Епархија горњокарловачка

[Guest]

                                                      Ваведење у Плашком

       

Поводом храмовне славе Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у Плашком. Епископу Герасиму саслуживали су: архимандрит Миахило из манастира Гомирје, протојереј-ставрофор Јеленко Стојановић из Српских Моравица и протојереј Славиша Симаковић, архијерејски намесник карловачки из Карловца.

Након Литургије обављено је освећење славског жита и колача, након чега се Епископ Герасим верницицма обратио беседом у којој је говорио о Пресветој Богородици тј. празнику који данас наша Црква слави као успомену на њен улазак у храм Божији.

ФОТОГРАФИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=383%3Avavedenje-u-plakom&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Зоран]

Тројански игуман поднео оставку

Тројански игуман поднео оставку

Игуманtrojanski.iguman Тројнског манастира  Бугарске православне цркве, епископ Деволски Теодосије, на седници Синода Бугарске Цркве дао је детаљно објашњење по питању тужбе Комисије за заштиту од дискриминације, која га је оптужила да је 2008 године из манастира истерао инвалиде, рекавши да су сами својим гресима заслужили да буду инвалиди.

Поред ове оптужбе Епископ Теодосије је одговарао и на друге тужбе; за разбијање манастирског братства, неактиван однос око довршетка изградње игуменија за чију изградњу је Дирекција за вере обезбедила средства, као и не поштовање Светог Синода.

Није познато дали је епископ Теодосије имао намеру да поднесе оставку на место игумана овог манастира, она је свакоко била затражена од неколико митрополита синодалаца, после чега је епископ и дао оставку. Синод му је одредио да до краја финансијске године води манастир после чега ће предати управу манастира. Коме ће епископ Теодосије предати управу манастира није познато, верује се да ће Синод до краја године назначити особу која би преузела дужност старешине ове познате светиње.

„За сада није дискутовано о кандидатури за заменика на игуманско место и све су претпоставке исхитрене“ изјави Русненски Митрополит Неофит, председавајући седницама Светог Синода у отсуству Патријарха Максима.

[Guest]

Синод Бугарске цркве против свештеничког синдиката

Синод Бугарске Православне Церкве оповргава, да је иницирао оснивање свештеничког синдиката, јавља бугарска агенција «Bnews».

Представник Синода саопштио је, да се у скорије време, тачније у зимској сесији заседања Синода, не планира расправљање по питању оснивања свештеничког синдиката, али је обећао да ће у току једне недеље један од синодалних епископа изаћи са саопштењем по том питању.

За сада је познат став једино митрополита Ловчанског Гаврила, који сматра да, оснивање и постојање синдиката свештенства противоречи црквеним канонима, који не допуштају световне институције у окриљу Цркве.  Согласно канонима, спорне ситуације решавају се церквеним судовима у оквиру церковног устава. По мишљењу јерарха, стварање сличне организације дошло би до нове поделе у Цркви.

Протекле недеље у бугарској штампи се појавило саопштење да су свештенослужитељи Бугарске православне цркве изразили жељу да се обједину са Конфедерацијом рада „Подкрепа“ („Подршка“) на чијем је челу К. Тренчев и да оснују свештенички синдикат.

У интервју бугарском тв каналу „ТВ7“  К. Тренчев је изјавио, да циљеви свештеничког синдиката не противорече бугарским законима, и да ће се у скорије време „Подкрепа“ обратити државним структурама са молбом да проведу масовне провере радних уговора при храмовима, зато што долазе многобројни сигнали о озбиљним нарушавањима закона при закључивању уговора,  о отказима и не плаћњу социјалних осигурања.

Узрок оснивања синдиката је лоше материјално стање у којем се налази већина бугарског свештенства, посебно оних у малим градовима и селима. На дани момент у провинцији свештеник са средњим образовањем добија око 300 лева (150 евра), а с вишим образовањем 50 лева више.

По бугарском класификатору професија, који регулише минималне износе плата, свештеници су на нивоу са барменима и болничарима, иако велики део Бугарског свештенства има високо образовање. Једна од задаћа церковног синдиката биће подизање позиције свештеника на виши ниво у класификатору професија као и повећање минималних износа плате.

Осим тога, проучава се тенденција смањивања броја свештенослужитеља, по речима  К. Тренчева, неопходно је подузети мере, да се заустави тај процес. Данас у Бугарској има око 1100 свештенослужитеља, од којих је половина старија од 60 година, истовремено у Грчкој  број православних свештеника достиже 24 хиљаде.

О жељи свештенослужитеља да се уједину са „Подкрепом“  саопштио је  бугарски министар без портфеља Божидар Димитров. По његовој информацији, десетине свештеника већ је спремно да ступе у синдикат, али оних који се плаше такво што направити је 4-5 пута више.

„Чињеница је да је синдикат основан, и то је знак  да је страх превазиђен“ – изјавио је за бугарски тв канал „ТВ7“ отац Марио Најденов. По речима свештеника, синдикат не представља заверу против Цркве и не жели било шта рушити у Цркви, него је позван да законским путем штити достојанство цкрвенослужитеља.

извор: www.sedmica.ru

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=389%3Asinod-bugarske-crkve-protiv-svetenikog-sindikata&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Guest]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ – 16. XII 2010.

Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 16. децембра ове године обавештава црквену и ширу јавност, поводом антицрквеног понашања бившег епископа рашко-призренског, монаха Артемија, о следећем:

1. Као што је познато Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању, на основу именованом писмено предочених канонских преступа и кривица, трајно и неопозиво разрешио епископа Артемија дужности епархијског архијереја рашко-призренског, што је и он сâм прихватио, прихвативши уједно да по разрешењу борави у манастиру Шишатовцу. Од септембра и октобра месеца, нажалост, епископ Артемије је Светом Архијерејском Синоду изразио своје „кајање" због прихватања саборских и синодских одлука, тврдећи, противно здравом разуму, да је он „доживотни Епископ рашко-призренски". То је био повод да га Свети Архијерејски Синод стави под забрану свештенодејства до следећег редовног овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора у новембру.

Наместо да затражи од Сабора опроштај за своје преступе, за гажење канонског поретка Цркве, како би био ослобођен забране свештенодејства, епископ Артемије је насилно, са групом својих следбеника, који су се такође налазили под канонском забраном свештенодејства и под судом, покушао да узурпира манастире и Рашко-призренску епархију, започевши своје непочинство антиканонским и антиуставним служењем Литургије у манастиру Дубоки Поток, под забраном свештенодејства. При томе, користећи фалсификовани печат, почео је да доноси противзаконске одлуке у Епархији рашко-призренској.

Све се то догађа у току рада Сабора, па је Сабор био принуђен да, са дубоким жаљењем, лиши епископског чина бившег рашко-призренског епископа Артемија и да га врати у ред монаха. То противзаконско служење и учествовање у њему, као и други, додатни разлози, допринели су такође да Велики црквени суд потврди одлуке Црквеног суда Епархије рашко-призренске и седамнаесторицу јерођакона и јеромонаха, Артемијевих следбеника, лиши свештеничког чина. Наместо отрежњења и покајања, монах Артемије и његови рашчињени следбеници су наставили да "служе Литургију" у узурпираном храму Светог Јована Крститеља Епархије жичке, прогласивши га за манастир, додајући тиме безакоње на безакоње.

2. Са наведених разлога Свети Архијерејски Синод сматра својом дужношћу да обавести јавност да је оваквим својим понашањем бивши Епископ рашко-призренски Артемије не само ступио на пут раскола него је дословце створио своју секту, секту артемијеваца, први пут такве врсте у историји Српске Цркве. Не губећи наду и призивајући именованог на покајање, Свети Синод одговорно скреће пажњу свему свештенству, монаштву и верном народу наше Светосавске Цркве да "Литургија" бившег епископа и његових присталица, свих лишених чина као и он, није Литургија, њихово "Причешће" није свето Причешће, њихове "Tајне" нису Свете Тајне Цркве Божје; да све што чине служи на духовну пропаст како њима тако и онима који их следе и учествују на њиховим сабрањима и богослужењима. Тврдећи да Богу службу чине, они уствари под видом одбране Православља разарају јединство Цркве Христове, одвајајући се на секташки начин од њене живе, спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења. Зато, сви они који им лаковерно следују - нека добро размисле о томе коме и чему следују, одвајајући се од Цркве Христове и навлачећи на себе и своју децу проклетство секташâ.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Доставља: Епископ бачки Иринеј

извор: www.spc.rs

[Guest]

Саопштење Синода Бугарске Цркве

Синод Бугарске Православне Цркве издао је специално саопштење, подписано од Патриарха Бугарског Максима и свих синодалних архиереја, поводом намере једне групе бугарских православних свештеника да се прикључе Радној организацији  „Подкрепа“ (Подршка) и на тај начин формирају свештенички синдикат, саопштава службени сајт БПЦ.

У свом обраћању, синодални архијереји истичу да свештенослужитељи и лица духовног позива не могу се сматрати служитељима и радницима у смислу, које одговара схватању општег радног  законодавства, зато што се рукоположење и служење догађа пред Господом, и не може бити формално испуњење радних обавеза перед послодавцем.

Архијереји такође напомињу, да се у бугарском закону о вероисповестима каже; да се права и обавезе свештенослужитеља и служитеља религиозних институција одређују, у првом реду, уставом тих институција и само у случају, када нема специалних одредби, могу се позвати на радна и социална законодавства. Зато свештенослужитељи, као и епископи Православне Цркве, пре свега, остварују своја права у канонском поретку и уставу.

Сагласно Уставу Бугарске Цркве, клирицима и монасима је забрањено заузимати  дужности и испуњавати разне обавезе у државним и локалним оргнима власти, учествовати у партијској делатности и изборним кампањама, а такође бити кандидат за службенике европског, државног и локалног нивоа. Такав положај подржава у оквиру заштите слободе вероисповести и статија 9 Европске конвенције за права човека и основних слобода.

На крају саопштења се подвлачи и то, да је оснивање свештеничког синдиката у супротности „духу канона православне цркве“, и напомиње се којим поредком свештеник може бранитит  своја права: „Свештеник може „дати апелацију у границама своје церквене области“ (Карт. 25, 125 ср. ІІ, 6, ІV. 9) (т.ј. епархијском митрополиту, на епархијски савет, на црквени суд, или на свештеничку конференцију). „Не треба тражити цара (световну власт) за световни суд“ (Карт. 104).

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=391%3Asaoptenje-sinoda-bugarske-crkve-&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Guest]

Храмовна слава у Карловцу

На празник Светог оца Николаја, епископа мирликијског и чудотворца 19. децембра 2010 године, вјерници парохије карловачке у Карловцу прославили су своју храмовну славу. Свету Литургију служили су парохијски свештеници: протојереј Славиша Симаковић и јереј Саша Умићевић. Послије Заамвоне молитве извршен је обред резања славскога колача и освећења славскога жита.

По завршетку Литургије, протојереј Славиша Симаковић је својом пригодном бесједом поздравио све вјернике парохије карловачке честитавши им храмовну славу. Бесједу је започео ријечима: „Сабрали смо се данас, драга браћо и сестре, благодаћу Духа Светога у овом велељепном николајевском храму, да узнесемо своје молитве Господу Свемилостивоме и заблагодаримо му за сва добра која нам је даровао. Сабрали смо се и да прославимо угодника Божјег, Оца нашега, светитеља и чудотворца Николаја, кога наши преци у овом древном граду Карловцу прослављаше као свога заштитника и покровитеља већ пуних 225. година од када ударише прве темеље овоме светоме храму и посветише га у част Оца Николаја. Свакако да нису без разлога изабрали Николаја за свога патрона - Њега, надалеко познатог по светости свога живота, али и по борби за чистоту вјере православне. Њега, кога познајемо по строгости јер је ошамарио јеретика Арија; али кога познајемо и по благости и милосрђу јер је несебично помагао сиромашне, ожалошћене и унесрећене“...

На крају своје бесједе, о. Славиша је поздравио и све присутне госте, међу којима је био и градоначелник Града Карловца - господин Дамир Јелић, као и чланови Вијећа српске националне мањине Града Карловца и Карловачке Жупаније који данас такође прослављају своју Крсну славу. „Нека би Господ Свемилостиви дао, да поучени примјером светитеља Николаја, и ми будемо непоколебљиви борци за очување наше вјере, али и да не заборавимо следовати Николајевом примјеру љубави дјелотворне, којој се сваки пута изнова поучавамо у овоме храму подигнутом Њему у част“ - закључио  је о. Славиша.

[Guest]

Никољдан у Ријеци

Поводом празника св. Николаја – храмовне славе у Ријеци, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва подручне нам Епископије. На храмовну славу окупио се и велики број парохијана ријечке парохије, од којих су се многи и сединили са Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

У својој беседи Епископ Герасим је говорио о св. Николају, о његовом животу, његовом раду, његовом примеру, његовој заступљености с обзиром на то да је св. Николај једна од најчешћих и најраширенијих српских слава. Владика је свим присутнима честитао храмовну  славу а онима који славе славу, срећну и благословену крсну славу и предстојеће празнике.

На малом входу, Епископ Герасим је у чин пртојереја узвео јереја Марка Ђурића, другог праоха ријечког, због његовог рада и ревности у организацији црквеног живота у парохији заједно са совјим супарохом протојерејем-ставрофором Мићом Костићем.

[Guest]

Римокатоличку цркву у Немачкој напуштају верници

ФРАНКФУРТ - Према информацији немачког издања „Frankfurter Rundschau“, у неколико католичких дијецеза у Немачкој, по успоредби с 2009 годином, нагло се умањио број верника.

Како саопштава агенција КНА, званични податци биће изнешени за неколико месеци, неслужбено се већ сада да је регистрован већи број верника који су напустили Цркву у дијецезама Аугсбурга, Штутгарта и Трира.

У баварском Аугсбургу, бискупију, којом управља скандалозни бискуп Валтер Микса, Цркву је напустило 11 351 католик.

У бискупији Штутгарта половином новембра недостајало је 17 169 верника. У бискупији Трира крајем новембра Цркву је напустило 7 029 католика. У бискупији Хамбурга број католика се смањио на 4 437 људи.

Вице-преседник Централног комитета немчких католика Карин Кортман, изразила је "дубоко жаљење" поводом наглог смањења броја верника по разним бискупијама. Она сматра, да Католичка Црква треба по хитном поступку започети рад на програму "нове културе поверења", да би привукла како је могуће више нових чланова.

извор: www.sedmica.ru

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=394%3Arimokatoliku-crkvu-u-nemakoj-naputaju-vernici&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Guest]

Мустафа Џемилев: Русију чекају крвави потреси

Протекли масовни иступи руске младежи у Русији су весници крвавих потреса.

О томе говори  депутат Верховног Савета Украјине лидер кримско-татарског меџлиса Мустафа Џемилев, који је у време СССР неколико година провео у затвору за антисовјетску кампању.

„О распаду Русије још је рано говорити. Али сви ови протести – то је последица те ситуације, која је у Русији одувек присутна. Тамо је увек био такв однос према другим народима. Тамо те могу зауставити и задржати, само из тог разлога што је у тебе црна коса. Све се то накупљало. Сада се тога доста накупило, та супростављеност прелила се у такве масовне акције, где ми видимо и жртве“ – подвукао је саговорник.

По мишљењу Џемилева, протекле манифестације у Русији не треба повезивати с предстојећим преседничким изборима.

„У било ком случају, Русију чекају озбиљни потреси и промене. Те промене, нажалост, неће бити такве, као оне 1991 године, када није било крви. Оне ће бити крваве. И этнички елемент  биће један од компоненти. Такђе повод томе је и економски положај, који је сада жалостан. Јасно је, да је у Москви и Петерограду све уреду, али на периферији тамо је лошије, него на Украјини“ – рекао је поглавар кримско-татарског меџлиса.

Подсећамо, да се 15 децембра Џемилев сусрео у Вашингтону са Збигњевим Бжежинским, који је у време администрације Џимија Картера био саветник председника за националну сигурност. Бжежинский још 1970-их година, био познат као аутор стратешке подршке „афганистанским муџахединима“.

Како саопштава пресс-служба меџлиса, „Збигњева Бжежинског су интересовала питања, везана за услове живљења кримских татара у местима где су прогнани,...особине кримскотатарског националног покрета и методе његове борбе за остваривање права народа“.

„У току сусрета Мустафа Џемилев је детаљно говорио о текућој политичкој ситуацији на Украјини и на Кримском полуострову, подвлачећи, делимично, познату дискриминацију према кримским татарима по питању примања у државну службу.... По завршетку сусрета Мустафа Џемилев поклонио је Збигњеву Бжежинском слику с детаљима Хан-Сараја, а такође мушку националну капу кримских татара – калпак, коју је политолог одмах ставио на главу. Заузврат, Збигњев Бжежински је поклонио Мустафи Џемилеву своју задњу књигу о вањској политици САД-а, са посветом „С најбољим жељама и много успеха лично Вама и целом кримскотатарском народу, Збигњев Бжежински“, – преноси прес-служба меџлиса.

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=395%3Amustafa-demilev-rusiju-ekaju-krvavi-potresi-&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Guest]

Свештеници у Македонији желе синдикат

Данас су македонски медији известили да свештеници Македонске православне цркве намеравају да следе пример својих колега из Бугарске православне цркве и организују свештенички синдикат. Према дневнику "Нова Македонија" дебата у Бугарској на иницијативу КТ „Подкрепа“ = (Подршка) се пратити са интересовањем у југозападном суседу. Највећи проблеми македонских свештеника су здравствено и пензионо осигурање, као и порез према држави. Свештеник који је желео остати анониман, рекао је новинарима следеће: "Многи свештеници имају нерегулисано здравствено и пензионо осигурање, као и проблеме са порезом држави. Епископи имају различите ставове по овом питању и веома је тешко постићи компромис једних са другима. Због тога, многи свештеници су обесправљени и примају веома мале пензије. Можда би се с организваним синдикатом побољшало разумевање између свештеника и епископа“.

Из Светог синода Македонске цркве прокоментарисали су да је то стара идеја, али до сада нико није разговарао на ову тему са Поглаваром МПЦ или са епископима. Некима од свештеника, Црквене општине, где свештеници служе, морају да плаћају здравствено и пензионо сигурање, а не Свети синод. Свештеници могу изнети своје проблеме на свештеничком састанаку, сматрају из канцеларије Митрополита Стефана, додајући да су и  свештенички састанци „нека врста синдиката“.  „Свештенички синдикати не могу бити исти као синдикати различитих предузећа, зато што се МПЦ руководи другим законима. Такав један синдикат не може постојати независно од епископа, као што и други синдикати нису независни од власти“.

Прве реакције епископа нису негативне: "Зашто да не – рекао је Преспанско-Пелагонииски владика Петар. Ово је интересантна иницијатива којом се може развити дијалог између цркве и државе, али не треба улазити у сукоб са црквеним канонима. Ако се не приступи овој проблематици, како да се размотри? И ми епископи смо заинтересовани да помогнемо свештеницима? Такође желимо да се реше проблеми. Веома сам забринут, али морамо наћи механизам да се укључи и држава".

Портпаролот Светог Синода еп. Тимотеј је рекао: "Ја лично нисам против, али не знам дали ће и колико један синдикат решити проблеме. И не би требало да се улази, у расправу, која је у супротности са канонима Цркве”.

извор: www.dveri.bg

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=396%3Asvetenici-u-makedoniji-ele-sindikat&catid=17%3Anovosti&Itemid=13&lang=sr

[Зоран]

У скупштини града атеистички испади говорника

У недељу 19. децембра у препуној конференцијској сали у Димитсани, Гортински митрополит Јеремија уз саслужење свештенства и монаштва, обавио је молебан на коме је положио заклетву нови градоначелник Гортине господин Јоанис Жианнопулос.

После митрополитовог кратког поздравног обраћања (које је дочекано аплаузима) градоначелнику Гортине, реч је узео високопозиционирани чиновник, игноришући присутно свештенство и митрополита, рекао: „нису нам потребни свештеници, ни једна регулатива не предвиђа неопходност полагања заклетве у присутству архијереја и свештеника“.

Ове речи презира упућене свештенству, изречене званично у присутству мноштва народа, натерале су митрополита Јеремију да реагује врло оштро, који је одговорио: „Господине јели вас узнемирило присутство свештенства? Ми, свештеници и архијереји и борили смо се да би наша отаџбина постојала као слободна, и да би ти био слободан. Такве речи да се чују овдје, у Димитсани, где се родио патријарх Григорије, који је за Веру и Отаџбину обешен од турака. Нека се стиде и сраме сви они који нашу Јеладу хоће да направе безбожном.

Ми то нећемо допустити. Ја, који сам дошао овдје, одушевљен ужетом о које је Патријарх Григорије обешен, хоћу да будем војник, хоћу да будем јуродив за веру свету. Знајте, да је овдје, у Димитсани, у вас јуродиви епископ, који неће бити равнодушан према тим човечуљцима и патуљцима који се желе супроставити нашој светој вери и да униште нашу љубав према Христу и Пресветој Богородици, која нам је заветована нашим оцима. Ја сам син хероја са албанских гора и мој отац, 25-годишњи витез, није за то убијен у албанским горама, да би дошао тај господин и јавно изразио своје презрење свештенству.

И ако, после тих речи да нису потребни свештеници при полагању заклетве, нико из вас не изрази протест, ја протестујем и излазим из сале и заповедам свим свештеницима и монасима да напусте салу“.

Обраћајући се свештеницима и монасима митрополит је рекао: „Хајдемо, хајдемо излазимо! Сви свештеници излазимо, ако они нас презиру“.

Сав народ узнемирен том сценом и речима архијереја, пуним бола и гнева, подигао је свој глас протестујући и тражећи да из сале изађе тај ко је рекао увредљиве речи, а не наш архијереј.

Сав народ на челу са бившим градоначелницима а такође и ново-изабрани градоначелник, пришли су митрополиту тражећи опроштај за увреду умољавајући да ни он ни свештеници не напуштају салу.

Све је било врло драматично и упечатљиво, тешко за описати. Митрополита су смириле умилне речи бившег градоначелника Димитсане Анастасиоса Влахоса, који је рекао: „Ваше Високопреосвештенство! Хоћу вам првенствено напоменути све четири године наше сарадње с вама и заборавите ове увредљиве речи и молим вас да останете и Ви и свештеници у сали“.

Даље у току свечане седнице сви који су говорили на почетку су тражили опроштај за увреде које су изречене у адрес свештенства.

http://www.youtube.com/watch?v=Ktwo-ISYQv4&feature=player_embedded#!

[Зоран]

Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље

Благословом Његовог Преосвештенства Eпископа горњокарловачкг г.г. Герасима, успјели смо да прикупимо једнократну помоћ за три старије, социјално угроженије баке које у својим кућама живе саме.

Мјеста њховог становања су неприступачна и у зимским условима је јако тешко доћи до њих, нарочито је то случај у селу Бреборници код Мркић Љубе и Мркић Зорке, која живи у једној просторији, са само двије три основне потрепштине ( кревет, шпорет и судопер ).

Даринка Комадина из села Комадине, иначе ћерка мученички пострадалог оца, који је убијен у усташком комплексу логора Јадовно, је у нешто бољим условима, тј приступачнијим.

У разговору с њма, смо закључили да поред тешких услова за живот, оно што њима пада најтеже јесте самоћа, која их како кажу убија. Главно њихово друштво је телевизор, који пошто заврше са пословима гледају и тако проводе ове зимске дане.

[syd]

У скупштини града атеистички испади говорника

Тако се то ради. Грчка је хришћанска земља и овакве свињарије наилазе на овакав одговор. И хвала Богу да је одговор био оштар и непоколебљив, таман довољно да се колебљивци уплаше.

Никада нећу заборавити једну беседу солунског митрополита у цркви светог Димитрија пре десетак година, непосредно после неких жестоких анархо-комунистичких демонстрација, у време жестоких европритисака везаних за педере.

Митрополит је завршио свечану беседу после литургије овим речима (парафразирам): и да знате да је ово хришћански град апостола Павла, св. Димитрија ... (онда је уследило набрајање других светитеља) и да ће овај град остати хришћански.

Све је то било изречено са таквом сигурношћу, достојанством, смиреношћу али и архипастирском строгошћу (застрашујућом за оне који су на Цркву напали) једног непоколебљивог хришћанина, да није било никакве сумње ко у ствари влада градом.

Свака част браћи Грцима.

[Guest]

СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЈЕРНОМ НАРОДУ ПОДРУЧНЕ НАМ ЕПАРХИЈЕ ГОРЊОКАРЛОВАЧКЕ

                         

Поводом најрадоснијег догађаја у историји рода људског - Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, свештенству, монаштву и свом вјерном народу подручне Нам Епархије горњокарловачке, упућујемо најискреније честитке мира  и љубави, молећи се Свемилостивом Господу да на Вас излије изобиље свога милосрђа и да Вас обаспе сваковрсним добрима. Нека би љубав Божја, коју је Господ показао према нама људима, оваплоћењем Сина Свога, загријала Ваша срца и душе, и  оснажила Вас за нове духовне подвиге милосрђа, љубави и праштања,  као што је и оне благословене ноћи рођења Христова загријала срца и душе витлејемских пастира.

Не нарушавајући Божићњи мир и Божићну радост, дужност Нам је подсјетити Вас да нам у 2011. години у Републици Хрватској  предстоји попис становништва, као једна историјски важна прекретница у остваривању наших права и слободе изражавања вјерске и националне припадности. За све нас и за наша будућа покољења је од пресудне важности да се приликом пописа изјаснимо као Срби по националности, а православни вјерници и припадници Српске православне цркве по вјероисповијести. Број уписаних није само статистички податак, већ се тим бројем по постојећим уставним и законским прописима гарантује оставривање наших права и наш мањински статус и статус наше мајке цркве у Републици Хрватској.

Статистички подаци са овог пописа у наредних ће десет година бити темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према поменутом закону, од резултата тог пописа зависит ће и заступљеност наших представника у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма, несметано исповиједање вјере православне али и сва остала наша права, чија је обавезна примјена везана уз удио националне мањине у становништву одређеног подручја. Овај попис, осим темеља за остваривање наших права, бити ће и индикатор тренда повратка а послужит ће и као одговор на питање колико смо у данашњем друштву слободни и спремни да јавно искажемо своју вјерску и националну припадност. Колико смо спремни да се сами побринемо за своју свјетлију будућности и боримо за своја права. Нема ни једног оправданог разлога због кога би требало да се изјашњавамо другачије него што јесмо.

Несмијемо дозволити да се понове пропусти и недостатци из претходног пописа (2001. год.) када су пописивачи самовољно мијењали податке, постављали двомислена питања и подстицали људе да се не изјашњавају по народности или по вјероисповијести. Не смијемо дозволити манипулације својим именима и својим религиозним осјећајима. У интересу је свих нас да не скривамо свој идентитет, своје поријекло и своје коријене из којих потичемо.

Живимо у времену када су се ратне страсти смириле иако ране још увијек нису зацијелиле.  Ишчекујемо улазак у Европску унију која његује различитости и поштује људске слободе. Није ли сада крајње вријеме да станемо иза свога етницитета и своје вјере?

Прославимо неизрециву Божићну радост имајући у себи вјеру коју је имао праведни Јосиф, простодушност и гостољубље које су имали витлејемски пастири и мудрост коју су имали мудраци са Истока. Вјерујмо вјером старозавјетних пророка и праведника и будимо, заједно са светим апостолима, истрајни у свједочењу велике Тајне вјере, знајући да осим Христа „нема другог имена под небом, даног људима, којим треба да се спасемо”.

Мир Божји! Христос се роди!

Ваистину се роди!

ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ

+ Г Е Р А С И М

[Guest]

Прослава св. Наума Охридског

                 

Свет си оставио, прилепивши се Христу, речи су тропара светом Науму, који се ево већ неколико протеклих година торжествено прославља у обитељи Пресвете Богородице у Доњем Будачком.

Ове године Божанственим Тајноводством возглавио је Његово Преосвештенство Епископ Горњокарловачки Г.Г. Герасим, уз саслужење више свештеномонаха и свештеника епархија даламатинске и горњокарловачке. По заамовној молитви обављено је благосиљање жита и резање колача, поводом данашег празника, имендана јеромонаха Наума.

Нека би преподобни отац наш Наум био нам пример, и учитељ монашком животу, скромности и послушности, нагласио је између осталог у својој бесједи Епископ Герасим.

Преподобне оче Науме моли Бога за нас!

ФОТОГРАФИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/manastir.trojerucica/SvNaum2011#5559071849077337922