разумем, за оне који се Причесте једном годишње, то јест, да не буде математике и бројања ретко. Не сме се извлачити чин Причешћивања из контекста целе Литургије.

Треба онда постити припремати се, пред сваку Литургију. А ми ти не радимо зар не?

Ово није тема о учесталости Причешћивања, али ако је већ почео разговор.

[Милан Меденица :)]

Tema je  :cheesy2:, svaka čast Medeni.

па видим да је то генерални проблем који људи упорно игноришу а праве пијетизам од светиње, па реко да видим шта може да се учини.

елем, не видех да си ишта лоше урадила што си му рекла истину, поготово што је наишло на инстант пријемчивост и преумљење. сматрам да му је управо то требало.  0409_feel klapklap 0102_laugh

[anajrim]

Ајмо, мало логике. Будимо послушни логици. Литургија се служи,многе се ствари осим освећивања Дарова дешавају, али некако Причешћивањем се све то аминује. У многим књигама, и много тако кажу да се Литургија служи ради Причешћивања. Дакле, ако ја сад треба да имам неку посебну припрему за Причешће,негира се све оно што се ради до , например Епиклезе. Ако сам мпостио да би се Причестио, читао она сва правила, могу се слободно појавити кад свештеник изађе са Чашом. Што би ја слушао Јеванђеље, Трисвето, велики ход....

Према томе , припреме за свето Причешће, ја разумем, за оне који се Причесте једном годишње, то јест, да не буде математике и бројања ретко. Не сме се извлачити чин Причешћивања из контекста целе Литургије.

Треба онда постити припремати се, пред сваку Литургију. А ми ти не радимо зар не?

Ово није тема о учесталости Причешћивања, али ако је већ почео разговор.

mi to radimo  ako postimo sve postove tokom cijele godine,i srijedu i petak...a,ako ne,onda minimalno jednu sedmicu prije Pricesca...

[anajrim]

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

2. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, idu u Crkvu i Bogu se mole, Pricescuju se pred velike praznike i u svakom postu.....

3. Postoje oni koji poste i pripremaju se samo pred velike praznike i tad se Pricescuju.

4. Postoje ljudi koji poste - sve- radi obicaja "valja se" - a ne idu u Crkvu i ne mole se,

pa cak i ne veruju u Boga.

5. Postoje ljudi koji dodju da se Priceste bez pripreme jer su culi "valja se"

verovatno da postoji jos mnogo grupa izmedju i postoji sve i svasta....  t1253

ne treba sve izjednacavati i uopstavati - osudjivati nikoga  - nismo svi isti.

no mislim da tema i pitanje  vazi za sve t1253

u koju grupu svrstavas sebe?

[anajrim]

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

2. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, idu u Crkvu i Bogu se mole, Pricescuju se pred velike praznike i u svakom postu.....

3. Postoje oni koji poste i pripremaju se samo pred velike praznike i tad se Pricescuju.

4. Postoje ljudi koji poste - sve- radi obicaja "valja se" - a ne idu u Crkvu i ne mole se,

pa cak i ne veruju u Boga.

5. Postoje ljudi koji dodju da se Priceste bez pripreme jer su culi "valja se"

verovatno da postoji jos mnogo grupa izmedju i postoji sve i svasta....  t1253

ne treba sve izjednacavati i uopstavati - osudjivati nikoga  - nismo svi isti.

no mislim da tema i pitanje  vazi za sve t1253

u koju grupu svrstavas sebe?

u neku izmedju grupu sada.

a bio sam u svim grupama  t1253

ja sam isto medjugrupa t1253    4. i 5. nisam bila,a nadam se ni da necu t1253  t1253

[Љубичица]

t1253

Идем на Литургију у Недељу ујутро. С комшијом се закачим. Кренем да га бијем, али због Литургије предомислим. Није важан разлог. Такав под адреналином сам на Лутургији. Пошто нисам од оних који се стално Причешћују ( мислим да то није у реду , да је потребна темељита припрема од неколико дана минимум,нити имам благослов), ја чаши не прилазим. Мој добар друг, који напротив, стално се Причешћује, на позив свештеника, ме хвата под руку и каже " ајде , брате, данас заједно са мном да присупимо" , ја ипак остајем. После Литургије, кафа, пиво, дружење.

Питање гласи: Кога сам више увредио комшију, или брата?

isto tako bi' postupila,kao ti,ne bi' prisla Casi...uvrijedio si puno vise komsiju,a bratu ces sve lijepo da objasnis na kafi poslije Liturgije...pa ces onda da odes kuci,da izgladis odnose sa komsijom,i sljedecu nedjelju ides da se pricestis,pod uslovom da ti se ova situacija ne ponovi t1253

морам да кажем да вам је обома безвезе разлучивање око ове ситуације ... па то је баш ђаволско искушење да те одлучи од светиње причешћа пред Литургију које служи да те погуби пре него оживиш.

треба бити захвалан и скрушен за такву милост светог причешћа, а једно додатно дело неће променити нашу личност, кад се већ и на самој Литургији огрешимо, већ управо даје на гордост да сами себи одређујемо подобност и сами себи преписујемо одлагање, противећи се заповести редовног причешћивања коју примисмо крштењем.

ако је баш нешто што гори у срцу, онда правац свештеник на савет како поступити, ал мени би већ био довољан позив од Бога да ми пошаље љубав брата који ће ме привести пред путир и довољно би ми било да се постидим и прихватим пружену руку од Бога.

замка одлагања и ''достојности'' узимања светиње је једна од најопаснијих, по мом мишљењу.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava2

Међутим нико не може задобити тај мир немајући других врлина, јер се врлина не задобија без испуњења заповести, а заповест се у потпуности не може испуњавати без љубави, а љубав се не обнавља (јача) без Божанског Причешћа. Дакле, ми се без Божанског Причешћа узалуд трудимо.

Јер многи често изискују сами од себе разне врлине, надајући се да ће се спасти сами и без честог Причешћа. Али то је скоро немогуће, јер они не желе да се потчине Божијој Вољи, која се састоји у томе да се често причешћују, сагласно црквеном чину, то јест свакој служеној Литургији, када се они скупљају у храму. Таквим људима Бог говори преко пророка Јеремије: “Оставише Мене извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде” (Јер.2, 13). Другим речима, оставили су извор врлина и дарова Светога Духа и ископали су у себи студенце, који су пробушени на дну и не могу да задржавају воду.

[anajrim]

t1253

Идем на Литургију у Недељу ујутро. С комшијом се закачим. Кренем да га бијем, али због Литургије предомислим. Није важан разлог. Такав под адреналином сам на Лутургији. Пошто нисам од оних који се стално Причешћују ( мислим да то није у реду , да је потребна темељита припрема од неколико дана минимум,нити имам благослов), ја чаши не прилазим. Мој добар друг, који напротив, стално се Причешћује, на позив свештеника, ме хвата под руку и каже " ајде , брате, данас заједно са мном да присупимо" , ја ипак остајем. После Литургије, кафа, пиво, дружење.

Питање гласи: Кога сам више увредио комшију, или брата?

isto tako bi' postupila,kao ti,ne bi' prisla Casi...uvrijedio si puno vise komsiju,a bratu ces sve lijepo da objasnis na kafi poslije Liturgije...pa ces onda da odes kuci,da izgladis odnose sa komsijom,i sljedecu nedjelju ides da se pricestis,pod uslovom da ti se ova situacija ne ponovi t1253

морам да кажем да вам је обома безвезе разлучивање око ове ситуације ... па то је баш ђаволско искушење да те одлучи од светиње причешћа пред Литургију које служи да те погуби пре него оживиш.

треба бити захвалан и скрушен за такву милост светог причешћа, а једно додатно дело неће променити нашу личност, кад се већ и на самој Литургији огрешимо, већ управо даје на гордост да сами себи одређујемо подобност и сами себи преписујемо одлагање, противећи се заповести редовног причешћивања коју примисмо крштењем.

ако је баш нешто што гори у срцу, онда правац свештеник на савет како поступити, ал мени би већ био довољан позив од Бога да ми пошаље љубав брата који ће ме привести пред путир и довољно би ми било да се постидим и прихватим пружену руку од Бога.

замка одлагања и ''достојности'' узимања светиње је једна од најопаснијих, по мом мишљењу.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava2

Међутим нико не може задобити тај мир немајући других врлина, јер се врлина не задобија без испуњења заповести, а заповест се у потпуности не може испуњавати без љубави, а љубав се не обнавља (јача) без Божанског Причешћа. Дакле, ми се без Божанског Причешћа узалуд трудимо.

Јер многи често изискују сами од себе разне врлине, надајући се да ће се спасти сами и без честог Причешћа. Али то је скоро немогуће, јер они не желе да се потчине Божијој Вољи, која се састоји у томе да се често причешћују, сагласно црквеном чину, то јест свакој служеној Литургији, када се они скупљају у храму. Таквим људима Бог говори преко пророка Јеремије: “Оставише Мене извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде” (Јер.2, 13). Другим речима, оставили су извор врлина и дарова Светога Духа и ископали су у себи студенце, који су пробушени на дну и не могу да задржавају воду.

a ko iskljucuje pricesce,majke ti?!!!!!!

[ристМико]

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

2. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, idu u Crkvu i Bogu se mole, Pricescuju se pred velike praznike i u svakom postu.....

3. Postoje oni koji poste i pripremaju se samo pred velike praznike i tad se Pricescuju.

4. Postoje ljudi koji poste - sve- radi obicaja "valja se" - a ne idu u Crkvu i ne mole se,

pa cak i ne veruju u Boga.

5. Postoje ljudi koji dodju da se Priceste bez pripreme jer su culi "valja se"

verovatno da postoji jos mnogo grupa izmedju i postoji sve i svasta....  

ne treba sve izjednacavati i uopstavati - osudjivati nikoga  - nismo svi isti.

no mislim da tema i pitanje  vazi za sve

u koju grupu svrstavas sebe?

u neku izmedju grupu sada.

a bio sam u svim grupama  4chsmu1

ja sam isto medjugrupa      4. i 5. nisam bila,a nadam se ni da necu  prstgore

па ја као и Тавита у 4 и 5 групи нисам био и исто се надам као она да нећу ни бити  bangin

[anajrim]

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

2. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, idu u Crkvu i Bogu se mole, Pricescuju se pred velike praznike i u svakom postu.....

3. Postoje oni koji poste i pripremaju se samo pred velike praznike i tad se Pricescuju.

4. Postoje ljudi koji poste - sve- radi obicaja "valja se" - a ne idu u Crkvu i ne mole se,

pa cak i ne veruju u Boga.

5. Postoje ljudi koji dodju da se Priceste bez pripreme jer su culi "valja se"

verovatno da postoji jos mnogo grupa izmedju i postoji sve i svasta.... 

ne treba sve izjednacavati i uopstavati - osudjivati nikoga  - nismo svi isti.

no mislim da tema i pitanje  vazi za sve

u koju grupu svrstavas sebe?

u neku izmedju grupu sada.

a bio sam u svim grupama  bangin

ja sam isto medjugrupa prstgore    4. i 5. nisam bila,a nadam se ni da necu 4chsmu1 

па ја као и Тавита у 4 и 5 групи нисам био и исто се надам као она да нећу ни бити  bangin

a kako bi bilo divno da smo ova prva grupa jel' da  ili ti,mozda jesi 4chsmu1

[И.стојковић]

a kako bi bilo divno da smo ova prva grupa jel' da  0110_hahaha ili ti,mozda jesi 4chsmu1

    А шта, или ко, вас спречава, сестро моја у Христу, да по овим мерилима будете у првој групи и, како Ти кажеш, осећате се дивно?

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

.............

    Свакодневно ићи на Богослужења јесте предивно, али је врло тешко оствариво људима који раде или се школују.

    Исповедати се треба кад год за то осетимо потребу, а осетићемо потребу кад нам се догоди било шта што нас узнемири (па и део наслова теме). Значи и у данима када Света Литургија није предвиђена, јер узнемирење јесте показатељ несагласја са Христом у нама, и тада духовник обзиром да је Рукоположен од Самог Христа, нас саветује како да узнемирење превазиђемо, да би у дан кад буде Света Литургија примили Христа у себе смирени у сагласју са "Мир вам", жељом ка нама и истовремено молитвом Господу, коју началствујући током Свете Литургије неколико пута изговара.

    Из наведених параметара, остало је само пост.

    Црква је прописала којим данима се пости и како се пости, обухватајући не само храну већ целокупно живљење током дана када је прописан пост. И кад би ми, мирјани, све знали, опет ништа не би смо могли јер нисмо Рукоположени, али зато нам је Бог Дао свештенике. Зато и по питању поста, као и по свим осталим питањима, требамо разговарати са својим свештеником.

    Пост у храни, јесте најједноставнији и свако га може поднети, у онаквој мери којој може издржати, али и о томе разговарајмо са свештеником.

    Закључно, никаква препрека не постоји да се верници Причешћују на свакој Светој Литургији, осим ако људи сами не стварају препреку.

    Јер Литургија је начин живљења који сами одабирамо да њиме живимо, стално, 365 дана у години, 24 сата дневно, сваког трена, зато што смо сами одабрали да верујемо у Христа и све што нам Је у Светом Јеванђељу Оставио, у нади да ћемо се с Њим сјединити у потпуности Другим Његовим доласком. Осим Светог Јеванђеља којим се хранимо како живети, Христос нам Је Дао и Даје Самог Себе, кроз Свето Причешће, речима "Једите и пијте...", не поједите и попијте понекад, већ увек стално, као Би нас уз Своје Речи и Телом и Крвљу Својом, Укрепио и Охрабрио на Путу који смо својом вољом одабрали. Кроз живот намећу се и ситуације, које обрађује и ова тема, па како мислимо да их превазиђемо, ако Свето Причешће сматрамо као нешто што се заслужује, зарађује, нешто што је само "достојнима" понуђено? Ко је тај који је достојан Бога Самог? Ко је икад Светој Чаши позвао "достојне"? Зашто певамо "Једин Свјат, Једин Господ Исус Христос"?

О свему се можемо информисати путем књига, или овог сајта и форума, али без Свете Литургије, без Светог Причешћа на свакој Литургији, разговорима са својим свештеницима не само пре и после Свете Литургије, увек ћемо бити само посматрачи Нечег Предивног, Које Се Догађа већ сад и овде.

    Ја сам јутрос, био на Светој Литургији и Причестио се, Богу хвала.

    Ако Бог Да, и сутра ћу, и у суботу и у Недељу.

    Слава Богу на дивним даровима које нам Даје, Да нас Оснажи Љубављу својом, у нашем хтењу да нас нико, никад и ништа не одвоји од Њега, и сад и заувек.   

smej.gif smej.gif

ekstra 1405_love 1405_love

smej.gif smej.gif smej.gif

[anajrim]

a kako bi bilo divno da smo ova prva grupa jel' da  0110_hahaha ili ti,mozda jesi 4chsmu1

    А шта, или ко, вас спречава, сестро моја у Христу, да по овим мерилима будете у првој групи и, како Ти кажеш, осећате се дивно?

1. Postoje oni koji poste sve moguce postove - sredu i petak, pripremaju se stalno idu u Crkvu (svakodnevno) i Bogu se mole, ispovedaju se stalno i stalno pricescuju....

.............

    Свакодневно ићи на Богослужења јесте предивно, али је врло тешко оствариво људима који раде или се школују.

    Исповедати се треба кад год за то осетимо потребу, а осетићемо потребу кад нам се догоди било шта што нас узнемири (па и део наслова теме). Значи и у данима када Света Литургија није предвиђена, јер узнемирење јесте показатељ несагласја са Христом у нама, и тада духовник обзиром да је Рукоположен од Самог Христа, нас саветује како да узнемирење превазиђемо, да би у дан кад буде Света Литургија примили Христа у себе смирени у сагласју са "Мир вам", жељом ка нама и истовремено молитвом Господу, коју началствујући током Свете Литургије неколико пута изговара.

    Из наведених параметара, остало је само пост.

    Црква је прописала којим данима се пости и како се пости, обухватајући не само храну већ целокупно живљење током дана када је прописан пост. И кад би ми, мирјани, све знали, опет ништа не би смо могли јер нисмо Рукоположени, али зато нам је Бог Дао свештенике. Зато и по питању поста, као и по свим осталим питањима, требамо разговарати са својим свештеником.

    Пост у храни, јесте најједноставнији и свако га може поднети, у онаквој мери којој може издржати, али и о томе разговарајмо са свештеником.

    Закључно, никаква препрека не постоји да се верници Причешћују на свакој Светој Литургији, осим ако људи сами не стварају препреку.

    Јер Литургија је начин живљења који сами одабирамо да њиме живимо, стално, 365 дана у години, 24 сата дневно, сваког трена, зато што смо сами одабрали да верујемо у Христа и све што нам Је у Светом Јеванђељу Оставио, у нади да ћемо се с Њим сјединити у потпуности Другим Његовим доласком. Осим Светог Јеванђеља којим се хранимо како живети, Христос нам Је Дао и Даје Самог Себе, кроз Свето Причешће, речима "Једите и пијте...", не поједите и попијте понекад, већ увек стално, као Би нас уз Своје Речи и Телом и Крвљу Својом, Укрепио и Охрабрио на Путу који смо својом вољом одабрали. Кроз живот намећу се и ситуације, које обрађује и ова тема, па како мислимо да их превазиђемо, ако Свето Причешће сматрамо као нешто што се заслужује, зарађује, нешто што је само "достојнима" понуђено? Ко је тај који је достојан Бога Самог? Ко је икад Светој Чаши позвао "достојне"? Зашто певамо "Једин Свјат, Једин Господ Исус Христос"?

О свему се можемо информисати путем књига, или овог сајта и форума, али без Свете Литургије, без Светог Причешћа на свакој Литургији, разговорима са својим свештеницима не само пре и после Свете Литургије, увек ћемо бити само посматрачи Нечег Предивног, Које Се Догађа већ сад и овде.

    Ја сам јутрос, био на Светој Литургији и Причестио се, Богу хвала.

    Ако Бог Да, и сутра ћу, и у суботу и у Недељу.

    Слава Богу на дивним даровима које нам Даје, Да нас Оснажи Љубављу својом, у нашем хтењу да нас нико, никад и ништа не одвоји од Њега, и сад и заувек.    

smej.gif smej.gif

4chsmu1 1405_love 1405_love

ekstra 1405_love 1405_love

da budem u prvoj grupi nedostaje to sto ne odlazim na bogosluzenja svaki dan,vec samo nedjeljom,na Liturgiju,a zasto?...sami ste dali odgovor-vrlo je tesko smej.gif

bilo bi divno kad bi svi razmisljali i cinili tako kao vi...ali,zbog olakog pristupa, koje sve vise primjecujem danas, i pisem, da se malo obrati paznja,jer tako nesto ne biva po automatizmu...ali,vi ...pa,ja bi' vama dala blagoslov da se pricescujete bas svaki dan smej.gif vec vam rekoh da mi se jako svidja kako pisete,i sigurna sam da vi tako i zivite...i jos nesto me interesuje...da li ste vi,mozda,pisac,novinar?  smej.gif

[Милан Меденица :)]

Meni je moj parohijski sveštenik rekao da ako hoću da se pričestim, treba da držim strogi post nedelju dana. Pošto njega smatram svojim duhovnim ocem, niko živ me ne može ubediti da se mogu pričešćivati kad mi padne na pamet. Uostalom, sveštenik uoči pričešća poziva ONE KOJI SU SE PRIPREMILI da priđu Čaši- i nema tu neke priče. Nisam ja valjda pametnija od njih pa da tu nešto menjam. Zna se da su neophodni post, ispovest i pokajanje da bismo pristupili Putiru.

S obzirom da sam grešna i nedostojna i da mi je zaista potrebno očišćenje postom i molitvom pre pričešća, smatram da bi bio bezobrazluk pred Bogom da nadmeno i "na svoju ruku" priđem i pričestim se Svetim Tajnama. To bi značilo da nemam elementarno poštovanje prema svom Stvoritelju i kao što sam već i napisala- bezobrazluk.

Toliko o tome na ovoj temi i neću se više javljati pošto se sa većinom forumaša ne slažem u vezi pričešćivanja svake nedelje.

Tavita, veliki

пост и исповест нису правило за прилазак путиру. једини ''услов'', условно речено, је покајање а и то је једна нормална ствар коју људи стављају далеко и недостижно од себе.

с друге стране, не видех да је неко негде писао да се прилази путиру ко да је супица, чак напротив. за мој појам, они артемити се према светом причешћу тако понашају јер ударају на Цркву, а мисле да су праведници.

још мисле и да имају благослов.

што се тиче праксе Цркве да проповеда редовно причешћивање, а шта мислиш што се држи Литургија на свако мало, па чак и чешће од једном недељно?

која је поента Литургије без причешћа, без иког од лаика да се причести, сем свештеника који морају да се причесте?