Епархија горњокарловачка

[Зоран]

Претње православним свештеницима

Јуче  ( 08.08. 2010 год ) у јутарњим часовима, непознато лице назвало је Црквену општину у Кореници и притом провоцирао и вређао протојереја Далибора Танасића месног пароха и његову супругу, казавши: „ Да су они четници и да је то четничка установа те  да треба да напусте Хрватску државу и да нема шта да траже у Кореници“.

Овакви немили догађаји већ два пута су се десили у Епархији далматинској а овај пут и у Епархији горњокарловачкој. Ове догађаје би требало повезати са усташким деловањема тзв. “ хрватске православне заједнице “.

Овај немили случај је пријављен локалној полицији, који су обећали да ће наћи починиоца и о свему известити месног свештеника протојереја Далибора Танасића.

[Зоран]

Израелске власти прете обуставом воде за храм Васкрсења Христовог

Израелске властHoly-Fire-Ceremony-at-Jerusalemи прете да ће обуставити снабдевање водом за централну хришћанску цркву у Јерусалиму, посвећену Христовом Васкрсењу. Они инсистирају на томе да црква не само почне плаћати воду, коју прима, него и ретроактивно исплати износ за воду коју је већ потрошила. Готово један век у Јерусалиму сви органи имају бесплатну воду за храм и њихове вернике, као знак поштовања, без обзира на њихову верску припадност.

Тако је било за време британске владавине у Светој земљи од 1917 до 1948, у Јордану од 1948 до 1967, и до сада Израелаца. Сада управитељство настоји да се исплати потрошња воде од 1967. до данас. Храм Васкрсења Христовог се управља сложеним међународним споразумом тзв. status quo. Из Јерусалимске Патријаршије коментаришу на претње градске владе, да су правно не основане и да је снабдевање водом до сада прављено уз сагласност града. Одлука утиче не само на православне поклонике, већ и на католике, јермене итд.

превод са бугарског: ј.Н

извор: www.dveri.bg

[Милан Меденица :)]

29dz8zk smej.gif smej.gif takeoff algabacaju :group111: 0102_laugh :bla:

какви идиоти.

[Guest]

Писмо епископа брегалничког Марка расколничком "епископу" Илариону

ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП БРЕГАЛНИЧКИ

епископу брегалничком Илариону

који пребива у расколу

Ваше преосвештенство,

P7250142_Small

Потстакнути и забринути најновијим дешавањима око бајлица и гатара у брегалничкој Епископији, о чијем деловању говоре  електронски и писани медији у нашој држави, осећамо потребу да вам упутимо ово писмо.

Низак ниво духовне свести код народа у овој Епископији, па и шире, навео нас је да размислимо како је дошло до оваквог случаја. Чудно је будући, као што и сами знате, да се на овој територији радосна вест о Христу Спаситељу проповедала још од првог века. Мученичка крв првих хришћана са ових простора обележила је пут у Царство Небеско. Чиста вера у Једног Бога - Свету Тројицу увек се показала као победоносно оружије у борби са погрешним учењем.

Међутим, у новијој историји Црква памти један тежак период после другог светског рата, када је у већини држава где је православље било доминантна религија, међу којима и у нашој држави, завладао социалистички режим. Уместо вере у Бога се пропагирала вера у политичког лидера. Тамо где се Црква спупростављала, плаћала је то мученичком крвљу. Но, нису били спремни сви да жртвују свој живот у одбрану хришћанских вредности. Већина заведена, од удобног живота који је нудио режим, окренула је леђа Богу. То је придонело да се људи отргну од Цркве и полако али сигурно, духовност код људи је опадала.

Последице духовне пустоши које је за собом оставила ова диктатура, осећамо и до данас. Ослабљена позиција Цркве у друштву придонела је да народ своју чежњу за Богом, задовољава ван благодатног подручија Цркве. У једној таквој изолираној ситуацији није било тешко некима да промовишу своју изопачену побожност измешану са паганством  као критеријум веровања у Бога, често манипулишући са напуштеним храмовима и манстирима, а неретко и са градњом сопствених храмова, само декларативно православних, где себе промовишу за духовне вође народа. Тако су се и изродили разни самопроглашени духовници који из најразличитијих побуда најчешће материјалних, бајају и гатају, злоупотребљавајући храмове и иконе, да би привукли што више људи поигравајући се са њиховим животима.

Најновији пример са дечком Далибором који злоупотребљава храм бавећи се бајањем, као и сличним дејствима неких других у Штипу и околним градовима, су само пример за забрињавајућу раширеност оваквих појава. Непослушност Цркви и презирање апостолског предања такве људе затвара и без неке посебне осуде ти су се већ сами изопштили из Божије Благодати. Свакако да је ова појава раширена и свуда по свету, но највише тамо где је Црква слаба.

У нашој Епископији ситуација на том плану је више него алармантна. Нове бајалице и гатари се најчешће промовишу, привлачећи народ у свој гето, а ви и друге владике МПЦ тешко изналазите метод да убедите народ да је такав пут погрешан. А како и да кажете народу да су бајачи и гатари непослушни Цркви кад и сами пребивате у расколу и непослушности Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви?

Сам начин формирања МПЦ у време када је свуда Православна Црква била гоњена од социјалистичког режима баца сумњу у искрене намере за стварње једне здраве помесен Православне Цркве. Те сумње су се показале као оправдане кад су после неколико година по формирању МПЦ тачније 1967. године тадашњи епископи у сарадњи са властима насилно и против сваког каноснског поретка, оцепили се од јединства са Црквом и тако су постали затворена група ван благодатног подручија Цркве. Свеједно да ли је та гупа више или мање организована ипак, одељујући и оцепљујући се од јединства Цркве та група је представљала а и до данас представља само гето.

Зар не личи и МПЦ на једну бајачницу оцепљујући народ од једног Тела Христовог и манипулишући са недовољно упућеним народом без разлике што је она организованија заједница од индивидуалних бајалица и гатара.  Ваша борба против бајалица је оправдана, али у вашој ситуацији изолованост од других православних Цркава личи на борбу између две затворене групе заинтересоване за исти бизнис. Неки од бајалица носе мантије и крстове и споља је тешко да их човек разликује од свештених лица. Али оно што Цркву разликује од ових аномалних појава је управо једниство једног Тела Христовог. То јединство недостаје МПЦ већ скоро пола века. Све те године проведене у расколу и не покајању не доприносе ништа за решавање оваквих крупних проблема па зато ситуација са бајалицама одговара примеру који даје МПЦ. Раскол рађа расколе и непослушност непослошности док покајање преображава човека за живот вечни.

На крају нам остаје само да се надамо да ће те ви као и други епископи МПЦ и верници који пребивају у расколу схватити погубност таквог живљења и пожелети да изађете из гета да би осетили плодове покајања у наручију Божијем који вас неуморно чека. Само тако ће те показати примером шта је Црква а шта је затворена група бајалица.

Епископ

+ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко

извор: www.poa-info.org

[Зоран]

У Македонији из гробнице украдени земни остатци поштованог подвижника

Скопље: Скандалозни догађај у скопској епархији расколничке јерархије, поводом крађе земних остатака из гробнице архимандрита Јоаникија (1839-1940), кога верници поштују као светога и траже његову канонизацију, саопштава дневни лист „Вечер“.

Архимандрит Јоаникије се прославио још за живота даром исцелења, верници га веома поштују и цене те траже његово проглашење за светог. После смрти тело подвижника је било сахрањено код храма некадашњег манастира Светога пророка Илије у селу Ракотинци. Ради ерозије земљишта, након 60 година тело је пренешено у храм пресвете Богородице, да би након неког времена поново било враћено у гроб.

Очевидци тврде да након првога ископавања моштију подвижника Јоаникија тело је било цело и нетљено, а након другог пресељења тело је већ почело да се распада и дjpgа тљи.

Верници су тврдили да се трулеж појавила ради непажње према моштима светога угодника и планирали су преуредити гробницу и жаштити је од влаге и воде. Тада су им, на њихову намеру,  представници епархије рекли да ће тело архимандрита бити пренесено у храм.

Међутим, ових дана, председник црквене општине је саопштио да је гробница код храма некадашњег манастира светог пророка Илије већ неколико месеци празна и да тела архимандрита Јоаникија нема. Где се сада земни остатци поштованога светитеља налазе и зашто се ћути о преносу његових земних останака он незна.

Догађај је у мештана овога села изазвао крајње негодовање те су се обратили полицији да полиција реши овај случај нестанка тела преподобног Јоаникија. Међутим у полицији незнају како оквалификовати овај чин и чекају објашњење из епархије скопске, која се од било каквих коментара уздржава. Седмица.Ру

Ово је још један од доказа како се расколници брину о светињама које су у њиховом поседу и колико им је стало до тела светитеља и до саме цркве. Ова расколничка организација, која већ пету деценију пребива у расколу и који држе народ у тами духовној и ропству, често потресају скандали од продаје црквене имовине, претварања манастира и конака манастирских у хотеле до ево крађе и земних останака угодника Божијих. Посебно су чести овакви скандали од како је на чело цркве дошао потпуно неспособан човек за вођење цркве и црквене имовине („архиепископ“ Стефан Вељановски), човек кога не интерсује бољитак цркве, а више пута смо чули да чак и недељом не служи свету Литургију. (прим.прев.)

извор: www.sedmitza.ru

[Srdjan]

Зар овде не би требало само да стоје вести из Епархије Горњокарловачке?

Збрка.

[ZELJKO P.]

  Цитат

Претње православним свештеницима

Јуче  ( 08.08. 2010 год ) у јутарњим часовима, непознато лице назвало је Црквену општину у Кореници и притом провоцирао и вређао протојереја Далибора Танасића месног пароха и његову супругу, казавши: „ Да су они четници и да је то четничка установа те  да треба да напусте Хрватску државу и да нема шта да траже у Кореници“.

Овакви немили догађаји већ два пута су се десили у Епархији далматинској а овај пут и у Епархији горњокарловачкој. Ове догађаје би требало повезати са усташким деловањема тзв. “ хрватске православне заједнице “.

Овај немили случај је пријављен локалној полицији, који су обећали да ће наћи починиоца и о свему известити месног свештеника протојереја Далибора Танасића.

strasno...

[Зоран]

Као кедар на Ливану, ће процветати

Како би се човек дрkomogovina очовечио, тј. показао човеком ако то није Богу угодно? Како би човек био човек човеку, брат брату а притом чадо Божије? Да ли је управо све ово дело оне љубави, коју Бог даде човеку?

Љубав је Бог, каже свети апостол и еванђелист Јован. Ништа мање од љубави није ни заједница, коју управо љубав као констутивни елеменат веже и спаја. Заједница је име за Свету Тројицу, јер рече Бог на почетку: „ ајде да створимо свет – човека, као круну свог стварања“. Зар и данас, ако се окренемо око себе, ако погледамо радоснијим очима, наш труд наше дело, управо дело наше љубави, наше заједнице. Ако јесте то од нас онда је то сигурно она права она истинска љубав, која Божијом помоћу немоћне крепи, слабе подиже, раздвојене спаја, болесне исцељује, бесловесне уразумљује... Бог нам је дао све оно што нам је потребно а највећи Његов дар је слобода.

Сами себе треба да упитамо: Зашто смо слободни и зашто имамо и да ли уопште имамо љубав, јесмо ли заједница или разједињене јединке?

Манастир Комоговина је након толико година, дочекао своје Васкрсење, свој препород, своју обнову. Пре неколико дана, започети су и радови око санације крова и делова који су најкритичнији.

Помозите и ви, дело љубави Божије а онда и понос заједнице наше, труд Богу угодан.

ФОТОГРАФИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/manastir.trojerucica/KomogovinaObnova#5513161263318476162

[Зоран]

„Ратни“ Фронт зилота отворен и у Молдавији

Сви религиони и светски, електронски и штампани медији извештавају о скандалу који се догодио у главном граду Молдавије. Православни верници прекинули наступ извеснога у Православном свету теолога и мисионара протођакона Андреја Курајева, на Теолошком институту Кишињова, замоливши га да се више не појављује на територији епархије.

Јуче ујутро, маргинална група рсаколничко настројених, који себе називају „Друштво Свете Матроне Московске“, направила је погром на Теолошком институту у време наступања извеснога и угледнога теолога и мисионара протођакона Андреја Курајева, саопштава Интерфакс-Религија. „Они мене називају антихристом, жидомасоном. Неће ме изненадити да ме заспу и камењем“. Изјавио је протођакон Андреј по путу на Теолошки институт. Но предавање ипак нису отказали, иако су решили удвостручити мере сигурности. Поредак су осигуравали припадници Министарства унутрашњих дела у цивилу. Међутим, без инцидента није прошло.

На предавање је дошло 4-5 свештеника друштва „Свете Матроне Московске“, с око педесетак њима „оданих гвардејаца“. Њихово главно питање састојало се у томе, зашто сам, наступајућу на једном од молдавских тв-канала, назвао их сектом. Објаснио сам им, да је секта, у првом реду, психолошко настројење чланова организације, друго; јасно делење света на наше и њихове, своје и туђе, мишљење, да су око нас све сами непријатељи, само смо ми у праву, слепа послушност лидеру, изјавио је отац Андреј Курајев, за Комсомољску правду.

У време предавања, по речима оца протођакона, чланови организације су скандирали: „Курајев ван из Молдавије“. Чуле су се и претње, „Ако се још једном појавиш у Кишињову, ми за своје поступке нећемо одговарати“, такође су представници Друштва Свете Матроне Московске, Патријарха Московског господина Кирила назвали јеретиком.

извор: www.interfax.ru

Да у Руској православној цркви постоје самопроглашени „ревнитељи за веру“као и код нас Срба, који ко зна по чијем налогу и за коју награду уносе смутњу, раздор и забуну међу православне вернике и јерархију, недавно је показало отворено писмо упућено Патријарху Кирилу и Свештеном Синоду Руске православне цркве. У писму се тражи, да Руска Православна Церкова изађе из такозваног „Светског Савета Церква“, да патријарх Кирил и архијереи, који учествују у екуменизму, престану с тим антиканонсим деловањем и да се покају. Писмо су упутили група свештеника и лаика из Кишињовске и Молдавске митрополије, којима се придружио и светогорски схијеромонах Рафаил Брестов са својим келејником Авељом.

(Примедба преводиоца)

превод са руског: е.Г

[Милан Меденица :)]

лепо им је рекао - секташки менталитет. dada

[Зоран]

Ко то жели смрт мисионару

Професор Московске Духовне Академије протођакон Андреј Курајев с неверицом је примио вест о својој смрти, вест која се вечерас ширила руским електронским медијима.

„Ја умро? Вот ето да!“ Рекао је он у свом разговору за портал Интерфакс-религија.

При томе се свештенослужитељ  нашалио, предлажући да, не треба демантовати вест о његовој смрти, да види „какав ће ко некролог написати“. „Било би интересантно прочитати!“ с одушевљењем је прокоментарисао сабеседник агенције.

„Три дана назад упокојио се мој сабрат, ђакон Димитрије, с којим смо ми раније служили у храму Јована Претече на Пресном. Данас су га опојали, рекао је Андреј Курајев.

У разговору са новинарима познати православни публицист Кирил Флоров је рекао да, „смрт Курајева вероватно очекују они ко хоће да направе од Цркве секту, која је, „добровољно“ дезертирала из друштва, они, који хоће да нема ко да проповеда нашој омладини у студентским аудиторијима и на рок-концертима, да та омладина погине од алкохола и наркотика и никада неби видела светлост православља“.

„То су „благочестиви гробари Цркве“, који хоће да, мисија Руске цркве престане, да у њој остану само „борци с пасошима“, који су заменили Јеванђеље с „књигом мртвих“, они који су оцу Андреју разбили начале“, рекао је Кирил Флоров, алудирајући на недавне догађаје у Кишињеву, када су протођакону Андреју Курајеву бунтовници разбили наочале ударајући му шамар.

извор: http://www.interfax.ru

превод са руског: е.Г

[Зоран]

Пренос земних остатака владике Симеона

Данас 24. 11. 2010 год. по последњој жељи коју је изразио Његово Преосвештенство блаженопочивши Епископ Симеон ( Злковић ), Епископ горњокарловачки, извршена је екскумација са православног гробља на Дубовцу.

Земни остаци блаженопочившег владике Симеона, пренешени су у манастир Пресвете Богородице Тројеручице у Доњи Будачки, где су пресвучени у ново одјејање и положени у нови гроб одакле ће бити даље пренешени у саборни храм св. Николаја у Карловцу где ће бити ( 27. 11. 2010 год. ) служена заупокојена Литургија, а затим ће бити пренешени у манстир Гомирје у којем ће ( 28. 11. 2010 год. ) бити служена света Литургија, после које ће земни остаци бити положени у гроб који је по жељи владике Симеона, припремљен.

У манстиру Пресвете Богородице Тројеручице, земни остаци владике Симеона ће бити до петка, где ће у петак ( 26. 11. 2010 год. ) у 09:00h бити служена света Литургија.

ФОТОГРАФИЈE - ГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/manastir.trojerucica/EpSomeonEkskumacija#5543232178770286402

[Зоран]

Епископ Симеон Злоковић (1951-1990) пренешен у манастир Гомирје

У двадесет седму недељу по Духовима служена је Света архијерејска Литургија у храму Рођења Светога Јована Крститеља у манастиру Гомирје. Светој Евхаристији је началствовао Епископ далматински г.г. Фотије уз саслужење Епископа горњокарловачког  г.г. Герасима, свештенства и свештеномонаштва из Епископија далматинске, шумадијске и горњокарловачке.  На светој Литургији је молитвено помињан Епископ горњокарловачки Симеон, чије се тело налазило на средини храма. Наиме по његовој жељи, његово тело је из епархијског седишта града Карловца, пренето у манастир Гомирје.

Након Литургије одслужен је парастос Епископу Симеону, а потом се свим сабраним поштоваоцима владике Симеона  обратио његов наследник на трону древног карловачког владичанства епископ Герасим. Владика Герасим је истакао јеванђељске врлине свог претходника а нарочито љубав према Православној Цркви, којој је у архијерејском чину служио четрдесет година.

По благослову преосвећеног Герасима вернима се обратио протојереј –ставрофор Милан Борота, дугогодишњи сарадник владике Симеона, који је на овај догађај дошао са своја два сина свештеника. Прота Милан је у дирљивом говору евоцирао успомене из времена када је Епископ Симеон служио као архипастир у тешким временима за Цркву и народ у овој мученичкој и многострадалној Епархији.

Након парастоса тело Епископа Симеона је положено у гроб  у порти манастира Гомирја, на дан када је пре двадесет година предао своју душу у руке Господа коме је вјерно служио.

Нека Господ упокоји душу блаженопочившег епископа горњокарловачког Симеона и подари му вјечни покој.

ФОТОГРАФИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/manastir.trojerucica/GOMIRJE281110#5544692510545570898

[Зоран]

Синод Бугарске Православне Церкве уклања епископа Деволског Теодосија од управе Тројанским манастиром

СОФИЈА Синод Бугарске православне цркве ће 8. Децембра, разматрти могуће разрешење Епископа  Деволског Теодосија с места игумана Тројанског манастира, саопштава портал "Двери.Бг".

Ово питање је покренуто након одлуке Комисије за заштиту против дискриминације, која је потврдила дискриминаторски поступак епископа Теодосија, који је 2008 године истерао из Тројанског манастира међународну групу туриста са инвалидитетом, рекавши им да су сви њихови здравствени проблеми узроковани њиховим личним гресима.

Комисија је обавезала епископа да плати казну од 250 лева (око 125 евра), на што је владика пристао.

Међутим, по мишљењу новинара, није само ова тужна прича постала узрок синодских мера. У Синод је на епископа Теодосија, од великог браја верника  пристигло много жалби разног карактера - од тога да је одбијао да крсти децу, до највиших у бугарским црквама и манастирима цена на свеће.

Такође је, владика Теодосије, игуман ставропигијалног Тројанског  манастира, изазвао незадовољство синодских отаца, ради одбијања да поднесе синоду извештај о повереном му манастиру, као и одбијању да учествује у решавању молби, житеља манастира, за прелазак у друге епархије. Осим  тога, синодски епископи су незадовољни нивоом организације у Тројанском манастиру, приликом седнице Синода 29. октобра ове године, поводом рођендана патријарха Максима.

Дирекција за вероисповести при министарском Савету Републике Бугарске такође има нека питања за владику Деволског, која се односе на значајна финансијска средства уплаћена приликом претходног шефа Дирекције за довршетак игуманског дела конака, који још није завршен.

извор: www.sedmica.ru

[Милан Меденица :)]

сума коју је платио је поражавајућа, и не разумем новчану казну за тако нешто.  :group111: 1405_love