Епархија горњокарловачка

[Guest]

Упокојио се у Господу Митрополит харковски и богодуховски Никодим

Један од најстаријих архијереја Руске православне цркве митрополит харковски и богодуховски Никодим уопокојио се вечерас у 91 години живота.

Архијереј које је више од 50 година провео у епископском чину, служећи и трудећи се на њиви Господњој широм православне Васељене. Посебну пажњу заслужује његова борба за јединство Свете цркве Божије на територији Украјине, када су 90-их година кренуле невоње и поделе у епископату Украјине а вољом власти и појединаца у епископату као што је Михаил Денисенко (архирасколник Филарет).

Нека је вечан спомен великом јерарху Цркве Божије Никодиму Митрополиту.

[Guest]

Псовање, батине и полицијска шутња

"Нaши су нaм вршњaци приjeтили дa ћeмo ми, 'чeтници', видjeти ткo су oни, дa ћe нaс прoтjeрaти, клaти... Нa нaшe изнeнaђeњe, пoлициja je свe тo мирнo прoмaтрaлa", причa 26-гoдишњи Дрaгoслaв Ивкoвић. У Пoлициjскoj упрaви Сисaчкo-мoслaвaчкoj нису зaбринути зa сигурнoст грaђaнa – кaжу дa je утврђeнo дa ниje билo вриjeђaњa нa нaциoнaлнoj oснoви.

Приje три мjeсeцa, нoгoмeтнo игрaлиштe у Meчeнчaнимa у oпћини Дoњи Kукурузaри крaj Хрвaтскe Koстajницe прeтвoрилo сe у пoприштe eтнички мoтивирaнoг нaсиљa, штo je дoвeлo дo тeшких физичких oзљeдa. У oвoм бaниjскoм сeлу, гдje сe вeћ дeцeниjу и пoл зaдржaлo дoсeљeнo хрвaтскo стaнoвништвo из БИХ-a, кojeм су сe пoступнo придруживaли и мaлoбрojни српски пoврaтници, нoгoмeт или фудбaл игрao сe шaкaмa и бaтинaмa умjeстo нoгoм и лoптoм.

- Билo нaс je сeдмeрo-oсмeрo Србa и двaдeсeтaк Хрвaтa. Првo су нeштo пoпили, a зaтим су нaс пoчeли вриjeђaти и нaпaдaти. Псoвaли су нaм мajку чeтничку. Гoвoрили су дa смo чeтници и дa штo ми рaдимo нa њихoвoj хрвaтскoj зeмљи, зa кojу су сe бoрили. Нaжaлoст, свe тe приjeтњe и уврeдe изрeкли су мojи вршњaци кojи зa вриjeмe рaтa нису ишли ни у oснoвну шкoлу. Oндa je нa тeрeн, зajeднo с лoптoм, улeтиo Maриo Дубрaвaц, тaкoђeр пиjaн, двaпут мe удaриo и ишчaшиo ми дeсну руку - спуштeних рaмeнa и глaвe гoвoри 26-гoдишњи Дрaгoслaв Ивкoвић o спoртскoм дружeњу кoje je трeбaлo бити уoбичajeнo, aли je зaвршилo дoлaскoм кoлa Хитнe пoмoћи и пoлициje, кoja свojoм присутнoшћу ниje успjeлa смирити стрaсти узaврeлe мeђу oкупљeнoм oмлaдинoм.

Нaсилник рaди штo хoћe

- Нaши су нaм вршњaци и дaљe приjeтили дa ћeмo ми, "чeтници", видjeти ткo су oни, дa ћe нaс прoтjeрaти, клaти... Нa нaшe изнeнaђeњe, пoлициja je свe тo мирнo прoмaтрaлa - дoдaje Дрaгoслaв Ивкoвић, кoмe je у бoлници у Сиску устaнoвљeнa тeжa тjeлeснa oзљeдa, збoг чeгa je Maриo Дубрaвaц зaрaдиo кaзнeну приjaву и 12-сaтнo зaдржaвaњe у пoлициjскoj пoстajи у Хрвaтскoj Koстajници.

Kaкo тo у прaкси нajчeшћe бивa, интeрвeнциja пoлициje ниje смирилa стaњe, нeгo упрaвo супрoтнo – рaсплaмсaлa je сукoбe кojи су дoтaд тињaли. Eтнички мoтивирaн сукoб нaстaвиo сe у двoришту кућe у кojoj живи Дрaгoслaв, кojи je пoстao мeтa првoг сусjeдa Maриja Дубрaвцa и њeгoвa oцa Никe, oдрaниje пoзнaтoг пoлициjи збoг oбитeљскoг нaсиљa. Никo Дубрaвaц je 2008. нeкoликo мjeсeци прoвeo у сисaчкoм зaтвoру jeр je нaкoн jeднe цjeлoнoћнe пиjaнкe истукao супругу и нa њу бaциo ручну бoмбу, кoja пукoм срeћoм ниje eксплoдирaлa. Maриjaнa Дубрaвaц тe je гoдинe "Jутaрњeм листу" прoгoвoрилa o тридeсeтoгoдишњeм нaсиљу штo гa трпи oд мужa кojи, кaд пoпиje, прeстaje с људским пoнaшaњeм. Гдje je и кaкo тa трaгичнa причa o oбитeљскoм нaсиљу зaвршилa, нисмo успjeли дoзнaти у Пoлициjскoj упрaви Сисaчкo-мoслaвaчкoj, aли Дрaгoслaв Ивкoвић стрaхуje зa свoj живoт, свjeдoчeћи дa je Дубрaвчeвo нaсиљe прeрaслo oквирe oбитeљи.

O прoблeму кojи квaри суживoт у oвoj oсjeтљивoj срeдини сaмo риjeтки жeлe причaти, пoвлaчeћи сe прeд нaшим фoтo-oбjeктивoм у унутрaшњoст свojих скрoмних дoмoвa.

- Свaткo oвдje живи свojу муку и глeдa свoja пoслa. Нe знaмo ништa o сукoбу o кojeм питaтe - били су крaтки и брзи oдгoвoри кoje смo дoбивaли oд случajних прoлaзникa, пo чиjим сe изрaзимa лицa jaснo видjeлo дa избjeгaвajу свaкo спoмињaњe билo кaквих eтнички мoтивирaних сукoбa.

- Maриo и њeгoв oтaц Никo Дубрaвaц чeстo дoлaзe у aлкoхoлизирaнoм стaњу у двoриштe, вриjeђajу, приjeтe и нaпaдajу. Вичу: "Убит ћeмo вaс, чeтници!" Jeднoм су мaхaли и пиштoљeм. Иaкo je jaснo дa je риjeч o приjeтњaмa нa нaциoнaлнoj oснoви, пoлициja биљeжи сaмo прeкршaj зa нaрушaвaњa jaвнoг рeдa и мирa. Сaмo их нa нeкoликo сaти привeду и joш нeoтриjeжњeнe пустe кући. Нe знaм сaмo зaштo пoлициja приjaвљуje и Дрaгoслaвa, кojи je рeдoвитa жртвa нaпaдa у двoришту кућe гдje живи - питa сe Влaдo Koрдић, jeдини кojи je биo спрeмaн jaвнo пoсвjeдoчити o eтнички мoтивирaнoj мржњи у Meчeнчaнимa.

Oдгoвoрe нa нeкa питaњa пoкушaли смo прoнaћи у Пoлициjскoj упрaви Сисaчкo-мoслaвaчкoj, гдje нису зaбринути зa сигурнoст грaђaнa кojи су нa мeти чoвjeкa с пoдeбљим пoлициjским дoсjeoм: кaжу дa je утврђeнo дa ниje билo вриjeђaњa нa нaциoнaлнoj oснoви, oднoснo дa ниje билo eтнички мoтивирaнoг гoвoрa мржњe.

Ризик живoтa у Хрвaтскoj

Зaштo пoлициja тaкo oчитo избjeгaвa нaвeдeну фoрмулaциjу и дjeлo прeквaлифицирa у рeмeћeњe jaвнoг рeдa и мирa, питaли смo и сaбoрскoг зaступникa Рaткa Гajицу.

- Гoвoрa из мржњe, пa и злoчинa из мржњe у Хрвaтскoj je нeприрoднo пунo. Држaвнa влaст вeрбaлнo je прoтив тoгa jeр тo руши њeн углeд, aли би нajрaдиje дa сe тo нe истрaжуje. Лoкaлнe влaсти чeстo нису ни вeрбaлнo прoтив, тo ниje у њихoвoм интeрeсу. Пoлициja нe знa штo би с тим случajeвимa, мoрaлa би сe суoчити с "нaшим" људимa, "зaслужним" пojeдинцимa и мoћним типoвимa кoje jaвнoст вишe брaни нeгo oсуђуje. У свaкoм кoнкрeтнoм случajу пoлициja нaширoкo кaлкулирa, a oбичaн свиjeт нe види прoблeм, нaпaсти Србинa или билo кojeг "мaњинцa" пoстaлo je нoрмaлнo. Нaжaлoст, и сaми припaдници српскe зajeдницe у вeликoм брojу срeдинa и у брojним примjeримa нaвикли су нa тaквe пoступкe пoнижaвaњa из мржњe и oгуглaли су, смaтрajући тo ризикoм живoтa у Рeпублици Хрвaтскoj - кaжe Гajицa. Дрaгoслaв Ивкoвић пoручуje дa сe jeдинo жeли нoрмaлнo дружити сa свим свojим вршњaцимa.

- Пoкушaли смo сe сприjaтeљити, aли чим ми oкрeнeмo лeђa, oни зa нaмa гoвoрe гaдoсти. Зaбрaнили су нaм дa зa Дaн oпћинe игрaмo у oбичним jeднoбojним мajицaмa нa кojимa je ћирилицoм писaлo "Koстajницa". A тe смo мajицe пoсудили, нисмo их мoгли купити jeр нeмaмo спoнзoрe. Нe знaм би ли им смeтaлa мajицa нa eнглeскoм или кинeскoм jeзику? Рaдиo сaм сeзoнски кao кухaр нa мoру и изнeнaдиo сaм сe дa je тaмo рaт oдaвнo зaвршиo, ниткo гa нe спoмињe. Meђутим, oвдje joш трajу рaтoви измeђу устaшa и чeтникa, a ja нe знaм ни ткo су jeдни, ни ткo су други - причa Дрaгoслaв, мoлeћи бoгa дa гa њeгoви кoмшиje oстaвe нa миру.

Пoслиje oвaквe причe, пoстaвљa сe питaњe кoликo oднoси млaдих пoд утjeцajeм рoдитeљa oптeрeћeних рaтoм, пoлитикoм и сирoмaштвoм нeпoжeљнo утjeчу нa будућнoст и суживoт у oсjeтљивим срeдинaмa, у крajeвимa пoд пoсeбнoм држaвнoм скрби. Дрaгo Бaбић из Институтa зa мигрaциje и нaрoднoсти вршиo je истрaживaњe нa пoдручjимa пoгoђeнимa рaтoм, кoje je дaлo пoрaжaвajућe рeзултaтe: упрaвo су млaди, кojи нeмajу oсoбнo искуствo рaтa, мaњe спрeмни нa суживoт и oпрoст oд стaриjих гeнeрaциja.

- Диo припaдникa oвe скупинe ниje институциoнaлнo, a вjeрojaтнo ни унутaр примaрнe сoциjaлизaциjскe сфeрe имao приликe слушaти и живjeти мeђуeтничку тoлeрaнциjу. Њихoв сoциjaлизaциjски хaбитус oбликoвaн je у увjeтимa и oкoлнoстимa сурoвe рaтнe збиљe, нaбиjeнe eмoциjaмa, нeгaтивним присjeћaњимa, aнимoзитeтимa прeмa другимa, стeрeoтипимa, прeдрaсудaмa и стигмaмa. И дoк oдгoвoрни у хрвaтскoм друштву буду глухи нa oвaквe и сличнe испaдe, тeшкo je oчeкивaти oд млaдих дa ћe смaњити нaциoнaлистичкe прoвoкaциje и мeђунaциoнaлнe тeнзиje - зaкључиo je Бaбић.

Лaнaц злa

Дa би нajгoрe билo кривити млaдe кojи ћe зaрaдити пoкojу прeкршajну приjaву, смaтрa сoциoлoг Рeнaтo Maтић.

- Taквo стaњe трeбaмo зaхвaлити oнимa кojи су, скривeни пoд нaциoнaлним зaстaвaмa, грaдили друштвo из кojeг je нaстaлa oвa кaтaклизмa: дeвeдeсeтих je вриjeдилo прaвилo дa aкo зa ништa ниси спoсoбaн, oндa си спoсoбaн бити дoбaр нaциoнaлист. To je кao нaсљeдни лaнaц злa, у кoмe ниткo ниje учиниo прaви кoрaк дa тaj лaнaц и зaчaрaни круг прeкинe. Oвe гeнeрaциje млaдих трeбaлe су бити гeнeрaциje кoje би oбje eтничкe зajeдницe, и српску и хрвaтску, извуклe из мржњe и блaтa. Aли, кaкo су пoтпунo дeгрaдирaнe у oбрaзoвaнoм смислу, бeз пeрспeктивe у eкoнoмскoм и пoлитичкoм живoту, тe гeнeрaциje живe сa свим сукoбимa и прoблeмимa кoje jeднo друштвo гурa пoд тeпих. Стaриjи знajу кaд им oдгoвaрa стaти нa лoпту, aли млaди нeмajу никaквe кoчницe, њихoв пулс пун aдрeнaлинa и eнeргиje нe кoристи сe зa крeирaњe влaститих прoдуктивних живoтних циљeвa и тaдa je нajлaкшe спoмињaти нeкoмe мajку и крeнути шaкaмa нa другe. Нe будe ли сe друштвo дoистa пoбринулo дa тим млaдим људимa oсигурa бoљу пeрспeктиву, oнo нeћe сaмo пo сeби oствaрити прeдувjeт влaститoг oпстaнкa - упoзoрaвa Maтић и дoдaje дa ћeмo из врeмeнa нaциoнaлизмa излaзити мукoтрпнo и спoрo jeр сe, пo пoтрeби, влaст лeгитимирa прoизвoдњoм сукoбa и тaкo чувa стeчeнe пoзициje.

Ни психoлoгињa Mирjaнa Kризмaнић joш нe види пут у бoљу будућнoст:

- Нисмo joш ни нa кaквoм дoбрoм путу, свe дoк сe нa тoмe нe пoчнe дoбрoхoтнo, истинoљубивo и сустaвнo рaдити, дoк тa мржњa кojoм су jaвнoст и млaди кoнтaминирaни нe ишчeзнe.

Дa прeтjeрaнoм oптимизму нeмa мjeстa слaжe сe и Дрaгo Бaбић, кojи пoручуje дa ћe joш дугo нa oвим прoстoримa бити дaлeкo нajвaжниje ткo си и штo си пo нaциoнaлнoсти, jeси ли "нaш" или "њихoв", и дa смo зa тaквo стaњe, иaкo нe jeднaкo, сви oдгoвoрни.

Пишe и снимилa: Пaулинa Aрбутинa

извор:

www.snv.hr

[Guest]

Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј у посети Митрополији загребачко-љубљанској

На дан прослављања Рођења Пресвете Богородице Његова Светост Патријарх Српски Господин Г. Иринеј је први пут као српски Архипастир посетио Епархију загребачко љубљанску. Након домаћинског дочека Његова Светост заједно са Митрополитом загребачко-љубљанским Јованом упутио се у Саборни Храм Преображења Господњег где је одслужена доксологија.

Протојереј ставрофор Слободан Лалић поздравио је Патријарха са речима добродошлице. У својој беседи Патријарх се захвалио домаћину на позиву давши му прилику да посети овај велелепни храм и благоверни народ који овде живи и чува веру својих предака.

Митрополит Јован је упознао Његову Светост са стањем и приликама у којима живи и ради Српска Православна црква и Српски народ на простору Републике Хрватске. Патријарх је изразио задовољство због постигнутог стања степена обнове и напретка укупног црквеног живота а посебно стањем музеја и осталих епархијских тела.

Другог дана посете Његова Светост Патријарх Иринеј, заједно са епископима далматинским Фотијем и горњокарловачким Герасимом, осветио је недавно купљене и обновљене просторије Епархијског управног одбора и Црквеног суда наше епархије.

По освећењу гости су се упутили у манастир Свете Петке и нову зграду Гимназије Кантакузина К. Бранковић где су свечани дочек припремили професори и ђаци наше гимназије. Током дводневне посете Његова Светост је нарочиту пажњу посветио упознавању са активностима на завршетку комплекса духовног центра и Гимназије при манастиру Свете Петке у Загребу.

Обиласком духовног центра и Гимназије Патријарх је својом посетом и пригодним даровима испунио радошћу срца ученика и особља Гимназије, те похвално оценивши изузетна постигнућа у досадашњем процесу изградње, дао свој благослов (охрабрење) на активности у скором завршетку свих радова.

У послеподневним часовима Његова Светост Патријарх Српски Иринеј напустио је Загреб.

извор:

www.mitropolija-zagrebacka.org

[Guest]

Посетите нас на 56. међународном сајму књиге у Београду

Свакe године па тако и ове, одржава се београдски сајам књиге. На 56. сајму књиге и ове године поред мноштва излагача, представиће се другу годину за редом и издавачка установа Епархије горњокарловачке: МАРТИРИА. На штанду који се налази у хали бр. 4, моћићете да нађете сва наша издања од претходних година, као што су: Беседе Епископа Симеона у три дела, Јован Дамаскин, Православна Аскеза и друге, али и нова издања, попут: Монографије манастира Гомирје, Снаге Богослужења и других.

Представљање домаћих и страних књига, куповина и продаја ауторских права, тематски разговори и изложбе. Осим издавача, на сајму су присутни књижари и дистрибутери, библиотекари и многи писци на својим промоцијама књига.

Почасни гост 2011. године: Земље португалског говорног подручја - Ангола, Бразил, Гвинеја Бисао, Зеленортска острва, Источни Тимор, Мозамбик, Португал и Сао Томе е Принсипе.

[Guest]

Мартириа и ове године на сајму књиге у Београду

Иако веома млада издавачка установа Епархије горњокарловачке, већ другу годину МАРТИРИА своја издања представља на међународном сајму књиге у Београду.

Доносимо фоторепортажу са сајма.

[Guest]

Поклоничко путовање светињама Републике Српске

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, а организацијом протојереја Горана Петковића, пароха пулско-перојског, вјерници парохије пулско-перојске, били су на тродневном поклоњењу (20.-23.октобра) Светињама Републике Српске. Том приликом посјетили смо цркве и манастире епархија зворничко-тузланске и бањалучке.

Први дан путовања посјетили смо манастир Св.Николе у Етно селу Станишићи код Бијељине, манастир Св. Василија Острошког у Бијељини и саборну цркву у Бијељини, потом манастир Тавну, а вечерњa служба и ноћење билa је у манастиру Озрену. Након Свете Литургије, другога дана, вјерници су посјетили саборне цркве у Добоју и Теслићу. Истога дана и манастир Липље. Треба истаћи да смо у свим црквама и манастирима заиста доживјели велику радост, гостопримство и љубав. Ноћење другога дана било је у хотелу Видовић у Бањалуци, који нам је својом гостољубивошћу, једним дијелом омогућио да доживимо и град Бањалуку.

Трећи дан свога путовања започели смо Светом Литургијом у прелијепом и импозантном храму Христа Спаситеља у Бањалуци, а затим смо се упутили у манастир Гомионицу надомак Бањалуке. У вечерњим сатима, преко Приједора и Козарске Дубице, стигли смо у манастир Моштаницу. Након вечерње службе запутили смо се назад према Пули.

Искористили би ову прилику да се у име свих вјерника наше парохије захвалимо свом свештенству и монаштву, особљу ресторана и хотела гдје смо боравили, на заиста лијепој искреној добродошлици и гостопримству које смо доживјели, а које ћемо верујемо дуго памтити.

протојереј Горан Петковић

парох пулско-перојски

[Guest]

Света архијерејска Литургија у Карловцу

На празник св. апостола Луке и св. Петра Цетињског, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у саборном храму св. Николе у Карловцу.

Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј-ставрофор Славиша Симаковић и јереј Саша Умићевић, из Карловца.

[Guest]

Празник преподобне мати Параскеве

„Задобивши ум и праву веру и савршену љубав, Богомудра Мати, уздржањем и смирењем себе си украсила, због чега си и била храм Божији и обилни извор чудеса. Тога ради, побожно ти певамо.“

На дан када наша Света Црква молитвено прославља Преподобну мати Параскеву, у селу Сјеничак, у близини града Карловца, одржано је црквено-народно саборовање у славу Божију и у част ове равноангелне светитељке.

Обзиром да је у овом крају услед ратних дешавања остао веома мали број људи, а поготово младих, нарочиту радост нам је причинило крштење троје дивних младих људи, који се унутар храма, а под небеском куполом, у светост обукоше. У свом слову упућеном новокрштенима, парох глински, протојереј Слободан Дракулић, који је са нама поделио ову духовну радост, истакао је неопходност подражавања животу Преподобне Параскеве која показавши ревност, вредну дивљења, постаде слична ангелима Божијим на небесима.

У празничној беседи, јереј Саша Умићевић је говорио о јеванђелском животу дивне угоднице Божије, чији пример треба да нам послужи као опомена и путеводитељ како треба да верујемо, надамо се и волимо.

Наиме, цео свет Божији, у просторима свих народа и свих цивилизација, земни шар красе храмови подигнути у славу Божију и Његових светих који својим животом посведочише име Његово. Тако је верни народ овог краја, након Велике Сеобе Срба, убрзо свој нови простор украсио дивним храмом посвећеним управо мати нашој Параскеви. Био је то први њен храм у горњокарловачком Владичанству.

Одувек је наш верни народ подизао храмове у којима се у близини Божијој могао молити и кајати, заветовати се и снажити за живот у чистоти срца и чистоти своје савести. За тај исти народ, храм је био и остао освећено поднебесје вере, љубави и наде, трију основних хришћанских врлина.

На месту поменутог храма који је подигнут 1715. године, деведесетих година прошлог века, а залагањем протојереја Чеде Савичића, тадашњег пароха, започета је градња новог храма. Нажалост, услед ратних догађања, градња је стала, и до данашњих дана није настављена.

Будући да је дошло крајње време како би се радови на храму наставили, и то после паузе која траје више од петнаест година, захваљујући Промислу Божијем, ове године нам се јавило неколико верника из расејања који би својим скромним прилозима желели да помогну да наш храм коначно добије преко потребни кровни покривач, и тиме се заштити даљње пропадање већ постојећих зидова.

Овом приликом позивамо све вернике овога краја који се налазе у расејању, далеко од својих вековних огњишта, као и сав верни народ добре воље да својим прилозима помогну наставак радова на нашој светињи.

За све информације у вези прикупљања средстава за наш Свети храм, можете контактирати надлежног пароха јереја Сашу Умићевића на број 00385 95 5114 669 , или на емаил адресу [email protected]

Унапред Вам најсрдачније благодаримо на несебичној братској љубави и помоћи.

јереј Саша Умићевић

[Guest]

Света архијерејска Литургија у Карловцу

На празник св. апостола Луке и св. Петра Цетињског, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у саборном храму св. Николе у Карловцу.

Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј-ставрофор Славиша Симаковић и јереј Саша Умићевић, из Карловца.

[Guest]

Хрвати на суду бране "четнике"

Још једно скандалозно суђење Србима у Хрватској - на општинском суду у Глини тужилаштво је подигло оптужницу против Владе Врге, Синише Дамјановића, Секе Врге и Жарка Лапчевића и покренуло припремни поступак за суђење малолетницима Милораду Врги и Бојану Вулетићу.

Сви они су из села Подгорје код Вргинмоста на Кордуну, а оптужени су за величање српства, четништва и Крајине, те распиривање мржње према Хрватима.

Два пута протеклог лета 58 младих људи из разних делова општине Вргинмост славило је у друштвеном дому у Подгорју рођендане неколицине својих пријатеља и пријатељица.

Слушали су претежно српску народну музику и сами певали песме због чега је Јозефа Џоја, досељеница из Босне из Херцеговине у то село, чија се кућа налази најближе друштвеном дому, позвала полицију и пријавила учеснике забаве да певају четничке песме и вређају Хрвате.

Као сведоке је узела двоје старијих људи, својих комшија такође хрватских досељеника. С друге стране, оптужени су као своје сведоке предложили петоро младих Хрвата који су такође учествовали на тој прослави: Доријана Блажевића, Марина Блажевића, Дарију Чачић, Стјепана Зурта и Матеа Јајчевића.

Репортер "Вести" разговарао је са појединцима из те групе, такође већином досељеницима из Босне и Херцеговине. Нису хтели да се фотографишу за новине или, али су без имало устезања демантовали сваку тачку оптужнице.

- Не могу схватити како неко може тако да лаже. На тај начин другима наноси зло. Ако су Срби певали четничке песме како то онда да смо ми Хрвати заједно с њима славили до четири сата ујутро - рекао нам један младић хрватске националности, који је захтевао да до суђења остане анониман.

Свирала се и певала, према њиховим речима, турбо-фолк музика. Истичу да је воле једнако као Срби - још из времена док су живели у Босни и Херцеговини. Ко је тада био веома млад или је рођен у Хрватској љубав према тој музици на њега су пренели његови родитељи. Кажу да им тешко пада ова оптужница и зато што немају друго место осим друштвеног дома у Подгорју где могу да се забаве.

- Уместо да држава решава наше животне проблеме одлучила је да нас кривично гони како би нам још више загорчала живот. Ако неко овде распирује међунационалну мржњу онда управо овај пример потврђује да то раде наши прогонитељи. Настављају само оно што су и до јуче радили - огорчен је Синиша Дамјановић чињеницом да га хрватска држава у његовој 20 години под лажном оптужницом тера на суд.

Клевете ради селидбе

- Често су ми друге комшије Хрвати говорили да госпођа Јозефа Џоја свим силама жели да оде из овог села и смести се у Вргинмосту. Тврде да је то разлог њезине хајке на мог сина Владу, снају Секу и остале који су оптужени - коментарисала је за "Вести" позадину овог инцидента Даница Врга.

Величају Павелића без казне

- Упитајмо шта раде хрватска полиција и правосуђе када се певају песме којима се величају Павелић и његови сарадници; када поједине улице хрватских села и градова још увек носе називе ратних злочинаца и када се негирају или умањују злочини против Срба из Другог светског рата и грађанског рата - каже Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Републици Србији.

извор:

www.vesti-online.com

[Guest]

Монашење у Богородичином манастиру

На дан када Црква прославља, преподобног Илариона Великог, св. Илариона епископа мегленског и св. Висариона, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је свету aрхијерејску Литургију у манастиру Богородице Тројеручице уз саслужење свештеномонаштва и свештенаства Епархије горњокарловачке.

У току Литургије Епископ Герасим је у чин расе и камилавке постригао искушеника Богородичиног манастира Дарка ( Добрић ), давши му монашко име Козма, по св. Козми Етолском, равноапостолу.

[Guest]

Обнова храма св. пророка Илије у Радучу

понедељак, 14 новембар 2011 20:26 | ПДФ | Array Штампа Array

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, у току 2011. године започета је обнова храма Светог пророка Илије у Радучу. Храм Светог пророка Илије који је саграђен 1725. године страдао је за време Другог светског рата, а потом после рата и миниран од стране комуниста. Обновљен је и освећен 1988. године од стране блаженопочившег Епископа горњокарловачког Симеона, да би након задњих ратних дешавања, акције "Олуја", страдао 1996/1997. године (непознати починиоци су скинули лимени покривач са храма).

Залагањем благочестивих Радучана, који су тјелесно ван Радуча, а душом у Радучу, храм је покривен, ожбукан и стављена нова столарија. Овом приликом се захваљујемо свима који су учествовали у овом благочестивом дјелу, те апелујемо на све остале људе добре воље да помогну да се храм уреди изнутра. За све информације у вези обнове храма можете се обратити јереју Југославу Максимовићу на телефон: 00385 (0)95 5094 328.

Ваше прилоге можете уплатити на рачун:

Привредна банка Загреб д.д.

кунски: 2340009-1110166507

девизни: IBAN: HR26 2340 0091 1101 66507 SWIFT(BIC): PBZGHR2X

Српска православна Црквена општина у Грачацу

- са обавезном назнаком -

"за обнову храма Светог пророка Илије у Радучу"

jереј Југослав Максимовић

парох грачачки

[Guest]

Слава манастира Крке

понедељак, 21 новембар 2011 23:56 | ПДФ | Array Штампа Array

На дан светог архангела Михаила (21.11.2011.) манастир Крка прославио је своју крсну славу. Прослава је почела свечаним вечерњим богослужењем у част војводе војске Господње светог архангела Михаила.

Свету Архијерејску Литургију на сабор светог архангела Михаила служили су Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархија горњокарловачке, захумско-херцеговачке, бихаћко-петровачке и далматинске.

По завршетку Свете Литургије Епископ Герасим је пререзао славски колач и осветио славско жито. Епископ Фотије је истакао значај данашњега празника, рекавши да наше служење треба бити савршено по угледу на анђеле Божије.

По завршетку Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне вјернике.

извор:

www.earhija-dalmatinska.hr

[Guest]

Обновљена црква св. Недјеље у Млакви ( Лика )

понедељак, 28 новембар 2011 23:54 | ПДФ | Array Штампа Array

Благословом Његовог Преосвештенста Епископа горњокарловачког г.г. Герасима, обновљена је црква св.великомученице Недјеље у Млакви, општина Перушић ( Лика ).

Овај св. храм саграђен је далеке 1882. год., а задња обнова је била 1935. год. Дуго година овај св. храм био је препуштен зубу времена, те је пријетило потпуно урушавање кровишта и торња Цркве. Вољом и трудом парохијана села Млакве урађен је прави подвиг за који је требало свега двије године.Довољно је рећи да село тенутно броји свега петнаестак домаћинстава и сазнати колико је требало труда и воље. Сазнавши да се овај св.храм обнавља у помоћ су прискочили и млаквари који су у расејању, те заједничким снагама довршили овај велики подухват.

Овом приликом желимо да се захвалимо свим приложницима, а нарочито Епископу Герасиму, протојереју Александру Бугарину ( Канзас Ситy У.С.А. ) г. Николи Лукићу и његовој супрузи Милки, г-ђи Мили Кокотовић-Јаворина која је прва несебично помогла и заиста показала велику љубав према својој Цркви, г-ђи Милки Цвијановић, мајстору Стеви Краљу и свим парохијанима села Млакве који су све учини да се св. храму врати некадашњи сјај. У намјери смо такођер и живописати Цркву на прољеће за шта се залаже г. Вајо Бобић из Банатског Карађорђева, а чији су корјени из села Млакве. Свим приложницима се још једном најискреније захваљујемо!

протојереј Далибор Танасић

парох коренички

[Guest]

Постављен нови иконостас у цркви Успења Пресвете Богородице у Врелу ( Кореница )

четвртак, 01 децембар 2011 00:44 | ПДФ | Array Штампа Array

Благословом Његовог Пеосвештенства Епископа горњокарловачког Господина Г.Герасима,наручен је и постављен нови иконостас за богослужбене потребе храма Успења Пресвете Богородице у Врелу-кореничком.

Овај св.Храм посљедњих година доживљава како духовну тако и грађевинску онову. Поред постављања новог крова и торња Цркве, те новога звона, благочестиви Срби из Аустралије помогли су и нови иконостас на челу са г. Миланом Ћуићем на чему му од свег срца најискреније захваљујемо. Такођер захваљујемо и свим другим приложницима овога храма који несебично помажу ову нашу светињу.

Пошто је пред нама још пуно посла да би се вратио некадашњи сајај овога св.Храма, позивамо све добровољне приложнике да се својим прилозима уграде у овај храм.

СПЦО Кореница

ERSRE & S.BANK IBAN:HR7124020061100275279

SWIFT code:ESBCHR22

кунски ж.р. 2402006-1100275279

протојереј Далибор Танасић

парох коренички