Да ли се причешћујете после свађе/качења/непријатне ситуације са неким?

[Милан Меденица :)]

поента ове теме није исповест/правдање већ решења.

да ли сте конфликтни и како решавате такве ситуације, да ли решавате/решите, да ли се бавите уопште тиме или једноставно трпите?

да ли размишљате у смеру да је за све потребно двоје или једноставно рачунате на праведност/невиност/истину/сујету?

заборавите на банализацију, свако је имао ово искушење - према томе, дајте реалне примере и решења, а не хипотезе и идеалне случајеве који се никад никоме нису десили, не дешавају и неће ни десити.

ситуација:

закачите се/имате непријатну ситуацију са неким и сматрате да сте потпуно у праву.

да, рачунам и кад опсујете неког случајног пролазника јер вас је нагазио.

неко други то схвати као увреду или као да сте га ударили песницом по лицу без разлога.

могуће и да падну тешке речи с обе стране или наступи вечно ћутање.

можда се неко и извини, или видите да није то то.

шта радите следеће?

јел држите своје, јел поклекнете под заповешћу да се помирите пре него принесете дар, јел тражите помирење/опроштај или једноставно одете најнормалније у Цркву и причестите се?

јел једва чекате неки изговор да се чујете/видите/опет закачите не би ли решили или још више замрсили?

јел се питате после јел сте добру/праведну ствар урадили, или да није на осуду то причешће?

шта је то љубав према ближњем тада?

шта је онда љубав према Богу тада?

како усклађујете та два, стављате ли своје разлучивање и савест на тас?

ако се извините, за шта се извините; ако праштате, шта праштате - тон, речи или повучете оно што је речено, иако је истина? има ли смисла повући речено, ако је истина или правда?

шта је до вас, шта је до друге стране?

сматрате ли да је речима, делом или неким другим постпуком неопходно да подвучете црту пре него одете у цркву?

где је граница гордости, где граница праведности, а где граница љубави?

како разлучујете о ситуацији, саветујете ли се пријатељима и свештеником или тражите неког да вам потврди да сте у праву од пријатеља/свештеника?

укори ли вас неко, кад вас укори како реагујете?

сматрате ли да неко (по могућству повређена страна) има власт над вама или над вашим причешћивањем?

гледате ли да ли сте се посвађали са хришћанином или нехришћанином, да ли има разлике у опхођењу и решавању ситуације?

потискујете ли такве ситуације из свог свесног сећања или их сваки дан проживљавате поново?

да ли уопште проведете и секунда размишљајући о томе?

пс. није отворена сезона лова.

сви знамо за мој поган језик, тако да ја нећу писати на овој теми јер верујем да ће неки једва дочекати да је приватизују. а сигуран сам да имате и друге животне примере.

надам се да се слажете да је приватна порука далеко конструктивнија.

[Дика Израиљева]

Похвала за тему...немам воље сада да пишем јер не желим да ти потцјењујем добру тему са кратким коментарима (?), али заиста добра тема.

facenew22222222

[anajrim]

nedavno sam bila svjedok situacije gdje je svestenik skrenuo paznju da Casi ne prilaze oni koji su s nekim u zavadi,vec da se prvo izmire s tom osobom,pa tek onda da se priceste...i odmah je pocelo negodovanje,i pravdanje time,da eto,ako se takvo nesto bude postovalo,nece ostati bas niko da pridje Casi,i svi oni koji su negodovali su i prisli i pricestili se...moje licno iskustvo je takvo da ne postoji niko s kim ne govorim,ili sam u nekoj zavadi,ja jednostavno ne mogu da funkcionisem,ako se ne izmirim,nemam mir,nemam radost,samo mislim na to,i onda trazim nacin da sto prije dodje do pomirenja...isto tako mislim da je za svadju potrebno dvoje,i da nikad ne biva situacija da je taj neko drugi samo kriv,a ja bas nimalo nisam...tako da,iako se dese neke konfliktne situacije,ja ih prvo rijesim,pa tek onda odem da se pricestim,naravno da ni tad nisam dostojna,ali nekako 'lakse' prilazim Casi...i evo jedna anegdota vezana za patrijarha pavla...kad je bio kod nas u hercegovini prije pricesca on onako polako i odmjereno sve pozove da pridju,i svi ga poslusaju,ali on i nastavi,oni koji nisu ni sa kim u svadji,koji nisu nikom nista duzni,itd. i ta velika masa ljudi pocinje polako da se osipa,a kad je patrijarh zavrsio recenicu,ostalo je samo par starica koje su jedine i prisle Casi 0203_cool to je jos jedan pokazatelj kakav je on autoritet bio 

[Evgenik]

За мог духовника ово је најважније - да нисам у завади са неким и ако јесам да ли праштам.

Е сад, ситуација кад би неког одвалио од батина (јер сам примитивна сељачина у души) је милион, а гледајући шта би им све од живота радио да нисам срео Христа, ипак Његов утицај у мом животу је недвосмислен и очигледан: дакле, нисам неки хришћанин, али захваљујући Њему нисам баш ни сатаниста.

Иако нисам неки узоран вјерник, када идем да се причестим (односно да се припремим покајањем) толико ме оптерећују властити гријехови и слабости да немам кад ни да мрзим ни да осуђујем, а будући да имам иначе проблем са памћењем, већине конфликата се након неког времена уопште, али уопште и не сјећам.

Хвала Богу што нас трпи.

[И.стојковић]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14396.msg449265#msg449265 date=1306323056]

поента ове теме није исповест/правдање већ решења.

......................

Решење јесте не дозволити себи да се дође у

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14396.msg449265#msg449265 date=1306323056]

....

ситуација:

А то је могуће, ако знам да је за све потребно најмање двоје, од којих сам један ја сам, ако знам да не постоје непријатељи, већ су они сурови пријатељи, ако знам да Бог није Бог једнаких већ смо сви пред Богом једнаки,ако знам да је сребро-аргументован говор, критика и сл., али је ћутање злато, ако знам да је молитва Богу далеко делотворнија за било коју помоћ другом, неголи било каква "из љубави" критика, и ако се заиста владам онако како се сваког јутра Богу молим, молитвом Филарета, Митрополита Московског (погледај у мом потпису  crvenilo)....а то све знам, јер сам дуго живео у незнању наведеног...

:cheesy2:

0409_feel

[pokajnik83]

Ne, jer bih to morao da radim svakih sat vremena. Sta cu, takvo mi okruzenje.

Salu na stranu...Podstakao si me na razmisljanje...

[Милан Меденица :)]

и нико ништа, а? stadaradim

[дибидусрус]

Ја мислим да зависи о чему је реч. Наравно увек исповест, ако се нешто иоле десило.

У великим градовима, ако сте се закачили с неким, нисте увек у могућности да га нађете и затражите опроштај. ја сам се качио и качио и те људе више, а највероватније нећу више видети у животу. Али зависи око чега смо се качили. Да, некад проговара наш карактер. Зависи, а чему се ради, да ли је било мржње_ али и од ситуације.

Например, у Москви. Људи воле да киње и да вређају једни друге. Има се утисак да се мрзе по дефолту.

Е сад, за сведочанство може се и викнути и због неког безнађа ( кад вам хитна помоћ ускраћује помоћ. а недавно је то било). Ја зовем хитну, јер се тежак болесник грчи од болова, а хитна каже шта сте нас звали, не боли ништа. И ја их истерам напоље. Сматрам да су јефтино прошли. Зовем другу, трећу... И тек кад су чули  да све снимам на мобилни нешто су рекли покушали да помогну...наравно све се снима на мобилни. Живот је борба.

[Милан Меденица :)]

наравно, све зависи од ситауције до ситуације  greengrin

али, чак иако не затражите опроштај од особе, ако се кајете - мислите ли да је ок прићи путиру?

[Evgenik]

наравно, све зависи од ситауције до ситуације  bliss jeeee

али, чак иако не затражите опроштај од особе, ако се кајете - мислите ли да је ок прићи путиру?

Па ако је у питању неко са ким ниси у свакодневном контакту мислим да да.

[дибидусрус]

наравно, све зависи од ситауције до ситуације  0442_feel

али, чак иако не затражите опроштај од особе, ако се кајете - мислите ли да је ок прићи путиру?

Па ако је у питању неко са ким ниси у свакодневном контакту мислим да да.

To јесте, с неке икономијске тачке гледишта. Међутим, треба ипак правити малу разлику међу члановима сабрања и онох "ван", који опет у потенцијалу могу бити чланови заједнице. Генерално, плануо сам, одбрусио сам му грубо, замало да га лупим је једно. То може бити пројава карактера, којим смо ми Срби и те како познати. Али, предумишљена мржња, остајање у њој је нешто сасвим друго.

Дешава се, да човеку све се сручи на главу, не издржи и свали на првог који му се нађе под руком. Зато ап. Павле каже да не прождеремо једно другог у таквим ситуацијама. Уосталом, потребано је усавршавати се и те ситуације, да не долази до њих, некад Бог делује и не долазе. Али до тог момента, кад Бог почне да видљиво делује, дуг је пут.

[Милан Меденица :)]

наравно, све зависи од ситауције до ситуације  0442_feel

али, чак иако не затражите опроштај од особе, ако се кајете - мислите ли да је ок прићи путиру?

Па ако је у питању неко са ким ниси у свакодневном контакту мислим да да.

To јесте, с неке икономијске тачке гледишта. Међутим, треба ипак правити малу разлику међу члановима сабрања и онох "ван", који опет у потенцијалу могу бити чланови заједнице. Генерално, плануо сам, одбрусио сам му грубо, замало да га лупим је једно. То може бити пројава карактера, којим смо ми Срби и те како познати. Али, предумишљена мржња, остајање у њој је нешто сасвим друго.

потпуно се слажем  prstgore prstgore 0442_feel

[дибидусрус]

Нама Србима није било лако у историји чим смо такви, брзо планемо. У Русији је напримермного добар живот, да ко жели да с еподвизава и не упада у такве ситуације топло му препоручујем исту, нарочито Москву. Тамо вас човек одма чека с неким "хамством", како они то каже а имају у виду Хама, сина Ноја.

Зато Руси кад дођу у Србију плачу од гостопримства и не могу да схвате да још има таквих људи на земљи.

Али време, историја чини своје. Како се понашати с послодавцем који те је лишио плате те су ти ђеца остала без леба?

Господ Христос каже благо онима који претрпи до краја. Несумњиво, зло се умножава, а наше понашање у историји не може се мењати. Зато је трпљење, зато се љутимо, нервирамо, али никад да пређемо границу.

[Милан Меденица :)]

одличан коментар  prstgore 0442_feel

добро, ал шта ћемо са саблазни, увредом ...

где је граница гордости, где граница праведности, а где граница љубави?

сматрате ли да неко (по могућству повређена страна) има власт над вама или над вашим причешћивањем?

[дибидусрус]

Мислим, да има "власт", ако смо прешли границу.Најбоље је увек прекрстити се и отићи, али ми смо слаби. " Дух је срчан, али тело је слабо."