Замјеник Сина Божјег (на земљи) - Vicarius Filii Dei

[marko_13]

Ти познајеш римокатолицизам и свестан си да је то неодбрањиво. Зато лупеташ глупости. Као што не можеш да одговориш на то одакле папи непогрешивост и како је хиљаду пута погрешио по питању вере и морала, тако не знаш ништа истинито да кажеш, већ је само лаж то што излази из твојих уста. Па чак и медијске новости.

Jedini razlog tvoje upornosti je da ja dobijem ban i da budem odstranjen sa foruma. Neću više odgovarati na provokacije, jer mi je ipak želja da ostanem na ovom forumu.

Ја сам према теби, као и свим теби сличнима равнодушан. Не желим да добијеш бан јер бих тако изгубио неког над ким сваки хришћанин може остваривати супермацију истинског хришћанства.

O kavoj to supremaciji hrišćana/kršćana nad hrišćaninom/kršćaninom pišeš, hrišćani/kršćani su protestanti, hrišćani/kršćani su i katolici a hrišćani/kršćani su i pravoslavci. Svu su to hrišćanima/kršćanima. Ili si misliš da nisu? Šta su po tebi to ustvari hrišćani/kršćani dragi, mili pravoslavni brate i pravoslavni teologu marko_13?

Супермација је када имамо оваквог "саговорника" који лаже и манипулише, а онда буде сатрт истином и аргументима. Наравно он ни на шта не одговара, већ одговоре избегава, а мантре понавља. Елем, хришћанин је део Тела Христовог - Цркве, онај са којим делим Чашу и исповедам веру, заједничарим у љубави на богослужењу са оним који јесте Љубав.

Zanimljivo, ili brate marko_13 a šta onda s protestantima jesu li i oni hrićanima ili recimo s katolicima, ko pak onda budu oni, dragi hrišćanski/kršćanski teologu? Daj me obraduj i iznenadi me s tvojim odgovorom, vrlo rado se nečem priučim, vrlo sam ga znatiželjan čuti i to šta si se sve na toj hrišćanskoj/kršćanskoj teologiji naučio o hrišćanstvu/kršćanstvu.

Шта ти није јасно из претходног одговора!? Зар треба појашњавати. Буди срећан што сам ја искрен, а не лицемер са "политички коректним" говором. Свако ко са Телом Христовим заједничари у Цркви, јесте хришћанин. А шта су ти набројани? Па ви сте "крња" Црква, да цитирам вашег поглавара у другом контексту. Уколико су православци крњи за разлику од унијата по папином схватању, по хришћанском схватању ви сте крњи док се не вратите у јединство заједничарења у једној Чаши и вери.

Šta su onda mnogobrojni vaši pravoslavni teolozi i visoki crkveni poglavari radili na teološkim sveučilištima katoličkim i protestantskim širom Evope i svijeta koji su tamo bili na studijama, većinom postdiplomskim i tamo dobili akademske stupnjeve, doktorate teoloških nauka? Učili se toj krnjoj hrišćanskoj/kršćanskoj teologiji recimo na Gregorijani i Orijentalnom pontifikalnom dakle papinskom sveučilištu u Rimu. Osim toga kao teolog trebao bi znati razliku između pojmova hrišćanstvo/kršćanstvo i Crkva/Crkve. To su osnovne stvari koje se uče na vjeronauku u 8 razredu osnovne škole optprilike, u tom uzrastu, za to nije potrebno ići na bogosloviju da bi se o tom nešto naučilo.

Хахахахаха! Наааравно да постоји разлика између Цркве и хришћанства, али за оне који нису чланови Цркве. Такве поделе су апсурдне. Од првих хришћана описаних у Светом Писму када су и како добили име до данас, нема разлике између хришћана и Цркве. Хришћани чине Цркву, а они који не чине Цркву нису њени чланови.

И ја сам био на западним факултетима и учио сам о вама, али учио сам и о многим другима који нису ни близу Цркве, а камоли да су крњи. Знање је вредност, а по светоотачким речима све што је добро наше је. Ви у дипломатским и сл. разговорима можете бити називани хришћанима, сестринском црквом и осталим флоскулама, али то су нонсенси који немају утемељење у реалности. Нешто се не сећам да су дохалкидонци називани сестринским црквама у светоотачко време, а са њима смо много ближи него са вама.

Hvala na objašnjenju, ja inače obično rado komuniciram s ljudima tako onako kako zaslužuju, po zasluzi, tim čime me taj moj sugovornik ima tim također bude on meni, budi uvjeren onda da se u tom sasvim slažemo i mislimo si isto, pa je za početak to prvo u čemu se zaista slažem s tobom a to je to da dok ti mene ne budeš smatrao hrišćanino ne možeš očekivai ništa drugačije od mene ni za sebe. Ali tebi je to sasvim svejedno, zar ne, i tu se onda slažemo, u potpunosti, i meni također je to savim svejedno.

Нема потребе за патетиком и приземним пијетизмом. Ти ниси хришћанин јер припадаш цркви која нема пуноћу. Мишљење о овоме је обострано. Само мало људи (као што је папа код вас или моја маленкост на овом месту) има храбрости да то каже како јесте. Као што онај који је непогрешив по твом мишљењу каже да смо ми крњи, а ти то мораш слушати јер говори о вери и моралу, тако ја који сам слава Богу погрешив, кажем да сте ви за нас крњи, јер тако заиста јесте. Значи и ти мислиш као и ја.

Ако ми имамо многобројне сличности, ипак немамо суштинско јединство. То је као да имаш омот чоколаде, а унутра фали два реда. Значи да је крња. Тако смо ми за вас, а и ви за нас крњи, то јест фали вам део до пуноће.

[marko_13]

Из свега претходног следи да ви римокатолици нас не сматрате хришћанима, јер смо крњи, тј. наша Црква је по вама крња, јер је папа тако рекао, а он је непогрешив по питању вере и морала, како ви тврдите. Значи ти мени ништа нећеш реципроцитетно враћати, јер ме већ сматраш нехришћанином, тј. крњим у том смислу.

[Zayron]

Ти познајеш римокатолицизам и свестан си да је то неодбрањиво. Зато лупеташ глупости. Као што не можеш да одговориш на то одакле папи непогрешивост и како је хиљаду пута погрешио по питању вере и морала, тако не знаш ништа истинито да кажеш, већ је само лаж то што излази из твојих уста. Па чак и медијске новости.

Jedini razlog tvoje upornosti je da ja dobijem ban i da budem odstranjen sa foruma. Neću više odgovarati na provokacije, jer mi je ipak želja da ostanem na ovom forumu.

Ја сам према теби, као и свим теби сличнима равнодушан. Не желим да добијеш бан јер бих тако изгубио неког над ким сваки хришћанин може остваривати супермацију истинског хришћанства.

O kavoj to supremaciji hrišćana/kršćana nad hrišćaninom/kršćaninom pišeš, hrišćani/kršćani su protestanti, hrišćani/kršćani su i katolici a hrišćani/kršćani su i pravoslavci. Svu su to hrišćanima/kršćanima. Ili si misliš da nisu? Šta su po tebi to ustvari hrišćani/kršćani dragi, mili pravoslavni brate i pravoslavni teologu marko_13?

Супермација је када имамо оваквог "саговорника" који лаже и манипулише, а онда буде сатрт истином и аргументима. Наравно он ни на шта не одговара, већ одговоре избегава, а мантре понавља. Елем, хришћанин је део Тела Христовог - Цркве, онај са којим делим Чашу и исповедам веру, заједничарим у љубави на богослужењу са оним који јесте Љубав.

Zanimljivo, ili brate marko_13 a šta onda s protestantima jesu li i oni hrićanima ili recimo s katolicima, ko pak onda budu oni, dragi hrišćanski/kršćanski teologu? Daj me obraduj i iznenadi me s tvojim odgovorom, vrlo rado se nečem priučim, vrlo sam ga znatiželjan čuti i to šta si se sve na toj hrišćanskoj/kršćanskoj teologiji naučio o hrišćanstvu/kršćanstvu.

Шта ти није јасно из претходног одговора!? Зар треба појашњавати. Буди срећан што сам ја искрен, а не лицемер са "политички коректним" говором. Свако ко са Телом Христовим заједничари у Цркви, јесте хришћанин. А шта су ти набројани? Па ви сте "крња" Црква, да цитирам вашег поглавара у другом контексту. Уколико су православци крњи за разлику од унијата по папином схватању, по хришћанском схватању ви сте крњи док се не вратите у јединство заједничарења у једној Чаши и вери.

Šta su onda mnogobrojni vaši pravoslavni teolozi i visoki crkveni poglavari radili na teološkim sveučilištima katoličkim i protestantskim širom Evope i svijeta koji su tamo bili na studijama, većinom postdiplomskim i tamo dobili akademske stupnjeve, doktorate teoloških nauka? Učili se toj krnjoj hrišćanskoj/kršćanskoj teologiji recimo na Gregorijani i Orijentalnom pontifikalnom dakle papinskom sveučilištu u Rimu. Osim toga kao teolog trebao bi znati razliku između pojmova hrišćanstvo/kršćanstvo i Crkva/Crkve. To su osnovne stvari koje se uče na vjeronauku u 8 razredu osnovne škole optprilike, u tom uzrastu, za to nije potrebno ići na bogosloviju da bi se o tom nešto naučilo.

Хахахахаха! Наааравно да постоји разлика између Цркве и хришћанства, али за оне који нису чланови Цркве. Такве поделе су апсурдне. Од првих хришћана описаних у Светом Писму када су и како добили име до данас, нема разлике између хришћана и Цркве. Хришћани чине Цркву, а они који не чине Цркву нису њени чланови.

И ја сам био на западним факултетима и учио сам о вама, али учио сам и о многим другима који нису ни близу Цркве, а камоли да су крњи. Знање је вредност, а по светоотачким речима све што је добро наше је. Ви у дипломатским и сл. разговорима можете бити називани хришћанима, сестринском црквом и осталим флоскулама, али то су нонсенси који немају утемељење у реалности. Нешто се не сећам да су дохалкидонци називани сестринским црквама у светоотачко време, а са њима смо много ближи него са вама.

Hvala na objašnjenju, ja inače obično rado komuniciram s ljudima tako onako kako zaslužuju, po zasluzi, tim čime me taj moj sugovornik ima tim također bude on meni, budi uvjeren onda da se u tom sasvim slažemo i mislimo si isto, pa je za početak to prvo u čemu se zaista slažem s tobom a to je to da dok ti mene ne budeš smatrao hrišćanino ne možeš očekivai ništa drugačije od mene ni za sebe. Ali tebi je to sasvim svejedno, zar ne, i tu se onda slažemo, u potpunosti, i meni također je to savim svejedno.

Нема потребе за патетиком и приземним пијетизмом. Ти ниси хришћанин јер припадаш цркви која нема пуноћу. Мишљење о овоме је обострано. Само мало људи (као што је папа код вас или моја маленкост на овом месту) има храбрости да то каже како јесте. Као што онај који је непогрешив по твом мишљењу каже да смо ми крњи, а ти то мораш слушати јер говори о вери и моралу, тако ја који сам слава Богу погрешив, кажем да сте ви за нас крњи, јер тако заиста јесте. Значи и ти мислиш као и ја.

Ако ми имамо многобројне сличности, ипак немамо суштинско јединство. То је као да имаш омот чоколаде, а унутра фали два реда. Значи да је крња. Тако смо ми за вас, а и ви за нас крњи, то јест фали вам део до пуноће.

Dragi moj gospodine "punoćo" već sam ti objasnio da mi je svejedno koliko kome u čijoj čokoladi fali tih redova, slobodno si je možeš skonzumovat sam, samo da ti ne bude zlo od toliko čokolade najednom, a nije to baš zdravo ni za zube, to mi je uvijek govorila moja pokojna baba, nežder tu čokoladu budu ti usta sami karies i proteza. Svi zubi ti krnjavi budu!

[marko_13]

Ја разумем твоје ставове и поштујем их. Симпатични су и врло је лепо што постоје такви људи, који разбијају понекад непотребну озбиљност и тензију. Да се разумемо није у питању никакво ждерање нити ситничавост. Само искреност. Зашто папа и ја на њој истрајавамо? За њега не знам и не усуђујем се да говорим, али ја истрајавам на искрености, јер сам убеђен да ће само тако доћи до оног за шта се на свакој Литургији молимо да дође до јединства Цркве, историјски подељене. Због превелике љубави коју осећам према онима који су условно речено са Запада ја истрајавам на томе, јер мислим да ћемо само тако исправити те крхотине.

[Zayron]

Ја разумем твоје ставове и поштујем их. Симпатични су и врло је лепо што постоје такви људи, који разбијају понекад непотребну озбиљност и тензију. Да се разумемо није у питању никакво ждерање нити ситничавост. Само искреност. Зашто папа и ја на њој истрајавамо? За њега не знам и не усуђујем се да говорим, али ја истрајавам на искрености, јер сам убеђен да ће само тако доћи до оног за шта се на свакој Литургији молимо да дође до јединства Цркве, историјски подељене. Због превелике љубави коју осећам према онима који су условно речено са Запада ја истрајавам на томе, јер мислим да ћемо само тако исправити те крхотине.

Pa ja ne znam šta imaš onda o tom hrišćanstvu pričati s nekim koga ne smatraš hrišćanom, vjeruj mi da ni ja to nikad ne činim, ni kod mene to nije nikako drugačije, o hrišćanstvu ja pričam samo s hrišćanima. Nit bi mi to kad palo na pamet činiti nekako drugačije. I u tom se slažemo, dakle vidiš da mislimo oba sasvim isto. Nikakvog spora nije među nama.

[marko_13]

Хришћани могу разговарати са не хришћанима. То је чак и пожељно, јер из упознавање следи губитак подозрења, предрасуда и предразумевања. Ја јесам за разговор о разним темама и то што разговарамо не значи да смо у јединству, али смо му евентуално ближе. Па чак и удружење из твог потписа сапостоји у полицији Њујорка са удружењем геј полицајаца и сл. друштвима. Упознали су се, заједно раде и зато су "Најбоље њујоршко".

[Zayron]

Хришћани могу разговарати са не хришћанима. То је чак и пожељно, јер из упознавање следи губитак подозрења, предрасуда и предразумевања. Ја јесам за разговор о разним темама и то што разговарамо не значи да смо у јединству, али смо му евентуално ближе. Па чак и удружење из твог потписа сапостоји у полицији Њујорка са удружењем геј полицајаца и сл. друштвима. Упознали су се, заједно раде и зато су "Најбоље њујоршко".

To si se malo sad zabunio, ja s nehrišćanima takđer razgovaram ali oni mene smatraju hršćanom za

razliku od tebe, tim je mišljeno na takve koji me hrišćanom ne smatraju. Jasno? Ili to treba nekako nacrtat?

[marko_13]

Хришћани могу разговарати са не хришћанима. То је чак и пожељно, јер из упознавање следи губитак подозрења, предрасуда и предразумевања. Ја јесам за разговор о разним темама и то што разговарамо не значи да смо у јединству, али смо му евентуално ближе. Па чак и удружење из твог потписа сапостоји у полицији Њујорка са удружењем геј полицајаца и сл. друштвима. Упознали су се, заједно раде и зато су "Најбоље њујоршко".

To si se malo sad zabunio, ja s nehrišćanima takđer razgovaram ali oni mene smatraju hršćanom za

razliku od tebe, tim je mišljeno na takve koji me hrišćanom ne smatraju. Jasno? Ili to treba nekako nacrtat?

Е, па видиш и ја са нехришћанима разговарам, као сада са тобом. А то за шта ти мене сматраш је сасвим ирелевантно. Наравно, то чиним јер сматрам да ниси нехришћанин као нпр. муслиман, већ неко ко тежи јединству са Црквом.

[Zayron]

Хришћани могу разговарати са не хришћанима. То је чак и пожељно, јер из упознавање следи губитак подозрења, предрасуда и предразумевања. Ја јесам за разговор о разним темама и то што разговарамо не значи да смо у јединству, али смо му евентуално ближе. Па чак и удружење из твог потписа сапостоји у полицији Њујорка са удружењем геј полицајаца и сл. друштвима. Упознали су се, заједно раде и зато су "Најбоље њујоршко".

To si se malo sad zabunio, ja s nehrišćanima takđer razgovaram ali oni mene smatraju hršćanom za

razliku od tebe, tim je mišljeno na takve koji me hrišćanom ne smatraju. Jasno? Ili to treba nekako nacrtat?

Е, па видиш и ја са нехришћанима разговарам, као сада са тобом. А то за шта ти мене сматраш је сасвим ирелевантно. Наравно, то чиним јер сматрам да ниси нехришћанин као нпр. муслиман, већ неко ко тежи јединству са Црквом.

Dobro mili, o tom jedinstu Crkvu slobodno dalje nastaviti pričati s tim "drugačijim nehrišćanima", njih to bude zanimati u svakom slučaju više jer ja svoju Crkvu imam i nemam potrebu niti mi pada na pamet da je dopunjavam nekakvim tim sličnim "drugačijim nehrišćanima" kao što činiš ti, a kad ti dosade ti "drugačiji nehrišćani" i razgovori s njima a budeš htio razgovarati s hrišćanima onda se možeš obratiti na nekog od nas, budemo ti uvijek k dispoziciji čim si razjasniš sam sebi samom šta u stvari hoćeš i nećeš jer ja ti nažalost u tim tvojim dilemama i dezorjentiranosti baš mnogo pomoći ne mogu. Nešto moraš učiniti i ti sam, bez muke nema nauke.

[Дејан]

vratimo se temi i uljudnom načinu diskusije

[marko_13]

Хришћани могу разговарати са не хришћанима. То је чак и пожељно, јер из упознавање следи губитак подозрења, предрасуда и предразумевања. Ја јесам за разговор о разним темама и то што разговарамо не значи да смо у јединству, али смо му евентуално ближе. Па чак и удружење из твог потписа сапостоји у полицији Њујорка са удружењем геј полицајаца и сл. друштвима. Упознали су се, заједно раде и зато су "Најбоље њујоршко".

To si se malo sad zabunio, ja s nehrišćanima takđer razgovaram ali oni mene smatraju hršćanom za

razliku od tebe, tim je mišljeno na takve koji me hrišćanom ne smatraju. Jasno? Ili to treba nekako nacrtat?

Е, па видиш и ја са нехришћанима разговарам, као сада са тобом. А то за шта ти мене сматраш је сасвим ирелевантно. Наравно, то чиним јер сматрам да ниси нехришћанин као нпр. муслиман, већ неко ко тежи јединству са Црквом.

Dobro mili, o tom jedinstu Crkvu slobodno dalje nastaviti pričati s tim "drugačijim nehrišćanima", njih to bude zanimati u svakom slučaju više jer ja svoju Crkvu imam i nemam potrebu niti mi pada na pamet da je dopunjavam nekakvim tim sličnim "drugačijim nehrišćanima" kao što činiš ti, a kad ti dosade ti "drugačiji nehrišćani" i razgovori s njima a budeš htio razgovarati s hrišćanima onda se možeš obratiti na nekog od nas, budemo ti uvijek k dispoziciji čim si razjasniš sam sebi samom šta u stvari hoćeš i nećeš jer ja ti nažalost u tim tvojim dilemama i dezorjentiranosti baš mnogo pomoći ne mogu. Nešto moraš učiniti i ti sam, bez muke nema nauke.

Е, видиш како није тешко од лажне патетике доћи до искрености! Само неколико порука и успео си. Драго ми је. Ово што ја причам је званични став свих Цркава и цркава, тако да ја не причам ништа друга. То манипулисање термином хришћанин је смешно, јер ево и ти си показао право лице, када си се суочио са оним што и сам мислиш али ниси имао храбрости изрећи. Као што већ написах, лицемерје и политичка коректност је смешна за хришћане. Нажалост због манипулисања хришћанског имена дошло је до тога да се јави фрустрација коју си управо пројавио. Али схвати - како ја тебе схватам, тако и онај који је по теби непогрешив нас схвата. У суштинском смислу ми за вас нисмо хришћани, јер нисмо чланови цркве, тј. не признајемо папски примат, а са друге стране нисте ни ви за нас чланови Цркве, самим тим ни хришћани. Ово сви ми знамо и схватамо, али мало ко признаје.

[marko_13]

Видиш ви сте ти који не знате шта хоћете, а термини су вам непрецизни и конфузни. Код мене је све јасно и искрено. Бистро као планински поток.

[Дика Израиљева]

Са руског:

др Ксенија Кончаревић, продекан ПБФа

преузето из књиге

"Православна Црква и римокатолицизам - од догматике до аскетике"

О. Максим Козлов

О заблудама римокатолицизма у области еклисиологије:

папски примат и папска непогрешивост

Суштину католицизма на најизразитији начин одражава појам папизма. Ко је заправо римски папа и какво је учење Католичке цркве о њему? Званична титула папе гласи овако: "Епископ римски, заменик Христов, наследник Кнеза Апостола, врховни првосвештеник Васељенске цркве, патријарх Запада, примас Италије, архиепископ и митрополит провинције Романије, суверен града-државе Ватикан, раб рабова Божјих".

Латинска реч vicarius буквално се преводи као "заменик" или "намесник" - управо у таквом смислу католици поимају улогу римског епископа.

Под Кнезом Апостола подразумева се свети апостол Петар, кога католици држе за некаквог апсолутистичког монархистичког поглавара апостолске општине.

Primus значи "најстарији", "први" међу епископима. Реч суверен означава независност светског владара. Веома је симптоматична чињеница да и до дана данашњег папа инсистира на свом положају поглавара државе, па макар и тако мале по територији коју заузима, мање од једног хектара!

Можда је - запитаћемо се - овако звучна титула само историјско наслеђе? Познато је да су у средњем веку и у доба ренесансе такве титуле биле веома раширене. Тако се, рецимо, православни александријски патријарх и до данас назива "тринаестим апостолом" и "судијом све васељене". Али када александријски патријарх изговара своју титулу, он зна да се ради само о наслеђу, својеврсном "украсу" из ранијих славних времена. За католике, међутим, титула римског папе није само израз омилитике, вештине красноречја - то је предмет вере. Римски се католицизам, наиме, и темељи на признању поставке да је папа наследник Кнеза Апостола, видљива глава Цркве и заменик Христов на земљи. Преко свега осталог католици су спремни да пређу. Рецимо, данашњи унијати труде се да не инсистирају на другим догматским разликама.

А какав је резултат наведеног поимања папске титуле у пракси? У римокатоличком праву записано је: "Врховна катедра (односно катедра епископа римскога) не подлеже ничијем суду". Дакле, римски првосвештеник не подлеже суду Васељенског Сабора и у самој Римокатоличкој цркви нема органа који би смео да папу упозори да је у заблуди, да му је неки поступак неправилан или да га осуди. Папа је изнад Цркве и изнад Васељенског Сабора.

Исто тако, сама правила Васељенског Сабора не могу бити призната као легитимна  уколико тај сабор није сазван од стране папе и уколико дата правила није установио он сам. Ниједан епископ у свету, уколико није хиротонисан са благословом римског папе, не може бити признат од Римокатоличке цркве.

Из учења да је папа изнад Васељенске цркве и да не подлеже не само људском него ни црквеном суду католици су извели још један страшан закључак - догмат о папској непогрешивости. То, додуше, ре значи да католици искључују могућност да папа као човек, у личном животу, може да погреши. Када се у неким полемичким расправама указује на недостојан живот појединих папа, па се са те тачке гледишта оспорава наведени догмат, реч је ипак о неозбиљном аргументу. Католици, наиме, сматрају да римски првосвештеник, говорећи у име читаве Цркве (ех cathedra) о питањима верског учења или морала, не може пасти у заблуду; његови ставови непогрешиви су сами по себи, и није потребно да их Црква у пуноћи својој нити потврди, нити прихвати.

Овај догмат новијег је датума, прихваћен је тек 1870. године на Првом ватиканском сабору, који католици називају двадесетим васељенским сабором. (До овога броја дошло се прибрајањем васељенским саборима појединих римокатоличких сабора одржаних у средњем веку, периоду ренесансе и у нововековној епохи; до данас Католичка црква признаје двадесет један сабор).

Ако се призна овај догмат, онда испада да се својство непогрешивог учитељства, својствено једино целини Цркве, присваја само једном лицу - римском епископу.

А ко се нашој Православној васељенској цркви може сматрати "чуваром истине"? Постоји ли неки орган чије ће поставке сви прихватати и сматрати их за безусловну истину? Можда је то васељенски сабор? Али опет, ко одлучује да ли је дати сабор заиста васељенски? Тако је између трећег и четвртог васељенског сабора био одржан скуп у Ефесу, коме су присуствовали готово сви епископи са православног Истока, тако да је он формално могао бити назван васељенским сабором, али ти су епископи били потчињени монофизитској јереси и стога њихов скуп није признат од стране Цркве (у црквеној историји остас је забележен под срамним називом "Ефеског сабора разбојника")

Да би чак и најауторитативнији сабор у православљу био признат Васељенским, потребно је да сав народ црквени каже своје "да" одлукама Сабора. Само ако се добије то "да" од народа Божијег, сматраће се да сабор заиста одржава учење читаве Цркве. Та прихваћеност не одређује се по спољашњим одликама (рецимо, по формалној већини гласова): у историји Цркве не једном се дешавало да већина буде сачи

њена од - јеретика. Исповедајући веру у једну, свету, саборну и апостолску Цркву, ми немамо на уму списак, статистички преглед свију који одлазе у храм. Ми верујемо да Црква у својој Пуноти не може погрешити, и поред слабости људских, и поред могућих заблуда јерараха и мирјана. То проистиче из тврдње Светог апостола Павла да је Црква Христова "стуб и тврђава истине" (1. Тим. 3,15), што не подразумева никакав спољашњи ауторитет. У томе се управо и састоји кардинална разлика између православног и католичког гледишта.

Католици, наиме, теже да се ослоне на спољашњи ауторитет коме би се могли придружити. Такав ауторитет постао је глас римског епископа. Али у Цркви свако од нас носи своје бреме слободе, о коме божанствени апостол говори: "Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити" (Гал. 5,1), и: "Купљени сте скупо; не будите робови људима" (1. Кор. 7,23).

У животу сваког хришћанина постоји један унутарњи проблем који он мора да решава потпуно сам, и нико нема права да у том погледу пребаци одговорност на неког другог. То је проблем пребацивања у црквеној истини. Критеријум истине за сваког православног хришћанина јесте провера свога личног мишљења црквеним предањем. Овде не може бити никаквог спољашњег ослонца. Наравно, помесни сабори, решења патријарха, одлуке синода представљају важне оријентире за све хришћане, али уколико сабор или патријарх упадну у заблуду у канонским или чак догматским питањима, онда је коначни суд заправо суд савести свакога хришћанина. Историји су познати примери заблуде патријараха (то се дешавало и у Константинопољској, и у Антиохијској, и у Александријској Цркви), као и доношења неправилних решења на саборима. У Руској цркви такав пример био је сабор који је осудио патријарха Никона, дивног светитеља и ревнитеља црквене истине. Тај сабор одавно је заборављен, у народном и црквеном сећању његове одлуке нису сачуване, док је име патријарха Никона заувек ушло у историју Руске цркве.

А до каквих закључака долазе сами католици у вези са својим учењем о непогрешивости папе? Навешћу овде неколицину цитата из дела реномираних римокатоличких богослова.

У XIII веку Тома Аквински писао је о папи следеће: "Са сваким папом Христос пребива у потпуности и у савршенству у Светој тајни и у ауторитету". Ако се у овој формулацији реч "папа" замени речју "Црква" она ће звучати сасвим православно. Ово је веома карактеристичан пример који сведочи о томе како католици на фигуру папе преносе својство које се да приписати само читавој Цркви. У XIX веку немачки теолог Дирингер пише: "У папи се продужава богоовлаплоћење или сједињење Бога са човеком, које заузима средину између ипостасног и наравственог сједињења". Ми, међутим, знамо да се ипостасно сједињење Бога и човечанства савршило у лицу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, док смо ка сједињењу моралном призвани сви без изузетка. Обожење по благодати представља животни циљ свакога хришћанина. Католици се ипак не усуђују да тврде да се у папи продужава ипостасно сједињење Бога и човечанства, јер би то значило у потпуности изједначити папу са Христом Спаситељем. Они не говоре ни о моралном сједињењу са Богом код папе као код свих осталих људи. Папа се, наиме, према њиховом становишту, налази на средини између свих људи и Христа Спаситеља.

Ево још једног карактеристичног цитата. У нашем веку у књизи француског бискупа Бугоа (Париз, 1922) можемо прочитати следеће: "У Светој тајни еухаристије имамо, да тако кажемо, само половину Христа, јер је он изван ове свете тајне. А где тражити другу половину Исуса Христа, који реално пребива у Цркви? Она је у Ватикану, она је у папи: папа је други начин реалног пребивања Исуса Христа у Цркви. Христос је себи створио два начина реалног присуства, потпуно различита, оба необјашњива и сједињена у пуноћу његовог очовечења. О, велика је тајна двају покрова под којима се скрива Исус Христос у целосности својој! Приђите Исусу, који позива: "Приђите папи". У томе је садржана тајна хришћанства. То је чудо реалног присуства, оваплоћења под двама покровима."

Ето какав однос гаји добар католик према папи. То је утолико страшније и трагичније уколико имамо у виду да ове речи нису писане  лицемерно, из жеље да се нешто задобије за себе. Аутор је био искрени верник и човек, само је предмет његове вере, објекат ка коме су  била усмерена сва његова верска осећања недостојан онога у кога је хришћанин дужан да верује. Аутор изједначава тајну евхаристије са  оним осећањем које обузима католика када види или додирне римског епископа. То је трагично, пошто се ради о кардиналној деформацији хришћанске вере и замућењу лика јединога посредника између Бога и човека - Господа Исуса Христа.

Кардинал Белармин (XVI век) тврди: "Папа је у непосредном и апсолутном смислу те речи изнад Васељенске Цркве." Исти аутор из ове премисе изводи још страшнији закључак да ако би папа установио да се врлина сматра пороком, а порок врлином, Црква би морала да поступи по заповести његовој. Наравно, Белармин је ово писао полазећи од претпоставке да папа никада врлину не би прогласио за порок, али ипак је симптоматично то да се морални оријентири читаве пуноће цркве стављају у зависност од речи само једнога епископа, па макар он био и врховни.

У истом том XVI веку други кардинал, Каетан тврди: "Црква је слушкиња папе" - нимало случајне речи. Као аргумент католици у овом случају наводе познате речи Христове упућене Петру: "Ти си Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју" (Мт. 16,18). Католици воле да кажу да је овде апостолу Петру дато да буде посебна глава и угаони камен Цркве. Свети оци, међутим, тумаче речи Спаситељеве сасвим другачије, у смислу да је камен на коме стоји Црква вера у Христа као у сина Божијег коју је исповедио апостол Петар.

Власт папе расла је и развијала се током векова. Град Рим био је једина апостолска катедра на Земљи. Дуго времена државност је на Западу била веома нестабилна, тако да је једина стабилна институција на тим просторима била заправо Римска катедра на челу са Римским епископом. Њему су се вековима обраћали као врховном арбитру у споровима са јеретицима који су се појављивали на Истоку, и он се навикава на ту улогу, на задатак арбитрирања и исказивања судова у вези са свим догматским и другим питањима. Томе, наравно, треба додати и људску слабост, гордост, а понекад и сасвим рационалистичко маловерје.

Сви ови чиниоци, заједно узети, довели су најпре до учења о примату Римске катедре у односу на читаву Цркву, а затим и о врховној власти римскога епископа. Затим је из тога изведен закључак да је папа апсолутни поглавар Цркве, који не подлеже суду и који се, дакле, не може ухватити у замке заблуда и погрешака. Како би могао да погреши онај о коме Црква није кадра судити? Овде је, дакле, у питању велика саблазан и у извесном смислу победа непријатеља рода људскога, који је многим хришћанима помутио слику истините вере Христове.

[marko_13]

vratimo se temi i uljudnom načinu diskusije

Мислим да је ова тема одавно закључена.

[Zayron]

Видиш ви сте ти који не знате шта хоћете, а термини су вам непрецизни и конфузни. Код мене је све јасно и искрено. Бистро као планински поток.

Za tebe smo mi "drugačiji nehrišćani" i s njima hoćeš postići jedinstvo Crkve. A ja ti pišem da slobodno možeš nastaviti sjedinjavati Crkvu s takvim nekim "drugim nehrišćanima" svejedno kojim ali drugum, bilo kojim osim nas, jer ni mi ni protestanti to nismo pa ćeš morati pronaći za to svoje sjedinjavanje nekakve druge "drugačije nehrišćane". Jel sad to konačno jasno, ta logika nešto čini problem ili šta?